Жико, м. (Ерц.) hyp. 9. Живан. Kлa, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wur zel, radix. 3) волујска, или овнујска, der (Ochfen-) Ziemer, nervus. Жилав, ва, во, averig, venosus, Жилиши, им, v. impf. н. п. крме, m. ј. везати му спражњу ногу изнад кољена, да не може бјежами, Das Lniegelent unterbino:n (j. 2. Dem Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon laufen könne), interligo pedem (sui fugitivae). Жилица, f. dim. 1) bag Meberden, venula. 2) die kleine Wurzel, radicula. Hino, m. ein Magerer (dem man die Adern sieht), macer. Жиљење, п. дав Unterbinben, interligatio, cf. Жилими.

Жiнока, f. као мала гредица, што се њи више прибија по роговима у кућа и у други зграда, Die atte,

asser.

Жиочење, п. дав latten (дев Дафв), asserum affixio.

Жиочипи, им, v. impf. прибијати жиоке за рогове, latten, affigo asseres. Жир, m. bie Gidein, glandes; крупно брашно као жир (а симно пјена ).

.

као

Kupeme, n. das Mästen mit Eicheln, sagina glandaria, Жириши, им, v. impf. н. п. свиње, mit Eicheln mästen, glandibus sagino. Жарка, f. Die Gidel, glans.

Жир ван, вна, но, i) mit Gideln ges mäßet, glandibus saginatus. 3) годи. на, ein ideljabr (frudtbar an i. cheln), annus glandibus felix. Жировница, f. плата за свиње шщо једу жир, дав idelgelo, Pecunia glandaria.

Жирчица, f. dim. 9. жирка.

имак (соmр. жини), шка, ко, vide

Фимо, п. 1) Betreibe, frumentum. 2) Wetzen, triticum. у Србији, у Босни и у Ерцеговини, жимо се зове сваки усјев, од кога се обично брашпо меле и леб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. да, проја, крупник и т. д.) ; а у Сонјему, у Бачкој и у Банату (особиmo пo вapошима) само шеницу зогу жишом. 3) испод жиша (ш. ја

Omnшaо), heimlich, auf einem Schleich. mege, clam. Житомиљић (Житомишљић ?), m. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?).

Жица, f. 1) ber Gaben, filum. s) 𐐨ес Drat, filum metallicum (ferreum, aureum).

Жицнути, нем, v. pf. einen Streid versehen (mit einem ruthenartigen Köra per), virga percutio.

Жича, f. 1) Баф am linten ufer дез javar, unmeit Љешница, 3) Kloftec an der Morama:

„Да видиме Жичу на Морави ,,И на Ибру више Карановца Жичина f. vide жидина. Жичица, f. dim. v. жица. Жичко поље, n. Chene von Жича (код Љешнице).

Жика, f. eine glügende Noble, pruna,
Жишчица, f. dim. v. жишка.
Жлеб, m. (Pec. и Срем.) vide Жлијеб.
Жлебити, им, (Pec. и Срем. ) vide
жлијебишни.

Жлебљење, п. (Peo. и Срем.) vide жли. јебљење.

Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vidе жлијезда. Жлијеб (говорисе и ждлијеб), m. (Ерц.)

дрво ископано, као корито, ме вода иде њим, Die Kinne, canalis. Жлијебити, им, v. impf. (Ерц.) зи ві ner Rinne aushöhlen, excavo. Жлијебљење, n. (Ерц.) Das Tushöhlen.

excavatio,

Жрвњање, п. дaš Mallen an ber hanga mügle, molitio mola manuali.

Хрвњаши, ам, v. impf. an ber Sань mühle mahlen, molo mola manuali. Жубор, f. 𐐨a6 Gelifpel, susurrus. Жуборење, д. 𐐨as gifpeln, susurrus. Муборика, f. (cm.) „Жубори му брада „Као жуборика.

Жубориши, им, v. impf. zwitschern, lifpein, fäufeln, riefeln, susurro: жу. борн поток, мице, и п, д, Жуванце, цепа, п. жуманце, жујце, der Dotter (im En), vitellus (ovi). Жудан, дна, но, but tig, sitiens: жу

дан и гладан.

Zija, f. eine gelbe Go wein (Gau), por

C. flava.

Myjaμ, m. ein falber Ochs, hos flavus. Kjo, m. hyp. v. жујан.

де, n. vide жуванце. Ab, m. die Schwiele, callus. Жуљање, u, čaš Druden ves Gouђев, pressio calcei.

Жуљати, ам, v. impf, Gomielen ma,

then, callum facio. Жељење, n. vide жуљање. Жуљити, им, vide жуљати. Туманце, цета, р. vide жуванце. дуња, Г. (црна и зелена) Der Gdwarz ipedt, picus martius. Жуњин, на, но, Dem Gomarzfpect ge= borig, pici martii. Жуњић, m. ein junger Gawarsfpect, pullus pici m artii.

