Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

dolor,

нити. 2) glauben, auf etwas rефnet, Жалилисе, имce, v. t. impf. на кога, рuto, cf. мислити.

sich beklagen über jemand, accuso alia Есіпитисе, имсе,

vide
рачунитисе.

quem. Есапљење, р. vіdе рачуњење.

Жалосан, сна, но,

уіdе жалостан. Еспал, т. (у Сријему, у Бачк. и у Hanoch, f. die Traurigkeit, Schmerz, Бан.) vide роба.

luctus. Бme, (у Ресави и у Лијевчу) vide Жалоспан, сна, но, беtrübt, tristis. emo.

Жалостив , ва , вo, mttleinig , miѕеrеnѕ. . Ето, ie, Sa, en ! cf. eно.

Kao, leid: kao mi je, doleo, es ist mir Епори (ето ми), fie, pa, en tibi. leid, es thut mir leid; kao mu je na Ефе'ндија“, m. Sitel einek türtifфен ®es Hera, ich habe Verdacht auf ihn, suspi

Tebeten (Kadi oder Chodscha), Dominus. cor de illo. 2) ich bin ihm gram, suca БФ-ндијни, на, но, Бев ефендија, censeo illi: Domini. .

„Равно поље жао ми је на пе: Ефендијница, f. Die Trau бев ефен- „Јер мој драги опиде низа пе — дија, uxor Domini.

Жаока, f. vіdе жалац. Ефенд јнски, кa, кo, 1.) бен ефен- жар, m. glübene #vblen (bie Blut), Брендијска, кa, кo, дије, Docto.

pruda. rum. 2) adv. wie ein e erauja, more жара, f. vіdе коприва. Doctoris.

Kapây, m. die Ofenstange, pertica fora Еф - нди-кадија, m. Perr XiФter, Doctor nacalis. Richter, judex:

Жарење, п. і) бав Blübeno тaфen, „Суди право ефенди-кадија,

candefactio. 2) das Brennen der Brenn„Суди право, піако био здраво nesseln, ustio urticae. Енак*, шка, m. Вав 21uperjimfeyn, Жарило, р. vіdе жарач. sen es vor Engüdung, oder Schmerz, kápum, um, v. impf. 1) , n. nek » ecstasis :

glühend machen, candefacio. 2) Ko„Кад по чуо Чупићу Спојане,

приве каре, бrennen, uго. „Од ешка му задркітала рука Жарко, m Mannsname, nomen viri. Ёшлуп, m. (у Сријеміу и у Бачкој) Жацнути, нем, v. pf, fteфen, pungo : der Dorfschuiz, judex pagi.

wie die Biene. . Ёіцкупов , ва , во, дев ешкупі, judi- Жбан, т. еіnе bölgerne Raine, vas aquacis pagani.

rium lіgneum, cf, цбан. Ешкуција, f. (у Сријему и у Бачкој) Жвале, ї. pl. Фав шебір ат Заите, die Efecution, executio violenta.

frenum. Keamabe, n. das Käuen, manducation

Жваліали, важем, v. impf. eauen, Ж.

mando. Repk, m. 1) das Nädchen an den Spora

en, rotula calcarium, 2) cf. радиш. Жаса,

Хівріно, п. (im gemeinen eфerse) да f. der Frosch, rana.

Arschloch), podicis fissura. Кабелина , f. augm. р. жаба.

Жганци, наца, m, pl. (oftеrе. Ser Gteri) Жабић, m. Bеr junge Srоf ($rofф. eine Art Polenta, poleutae genus. wurm), ranula.

Ждерање, п. 1) ВесёФluten, glutatio (?) Жабица, f. 1) dim. Srüffein, ranula.

2) 018 Fressen, voratio. 3) etne Bergierung aт obern Eheile бев ждрапии, рем, v. impf. ) fФlingen, Pistoleníchaftes , pars ornatus pisto- glutio. 2) frefen, vого. lae.

