Page images
PDF
EPUB

али

го

он каже :

паш -—

ба дати муштулук : по лијету ма. цају новце у ону воду (пи се новци раму, или по кошуљу.

зову пољевачина). Сваки, који Сјутрадан пошто доведу ћевој дође на свадбу, треба да дарује ку, зађу на коњма сви сватови младу кад га срее и пољуби у (осим кума, Бевера и старог сва руку; осим тога и овапори измипа) по селу од куће до куће, те шљавају свакојаке игре ме купе зову на свадбу, и обично озако по новце млади, н. п. једни оће да чињу: „Поздравио је кум и стари закољу псето ако га не опікупе; сваіі, да дођене на весеље, једни уваше цраҫе па га метну да понесете шпа Кепте јести и под пазуо, мјесто гадљи, те га на што ћете сјести.“ Код сваке стоји ціка; једни оседлају вола куће дају им по повјесмо, или по па га уведу у кућу е га дарују і Какву мараму, и по привезују за једни се начине као калуђери на узду коњма око главе (то је ћево ишту милостињу; једни као ќе јачко). Поптом дођу сви сељаци на војке па љубе редом у образ да се свадбу и сваки донесе ҷасті (н. п. дарују и т. д. јагње живо или печено, прасе пе Сватови су пако немирни и безчено или опаљено и испорено, Кур образни, да већ има ријеч : „Као ку, кокош, питу, или шта буде; Србски свалтови.” Побију кокошң али колач и чутуру вина, или ра и прасце, покољу Курке, гуске, кије, преба сваки да донесе). Кад папке ; полупају судове ; покраду већ буде око пола ручка, онда

(код Бевојачке куће) кашике и дручауш приказује часлі, т. б. оно шліо се гођ може понијепи; што је који донијо; но он по чини пеf coбну (ако им повлади бум) врло смијеішно н шаљиво, н. п. ако оборе на изнесу на поље; фешто је који донијо прасе, а

(као у Бачкој) извуну кола навр Ево овај (како му буде име) живи куће; сами поче, сами пију; виблизу воде, па ўвално воденога чу, лупају (шта вичеш

щma Ayмиша.“ Ако ли је кокош, а он ка»

пи овье? нијеси ти heже да је врана, или друга каква војну довео) и т. д. Србска свадба тица; ако ли је жив ован с рого. праје готово неђељу дана: на два вима , а он, као плашелисе од

дана прије, него пimo fе поћи по њега, типа, шта је та, или је ђевојку, почне се пипи, па једнако јелен или во, или друго шпо, и док не оде кум. cf. опMнца. п. д. ауза сваку на посљепку мо: Кіеник, m. Set Beautigam, sponsus. ра казати: „Себи на глас, а свој жеников, ва, вобев Bräutigami, браћи на части (п. ј. дoнијо).“ По.

sponsi. слије мога изнесу дарове, и по обично два момка међу собом на Женин, на, но, бев Beiбев, feminae, копљачи, или на другој каквој мо

der Frau, uxoris. 3ap mu je on me ци, па нарамују као да од пеще

нин брап (да му дам по)? не могу да иду.

Свака ђевојка менини, им, т. impf. Verberaten, преба да донесе по кошуљу куму,

соllосо: жени сина. феверу и старом свату, а оста. Женитисе, имce, v, г. impf. Deurаtеп, лим сватовима што коме допадне

duco uxorem. (ком мараму, ком пешкир, ком ча- Женица, f. dim. Bas Beibфеn, mulierрапе и п. д.). Дарове чауш дијели cula. пако смијешно, као и част што ж?нка, f. Dав 9Beibфеn, femina. приказује, н. п. „Ево наша снаша Женска, f. (у Сријему ну Бачкој) Sa8 донијела куму кошуљу, каква је Frauenzimmer , femina. танка кроз прспен бн прошла, да Женска црква, f. (у сријему, у Бачі. је прспен гужва орачија, па да и у Бан.) vide препраща. два туку а четири вуку.“ Бевојка женскара, f. vіdе женка. међу ішим стоји једнако па се по- Женски", кa, кo, 2) meibli, muliebris, Клања. Чауш свој дар свеже на на 2) adv. weibisch, more muliebri. џак или . на буздован, а гадљар Женскиње, (coll.)' Weibspersonen, свој на прдаљку:

femidae. Други дан у јутру узме млада Женско вријеме, p. pie 3eit Pet Sгацс, воде и пешкир, піе пољева

menstrua. вима редом, піе се умивају над ле- Женпурина, f. augm, p. жена. феном, или над каквом карлицом, Жењење, р. бав феrаtеп, сии ҷае. а они (пощо се која умије) ба

ritur uxor,

Свато.