Жупа, f. 1) ein fonniges land, mo ent. weder kein Schnee fällt, oder der ges fallne gleich wieder schmilzt, z. B. die. Küfte des adriatischen Meers, terra aprica : отишао к мору у жупу; у питомој жупи. 2) nom. propr. ciner Gegend in Dalmatien.

Жупан, пна, но, н. п. земља, fonnig, apricus.

ypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch, homo parvus et macer : приповиједасе да је краљ Вукашин

и био

„Књигу пише жура Вукашине „Те је шаље на Ерцеговину. Мурав, ва, во, flein und Durt, parvus

et macer.

Hypoa, f. das Gedränge, das Richten (der Soldaten, wenn der General kommt), turba, concursus.

Журење, Журишисе, имсе, v. r. impf. ftd ipu Den, eilen, accelero. Жустар, пра, po, vide срчан, окретан. m (comp. xyki), ma, mo, gelb, flayas, gilvus.

n. das Spuden, festinatio.

Жушење, п.

д. (Pec.) vide жућење.

Жупило, n. Die gelbe Farbe, pigmentum flavum (luteum).

Жутилова трава, f. vide зановијет, Жумина, . ie Gelbe, flavedo. Жутими, жутим, (Срем.) vide жуКеми.

Жумими, жушим, v. impf, gelben, flavum reddo.

Жутищное, жущимсе, (Срем.) vide жуКешисе.

Жулица, f. 1) bie Gelbfuct, icterus; 2) Der Ducaten, numus aureus, Жутовољка, f. bab Kothfelden, rubecula (motacilla rubecula Linn). Жукак, m. 1) Dantes, lamina Jusoria, 2) Ducaten, aureus.

Жућење, п. (Ерц. и Срем.) дas Bela ben, flavefactio.

Жућети, жущим, v, impf. (Ерц.) делб Жућетисе, жутимсе, v. г. impf. (Ерц.) merden, fio flavus. aelb aussehen. flavum esse aspectu. Жућкаст, ма, то, gelblid, subflavus. yu, f. die Galle, fel.

.

a, 1) für, um, рго: не брини се ли за њега; ко ће бити јемац за ше? за новце свашта доста;

„Ђе ја нађем за мене ђевојку, „Онђе не ма за те пријатеља „Да за цара на мејдан изиђе 2) hinter, nad, post: иде за мном; сједи за кућом; за мном не ће спални (an mir foll's nidt liegen); за новцима све стоји (auf Gelb Fommt's an); ја сам за пушом (іф muß ab. reifen); удаласе за старца (fie nat einen Alten geheurathet); „Сунце зађе за гору

„Оћеш брате не зван за ујаком ,, У сватове поћи назорице? „Јасно пјева за гором ђевојка ,,Пођи ћери за козара, добро е м

биши

1

-

3) während, tempore : за Лазара, за Лазарева владања; за живота мога; за два дана; за годину дана; дошао за вида (nod) bei Eage); ,,Заш, се синко не шће ожениши ,,За љепоте и младости твоје? ,,За ран, куме! за ран' стари свате! „За рана нам снаў доведите

4) за триста, а Dreihundert, ad tercentos. 5) уватити за руку, bеі der Hand fassen, adprehendit manum illius.

halten, oblecto, н. п. дијете да не плаче. 2) aufhalten, distineo. 3) чеmy, aus telen, Zavel finven, aus fchlagen, reprehendo, recuso. Забавимисе, имсе, v. r. pf. fid vet. meilen, detineor.

Забављање, п. 1) bаt unterhalten, oblectatio. 2) Der Mufenthalt, mora. 3) das Tadeln, reprehensio. Забављати, ам, v. impf. 1) unterhal= ten, oblecto. 2) aufhalten. detento. 3) auszustellen finden, reprehenso, Забављатисе, амсе, v. r. impf. 1) {td unterhalten, oblector, occupor. 2) jtd aufhalten, moror, Забаглами, ам, v. pf. н. п. прст у yema, den (ganzen) Finger in den Mund iteđen, insero digitum ori. Забадава (за бадава), 1) umfonft, un= entgeltlid). gratis. 2) umfonft, verges bens, frustra. cf. залуду. Забадање, n. Das Lineinjecten, insertio. Забаданти, ам, v. impf. bineinfteden, iusero, immitto. Забада прн у здраву Hoгy, prov. Verdruß und Schaden suchen. Забалити, им, v. pf. rogen (Kog uno Wasser weinen), mucum

nasum et ore.

emittere

.

per

Забанати, ам, v. pf. m. j. штап (у Бачкој), fo merfen Den Stod, Dag er qufpraut, jacio ita ut repercutiatur; забанао штап па ме ударио.