Ждлеб, m. (Рес, и Срем.) vidе жлеб. Жабья, ља, ље, $rofф., tanae et ra- Ждлиjеб, m. (Ерц.) vidе клијеб.

Жарал, m. бабњак, m. жабља јаја, што се у про- Жарао, рaлa, m,

љеће налазе по води око камења, ждребад, к. (coll.) Die Sülen, pull das Frojdleid (die Frojdeger), ova equini.

Ждре'бац, пца, ш. (Рес. и Срем.) vide
Жабу ринә , f. vіdе жабелина.
A inau, nuja, m. der Stachel, aculeus. thap be, tema, n. (Pec. #1 Сpen.) vida
фалитни , им, v. impf. 1) кога, bеttаu = ждријебе.

ета, lugeo :) bebauer, miseгor. 3) ждребенце (ждребёнде), ema, n. dim, p.
шпо, бесаuern, doleo. 4) на кога, ждребе ипо ждријебе.
рет gram fepn, succenseo. 5) на кога, Ждребекен, m. ш. б. зуб, беr gülәне
Wecdadot baben, suspicor.

зарп, deus pulli equulei.

Darum.

} der Kranich, grus.

raparum.

него на жени.

Ждребебі, кa, ke, Süllena , pullorum Жељезо, п. (око Тимока ) vidе гво. equinorum.

жье. Жар бешце, епта , n. vіdе ждребенце. Жељепн, лим, т, impf. (Ерц.) münə Ж. р'бин, им, (Рес. н Срем.) vide (феn, cupio. ж. Јеријебити.

Жена, f. 1) бав 9Beib, femina, 2) бie Ж.р.'битие е, исе, (Рес. и Срем.) vide Traи, иxог. Не стоји кућа на земљи,

жарије битисе. Яiдробніца , f. ein wei6liфев Silen, ein Женар, m, човек који жене врло мн. Crutenfüllen, equula (?).

лује и с њима радо говори, Der Хід бичица , f. dim. р. ждребица. Frauenfreund, amicus feminis. hp:6љење, р. (Рес. и Срем.) vide Женәтина, f. vide жeнтурина. жаријебљење.

Яғнидба, f. Die peurat, matrimonium : Жарепчанік, ш. cf. јармак.

има сина на женидбу. — у Србији Жар. пчић, m, dim. р. ждријебац ипо

и данас доста пупа испросе и до. жарегіац.

веду ћевојку, аннан је момак Би. Ждријбац, пица, m. (Ерц.) ein junger

ђео њу, ни она момка, него се роDengit, admissarius juveuis.

дипіељи гледају и договарају. Кад Ждр јебе, ждребета, р. (Ерц.) дав

отац жени сина , он не гледа поJulien, pullus equi.

лико на ђевојку, колико на људе Хід рије били, им, v. impf. (Ерц.) in / од какови је; нити ћевојка смије Fuden werfen (gebären), pario : oba ko- казати оцу, или браппу, да не ќе

била жаријеби све мушку ждребад. поћи за онога, за кога је он даје. Ждријевинсе , имce, v. г. impf. (Ерц.) •Тамо се још не траже новци уз

ein Füllen werfen (gebären), pario: ђевојку, него се за њу дају, н. іп. ова се кобила ждријеби сваке го- брату чизме, или ђечерму, мапе. дине.

ри какву аљину, тако сестри, и Ждријебљење , п. (Ерц.) бав $ilenwers свима осталим по нещо, а осо. jen, partus equae.

бито новаца укућу. у Србији су n. (y Epn.) der Engpaß, прије неколико година тако млого Тасеѕ : ко је витез, потеци на искали за ђевојке, да се сирома жаријело. cf. богаз, кланац.

човек није могао ожении: запо Жђела, f. (Ерц.) eine boljerne фüјjet, је Црни Борђије био издао заscutella. ct. здјела.

повијест, да није слободно искаЖевкање, р. das Befzon, latratus пи (ни узепти) за ђевојку више од Кевка рење, п. lеniѕ.

