Page images
PDF
EPUB

stromaufwärts, rectio navis flumine ad

verso.

Завозити, им, у. impf. das Schiff et= was stromaufwärts lenken, rego navem adverso flumine.

3áɛoj, m. der Verband, adligatura, fa

scia.

3ав jшими, им, v. рf. Krieg begin= nen, bellum infero. Заворањ, рња, m. ber Bolsen an der Pflugdeichsel (an der 6–8 Ochsen vor. gespannt sind), repagulum aratri. 3аврáшиши, им, v. pf. zurückziehen, retraho, abstumpfen, retundo. 3apahane, u. das Zurückziehen, Abfumpfen, retractio, retusio. 3aрakaшm, aм, v. impf. zurückziehen,

retracto.

Завргнути, нем, vide заврћи. Завргнутисе, немсе, vide заврћисе. Завретисе, емсе, завръосе, (Рес. и Срем.) vide завријетисе. Завријетисе, ремсе, завръосе, ч. г. pf. (Epu.) fich wohin einziehen, abdere se aliquo.

Заврнути, нем, v. pf. zubreђen, tor

quendo claudo, славину. Завости, врзем, v. pf. binden (mit ber Halfter den Ochsen), obligo. Завостисе, врземсе, v. r. pf. fich were wickeln, impedio me: заврзаo ce кołь, wenn es an dem Seile weidet, und sich darin nach und nach verwickelt. 3аврmáше, n. das Zudrehen, obtorsio. 3apmamи, Eрkeм, v. impf. zudrehen, torquendo claudo. Завршети, вршим, v. pf. (Рес.) Завршити, вршим, v. pf. (Cpem.) ein3авphеmи, врmим, v. рf. (Ерп.) I bohs ren, terebram adigo.

[ocr errors]

Заврћи (говорисе и завргнути), вргнем, v. pf. 1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach und nach erzielen, sensim accipio: завргао коза, оваца, марве. 3) anstiften, moveo, н. п. бoj, кавгу.

Заврћисе (говорисе и завргнушисе), вргнемсе, v. r. pf. 1) entstehen, existo, exorior. 2) aufladen, sibi imponere: Туре иде гредицом, заврглосе седлицом (т. з. пуж.) 3авphicame, n. das Hineinbohren, te rebrae adactio.

заврhúваши, kyjem, v. impf. hineins bohren, terebram adigo. заврhкола, f. die Person, die das Kolo fließt, im Gegentheil der KoлOBOha, die es anführt, postremus aut postrema chori serbici,

3авpшémaк, mкa, m. die Vollendung, дети, finis: дошао на заврше

шак.

3авρшваc, n. das Vollenden, perfectio. Завршивати, шујем, v. impf. 1) доц. enden, perficio. 2) сиjено, das Heu aufschobern, accumulo foenum. Завршити, им, v. pf. сијено, bern, accumulo foenum.

фо

завýkп, вучемm, v. pf. hineinziehen, hin einstecken, immitto.

3áгama, f. ein Fischerneß, das zwei watende Fischer gespannt halten, retis genus.

зàгазиши, им, v. pf. hineinwaten, va→ dum ingredior.

зàгалиши, им, v. pf. entblößen, nudo, 3. 3. гузицу.

3агалиmисе, имсе, v. r. impf. sich ents blößen, pudor.

Загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонетки).

Загасити, им, v. pf. н. п. креч, den

Kalk löschen, exstinguo, macero calcem. Загашиши, им, vide зајазити. 3агашиваше, n. das Löschen, exstinctio, maceratio.

Загашивати, шујем, v. impf. н. п. креч, löschen, exstinguo. Заглавак, вка, m. ber micel (momit die Art verkeilt wird), cuneus (?). Заглавити, им, v. pf. 1) н. п. сјекиру, мошику, verkeilen, cuneis firmo. 2) verfommen, peгео: заглавио неђе. 3araaвливане, п. 1) das Verkeilen, cuneatio. 2) das Verkommer, interitus. Заглављивати, љујем, v. impf. 1) vers feilen, cuneo. 2) verkommen, peritu rus sum, non me expediam. Загладиши, им, v. impf. verglätten, laevitatem reddo (eig. und fig.). загледажье, п. das Sehen auf etwas, intuitus..

Загледаши, ам, v. impf, што unò у шumo, sehen auf etwas, intueor. 3aглeдаши, ам, v. рf. 1) einen Blick thun, introspicio. 2) hевоjку, erblis ɗen und sich in sie verlieben, adamo: „Ја усади вишњу на игришту, „И загледа у селу ђевојку. 3arледaшиce, aмce, v. pf. 1) sich verschauen in etwas, attente intueor. 3aгледао се као теле у шарена вра ma. 2) sich verlieben, adamo. 3aran6umисе, имсе, v. pf. versinken (in Koth), immergor.