р.

тисе.

они

не

vidе жар.

nessorum more.

Жерав. м. а.) vidе ждрао. 2) in grореr Живинче, чета , ein Hausthier, grauer Ddhe; auch ein Schimmelpferd, pecus. bos. aut equus canus:

Живити , им, (Срем.) vidе живљен. Жеравија , f. 81up in per Зворничка Живитисе, имсё, (Срем.) vidе живљеЖеравиња , f. јнаија (у Јадрӯ). Жеравија пече кроз село Трішић (и Живка, f. Sravenname, pomen feminae. пу се једна мала зове Жеравија, Жавко, m. Tann&name, nomen viri. или Жеравињска мала) , па онда из Живљење, т. бав Beben, vita. међу Руњана и клубаца, и упjече Живљепи, вим, v.impf. (Ерц.) leben, vivo. у Дрину између Лознице и Липни- Живљепінсе, вимсё, v. г. impf. (Ерц.) це (а кад је љепін

велика суша,

Тебеп, vivo : како се живи он? онда испод Клубаца н Руњана ста се између себе зло живе ; добро се у вирове и пресуши).

они живе. Жеравињски, кa, кo, н. п. врело, роп Живнупи, нем, v. pf. aufleben, gu Жеравија.

Kräften kommen, revivisco: cad je Жеравица , f.

мало наивнуо. һәріпак, шка, m. Ї

Живо, аdv. fфnea, velociter, Кіеста, f.

Живодерац, рца, m, Per teбeндig gefфия Жестика , f. acer tataricum Linn.

den wird, qui excoriator vivus : „a cam Жі спиков, ва, вo, aceris tatarici. јарату живодерац, жив дрт не одрпі, Жоспійковина,

f. lignum aceris tatarici. жив печен не испечен? и т. д. (у Жеспіна, f. Das Seuer (@ebbaftigteit), једној игри). Heftigkeit, ardor, ignis.

Rheonh, m. Mannsname, nomen viri. Жеспок (comp, жешкі), кa, кo, feurіg, Живоначални, на , но, н, п. Богоро

ardens, н. п. коњ, човек, ракија. дица (у име Бога и свете Тројице, Kemba, f. die Ernte, messis.

Живоначалне Богородице). Жетпелац,meoца,m. Bеrефnitter messor.

XBOM, m. das Leben, vita. Жемелачки, кa, кo, 1) ефnittere, mes- живота, m. XannBname, nomen viгi. sorum. 2) adv. паф Иrt per Gфuitter, Живопан, піна , но, mohbeleist, obe

sus, н. . животно јагње, може се Жепи, жањем, у. impf. ernten, meto. испеки. ЖЕКи, жәжем, v. impf. brennen, uro. Kür, m. 1) das Brandmal, stigma. 2) ein Жеца, f. vіdе жеђца.

glühendes Stänglein (um Ž. B. das Жів (comp, живљї), ва, вo, a) ебепт, hölzerne Mundstäd der gemeinen Tac vivus. 2) свашта жива, alertei, omni bat pfeife zubobren), virgula ferrea modi. 3) жива жељо! lieber, et: candefacta wünschter, exoptate: se ch (Kano ce) Kúraße, n. das Stechen, dolor acutus. жива жељо? Жива жељо кукурузна Жигали, га (ме), v. impf. fteфen, (in пројо (или подгријана чорбо)!

der Seite, auf der Srust), pungo. Kiba, f. das Auede filber, hydrargyrum. Múrnymi, he, v. pf. einen Stich geben. Живадин, m. Rаппвпате, поmеn viri. pungo. Живан, m. Zann&name, nomen viri. Жінгосање, п. дав Зrаn mаttеr, іnuЖивана , f. Trauenname, nomen feminae. stio notae. Півaница, f. dim. p. Живана.

Жигосапи, гошем, у. impf. . р. н. п. Живанчик, m. dim. p. інван.