једнога дуката. siebkápuri, um, v. impf. 1 befzen, latro На два, или на три, дана прије,

Ж В: ати, амі, т. impf. , leniter. него е полн по евојку, зађе по Ждан, дна, но, тие јtig, ѕitibundnѕ.

селу чауш, или евер, с чупiyж. днепіи, ним, (Pec.) vidе жедњеми. ром накићеном цвијећем и новциж дники, им, (Срем.) vidе жедњети. ма Сребрним (по варошима и злалті 4њеmії, -ним, y. impf. (Ерц.) дикіtіg ним), пе зове у свапiове; кад доwerden, sitio.

ђе коме у кућу, а он пружи чуЖЬ, f.

1
der Durst, sitis.

туру и каже: Поздравио је (како Жka, f. J.

му буде име, да му дођеш сјулира ж.bца (жеца), f. dim. . жећ.

(или преко сјутра) у свалтове. « "Онај Rémes , m. ein Anbindsieck für die Schafs му каже да ће доћи, или да не м

hunde, baculas alligando molosso. Ke- же, па узме чупуру пne се напије, жељ је као по дугачак и по дебео и привеже на њу пару или грошић, шпатт ; један се крај од њега свеже или други какав новац. Ако ономе пселелiy за огрљак, а други за ко- Понестане ракије у чутури, а он лац (да не би псено прегризло узін- заиште, ђе зна да има лијепе рацу

кад не ма ланца). – Бушиш кије, те домочі. као пас ужежељу.

у сватовима мора бипти к Жеж 1ње , . дав 8renden , uѕtіо.

февер, стари сва , прикуЖелими, им, (Срем.) vidе жељепн. мак, војвода, чауш, и га.Желудац, желуца , m. Bee agen, sto- ар; а остали си се зову пу: machus.

спосва мице, или (као у шали) meva, f. der Wunsch, desiderium.

на бигузице. Кума треба да зовне Жељан, љна, но, bеgіеrіg, cupidus. жәников отац или брап, Hit'љезнін, m. село близу Бијограда. женик, који се го, зовне на кум

Туда сад слабо ко зна што је же- співо, он треба да пође: ако је дезо, него сви говоре гвожђе. старії (кршени) кум, он век зна

кум,

нли сам

[ocr errors]

он

[ocr errors]

да му ваља или; ако Ан кога наново куме, он треба да прими Бога и све мога Јована, и да пође ; али крштенога кума није слободно мијењан, или га морају питати и опроштење искали : зашто може уклети у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брат нли братучед) женикова; ако није од рода, а оно је какав познаник његов , с којим се он пази, Бевер може бити и дијете од. 10 година, но обично бивају велики MOMILII, а кашпо и људи ожењени. Бевер иде кашпо и на просидбу. Он прими Бевојку од брата (обич. но је да брат, или братучед, ако не ма брапia, изведе ћевојку и да преда Беверу) и доведе је ме пољуби у руку кума и старог свата, и оспале свалтове и све људе који се онђе нађу; он путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклeгok траје свадба, дворн с њом кума и спiaрог свала, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и става с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ђевојку, па је вјенчају код жен икове куће), и послије доклего, не сведу момка и ђевојку. Стари је сват као сларје. шина у сваловима. Прикумак дофе с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с баРаком и под оружјем, као војнида. Чауш ви че да се сватови опре. мају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у Рукама има нацак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашпо и по неКолиле кашике зађевене. Гадвар СЕпра у гадье. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варо

а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и јен Биб уле (m. і. және, да није ђевојка сама) са сва. шовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по девојку једну, а кад “иду с kёвојКом има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), те му виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву, или

Кад дођу ћевојачкој кући, женик сједе ниже кума (кум сједи у гор

њем челу), но mај од спида нипти смије - шта проговорити , може јеспи, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међупим ђевојку облаче у вајату, и она је. днако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом мара мом (авлијом, авлимарамом тако, да је нико не може виђепи каква је у лицу, и тако завјешена спіоји докле је го, не сведуемомком.

