stromaufwärts, rectio navis flumine ad verso. Завозити, им, у. impf. das Schiff et= was stromaufwärts lenken, rego navem adverso flumine. 3áɛoj, m. der Verband, adligatura, fa scia. 3ав jшими, им, v. рf. Krieg begin= nen, bellum infero. Заворањ, рња, m. ber Bolsen an der Pflugdeichsel (an der 6–8 Ochsen vor. gespannt sind), repagulum aratri. 3аврáшиши, им, v. pf. zurückziehen, retraho, abstumpfen, retundo. 3apahane, u. das Zurückziehen, Abfumpfen, retractio, retusio. 3aрakaшm, aм, v. impf. zurückziehen, retracto. Завргнути, нем, vide заврћи. Завргнутисе, немсе, vide заврћисе. Завретисе, емсе, завръосе, (Рес. и Срем.) vide завријетисе. Завријетисе, ремсе, завръосе, ч. г. pf. (Epu.) fich wohin einziehen, abdere se aliquo. Заврнути, нем, v. pf. zubreђen, tor quendo claudo, славину. Завости, врзем, v. pf. binden (mit ber Halfter den Ochsen), obligo. Завостисе, врземсе, v. r. pf. fich were wickeln, impedio me: заврзаo ce кołь, wenn es an dem Seile weidet, und sich darin nach und nach verwickelt. 3аврmáше, n. das Zudrehen, obtorsio. 3apmamи, Eрkeм, v. impf. zudrehen, torquendo claudo. Завршети, вршим, v. pf. (Рес.) Завршити, вршим, v. pf. (Cpem.) ein3авphеmи, врmим, v. рf. (Ерп.) I bohs ren, terebram adigo. Заврћи (говорисе и завргнути), вргнем, v. pf. 1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach und nach erzielen, sensim accipio: завргао коза, оваца, марве. 3) anstiften, moveo, н. п. бoj, кавгу. Заврћисе (говорисе и завргнушисе), вргнемсе, v. r. pf. 1) entstehen, existo, exorior. 2) aufladen, sibi imponere: Туре иде гредицом, заврглосе седлицом (т. з. пуж.) 3авphicame, n. das Hineinbohren, te rebrae adactio. заврhúваши, kyjem, v. impf. hineins bohren, terebram adigo. заврhкола, f. die Person, die das Kolo fließt, im Gegentheil der KoлOBOha, die es anführt, postremus aut postrema chori serbici, 3авpшémaк, mкa, m. die Vollendung, дети, finis: дошао на заврше шак. 3авρшваc, n. das Vollenden, perfectio. Завршивати, шујем, v. impf. 1) доц. enden, perficio. 2) сиjено, das Heu aufschobern, accumulo foenum. Завршити, им, v. pf. сијено, bern, accumulo foenum. фо завýkп, вучемm, v. pf. hineinziehen, hin einstecken, immitto. 3áгama, f. ein Fischerneß, das zwei watende Fischer gespannt halten, retis genus. зàгазиши, им, v. pf. hineinwaten, va→ dum ingredior. зàгалиши, им, v. pf. entblößen, nudo, 3. 3. гузицу. 3агалиmисе, имсе, v. r. impf. sich ents blößen, pudor. Загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонетки). Загасити, им, v. pf. н. п. креч, den Kalk löschen, exstinguo, macero calcem. Загашиши, им, vide зајазити. 3агашиваше, n. das Löschen, exstinctio, maceratio. Загашивати, шујем, v. impf. н. п. креч, löschen, exstinguo. Заглавак, вка, m. ber micel (momit die Art verkeilt wird), cuneus (?). Заглавити, им, v. pf. 1) н. п. сјекиру, мошику, verkeilen, cuneis firmo. 2) verfommen, peгео: заглавио неђе. 3araaвливане, п. 1) das Verkeilen, cuneatio. 2) das Verkommer, interitus. Заглављивати, љујем, v. impf. 1) vers feilen, cuneo. 2) verkommen, peritu rus sum, non me expediam. Загладиши, им, v. impf. verglätten, laevitatem reddo (eig. und fig.). загледажье, п. das Sehen auf etwas, intuitus.. Загледаши, ам, v. impf, што unò у шumo, sehen auf etwas, intueor. 3aглeдаши, ам, v. рf. 1) einen Blick thun, introspicio. 2) hевоjку, erblis ɗen und sich in sie verlieben, adamo: „Ја усади вишњу на игришту, „И загледа у селу ђевојку. 3arледaшиce, aмce, v. pf. 1) sich verschauen in etwas, attente intueor. 3aгледао се као теле у шарена вра ma. 2) sich verlieben, adamo. 3aran6umисе, имсе, v. pf. versinken (in Koth), immergor. 3arayшame, n. das Betäuben (durch Geräusch machen), strepitus. 3araýшama, am, v. impf. betäuben, ob tundo. зàгнашисе, амсе, v. r. pf. løsstürzen auf etwas, ruo in aliquem. 3аговáраже, n. das Aufhalten durch Res den, detentio per allocutionem. заговáраши, аm, v. impf. einen durch Gespräche aufhalten, alloquio detineo. Заговними, им, v. pf. verfäuen, male rem gero. Заговорити, им, v. pf. aufhalten burd Gespräche, alloquio detineo. 