BOAD, brandinarten, notam inuro. diubapene, n. das Piuscherleben, vita M, m. der Jude, Judaeus. misera.

Жидан (comp. жіђй), пка, кo, Dünt Живарилии, им, v, impf. niФt fo ret (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. leben, vivo misere.'

Жидина, f. Die Dünne (3. 8. Те бирре, Живац, вца, m. Вав lебеnѕige Sleif,

Milch), raritas. vivam: осјекао ноктe до живцца; Жндов, m, vide Жид. дарнуо му је уживац.

Жидов , ва, во, бев Suten, Judaei. Живепій, вим, (Rec.) vidе живљети. Жидовскій, кa, кo, 2) јüəift, judaicas.. Живенсе, вимсе, (Pec.) vidе живље 2) adv. jüdisc, judaice.

Жіжа, f. Зав Brennenbe, urens : Живи нa, f. See frebв (Жranbeit ),

жа! жижа! (кажу Ђепепту кад оfe cancer, earcinoma: живи на га расто да привапін руком за ватру, или чила! 2) млоштво људи, Renge

за свијећу). Bolts, multitudo. 3) (у сријему гу. Жижак, шка, m. Die einfафite art game Бачкој) кокоши, папіке, гуске и

pen, lampadis genus simplicissimum. Курке, бав ®efugei, Severpiej, alites Жика, г. hyp. у. Живана.

Жива, ш. (Рес. Срем.) vide Жико.

[ocr errors]
[ocr errors]

domesticae.

wege; clam.

asser.

Жікo, m. (Ерц.) hyp. 2, Живан. onka), heimlid, auf einem Schleich. Kina, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wuro

3el, radix. 3) волујска, или овнујска, Житомиљић (Житомишљић ?), т. наder (Dchfens) Ziemer, nervus.

мастир у Ерцеговини (може бипти "Жилав , ва, во, адеrіg, yenosus,

да је сад и пуст ?). Жилипи, нм, v, impf. н. п. крме, Жіца, f. 1) беr забеn, ilum, 2) бер

п: j. везапи му спражњу ногу из Drat, filum metallicum (ferreum , auнад кољена, да не може бјежати, reum). Das &niegelent untеrbinjen 6. 3. деп Жицнути, нем, v. pf. einen Ctrei Soweine am hintern Fuße, daß eB berleben (mit einem ruthenartigen Kora nicht davon laufen könne), interligo per), virga percutio. pedem (sui fugitivae).

Ж?ча, f. D) Bad am lіntеn ufer Me3 Жилица, f. dim, 1) Daf Xeberфеn, ve Jadar, unweit Jeuniga, 2) Kloster

nula. 2) die kleine Wurzel, radicula. an der Morawa: Hsiao, m. ein Magerer (dem man die Да видите Жичу на Морави Adern sieht), macer.

„И на Ибру више Карановца Хиљетње, , бав Иnterpinten, interliga- Жичніна f. vіdе жидина. tio, cf. Жилити.

Жчица, f. dim. р. жица. Нінова, f. као мала гредица, што се Жчко поље, р. Nobene von Жича (код њи више прибија по роговима у

љешнице). кућа и у другіх зграда, бic &atte , Житика , f. eine glüsense Soble, pruna,

Жішчица, f. dim. р. жишка. Жиочење, п. Бав еаttеn (бев Фафв), Хлеб, m. (Рес. и Срем.) vidе жлијеб. asserum affixiu.

Жлёбипи, им, (Рес. и Срем.) vide жочиши, им, v. impf. прибијаши жио жлијебипін.

ке за рогове , Tatten, affi go asseres. Жлебљење , p. (Peo. и Срем.) vidе жли Жир, m. pie Sibeln, glandes ; крупно јебљење. брашно као жир (а ситно као Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vidе жлијезда. прена).

җлijeб (говорисе н длиjеб), m. (Ерц.) жірење, р. ба8 Хälter mit &іфeIn, дрво ископано, као корищо , па sagina glandaria.