3arayшame, n. das Betäuben (durch Geräusch machen), strepitus. 3araýшama, am, v. impf. betäuben, ob

tundo.

[blocks in formation]

зàгнашисе, амсе, v. r. pf. løsstürzen auf etwas, ruo in aliquem. 3аговáраже, n. das Aufhalten durch Res den, detentio per allocutionem. заговáраши, аm, v. impf. einen durch Gespräche aufhalten, alloquio detineo. Заговними, им, v. pf. verfäuen, male rem gero.

Заговорити, им, v. pf. aufhalten burd Gespräche, alloquio detineo. 3аговоришисе, имсе, v. г. pf. sich durch Gespräche verweilen, alloquio distineor. Загоненути, ненем, v. pf. ein Räthsel aufgeben, aenigma propono. 3агонémаíе, n. das Räthsel - aufgeben, aenigmatum propositio. Загонетами, нећем, v, impf. Räthfel aufgeben, aenigmata propono. Загонетаписе, нећемсе, v. r. impf. einander Räthsel aufgeben, aenigmata

2

invicem proponere.
3агòнêmкâ, f. das Räthsel, aenigma.
Загониши, им, v. impf. 1) hinter et
treiben, ago post
2) hineintreiben
(den Keil, adigo.
Загонитисе, имсе, V. r. impf. sich
stürzen (z. B. auf die Beute, in die
Feinde), ruo, impetum facio.
3aгoméе, n. 1) das Hineintreiben, ad-
actio. 2) der Anfall, Anlauf, impetus.
зaropan, pua, m. der Mann von jens
seits den Bergen, transmontanus.
3aropea, f. (Pес. и Срем.) vide saro-
Ријел.

Загорелица, f. н. п. ракија, ange=
brannter Branntwein, adustus: дaj-
Де оне загорелице.
загореши, рим, v. pf. anbrennen, adu-

ror.

зàгориjeл, f. (Eрn.) das Unbrennen, adu-
stio: удара на загоријел (н. п. ра-
кија, млијеко).

3aropje, n. das Land hinter den Ber-
gen, z. B. als nom. propr. des Landes
jenseits des Timok; auch in der Herze-
gowina, terra transmontana.
зàгôрkа, f. 1) das Weib (Mädchen) von
jenseits der Berge, transmoutana.- 2)
Frauenname, nomen feminae.
Загоркиња вила, f. die von jenseits
des Berges, transmontana.
зàграбити, им, v. pf. eine Hand voll
nehmen, manibus haurio, capio.
3arpaдa, f. der Zaun, sepes.
Заградити, им, v. pf. «verännen, se-

pio.

заграhиваже, п. das Einzäunen, sep

tio.

зaгрahúвamи, hуjem, v. impf. verzäu nen, sepio.

3aгpaкmamи, кkem, v. pf. erkrächzen, crocite.

зarprýmamu, гуkем, v. pf. anfans 3arpaнпи, им, v. pf. verderben, Scha gen zu girren, ingemo.

den machen, corrumpo. 3árpe6, m. Agram, Zagrabia. 3arpenсmn, гребем v. pf. 1) einen Griff thun (it dem Löffel) capio. 2) Reißaus nehmen, fugio. Загризак, ска, m, vide угризак. 3arpiзate, n. 1) das Anbeißen, admor

3arpiзamи, ам, v. impf. 1) anbeißen, sus. 2) das Quälen, Reizen, irritatio. admordeo. 2) reizen, irrito (y дujeme). загристи, зем, v. pf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito.

erdons

nern,

intono.

зàгрлиши, им, v. pf. umarmen (eig.
umhalsen), amplector.
Загрмити, ми, v. pf. (Срем.)
Загрмети, ми, v. pf. (Рес.)
3arpeши, ми,v. рf. (Eou.)
Загрнути, нем, v. pf. 1) н. п. вино-
град, брошшак, bedecken, zudecken, con-
sterno. 2) н. п. кошуљу, гузицу, ента
blögen, nudo.

Загрнутисе, немсе, v.r.pf. fidentölö
Ben, nudo me.
3arp kшаши, кkем, vide
заграктати.
3àгpmâшe, 1) das Zudecken, constratio.
3arpmamé, гpkem, v. impf. 1) zudecken,
2) das Entblößen, nudatio.
consterno. 2) entblößen, sudo
Заготатисе, грћемсе, т. г. impffi
eutblößen, nudo me.

Загрцнутисе, немсе, v. r. pf. verfchies
fen (vom Getränke), iugurgitari.
зaryбиши, им, v. рf. verlisten, perdo.
3агyбumисе, бисе, v. t. pf. verkoms
men, perdor.

