Page images
PDF
EPUB

wege ; clam.

asser.

као

ніко, т. (Ерц.) hyp. 2. Живан. onauao), heimlicy, auf einem Schleich. Kja, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wuro

3el, radix. 3) волујска, или овнујска, Житомиљић (Житомишљић ?), т. наder (Ochsen:) Ziemer, nervus.

мастир у Ерцеговини (може бипти "Жилав , ва, во, адеrіg, yenosus,

да је сад и пусп?). Жилипи, нм, v. impf. н. п. крме, Жіца, f. 1) беt аѕеn, flum, :) Тер

пі. ј. везапи му спражњу ногу из- Drat, filum metallicum (ferreum, auнад кољена, да не може бјежати, reum). Das #niegelent untеrbinsen (з. 3. Де Жицнути, нем, v. pf. einen Ctrei Soweine am hintern Fuße, daß eB verseßen (mit einem ruthenartigen Sora nicht davon laufen könne), interligo per), virga percutio. pedem (sui fugitivae).

жЙча, f. D) Bad am fіntеn ufer без Жилица, f. dim, 1) Bag 21kBerben, ve- Jadar, unweit Jeunaga, 2) Klostes

nula. 2) die kleine Wurzel, radicula. an der Morama: divino, m. ein Magerer (dem man die Да видите Жичу на Морави Adern sieht), macer.

и на Ибру више Карановца Жильење, р, бав Иnterpinten, interliga- Жич:іна f. vіdе жидина. tio, cf. жилиши.

Жчица, f. dim. р. жица. Нінова, f. као мала гредица, што се Жичко поље, р. ©bene von Жича (код њи више прибија по роговима у

љешнице). кућа и у другі зграда, бie atte, Житика , f. eine glübense Soble, pruna,

Жішчица, f. dim. р. жишка. Жочење, п. Бав еаttеn (дев Фафв), Хлеб, т. (Рес. и Срем.) vidе жлијеб. asserum affixio. .

Жлёбили, им, (Рес. и Срем.) vide Жочиши, им, v. impf. прибијати жно- жлијебипів.

ке за рогове , Tatten, affіgо asseres. Жлебљење , p. (Peo. и Срем.) vidе жли? skap, m. die Eicheln, glandes ; xpytho јебљење.

брашно као жир (а ситно Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vide Жлијезда. пjена ).

җлijeб (говорисе и ждлиjеб), m. (Ерц.) жірење, р. був Rälten mit &іфеп, дрво ископано, као корищо , па sagina glandaria.

вода иде њим, бie Xinne, canalis. Жиірили, им, v. impf. н. п. свиње, Жлијебипи, им, y. impf. (Ерц.) зи си

mit Sicheln mästen, glandibus sagino. ner Rinne aushöhlen, excavo. Я ірка, f. Die Sibel, glans,

Жлијебљење, р. (Ерц.) 48 usbühlen, Жир ван, вна, но, i) mit &ideIn ges excavatio,

nitet, glandibus saginatus, 2) годи. Жілијезда, f. (Ерц.), бie Drüfe, glandula. Ha, ein Eicheljahr (fruchtbar an Eis Kauna, f. (y Epu.), der Löffel, cochlear

, cheln), annus glandibus felix.

Жлічица, f. dim. . җлица. Жировница, f. плата за свиње што Жље (Ерц.), arg, übet, male :

једу жир, Вав $ielgelp, pecunia „Жље га сјели при Српске војводе! glandaria.

„Жље га сјели, и вищо попили: ЖАйрчица , f. dim. . жирка.

Жмнірав, ва , вo, blingelno, nictарѕ. hitmак (comp. жінки), пока , кo, vide Німирање, п. Вав Slingen, pictatio. жидак.

Жмірати, ам, v. imрi. Бingeln, uictor, Ні мпіан, жна, но, reit an Betteile, conniveo. • 3. 3. дав Забе, аnnus frumentо felix. Жмире, f, pl. 1) чварци, vidе чварақ. Numap, m. der Getreidehändler, fru- 2) од масли и од брашна као жи: mentarius. ,

пка цицвара, еіnе 2rt heppeije , Житарица , f. н. п, лақа, ein Bettei.

cibi farinacci genus. deschijf, navis frumentaria.