вода иде њим, бie Rinne, canalis. жірили, им, v. impf. н. п. свиње, Жлијебити, им, v. impf. (Ерц.) зи си

mit Sicheln mästen, glandibus sagino, ner Rinne aushöhlen, excavo. Мірка, f. Die &іфеl, glans,

Жлијебљење, р. (Ерц.) бав иврöble, Жир ван, вна, но, i) mit &іфеn gе. excavatio, Initet, glandibus saginatus. 2) годи. Жлијезда, f. (Ерц.), бie Drüfe, glandula. на; cingibeljabr (frutbat an &і: Жліцца, f. (у Ерц.), деr göfel, cochlear cheln), annus glandibus felix.

Жлічица, f. dim. p җлица. Жировница, f. плата за свиње што Жље (Крц.), arg , übel, male : једу жие, тав &іфеlgclo, pecunia „Жље га сјели при Српске војводе! glandaria.

„Жље га сјели, и вищо потили! Жирчица, f. dim. р. жирка.

Жмірав, ва, вo, blingelno, nictарѕ. фуіпак (comp. жіки), пока , кo, vide Жімирање, п. Вав SlingeIn, pictatio. жидак.

Жмірапи, ам, у. impf. blinzeln, nictor, і ипан, на, но, reit an Betreihe, conniveo.

3. 8. Фав Забе, аnnus frumentо felix. Жмире, f. p. 1) чварци , vidе чвараң. Humap, m. der Getreidehåndler, fru 2) од масти и од брашна као жие mentarius.

пна цицвара, еіnе art teplipcije , Ні тарица , f. н. п, лађа, ein Befrei.

cibi farinacci genus. deschijf, navis framentaria.

#mypa, f. das Blindekubspiel, das Blin. Жітінӣ, на, но, @etreibes, frumenta 3c1mäивен , myinda, cf. Слијепи миш,

Жмурење, р. сав Зuhaften 2ugen, diamo, n. 1) Getreide, frumentum. 2) conclusio oculorum.

etzen, triticum. у Србији, у Босні Kmypikke, mit verbundenen Augen, ocue и у Ерцеговини, жипiо се зове сва lis clausis. ли усјев, од кога се обично браш- Жмурипии, им, v. impf. Die Zugen jus но меље | љеб мијеси (ч. п. шени balten, clausos teneo oculas. ца, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. Жњеми, ем, vidе жепи. да, проја, крупник и т. д.);ау Сен Жpвaњ, вња, m. Die panomüble, mola јему; у Бачкој и у Банату (особи ianuaria.

то по варошнма) само шёницу зо- Жрвњање, п. Bаѕ хађten an per panda ву фишом, 5) испод &іда (щ. j, müyle, molitio mola manuali,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Жуспар, пра, po, vide срчан, окрепан.
Прь Жуп

Жут Заб Дирењани, алт, v. impf. аn bее бапта жуптило, п. дie gelie Sarbe , pigmenmühle mahlen, molo mola maquali. tum flavum (luteum). љубор, f. дав еlіfpet, ѕuѕurrus. Жупилова права, f. vіdе зановијеп, kytopébe, n. das Lispeln, susurrus. Жутина, f, бie ®elbe, flavedo. Жуборика, f. (сп.)

Жупити, жуптим, (Срем. ) vidе жу„Жуборн му брада

Кети. „Као жуборика.

жу пипін, жутим, v. impf, gelben, flaмубориши, им, v. impf. zwitschern, vum reddo lisdein, säuseln, rieseln, susurro: kyo Жуптилисе, жущимсе, (Срем.) vidе жуборн поток, мице, и л, д.

Кенсе. жуванце, цела, . жуманце, жујце, Жулица, f. .) bie WelbfuФt, iсtеruѕ ;

der Dotter (im Ey), vitellus (ovi). 2) der Ducatén, numus aureus, шудан, дна, но, биritig, ѕitiens: жу Жуповољка, f. Dав Хоthееlmеn, rubeдаи и гладан.

cula (motacilla rubecula Linu). Wyja, f. eine gelbe Schwein (Sau), por: Mykák, m. k) Dantes, lamina lusoria, ca flava.

3) Ducaten, aureus Hyaw, m. ein falber 2018, bos flavus. Жубење, п. (Врц. и Срем.) баs ®cl. Rojo, m. bур. р. жујан.

ben, flavefactio. Мојде , p. vіdе жуванце.