Kоrаго, сватови срету на путу (или с ћевојком или по bевојку),оніс га часте вином и ракијом; a bешпо изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (еба, печена меса, ушпіипака , пипе, ракије и вина) пте и понуде и часте. Кад доведу keвојку пред женикову кућу, онда изиђе јепрва носећи у десном наручју мушко дијенте (наконче), а под лијевим пазуом трубу пла. мна : дијете дода Бевојчі, пе га она опаше црвеним концем, или пантіљнком, а платно простре за собом из куће до ћевојке ; поліом јој додаду решепо са свакојаким жII том, mе заграби неколика пута руком и баци преко себе; кад је скину с коња, ном уђе у кућу. а неким мјестима унесе ћевојка и наконче укуfy; а у Бачкој узме прикумак ђе. војку с кола и унесе у кућу; у кући јој даду преслнцу с куђељом и с вретеном, те њом удари у свачелiнри зида кућна ; по том јој мену под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шеќера, па јој даду у једну руку стакло вина а у другу воде, піе унесе у собу и

Бевојна се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оке кога да пољуби у руку, н пошто га пољубіг; кад свалiовні пију и кад напијају; путем кад нау кроз село; и послије свад је годину дана (или док не запрудни) морасе тако поклањатн и љу иши у руку свакога, који дође н, Жи.

Прије свалiова дођу муштпулугције (двојица, но понајвише земови) на мултулук, и избацце по неколико пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дән инок, а особно кад сведу момка и beвојку), и кажу, да иду съглови и воде ћевојку. Мунушулугіцијама тре.

а она они млаш

метiне на сто.

Шима ,

начињену).

па

го

он каже:

[ocr errors]

ба дати муштулук : по лијепу ма- цају новије у ону воду (пи се новци раму, или по кошуљу.

зову пољевачина). Сваки, којң Сјутрадан пошто доведу bевој- дође на свадбу, треба да дарује ку, зађу на коњма сви сватови Младу кад га срее и пољуби у (осим кума , Бевера и старог сва- руку; осим тога и овапори измилia) по селу од куће до куће, ше іљавају свакојаке игре ме купе зову на свадбу, и обично овако по.

новце млади, н. п. једни оће да чињу: „Поздравно је кум и слари закољу псето ако га не откупе; сваті, да дођете на весеље, али једни уваше прасе па га метну да понесете шпia fепте јести и под пазуо, мјесто гадән, пе га на што ћеше сјести.“ Код сваке стоји ціла ; једни оседлају вола куће дају им по повјесмо, или по га уведу у кућу те га дарују; Какву мараму, и по привезују за једни се начине као калуђери на узду коњма око главе (то је ћево- ишту милоспішњу; једни као keјачко). Поптом дођу сви сељаци на војке па љубе редом у образ да се свадбу и сваки донесе ҷаст (н. п. дарују и т. д. јагње живо или печено, прасе пе- Сватови су пано немирни и безчено или опаљено и испорено, Кур- образни, да већ има ријеч : „Као ку, кокош, пишу, или шта буде; Србски свалiови, Побију кокошң али колач и чутуру вина,

или ра

и прасце, покољу Курке, гуске, кије, преба сваки да донесе). Кад папіке; полупају судове; покраду већ буде око пола ручка , онда (код Бевојачке куће) кашике и дручауш приказује часіі, м. ј. оно што се го, може понијепции; што је који донијо; но он мо чини пеf coбну (ако им повлади кум) врло смијешно и шаљиво, Н. л. ако оборе на изнесу на поље ; kешто је који донијо прасе, а

(као у Бачкој) извуку кола навр Ево овај (како му буде име) живи куће; сами поче, самін пију; виблизу воде, па уватио воденога чу, лупају (uma вичеш щта лумиша.“ Ако ли је кокош, а он ка.