KMypa, f. das Blindekuhspiel, das Blins Kumnî, ha, Ho, Getreides, frumenla- Ітаивен , myinda , cf. Слијепи миш,

Жмурење, о. Рав Зubalten Dec 2ugen, Hillmo, n. 1) Getreide, frumentum. 2)

conclusio oculorum. Деtzen, triticum. у Србији, у Босні Жмурекке , mit perpunjenen Zugen, оси: иу Ерцеговини, жишо се зове сва- lis clausis. ки усјев, од кога се обично браш- Жмурилии, им, v. impf. Die Zugen zu но меље | Беб мијеси (ч. п. шени- balten, clausos teneo oculos. ца, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. Жњеми, ем, vidе жепи. да, проја, крупинк и т. д.); а у Срн- Жpвaњ, вња, ш. Die panomible, mok јему, у Бачкој и у Банату (особи- inanuaria. то по варошима) само шёницу зо- Жрвњање, п. Вав хабfen an per pana Ey Жишо, 5) испод фіша (щ. ј mühle, molitio mola manuali,

1

Гus.

Жуљипи, им,

Дървљаан, ам, у. impf. аn bеr раnуа жуптило, д. дie gelbe Sarbe, pigmen

mühle mahlen, molo mola manuali. tum flavum (luteum). chybop, f. das Gelispel, susurrus. жупіилова трава, f. vіdе зановијеп, жуборење, р. Вав gifpeln, ѕuѕurrus. Жутина, f, бie Welbe, flavedo. Муборика, f. (см.)

жулипи, жуптим, (Срем. ) vidе жу„Кубори му брада

кети. „Као љуборика. —

Жі у типи, жутим, v. impf, gelben, flaубориши, им, т. impf. 3witfфеrn, vum reddo. fijpein, fäufeln, riefeln, ѕuѕurco: жу. Жупилисе, жущимсе, (Срем.) vidе жуборн поток, лице, и лі, д.

Кетисе. Хуванце, целта, р. жуманце, жујце, Жулица, f, 2) бie WelbfuФt, iсtеruѕ ; der Dotter (im Ey), vitellus (ovi). 2) der Ducatén, numus aureus, Жудан, дна, но, биеftig, ѕitiens: жу. Жуповољка, f, бав Rotbtelmen, rubcДан и гладан.

cula (motacilla rubecula Linu). Zyja, f. eine gelbe Schwein (Sau), por: ykák, m. i) Dantes, lamina lusoria, C. flava. .

2) Ducaten, aureus Myaw, m. ein falber Dos, bos flavus. Жубење, п. (Брц. и Срем.) Bas Bel. тю, m. hyp. р. жујан.

ben, flavefactio. hјце, р. vіdе жуванце.

Жукети, жуптим, т. impf. (Ерц.) gele o, m. die Schwiele, callus.

werden, fio flavus. iyљање, и, дав Дruden pes Bфиђев, Жућелисе, жулимсe, v, г. impf. (Ерц.) pressio calcei.

gelb aussehen, flavum esse aspectu. Жъати , ам, v. impf, Офwielen mа. Жубкаспи, па, пo, gelbliф, subilаyps. феп, саllum facio.

жўч, к. бie &que, fel. Tryъење, р. vіdе жуљање.

vide
жуљати.

3. туманце, целта, жуванце. а) және црна и зелена) Bee Gфрағ• За, ә) fir, um, pro: не брини се ти fredt, picus partius. Жўњин , на, но, бет фwarsfpефt gta за њега; ко ће бити јемац за пе? horia, pici martii.

за новце свашfia дoспа ; Ky nuk, m. ein junger Schwarzspecht, „Бе ја нађем за мене ђевојку, pullus pici martii.

„Онђе не ма за пе пријатеља Hlyna, f. 1) ein sonniges land, wo ent. „Да за цара на мејдан изиђе weder kein Schnee fält, oder der ges 2) pinter, паф, post: иде за мном; falne gleich wieder schmilzt, f. B. die сједи за кућом ; за мном не fo Suste des adriatischen Meers, terra cmaniu (an mir Yollas nicht liegen); 3a aprica : отишао к мору у жупу; у

новцима све стоји (auf Belp tommt's пиломој жупи. 2) поni. propr. ciner an); ја сам за пушом (іф muр ab. Gegend in Dalmatien.

reifen) ; удaлaсе за спарца (fit bat Жупан, пна, но, н. п. земља, fonnіg. einen Alten gebeurathet);

„Сунце зађе за гору dypa, f. ein kleiner und dürrer Menso, „Оћеш браще не зван за ујаком parvos

et macer : приповиједасе „У сватове поћи назорице ? да је краљ Вукашин піакови био : „Јасна пјева за гором ћевојка пише жура Вукаші

шине

„Поћи ћери за козара, добро ће ти „Те је шаље на Ерцеговину.