3ary anши, нм, v. рf. (Сpem.) Strich зaryдеmи, Auм, v. pf. (Pec.)1) einen Загуђети, дим, v. pf. (Ерц.) auf der

Geige machen,,incipio fidibus canere. 2) ertönen, intono.

3aryanmя, им, v. рf. ein wenig schälen,

excortico leviter, н. п дрво, нокат. Загуљивање, п. дав Ирфаlеn, excor

ticatio.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Задађати, ам, v. impf. fängen, lacto. Заданиши, им, v. pf. som Zage über= falen werden, инò ònelben über то bieiben, luce superveniente commorari alicubi, н. п. ајдуци заданили у селу.

Заданути, нем, v. pf. кога, апђаифен, adspiro.

Задар, дра, m. Зara, Jadera. Задарски, ка, ко, 1) Зara, Jadartiuus. 2) nach Art der Zaraer, more Jader. tino.

[ocr errors]

Задати, ам, v. pf. Беіrіngen, infero, do. Задевање, п. (Рес. и Срем.) vide заДијевање.

Задевали, ам, (Рес. и Срем.) vide заДијевати.

Задевашисе, амсе, (Рес, и Срем.) viде задијеватисе.

Задевојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide зађевојчишисе. Заденути, нем, vide задести. Задену тисе, немсе, vide задестисе. Зад рати, рем, vide задријети. Задесити, им, ѵ. pf. treffen (Unglüd), attingo, ferio: јади га задесили! Задести (говорисе и заденуши), денем, (Рес. и Срем.) vide зађести. Задестисе (говорисе и заденутисе), денемсе, (Рес. и Срем.) vide зађес

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Задно, п. ber Воден (3. 23. am Faße) fundus dolii.

Задњи, ња, ње, ber hintere, posterior.
Задњица, f. vide гузица
Задобијање (задобивање?) п. дав г
beuten, captura.

задобијати (задобивати?), ам, v. impf. erbeuten, capto.

Задобити, бијем, v. pf. gewinnen (Beu te), erbeuten, capio:

"Волео 6 се с њиме удесити,
,,Нег' царево благо задобити-
„А Чупића стоји без динара:
„Јера га је Чупић задобио

--

„Од Турчина Пејзе Мемед-аге. Задовољан, љна, но, žufrieðen, соӣ

tentus.

[blocks in formation]

„У павници бана Задранина Задремати, ам (и задремљем), (Рес. и Срем.) vide задријемати. Задреши, ем, задръо, (Рес. и Срем.) vide задријети.

Задржавање, п. дав ufhalten, reten

tio.

Здржавати, ам, v. impf. aufgalten,

retardo.

Задржаватисе, амсе, v. r. impf. fi aufhalten, moror.

Задржати, жим, v. pf. aufhalten, mo

гог.

,

Задржашисе, жимсе v. r. pf. sich aufhalten, moror. Задријемаши, ам (и задријемљем), v. pf. (Epu.) einschlummern, obdormisco. Задријеши, рем, задръо, v. pf. (Ерц.) ffreifen, stringo.

Задряшаши, кћем, v. pf. {auern,

cohorresco.

Задрмаши, ам, v. pf. erütern, con

cutio.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Задужбина, f. bie fromme Stiftung, monimentum(?). Највећа је задужбина начинити намастир, или цркву, као што су Српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју ма каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву путу; воду довести и начинити близу пуша (и то се каже градими, и начинити

себи

задужбину); усадити или накаламити воћку близу пута, гладног нараниши, жедног напојити, голог ођести (но ово се каже чинити, и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан граде и чине све те задужбине Млоги бегови Босански надгледају и оправљају чесме и ћуприје по Србији, које су њиови стари прије стотине година градили, као н. п. Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у Тршићком пољу, и други некакав (Босански бег) Јадранску ћуприју између Љешнице и Липнице. Такове задужбине други не смије ни пошто оправљати, него онај чије су од старине.

"Да ви знате наше намастире „Славни наши цара задужбине , Да видише дивну Студеницу, "Не далеко од Новог пазара, ,, Задужбину цара Симеуна — ,,Прву бабо саградио цркву, „Красну славну себи задужбину. Задуживање, п. дав ефulden, obae