піи овқе? нијеси пи beже да је врана, или друга каква војну довео) и т. д. Србска свадба тица; ако ли је жив ован с рого- праје готово неђељу дана : на два вима , а он, као плашелисе од дана прије, него по ке поћи по њега, тиша, шта је то, или је ђевојку, почне се пити, па једнако јелен или во, или друго шпо, док не оде кум. cf. отмица. п. д. ауза сваку на посљепку мо. Keník, m. der Bräutigam , sponsus. ра казати: „Себи на глас, а свој жеников, ва, во, бев Brautigamв, браһи на часті (п. і донијо).“ По

sponsi. слије мога изнесу дарове, и по обично два момка међу собом на

Женин, на, но, бев 93 еібев, feminae, копљачи, или на другој каквој мо.

der Frau, uxoris. Sap mu je on kes ци, па нарамују као да од пеще

нин брати (да му дам mo) ? не могу да нау.

Свака ђевојка Ягениши, им, v. impf. verbeuraten, преба да донесе по кошуљу куму,

соllосо: жени сина. феверу и спаром свату, а оста. Женилисе, имce, v. г. impf. Weurаtеп, лим сватовима што коме допадне

duco uxorem. (ком мараму, ком пешкир, ком ча. Женица, f. dim. Ba$ 98eibфеn, mulierрапе и п. д.). Дарове чаулы дијели cula. ако смијешно, као и част што Ж “нка, f. Вав eiben, femina. приказује, н. п. „Ево наша снаша Женска, f. (у Сријему ну Бачкој) дав донијела куму кошуљу, каква је Frauenzimmer, femiua. танка кроз прстен би прошла, да Женска црква, f. (у Сријему, у Бачк, је прстен гужва орачија, па да и у Бан.) vide препраща. два пуку а чепінри вуку.“ Бевојка женскара, f. vide "женка. међу пим споји једнако па се по- Женски", кa, кo, 1) meiblit, muliebris, Клања. Чауш свој дар свеже на на. 2) adv. weibisch, more muliebri. џак или . на буздован, а гадљар Женскиње, р. (coll., Beib@perfonen, свој на прдамку:

feminae, . Други дан у јутру узме млада Женско вријеме, п. pie 3ett Jer Згацen, воде и лешкир, ме пољева свато- menstrua. вима редом, те се умивају над ле- Женпурина, f. augm. р. жена. феном, или над каквом карлицом, Нењење, р. дав реrаtеп, си ҷҷае. 4 они (пощпіо се која умішје) ба

и

situr uxor.

[ocr errors]
[ocr errors]

они

}

vidе жар.

[ocr errors]

nessorum more.

Жерав. м. 2) vidе ждрао. 2) cin grореr Живинче,

чета ,

ein Hausthier, grauer Ochế; auch ein Schimmelpferd, pecus. bos aut equus canus.

Живити , им, (Срем.) vidе живљепн. Жеравија , f. 1 $lup in Ser Зворничка Живитисе, имсё, (Срем.) vidе живљеdерасиња , f. јнаија (у Јадрӯ). Же

равија пече кроз село Трішић (и Живка, f. Srauenname, nomen feminae. му се једна мала зове Жеравија, Жівко , m. Mannsnume, nomen viri. или Kiepaвињска мала) , па онда из- і йвљење, т. бав Weben, vita. међу Руњана и клубаца, и упjече Живљепн, вим, v.impf. (Ерц.) 1eben, vivo. у Дрину између Лознице и Липни- Живљеписе, вимce, v. г. impf. (Ерц.) це (а кад је љепін

велика суша,

Тебеп, vivo : како се живи он? онда испод Клубаца и Руњана са. се између себе зло живе ; добро се не у вирове и пресуши).

Они живе. Жеравињскій, ка, но, н. і. врело, роп Жівнупін, нем, v. pf. aufleben, gt tieравија.

Kräften kommen, revivisco: cas je Жеравица, f.

мало кивнуо. әріпак, шка, m.

Kîbo, adv. schnell, velociter. f.