бити : My paB, Ba, 60, Elein und dürr, parvus,

3) wäbreno, tempore : за Лазара, за

Лазарева владања; за живота моdiypoa, f. das Gedränge, das Richten (der га; за два дана ; за годину дана; Soldaten, wenn der General lommt), дошао за вида (not bei Xage) ;

„Заш се синко не шће ожеңипи D. das Spuden, festinatio. „За љепоте и младости півоје? журиписе, имce, v. г. impf, fф Гри. „За ран куме! за ран” стари сващие ! den, eilen, accelero.

„За рана нам снау доведите фустар, тра, po, vide срчан, окрепан. 4) за приста, а reibцпреrt, ad

tеrсеntos: 5) увашини за руку, всі

der Hand fassen , adprehendit manum тушење, п. (Рес.) vidе жућење.

illius. Жутепи, утим, (Pec.) vidе жукети. Забава, f. Pie Иnterbaltung, per 3cit. Футепілсе, жуптимсе, (Pec.) vidе жу:

vertreib, oblectamentum.

. Забавиши, км, , pf. .) көга, anters

apricus.

.

homo

„Књигу

et macer.

turba , concursus.

Журење ,

[ocr errors]

vas, gilvas.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

љеписе,

[ocr errors]

nasum et ore. .

batten, oblеctо, н. п. дијете да не забележисе, лисе, (Pec.) vide зaбије. плаче. 2) aufbalten, distineo. 3) чему, а в ftеlеn, gapel finpen, auв. Забелити, ли, (Срем.) vide зaбијељени. fchlagen, reprehendo, recuso.

Забелиптисе, имce, (Срем.) vide зaбије. Забавитисе, имсе, v. r. pf. fich ver.

љеписе. weilen , detineor.

Забиберили, им, v. pf. pfefern, pipeзабављање, п. 2) ба в Иnterhalten, ob- ro, pipere condio.

lectatio. 2) Der aufentbalt, mora. 3) Забидлaкa, m. ein ferngefunker Surfфе, das Tadeln, reprehensio.

homo valentissimus. Забављали, ам, v. impf. 1) иnterbal- Забијање, р. Фаб фіnеiajФlagen, immiten, oblecto. 2) aufhalten, detento.

sio. 3) auszustellen finden, reprehenso, Забијани, ам, v. impf. pineinflagen, Забављаписе, амсе, т. г. inpf. 1) {th

immitto. unterbatten, oblеctоr, occupor. 2) jih Забијељели, ли, у. pf. (€рц.) н. п. aufhalten, moror.

3opa, erglänzen, affulgeo. Забаглали, ам, v. pf. н. п. прст у Забијељеписе, лимсe, v. г. pf. (Ерц.),

ycma, den (ganzen) Finger in den Mund erqlingen, affulgeo: забијељеласе зора. îtecken , insero digitum ori.

Забијөградилінсе, имce, v. г. pf. (ст.) Забадава (за бадава), 2) umfonft, una Belgrad werden, fio Belgradum :

entgeltlich. gratis. 2) umsonst, verges „Бијограде мој велики јаде! беnB, frustra. cf. залуду.

„у з'о час се забиjoгрaдио. Забадање, п, дав фіnеinjteten, insertio. Забиљежити, им, v. pi. (Ерц.), безеіфа Забаданти, ам, v. impf. bineinftефеп, non, merken, noto.

insero, immitto. Забада пірн у здраву забити, бијем, т. pf, bineinfФІagen,

Hory, prov. Verdruß und Schaden suchen. immitto. Забалипти, им, v. pf. roken (Rog unə забитисе, бијемсе, v, r. pf, ft, pers Wasser weinen), mucum emittere per schlagen, se immittere.