Забаталити, им, v. pf. verwahrlofen, Забатаљивање, п. даš Bermahrlofen,

negligo.

neglectio. Забатаљивати, љујем, v. impf. seta mahrlofen, negligo. Забацивање, п. 𐐨as Jinein,, Das Gin ter etmas wverfin, conjectio. Забацивати, цујем, v. impf. hinter ets was werfen, conjicio post Забациватисе, цујемсе, v. r. impf, 1) fid in etnvas metfen, immitto me in aliquid. 2) забацило се неђе, св ift verlegt (verworfen). Забацити, им, v. pf. hinter etwas werfen, jacio post Забацишисе, имсе, v. г. pf. fid in et. was werfen, conjicere se aliquo. Забашуривање, n. Das Bertu den, occultatio, dissimulatio. Забашуривами, рујем, v. impf. vertu. schen, occulto. Забашуриши, им, v. pf. vertufфen, dissimulo.

забиљежили.

Забелеши, ли, (Pec.) vide забијељени.

1

Заболепш, ле, у pf. (Pec.), erf&mergen, v. (Срем.) Заболети, ље, v. pf. Ерц.) Заборав, m. Die Bergenenbeit, oblivio. Заборавак, Ека, m. Das Bergeffene, res neglecta per oblivionem.

Забораван, вна, но, vergeglid), obliviosus. Заборавими, им, v. pf. vergeffen, obli

viscar.

Заборављање, n. bas Bergeffen, obli

vio crebra.

заборављаши, ам, v. impf. vergeffen.

obliviscor.

Забости, бодем, v. pf. bineinftedjen .

immitto.

Забравами, ам, v. pf, fic verirren (wie ein Schaf), aberro.

Забравиши, им, v. pf. serfelicgen, sera

claudo.

Забражђивање, п. дав (зи weite) Gingreis fen in etwas, aratio quasi agri alieni. Забражђивати, ђујем, v. impf. (gu rvcit)

um fich greifen, aro agrum alienum. Забраздипи, им, v. pf. (gn meit) um lid greifen, agrum alienum aго: далеко си забраздио.

Забрајање, n. Das Derzählen, lapsus in numerando.

Забрајати, јам, v. impf. verjählen, labor in numerando.

Забрајатисе, јамсе, v. r. impf. [id sees zahlen, fallor in numerando. Загран, m. ein gebegter over aud) offener зaoрana, f. J Wald, in dem der Holzschlag verberen ift, silva septa.

Забраниши, им, v. pf. verbieten, probibeo.

Забрањивање, n. ba6 Berbieten, prohibitio.

Забрањивати, њујем, v. impf, verbte= ten, proiibeo.

Забродами (забрбљаши), ам, v. pf. tiberplappern, obblatero. Забрањача (забрдњача), f, на разбоју као мала гредица, што стоји од озго преко стативица, ме о њој висе шипила и брдила. Забрђе, n. Gegend binter Dem Berge, transmontana regio.

Забрежје, n. Dorf uns canze an ter

Cave, unweit Лалеж: „Вино пију Српски капетани „На Забрежју украј воде Саве Забрекнути, нем, v. pf. angieben (vom ausgetrockneten Gefäße, das man ins Saifer fteut), irrigari; кад се кабао расане на сунцу, па не може да Аржи воде, онда се метне у воду да забрекне.

Забринути, нем, v. pf. кога, in Gors ge verlegen, curam injicio. Забринущисе, немсе, v. r. pf. bie Ве, forgniß bekommen, in curam incido. Забрками, ам, v. pf. 1) bermengen, misceo. a) vermirren, misceo. Забројити, им, v. pf. verzahlen, fallo (aut fallor), in numerando. Забројитисе, имсе, v. г. pf. fid set=

jablen, fallor in numerando.

Забун човек, забун жена, verblüfft, perturbatus.

Забуниши, им, v. pf. vermirren, ver. bluffen, perturbo, Забуњивање, batio. Забуњипами, њујем, v. impf. verblüf= fen, perturbo.

u. das Verblüffen, pertur

Зава, f. (у Сријему и у Бачкој) vide

заова.

завади.

Завада, f. ber 3ant, Grol, discordia: ми смо у завади; он је са мном у Завадити, им, v. pf. gertragen, in 3mietradt bringen, amicitiam turba. Завадитисе, имсе, v. r. pf. fid gertra. Завађање, gen. rumpo amicitiam cum aliquo. n. Das Zertragen, Verfeins ben, inimicitiarum motio aut susceptio. Завађаши, ам, v. impf. н. п. људе, ver= feinden, inimicitias moveo. Завађатисе, амсе, v. r. impf. fid yer. ffluvca, inimicitias suscipio.