Живодерац, рца, m. Bеr tебедig gefфи. Жеспинка , f. } acer tataricum Linn.

den wird, qui excoriator vivus : „ja cair. Жі спиков, на, во, aceris tatarici. јарац Живодерац, жив др не одрпі, Жеспітковина, f. lіgnum aceris tatarici. жив печен не испечен и т. д. (у Жеспіна, f. Das Seuer (@eb6aftigteit), једној игри). pejtigteit, ardor, ignis.

Heonh, m. Wannsname , nomen viri. Жәсіпок (comp, жешки), кa, кo, feurіg, Живоначални, на , но, н, п. Богоро

ardens, н. п. коњ, човек, ракија. дица (у име Бога и свете Тројице, Жепва, f. Pie $rnte, mеѕѕiѕ.

живоначалне Богородице). Жепелац,meoца,m. Serenitter messor. Живот , m. Pag geben, vita. Жемелачки, кa, кo, 1) ефnitteri, mes- Живота, m. Rannüname, nomen viгi. sorum. 2) adv. паф Хrt Bee Gфиitter, Живопан, на , но, wohlbeleibt, obe

sus , н. п. животно јагње, може се Жепи, жањем, у. impf. ernten, meto. испећи. ЖЕКи, жәжем, v. impf. brennen, uго. Жиг, m. а) зав Зranimal, stigma. 2) cit Жеца, f. vid е жеђца.

glühendes Stänglein (um z. B. das жів (comp, живљії), ва , во, 2) ебето, hölzerne Mundstüd der gemeinen Tae vivus. 2) свашта жива, alertei, omni- batpfeife zu bohren), virgula ferrea modi. 3) жива жељо! lieber , candefacta. minfФter, exoptate: $е си (кaмo сe) Жигање, р. Вав ©teфen, dolor acutus. жива жељо ? Жива жељо кукурузна Жигалан, га (ме), v. impf. fteфen, (in пројо (или подгријана чорбо)!

der Seite, auf der Brust), pungo. Ba, f. das Auede filber, hydrargyrum. Húrnymi, He, v. pf. einen Stich geben, iuba quy, m. Mannsname, nomen viri. pungo.

m. Mannsname, nomen viri. Жігосање, т. дав Bran matten, ipu Живана, f. Trauenname, nomen feminae. stio notae. Живаница, f. dim. p. Живана.

Нигосапи, гошем, у. impf. ц. р. н. п. m. dim. p. Ябиван.

Bona, brandinarten, totam inuro. Живарење,

n. das Pruíderleben, vitamin, m. der Jude, Judaeus. ruisera.

Жидан (comp. жіфії), пка, ко, бünt Живарили, им, y, impf, niФt fo ret (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. leben, vivo misere.

Жидина, f. Sie Dünne (3. 8. uppe, Живац, вца, m. дав lеbеntige Sleifф,

Milch), raritas. vivum: осјекао нокпе до живца ; Жидов, m, vide Жид. дарнуо му је у живац.

Жідов, ва, во, бев Suѕеn, Judaei. Живелии, вим, (Pec.) vidе живљети. Жидовскій, кa, кo, 1) jusif, judaicas.. Живеписе, вимсе, (Pec.) vidе живље- 2) adv. jüdisch , judaice.

Kina, f. das Brennende, urens : вві ла, f. ) деr frebв (&rantheit ), жа! жижа! (кажу ћетепу кад оfe cancer, carcinoma: живи на га распо- да приватн руком за ватру, или чила! 2) млоштво људи, "Renge за свијеку).

Bolts, multitudo. 3) (у сријему ну, Жижак, шка, m. Die einfафіtе drt game Бачкој) коконци, панике, гуске и pen, lampadis genus simplicissimum. Турке, бав ®efugel, Steviep, lites mйка , . hyp. у. Живана.

Жива, м. (Pec. к Срем.) vide Жико

et:

Живан,

Жінванчић,

Лисе.

ЖH

domesticae.

« PreviousContinue »