Заблёјалисе, јимсe, vidе забленушiсе. Заванапн, ам, v. pf. п. ј. шпап (у забленуп, та, то, yergafft, oculis

Бачкој), fo werfen Ben Gtod, сав се iutentis, aufpralt, jacio ita ut repercutiatur; Забленутисе, немсе, т. - pf. jtdə yergafe забанао штап па ме ударио.

fen, stupide aspicio. Забапалити, им, v. pt. verwayrlofen, аблети, , v. pf Pес) lеriафтегзеп, Забатаљивање, . Bas Berwayrlofen, Забољепти, ље, v.pf. Ер / idolesco. neglectio.

Заборав, m. Die Bergejjenheit, oblivio. Забалаљівати, љујем, т. impf. era Заборавак, вка , m. Вав Bergejfene, res wahrlosen, negligo.

neglecta per oblivionem, Забацівање, п. бав $inein», дав фіnə Забораван, вна, но, реrgeplib, obliviosus. ter etwas werfen, conjectio.

Заборавити, им, т. pf. vergefen, obli. Забацивати, цујем, v. impf, pinter еt.

viscer. was werfen, conjicio post

Заборављање, п. бав Bergeen, obliЗабациватисе, цујемсе, v. г. impf, s.)

vio crebra. fich in etwas werfen, immitto me in 3aGopás.bama, am, v. impf. vergessen, aliquid. 2) забацило се неће, ев ijt

obliviscor. berlegt (verworfen).

Забости, бодем, v. pf. Fineinteфen. Забаципи, им, v. pf, pinter еtmas wer.

immitto, fen, jacio post

Забравати, ам, v. pf, jih verirren (wit Забациписе, имсе, т. т. pf. fіd in ct. ein Schaf), aberro.

was werfen, conjicere se aliquo. Забравипи, им, т. pf. perfФliepen, sea Забашуривање, о. Рав 23ertufen, ос- claudo. cultatio, dissimulatio, .

Забражbiвање, n. дав (su meite) Gingrei= Забануривали, рујем, т. impf. pertus fen in etwas, aratio quasi agri alieni. fфеn, occulto.

Забражbівати, Бујем, v, iрi. (зи weit) Забашуриши, им, y, p. pertufфеи, um fich greifen, aro agrum alienum. dissimulo.

Забраздни, им, v. pf. (gn weit) um Забезакнутисе, немсе, v. pf. in Bes sich greifen, agrum alicnum aro : Aanea

danken vertieft stehen, immersus sto ко си забраздно. cogitationibus.

Забрајање, а. Бав 23erzählen, lapsus ia Забележити, им, (Рес, и Срем.) vide

numerando. забиљежипін.

Забрајаши, јам, y, impf. persählen, lЗабелеши, ли, (Pec.) vide зaбијељени. bor in numerandu.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

и захваљн.

Забрајатисе, јамсе, . . impf, jih ver: Завалити, им, v. pf. 1) zu Зореn mäl. fabien, fallor in numerando.

jen, bumi volvo, 2) durch etwas Hins 3á pan, m. ein gehegter oder auch offener gemälsteв persäипеп: завали градину. Забрана, f. J23a10, in Bem per polsfФlag 3) cf. захвалипти. verduren ijt, silva septa.

Завалитисе, имсе, т. г. pf. D) ft Bars Забраниши, им, у. pf. petbieten, pro- niederwälzen , convolvere se. 2) (1) bibeo.

rühmen, gloriari : Забрањивање, п. Вав Berbietein, pro- Завалисе жути лимун на мору: hibitio.

„Данас не ма ништа љепше од мене Забраньикали, њујем, т. impf, bеrbie. Заваљівање, р. а) бав 23&lsen, voluten, prohibeo.

tatio.

2) das Verwälzen, conseptio. Забролали (забрбљапии), ам, у. pf.

3) cf. захвалити и захваљивање, daberplappern, obblatero.