ratio.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Задушна, на, но, к. п. неђеља, понеђељник, bie armen Seelen ange. bend, defunctorum cf. задушнице. Задушнице, f. pl. der Urmen. Seelen Zag, commemoratio defunctorum. Праве су задушнице у суботу уочи месни поклада (и она се сва неђе ља, зимеђу бијеле и себичне, зове задушна неђеља). Онда обича Но сваки ЧОВЕК свима мртвима својим, које он памти, или има записане у читули, начини по свијећу воштану, па све ще свијеће са стави у једну руковет и запали ме изгоре мртвима за душу (али најприје мора свакоме намијенити : ова оцу, ова матери, ова ђеду, ова баби и т. д.). Ако ли је близу намастир или црква, онда се те свијеће однесу тамо, и сва ки своју читулу да свештенику те све мртве спомене на служби; ту онда сваки своје свијеће запали кад свештеник стане спомињати. Потом, кад свештеник све мршве спомене, зађу ђаци, с леђеном воде и с кошарицама, те свијеће погасе и покупе (послије калуђери, или попови, граде од њи друге свијеће и пале у цркви). На неким мјестима иду на задушнице и на гробље с полом, те и онђе спомињу мртве, чаше им молитве, пале свијеће и дијеле за душу. Зађевојчитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.)

И

zum Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco.

Зађести (говорисе и зађенути), Бенем, v. pf. (Ерц.) fleen, pono. Зађестисе (говорисе и зађенутисе), ђенемсе, v. r. pf. (Ерц.) tleben, hangen bleiben, adhaeresco: "Зађе јој се купина

[ocr errors]

„За свилену кошуљу

Заерезити, им, v. pf. наметнути eposy, zuhäkeln, den Thürhaken zu werfen, obdo. serae repagulum. Заечар, т. Хuinen einer Stavt am 3u sammenfluß der beiden Timok. Зажагриши, им, v. pf. . . очима, Feuer sprühen aus den Augen, ignem Jaculor ex oculis.

Зажалити, им, v, pf. Leid empfinden, aegre fero:

„Пјевала би ал' не могу сама, "Драгог ми је забољела глава, „Пак ће чути па ће зажалипи Зажвалити, им, v. pf. bem fert

das Unterkinn mit der Halfter vers binden, capistro mentum obligo equi.

[blocks in formation]

Зажушетисе, ушимсе, (Рес.) vide aaжућемисе.

За тити, им, (Срем.) vide зажућети.

Зажулитисе, имсе, (Срем.) vide зажуһетисе.

Зажушнуши, нем, v. pf. gelblich wer. den, flavesco.

Зажућетисе, ушимсе, v. г. pf. (Ерц.) gelb erglänzen, adgilvesco (z. B. von hingeschütteten Dukaten). Зазвати, зовем, v. pf. rufen, laven, auffordern, voco, provoco. Зазвек плати, ећем, v. Зазвечан, чим, v. pf. pferflingen, f resono. Зазвиждати, дим, v. pf. einen thun, sibilo.

fiff

Зазвонити, им, v. pf. läuten, resono.
Зазивање, п. даš dufforbern, provo-

catio.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Заимати, ам (и заимљем), v. impf.
borgen, mutuor.
Заинатитисе, имсе, у. г. pf. fih in
den Kövf sehen, troßen, renitor: san
Зайншачити, им, v. pf. etmaß immer
натиосе па не ће

-

widerholen, semper idem vociferor: заинтачно те иште; шпа си ти заинтачно!

vere; gewiß,

Запра*, vide рана. Зайскати, иштем (у Босни, особито по варошима, заишћем), v. pf. verlangen, begehren, peto. Зайскатисе, иштемсе (у Босни, осо бито по варошима, заишћемсе), vr. pf. die Erlaubniß verlangen, peto. Заиспокој душе, auf bie Ruhe dee Seele, ut requiescat in pace (ein Zrint. Гриф беі дег даћа). сf, дака. Заиста, wahrhaft, Заитање, п. vide заватање. Заисто, certe. Заитити, им, vide завалити. Заитати, ам, vide заважати. Зајазити, им, v. pf. чектереп, dammen, mole cohibeo. Зајам, зајма, m. Botg, mutuum: у за Зајаприписе, имсе, v. г. pf. roth werdert — узети; вратиши зајам. Зајац, м. (у крајини Неготинској) vivom Feuer, ab igne rubeo.

зам дати,

де зец.

[ocr errors]

Заједница, f. baš Semeingut, mas Zweyen oder mehrern zugleich gehört, bonum commume.

Заједнички, ка, ко, gemeinfhaftlich,

communis.

Заједраши, ам, v. pf. bol, bicht were
Заједно, jugleid, zufammen, una.
den, denseri.

Зајмити, им, v, pf. 1) окупити, по-
Керами кога, или што, vor fich here
treiben, cogo. 2) vide узајмити.
Закадијашисе, амсе, v. pf.
Зајуларити, им, vide зауларити.
komisch) sich einkaðijen, Kadia
den, fio judex :

А. Ђе ми је син?

(etwas

Мега

Б.Отишао у Зворник да се закадија
А. Па шта ради сад тамо?

Б. Тимари коње код Али - бега.

« PreviousContinue »