Заваљиватисе, љујемсе, v. r. impf. sich umherwälzen, volutor. Завараши, ам, v. pf. н. п. коме очи,

eines Augen täuschen, fallo oculos alicujus.

Заварчими, им, v. pf. Den Fortgang (z. B. einer Wunde) verwehren, cohibeo progressum, н. п. заварчиши (травама или бајањем) какву бољешицу да не иде у напредак, него да уда. ри на траг. Крадљивца у почетку заварче башином, или из пушке, да не краде више. Заватање, п. Dag döpfen, haustus. завалами, ам, v. impf. idöpfen, haurio. Забашиши, им, v. pf. фöpfen, haurio,

воде, кашиком јела, чанком жита. Завежљај, ш. 11) etmas Gingebundes Завезак, ска, m.j nes, 3. 2. Geli im Zu. chel. 2) der Merkknoten im Tüchel selbst, nota, cf. узао. Завезами, вежем, v. ligare. Завезивање, п. дав Berbinden, colli

pf. verbinden, col

gatio. Загезивати, зујем, v. impf. verbinden, colligo.

Заверак, рка, m. (Pec. и Chem.) vide завјерак.

Заверитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide Завес, m. (Рес. и Срем.) vide завјео Завесими, им, (Рес. и Срем.) vide завести, ведем, v. pf. 1) binter etmas завјесити. führen, duco post. 2) verfuhren, irres führen, seduco.

-

завјепан.

Завиши, вијем, v. pf. verbiлдеп,

'obli

go, einmiđeln, obvolvo. Завитлаши, ам, v. pf. immingen (um zu fchleudern), vibro. Засица, f. dim. v. зава.

Завичај, т. мјесто, ђе се ко родио и навикао, Drt, wo man geboten mor= den, und woran man sich gewöhnt hat, solum natale: и кљусе и говече межи на свој завичај;

„С Богом земљо, с Богом завичају: Завиша, m. Жann name, nomen viri. Завјерак, рка, m. (Ерц.) in Demi Fluz фе: триста му завјерала! Завјеритисе, имсе, v. pt. (Epıs.) коме, gelohen, spondeo. Завјес, m. (Ерц), ber Borhang, velum. Завјесипи, им, v. pf. (Ерц.) н. п. ђевојку (кад се удаје), unibängen, velo. Báвjem, m. (Epi.), das Gelübde, votum: завјет учинити, или завјето.

вашисе..

Завјетан, мна, но, (Ерц.) Surd ein Gelübde gebunden, voto obstrictus. Завјетина, f. (Ерц.) 𐐨аз Gelüb𐐨emal, coavivium voto soluto. cr. завјето.

вамисе.

Завјешовашисе, тујемсе, т. г. pf. (Ерц.)

fid, verlobent, voto.se obstringere. Неки се завјешују (у болести, или у другој каквој невољи), да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки да посме понеђељник, или читаву неђељу дана каквом свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Пешки Параскевији, Богородичину покрову), или да светкују какав дан. У Србији свако село има по један дан, кога слави и свешкује (и то обично бива љети: од васкрсени до Петрови поста): скупесе сби сељаци (женско и мушко) на какво брдо, или на друго лијепо мјесто у селу : му изведу своје пријатеље, који им дођу из другије села, и дозову попове и калуђере ше чаше молитву, свјештају масла и свете водицу, па се онда дигну сви, с крстовима и с иконама, по пољу (по житима и по ливадама), а ђе што и од куће до куће; потом дођу опет на оно мјесто, па онђе ручају и читав се дан часте, играју и пјевају. Таково се весеље по БраНичеву зове завешина (ајдемо на засемину; сутра је завешина у том селу), а у Јадру говоре: но. сими крема (крсме?), или крсмоноше (они што иду с космовима и с иконама по пољу и по селу). У Тршићу, ђе сам се ja poдио, носе крема други дан троји

Завјетрина, f. (Ерц.) cin Drt, Der ges gen den Wind gesichert ist, locus a ven

to tutus.

Завладати, ам, v. pf. erobern, in suam potestatem redigere.

Завладичити, им, v. pf. gum Vijd of weihen, consecro episcopum. Завладичишисе, имсе, v. r. pf. um Dis schof geweiht werden, consecror episcopus.

Завлачење, n. Dab Sineingishen, Sina einstecken, immissio.

Завлачити, им, v. impf. bineinfteđen,

immitto.

Завлачишисе, имсе, v. г. impf. fid bitte eingiehen, immitto me. Заводити, им, v. impf. 1) hinter etmas führen, duco post-s) verführen, seЗавођење, п. дав Şinterführen, bab Hero

duco.

führen, seductio.

Завожење, д. баз Centen (ves фіз)