Заваљивали, љујем, v. impf. 1) niepers Забрдњача (забрдњача), f, на разбоју као мала гредица, што спіоји од

wälzen, voluto. 2) verzäunen, conseозго преко стативица, mе о њој

pio. 3) cf. захвалити

вами. Енсе знищила и брдила. Zaophe, 1. Gegend hinter dem Berge,

Заваљіватисе, љујемсе, v. г. impf. trausmontana regio.

sich umherwälzen, volutor. Забрежје, р. Орrf uns ©фаngе аn bеr Заварати, ам, v. pf. н. п. коме очи, Cate, unweit Лалеж:

eines Augen täuschen, fallo oculos ali. „Вино пију Српски капетани

cujus. „На Забрежју украј воде Саве

Заварчиши, им, v. pf. Ben Sortgang Забрәкнути, нем, v. pf. angieben (oom (f. B. einer Wunde) verwehren, cohibeo

ausgesrodneten Gefäße, das man ing progressum, н. п. заварчипи (тра913 ajjer jteut), irrigari: кад се кабао вама или бајањем) какву бољелицу расане на сунцу, па не може да да не иде у напредак, него да уда. држи воде, онда се мене у воду

ри на траг. Крадљивца у почетку да забрекне.

заварче бащином, или из пушке, забринуін, нем, v. pf. кога, іn Cors да не краде више. ge verlegen, curam injicio.

Заватање, о. Рав Офöpfen, haustus. Забринуписе, немсе, т. г. pf. Die Вс. Завалапи , ам, v. impf. fфöpfen, haurio. forynit bekommen, iu curam incido.

Заванипіи, им, v. pf. fфöpfen, haurio, Забрлапи, ам, v. pf. 1) реrmеngen,

воде, кащиком јела, чанком жита. misceo. 2) verwirren, misceo.

завежљај, m.

11) etwas Eingebundes Забројити, им, v, pf. persählen, fallo Завезак , скa , m.) пев, 3. 8. @els im si. aut fallor), in numerando.

chel. 2) der Merkenoten im Tüdel selbst, Заброjиписе, имce, v. P. pf. fiə ver. Завезапи, вежем, v. pf. verbinjen, col

nota, cf. узао. jävlen, fallor in numerando. Забун човек, забун жена, perblufft,

ligare. perturbatus.

Завезивање, п. бав Berbinsen, colliЗабуниши, им, v. pf, permirrent, pers

gatio. bluffen, perturbo.

Завезивати, зујем, у. impf. perpinten, Забуњівање, и. дав Зеrblufen, pertur- Заверак, рка, m. (Рес, и Срем.) vids

colligo. batio. Забуњивати, њујелі, v. impf, perbluf. завјерак. fen, perturbo.

Завериписе, имce, (Рес. и Срем.) vide Зава, f. (у Сријему и у Бачкој) vide

завјерилансе.

Завес , m. (Рес. и Срем.) vidе завјео. Завда, f. Ber gant, Brou, discordia : Завеситн, им , (Рес. и Срем.) vide

ми смо у завади; он је са мном у Завесин, ведем, v. pf. :) binter еtmas заради. Завадити, им, y, pf. Bertragen, it

führen, duco post - 2) verführen, irres Zwietradt bringen, amicitiam turbo. führen, seduco. Заваднписе, имce, v. г. pf. по 3ertra. Завеси, везем, у. pf, лађу, дав ©фіff

gen, rumpo amicitiam cum aliquo. bei der Ueberfahrt stromaufwärts lena Завађање, р. Фав 3ertragen, Perfein. ken, adverso flumine dirigo navem.

деп , inimicitiarum motio aut susceptio. Завестисе, веземсе, т. г. pf, in Sie Gee Завађати, ам, v, impf. н. п. људе, pet= fteфen, solvo, feinden, inimicitias moveo.

Завет, т. (Рес. и Срем.) vidе завјет, Заваллисе, амce, v. r, impf, jih pers Заветан, оңа, но, Рес. и Срем.) vide finden, inimicitias suscipio.

дарјешан.

заова.

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors]

Заветина, f. (Рес, и Срем.) vidе за sich verloben, voto.se obstringere. Heru вјетина.

се завјетују (у болести, или удру. Заветоватисе, ветујемсе, (Рес. и гој каквој невољи), да не једу рибе Срем.) vidе завјептоваписе.

никад у петак и у сриједу, неки Заветрина, f. (Рес. и Срем.) vide зa- да после понеђељник, или чип аву вјепірина.

неђељу дана каквом свету (као н. Завидели, дим, (Pec.) vidе завиђети. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. ПеЗавидими, им, (Срем.) vidе завиђепи. лки Параскевији, Богородичину поЗавидљив, ва , вo, neiгift, invidus. крову), или да светкују какав дан. Завиђеми, дим, v. impf. (Ерц.) коме, у Србији свако село има по један einen benciden , invideo.