3аговоришисе, имсе, v. г. pf. sich durch Gespräche verweilen, alloquio distineor. Загоненути, ненем, v. pf. ein Räthsel aufgeben, aenigma propono. 3агонémаíе, n. das Räthsel - aufgeben, aenigmatum propositio. Загонетами, нећем, v, impf. Räthfel aufgeben, aenigmata propono. Загонетаписе, нећемсе, v. r. impf. einander Räthsel aufgeben, aenigmata 2 invicem proponere. Загорелица, f. н. п. ракија, ange= ror. зàгориjeл, f. (Eрn.) das Unbrennen, adu- 3aropje, n. das Land hinter den Ber- pio. заграhиваже, п. das Einzäunen, sep tio. зaгрahúвamи, hуjem, v. impf. verzäu nen, sepio. 3aгpaкmamи, кkem, v. pf. erkrächzen, crocite. зarprýmamu, гуkем, v. pf. anfans 3arpaнпи, им, v. pf. verderben, Scha gen zu girren, ingemo. den machen, corrumpo. 3árpe6, m. Agram, Zagrabia. 3arpenсmn, гребем v. pf. 1) einen Griff thun (it dem Löffel) capio. 2) Reißaus nehmen, fugio. Загризак, ска, m, vide угризак. 3arpiзate, n. 1) das Anbeißen, admor 3arpiзamи, ам, v. impf. 1) anbeißen, sus. 2) das Quälen, Reizen, irritatio. admordeo. 2) reizen, irrito (y дujeme). загристи, зем, v. pf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito. erdons nern, intono. зàгрлиши, им, v. pf. umarmen (eig. Загрнутисе, немсе, v.r.pf. fidentölö Загрцнутисе, немсе, v. r. pf. verfchies 3ary anши, нм, v. рf. (Сpem.) Strich зaryдеmи, Auм, v. pf. (Pec.)1) einen Загуђети, дим, v. pf. (Ерц.) auf der Geige machen,,incipio fidibus canere. 2) ertönen, intono. 3aryanmя, им, v. рf. ein wenig schälen, excortico leviter, н. п дрво, нокат. Загуљивање, п. дав Ирфаlеn, excor ticatio. Задађати, ам, v. impf. fängen, lacto. Заданиши, им, v. pf. som Zage über= falen werden, инò ònelben über то bieiben, luce superveniente commorari alicubi, н. п. ајдуци заданили у селу. Заданути, нем, v. pf. кога, апђаифен, adspiro. Задар, дра, m. Зara, Jadera. Задарски, ка, ко, 1) Зara, Jadartiuus. 2) nach Art der Zaraer, more Jader. tino. Задати, ам, v. pf. Беіrіngen, infero, do. Задевање, п. (Рес. и Срем.) vide заДијевање. Задевали, ам, (Рес. и Срем.) vide заДијевати. Задевашисе, амсе, (Рес, и Срем.) viде задијеватисе. Задевојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide зађевојчишисе. Заденути, нем, vide задести. Задену тисе, немсе, vide задестисе. Зад рати, рем, vide задријети. Задесити, им, ѵ. pf. treffen (Unglüd), attingo, ferio: јади га задесили! Задести (говорисе и заденуши), денем, (Рес. и Срем.) vide зађести. Задестисе (говорисе и заденутисе), денемсе, (Рес. и Срем.) vide зађес Задно, п. ber Воден (3. 23. am Faße) fundus dolii. Задњи, ња, ње, ber hintere, posterior. задобијати (задобивати?), ам, v. impf. erbeuten, capto. Задобити, бијем, v. pf. gewinnen (Beu te), erbeuten, capio: "Волео 6 се с њиме удесити, -- „Од Турчина Пејзе Мемед-аге. Задовољан, љна, но, žufrieðen, соӣ tentus. „У павници бана Задранина Задремати, ам (и задремљем), (Рес. и Срем.) vide задријемати. Задреши, ем, задръо, (Рес. и Срем.) vide задријети. Задржавање, п. дав ufhalten, reten tio. Здржавати, ам, v. impf. aufgalten, retardo. Задржаватисе, амсе, v. r. impf. fi aufhalten, moror. Задржати, жим, v. pf. aufhalten, mo гог. , Задржашисе, жимсе v. r. pf. sich aufhalten, moror. Задријемаши, ам (и задријемљем), v. pf. (Epu.) einschlummern, obdormisco. Задријеши, рем, задръо, v. pf. (Ерц.) ffreifen, stringo. Задряшаши, кћем, v. pf. {auern, cohorresco. Задрмаши, ам, v. pf. erütern, con cutio. Задужбина, f. bie fromme Stiftung, monimentum(?). Највећа је задужбина начинити намастир, или цркву, као што су Српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју ма каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву путу; воду довести и начинити близу пуша (и то се каже градими, и начинити себи задужбину); усадити или накаламити воћку близу пута, гладног нараниши, жедног напојити, голог ођести (но ово се каже чинити, и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан граде и чине све те задужбине Млоги бегови Босански надгледају и оправљају чесме и ћуприје по Србији, које су њиови стари прије стотине година градили, као н. п. Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у Тршићком пољу, и други некакав (Босански бег) Јадранску ћуприју између Љешнице и Липнице. Такове задужбине други не смије ни пошто оправљати, него онај чије су од старине. "Да ви знате наше намастире „Славни наши цара задужбине , Да видише дивну Студеницу, "Не далеко од Новог пазара, ,, Задужбину цара Симеуна — ,,Прву бабо саградио цркву, „Красну славну себи задужбину. Задуживање, п. дав ефulden, obae ratio. Задушна, на, но, к. п. неђеља, понеђељник, bie armen Seelen ange. bend, defunctorum cf. задушнице. Задушнице, f. pl. der Urmen. Seelen Zag, commemoratio defunctorum. Праве су задушнице у суботу уочи месни поклада (и она се сва неђе ља, зимеђу бијеле и себичне, зове задушна неђеља). Онда обича Но сваки ЧОВЕК свима мртвима својим, које он памти, или има записане у читули, начини по свијећу воштану, па све ще свијеће са стави у једну руковет и запали ме изгоре мртвима за душу (али најприје мора свакоме намијенити : ова оцу, ова матери, ова ђеду, ова баби и т. д.). Ако ли је близу намастир или црква, онда се те свијеће однесу тамо, и сва ки своју читулу да свештенику те све мртве спомене на служби; ту онда сваки своје свијеће запали кад свештеник стане спомињати. Потом, кад свештеник све мршве спомене, зађу ђаци, с леђеном воде и с кошарицама, те свијеће погасе и покупе (послије калуђери, или попови, граде од њи друге свијеће и пале у цркви). На неким мјестима иду на задушнице и на гробље с полом, те и онђе спомињу мртве, чаше им молитве, пале свијеће и дијеле за душу. Зађевојчитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) И zum Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco. Зађести (говорисе и зађенути), Бенем, v. pf. (Ерц.) fleen, pono. Зађестисе (говорисе и зађенутисе), ђенемсе, v. r. pf. (Ерц.) tleben, hangen bleiben, adhaeresco: "Зађе јој се купина „За свилену кошуљу Заерезити, им, v. pf. наметнути eposy, zuhäkeln, den Thürhaken zu werfen, obdo. serae repagulum. Заечар, т. Хuinen einer Stavt am 3u sammenfluß der beiden Timok. Зажагриши, им, v. pf. . . очима, Feuer sprühen aus den Augen, ignem Jaculor ex oculis. Зажалити, им, v, pf. Leid empfinden, aegre fero: „Пјевала би ал' не могу сама, "Драгог ми је забољела глава, „Пак ће чути па ће зажалипи Зажвалити, им, v. pf. bem fert das Unterkinn mit der Halfter vers binden, capistro mentum obligo equi. Зажушетисе, ушимсе, (Рес.) vide aaжућемисе. За тити, им, (Срем.) vide зажућети. Зажулитисе, имсе, (Срем.) vide зажуһетисе. Зажушнуши, нем, v. pf. gelblich wer. den, flavesco. Зажућетисе, ушимсе, v. г. pf. (Ерц.) gelb erglänzen, adgilvesco (z. B. von hingeschütteten Dukaten). Зазвати, зовем, v. pf. rufen, laven, auffordern, voco, provoco. Зазвек плати, ећем, v. Зазвечан, чим, v. pf. pferflingen, f resono. Зазвиждати, дим, v. pf. einen thun, sibilo. fiff Зазвонити, им, v. pf. läuten, resono. catio. Заимати, ам (и заимљем), v. impf. - widerholen, semper idem vociferor: заинтачно те иште; шпа си ти заинтачно! vere; gewiß, Запра*, vide рана. Зайскати, иштем (у Босни, особито по варошима, заишћем), v. pf. verlangen, begehren, peto. Зайскатисе, иштемсе (у Босни, осо бито по варошима, заишћемсе), vr. pf. die Erlaubniß verlangen, peto. Заиспокој душе, auf bie Ruhe dee Seele, ut requiescat in pace (ein Zrint. Гриф беі дег даћа). сf, дака. Заиста, wahrhaft, Заитање, п. vide заватање. Заисто, certe. Заитити, им, vide завалити. Заитати, ам, vide заважати. Зајазити, им, v. pf. чектереп, dammen, mole cohibeo. Зајам, зајма, m. Botg, mutuum: у за Зајаприписе, имсе, v. г. pf. roth werdert — узети; вратиши зајам. Зајац, м. (у крајини Неготинској) vivom Feuer, ab igne rubeo. зам дати, де зец. Заједница, f. baš Semeingut, mas Zweyen oder mehrern zugleich gehört, bonum commume. Заједнички, ка, ко, gemeinfhaftlich, communis. Заједраши, ам, v. pf. bol, bicht were Зајмити, им, v, pf. 1) окупити, по- А. Ђе ми је син? (etwas Мега Б.Отишао у Зворник да се закадија Б. Тимари коње код Али - бега. |