Жукети, жупим, y, impf. (Ерц.) gele ib, m. die Schwiele, callus.

werden, fio flavus. Жүљање, и, бас Drden pев Офиђев, Жужелисе, жущимсe, v. г. impf. (Ерц.) pressio calcei.

gelb aussehen, flavum esse aspectu. Жъати, ам, v. impf, Сфwielen maжуккаси, па, пo, gelbliф, subilаyps. den, callum facio.

жўч, f. Die &que, fel. Дъење, р. vіdе жуљање. жүһилии, им, vidе жуљаши.

3. туманце, цепа, р. vіdе жуванце. Дуња, г. (црна и зелена) Der Gфwar3*

ivecit, picus martius. жўњин, на, но, дет фразбрефt gta за њега; ко ће бити јемац за пе ? borig, pici martii.

за новце свашfia дoспia ; Ky nuk, m. ein junger Schwarzspecht, „Бе ја нађем за мене ћевојку, pullus pici martii.

„Онђе не ма за пе пријатеља dyna, f. 1) ein sonniges land, wo ent. „Да за цара на мејдан изиђе weder kein Schnee fält, oder der ges 2) pinter, паф, post: иде за мном; falne gleich wieder schmilzt, f. B. die сједи за кућом ; за мном не tо Lüfte des adriatischen Meers, terra cmamu (an mir foll's nicht liegen); 3a aprica : отишао к мору у жупу; у новцима све стоји (auf Belp tommt's питомої жупи. 2) поn. propr. ciner an); ја сам за пушом (іф тив аб. Gegend in Dalmatien.

reifen) ; удaлaсе за спарца (fic bat Жупан, пна, но, н. п. земља , fonnig, einen Alten gebeurathet);

„Сунце зађе за гору : Bypa, f. ein kleiner und dürrer Mensdo , „оћеш браще не зван за ујаком

homo parvus et macer: приповнједасе „У сватове поћи назорице ? да је краљ Вукашин піакови био: „Јасна пјева за гором ћевојка пише жура Вукашине

„Поћи ћери за козара, добро бе по „Те је шаље на Ерцеговину.

бити : Ky pab, ba, BQ, Elein und dürr, parvus ,

3) währent, tempore : за Лазара, за

Лазарева владања ; за живота моdypoa, f. das Gedränge, das Richten (der га; за два дана ; за годину дана; Soldaten, wenn der General fommt), дошао за вида (no бei Sage);

„Заш се синко не шће ожении n. das Spuden, festinatio. „За љепоте и младости півоје ? журиписе, имce, v. г. impf, fф Гри. „За ран" куме! за ран” стари свале! den, eilen, accelero.

„За рана нам снау доведите

4) за приста, а reibцпреrt, ad ";m (comp. жукі), ma, mo, geis, fla. tеrсеntos. 5) увашиии за руку, всі

der Hand fassen , adprehendit manum п. (Рес.) vidе жућење.

illius. aymemu, ymum, (Pec.) vide mykemu. Zábaba , f. die Unterhaltung, der Zeite Дулаетисе, жутимсе, (Pec.) vidе жу

vertreib, oblectamentum. Забавиши, ну, т. pf. .) көга, пnter

3., ) fit, um, pro: не брани се при

apricus.

„Књигу

et macer.

turba , concursus.

бурење,

vas, gilvas.

Жушење,

[ocr errors]

љеписе,

[ocr errors]

pasum et ore.

[ocr errors]

batten, oblеctо, н. п. дијете да не забелеписе, лисе, (Pec.) vide зaбије. плаче. 2) aufbalten, distineo. 3) чему, а в fteuen, xabel fіnvеn, аив. Забелипи, ли, (Срем.) vide зaбијељети. fchlagen, reprehendo, recuso. Забéлиписе , имce, (Срем.) vide зaбије Забавитисе, имсе ,

V. r. pf. fic ver. љеписе. weilen, detineor.

Забибериши, им, v. pf. pfefern, pipcЗабављање, п. 2) бав Иnterbatten, ob ro, pipere condio.

lectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) 3a6ngiaka, m. ein kerngesunder Buríde, das Tadelu', reprehensio.

bomo valentissimus. Забављали, ам, v. impf. .) иnterbal- Забијање, р. баб фіnсіајФІagen, immis

ten, oblecto. 2) aufhalten, detento. sio.