дан, кога слави и светкуе (и по Завијање, р. Вав Зеебіnvеn, obligatio. обично бива љепи : од васкрсенија Завијати, ам, v. impf, wеrbinдеп, obligo. до Петрови поспа): скупесе сви Завијати, јем, v. pf, peulen, exululo: сељаци (женско и мушко) на какво „Завијала три зелена вука

брдо, или на друго лијепо мјеспіо Завијач, m. і. 4. завој.

у селу: ну изведу своје пријатеље, Завиличили, нм, у. pf. н. п. коња, који им дођу из другије села, и до

halftern , capistro, den Halfterstrick 3ову попове и калуђере пие чапе ftatt des Gebisses anlegen.

молитву, свјештају масла и скеле Завин, на, но, (у Сријему ну Бачкој) водицу, па се онда дигну Сви, о vidе заовин.

крспіовима и с иконама, по пољу Завирање , р, Вав Иmberfфweifen, ya- (по жипима и по ливадама), а ђе. gatio.

што и од куће до куке; потом Завиратисе, ремce, v. г. impf, fіф ита дођу опет на оно мјесто, па онђе bertreiben, vagur, erro.

ручају и читав се дaн часте, играју Завиріванье, р. Вав pintinfeben, intro- и пјевају. Таково се весеље по Браspectio.

ничеву зове заветина (ајдемо Завиривати, рујем, v. impf. bіnеіn: на заветину; супіра је завептина у feben, introspecto.

піом селу), а у Јадру говоре: но. Завирити, им, v. pf. Fineinbliden, in- сипи крс п а (крсте ?), или крtrospicio.

с оно ше (онн што иду с крстоЗавист, f. Ser Reis, invidia.

вима ис иконама по пољу и по сеЗавітак, ка, т. еtmав еіngewіdеltев, лу). у Тршићу, ѣе сам се ja pores involuta.

дио, носе нретра други дан пројнЗавпи, вијем, т. p. peroinven, obli

чина дне : go, einwideln, obvolvo.

„Колико се ја заклиња и завјетова, Завітлаши, ам, v. pf. fфwingen (um „Да не пијем рујна вина прије раније, zu schleudern), vibro.

„Да не љубимі удовице прије ћевојке, завица, , dim. р. зава.

„Да не јашем врана коња прије не јаЗавичај, m. мјесто, ђе се ко родио и

навикао, Ort, то таn geboren mor: Завјетрина, f. (Ерц.) cin Ort, Ber ge" den, und woran man sich gewöhnt hat, gen den ind gesichert ist, locus a vensolum natale : и кљусе и говече me

to tutus. жи на свој завичај ;

Завладати, ам, v. pf. erobеr, іn ѕаат „С Богом земљо, с Богом завичају- potestatem redigere. завиша, m. Лаппвпате, поmеn yiri. Закладичити, им, v. pf. 8um Difфоf Завјерак, рка, m. (Ерц.) in Beni slu

weihen, consecro episcopum. фе: триста му завјерә га!

Завладичиписе, имсе, у.г. pf. звin Si Завјериписе, имce, v. pt. (Epic.) ко- ichof geweiht werden, consecror epigelohen, spondeo.

scopus. Завјес , m. (Ерц), деr Borbang, velum. Завлачење, в. дав фіnеingizhen, фім Завјесии, им, v. pf. (Ерц.) н, п, фе

einstecken, immissio. војку (кад се удаје), unibangen, velo. Завлачили, им, т. impf. Fineinteter, Завјетi, m. (Ерц.), дав Belübbe, vo

immitto. tum: завјел учинили , или завјепо. Завлачитисе, имсе, т. г. imрi. (1) bin

einziehen, immitto me. Завјепан, юна, но, (Ерц.) биф ein Заводити, им, v, impf. D) binter еtmas

Glübde gebunden, voto obstrictus. führen, duco post – 8) verführen, sen Завјетина, f. (Ерц.) дав @elübemat, duco.

convivium voto soluto. cf. завјето. Завођење, п. дав фіntеrfifrеп, дав Зе» ваписе,

führen, seductio. Завјешоваписе, тујемсе, т.г. р. (Ерц.) Завбжење, p. pas genten (oes a kiris)

на

ме ,

вапісе..

« PreviousContinue »