3) auszustellen finden, reprehenso, Забијан, ам, v. impf. binсinflagen, Забављаписе, амce, v. r. inpf. 1) {1

immitto. unterhalten, oblеctоr, occupor. D) і Забијељели, ли, т. pf. (Ерц.) н. п. aufhalten, moror,

3opa, erglänzen, affulgeo. Забаглали, ам, v. pf. н. п. прст у Забијељепінсе, лимсe, v. r, pf. (Крц.),

ycma, den (ganzen) Finger in den Mund erglängen, affulgeo: забијељеласе зора. iteden, insero digitum ori.

Забијоградилисе, имce, v. г. pf, (сп.) Забадава (за бадава), 2) umfont, ипа Belgrad werden, Go Belgradum:

entgeltlich. gratis. 2) umsonst, verges „Бијограде мој велики јаде! беn, frustra. cf. залуду.

„у з'о час се забиjoгрaдио. Забадање, п. дав фіnеіnіtесtеn, insertio. Забиљежити, им, v. pi. (Врц.), безеіф. Забаданти, ам, v. impf. binein ftесtеп, nen, merken, noto.

insero, immitto. Забада шрн у здраву забити, бијем, v. pf, bineinflagen,

Hory, prov. Verdruß und Schaden suchen. immitto. Забалиши, им, т. pf. roken (Xok ипо Забипінсе, бијемсе, v, r. pf. fit vers Wasser weinen), mucum emittere per schlagen, se immittere.

Заблејалисе, јимсe, vidе забленушiсе. Заванати, ам., v. pf. п. н. шпап (у Заблен уш, па, пo, bergafft, oculis

Бачкој), fo perfen Ben Ctod, гап се iutentis. aufpralt, jacio ita ut repercutiatur; Забленутисе, немсе, т. pf. sich vergafa забанао штап па ме ударио.

fen, stupide aspicio. Zabamásumu, um, v. pf. verwahrlofen. Zanemu, ne, v pi (Cec.) lerschmerzen,

negligo. Забапаљивање, в. дав Berwayrlofen, Забољепти, ље, v. pf. (Ерц.). neglectio.

Заборав, m. Die Bergejjenheit, oblivio. Забапаљивати, љујем, v. impf. wеrе заборавак, вка , m. Das etgeifene, res wahrloren, negligo.

neglecta per oblivionem. Забацивање, п. бав фinein» , дав $ins Заборван, вна, но, реrge Blib, obliviosus. ter etwas werfen, conjectio.

Заборавити, им, т. pf. pergeen, obli. Забацивати, цујем, v, impf, pinter еt.

viscar. was werfen, conjicio post

Заборављање, п. бав Веrge Ten, obliЗабациватисе, цујемсе, т. г. impf, .)

vio crebra. fich in etwas werfen, immitto me in 3a6opádami, am, v. impf. vergessen, aliquid. 2) забацило се неће, св 1ft obliviscor. verlegt (verworfen).

Забости, бодем, v. pf. Біnсіnефе. Забациши, им, v. pf. Ninter еtmas wers immitto. fen, jacio post

Забравати, ам, у. pf. fich verirren (wic Забациписе, имce, v. г. рт. jih in ct. ein Schaf), aberro.

was werfen, conjicere se aliquo. Забравиши, им, v. pf. perfФlieper, sera Забашуривање, р. дав Зеrtufфеп, ос claudo. cultatio, dissimulatio.

Забражkiвање, р. Вав (su weite) Wingreia Забашуривали, рујем, v. impf. pertus fen in etwas, aratio quasi agri alieni. fфеn, occulto.

Забражђивали, Бујем, v, iрi. (4u wei) Забашуриши, им v. pf. vertuschen, um fide greifen, aro agrum alienum. dissimulo.

Забраздили, им, v. pf. (gn weit) ит Забезаки уписе, немсе, y, pf, in Bes sich greifen, agrum alicnum aro: Aanea

danten vertieft stehen, immersus sto ко си забраздио. cogitationibus.

Забрајање, а, бав 23rdblet, lapsus ia Забележили, им, (Pec. к Срем.) vide numerando. забиљежипін.

3a6pájams, jam, v. impf. verjählen, laЗабелеши, ли, (Pec.) vide зaбијељенши. bor in numerando.

ли, v. pf. (Срем.)} idolesco.

« PreviousContinue »