stromaufwärts, rectio navis flumine ad

verso.

3авозпши, им, v. impf. das Schiff etwas stromaufwärts lenken, rego navem adverso flumine.

3aɛoj, m. der Verband, adligatura, fa

scia.

3ав jшшиши, им, v. pf. Krieg begin= nen, bellum infero. Заборањ, рња, m. ber Bolgen an ber Pflugdeichsel (an der 6–8 Ochsen vor. gespannt sind), repagulum aratri. 3аврámиmи, им, v. pf. zurückziehen, retraho, abstumpfen, retundo. 3apаhame, u. das Zurückziehen, Ab fumpfen, retractio, retusio. 3aрaham, aм, v. impf. zurückziehen,

retracto.

Завргнути, нем, vide заврћи. Завргнутисе, немсе, vide заврћисе. Завремие, емсе, завръщсе, (Рес. и Срем.) vide завријетисе. Завријетисе, ремсе, завръосе, т. г. pf. (Epy) fich wohin einziehen, abdere se aliquo.

Заврнути, нем, v. pf. zubrehen, torquendo claudo, славину. Заврсти, врзем, v. pf. binden (mit дес Halfter den Ochsen), obligo. 3авpсmuce, pземce, v. r. pf. sich ver. wickeln, impedio me: заврзão ce Kolb, wenn es an dem Seile weidet, und sich darin nach und nach verwickelt. 3aвpmáme, n. das Zudrehen, obtorsio. 3арmаmи, врhem, v. impf. zudrehen, torquendo claudo. Завртеши, вршим, v. pf. (Рес.)

hin вршим, v. (Cpeм.), ein. зas kemu, Epmum, V. pf. (hp) boh. ten, terebram adigo.

Заврћи (говорисе и завргнути),вргнем, v. pf. 1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach und nach erzielen, sепsim accipio: завргао коза, оваца, Maрве. 3) anstiften, moveo, н. п. бoj, кавгу.

Заврћисе (говориме и завргнушисе), Bргнeмce, v. г. pf. 1) entstehen, existo, exorior. 2) aufladen, sibi imponere: Туре иде гредицом, завргʌосе седлицом (м. ј. пуж.)

3aphazame, n. das Hineinbohren, te

rebrae adactio.

заврkúвamи, kуjeм, v. impf. hineins bohren, terebram adigo. зaвpkkona, f. die Person, die das Kolo fließt, im Gegentheil der KоAOBOha, die es anführt, postremus aut po

strema chori serbici.

авpшémak, mкa, m. die Vollendung, bet Golug, finis; дошао на заврше

шак.

Загашивами, шујем, v. impf. н. п. креч, löschen, exstinguo. зáглавак, вка, m. der Zwickel (womit die Art verkeilt wird), cuneus (?). Заглавиши, им, v. pf. 1) н. п. сјекиру,

мошику, verkeilen, cuneis firmo. 2) verkommen, pегео: заглавио неНе. зaглавливаíе, n. 1) das Verkeilen, cuneatio. 2) das Verkommer, interitus. Заглављивати, љујем, v. impf. 1) vers

keilen, cuneo. 2) verkommen, periturus sum, non me expediam. 3aглaдиши, им, ν. impf. verglätten, laevitatem reddo (eig. und зareдale, a. das Sehen auf etwas, in

tuitus..

Загледати, ам, v. impf, што unò у

шumo, sehen auf etwas, intueor. зàгледаши, ам, v. рf. 1) einen Blick thun, introspicio. 2) hевоjку, erblis cken und sich in sie verlieben, adamo: „Ја усади вишњу на игришту, „И загледа у селу ђевојку. 3araедamice, aмce, v. pf. 1)sich verschauen in etwas, attente intueor. 3aгледао се као теле у шарена враma. 2) sich verlieben, adamo. 3агли6иmисе, имce, v. pf. versinken (in Koth), immergor.

3arayшame, n. das Betäuben (durch Geräusch machen), strepitus. зaглýшama, am, v. impf. betäuben, ob

tundo.

3aглýшиmи, им, v. рf. betäuben, ob

tundo.

3агнамисе, амсe, v. r. pf. lesstürzen auf etwas, ruo in aliquem." 3aговáраше, n. das Aufhalten durch Re: den, detentio per allocutionem. 3аговáраши, аm, v. impf. einen durch Gespräche aufhalten, alloquio detineo. Заговними, им, V. pf. verfäuen, male

rem gero.

2

Заговорити, им, v. pf. auflalten burd Gespräche, alloquio detineo. 3аговоришисе, имсе, v. г. pf. sich durch Gespräche verweilen, alloquio distineor. Загоненути, ненем, v. pf. ein Räthsel aufgeben, aenigma propono. Загонемање, n. Das Räthfel - aufgeben, aenigmatum propositio. Загонемами, некем, v. impf. Käthfel 3atufanen, enigmata prop, v. r. impf. einander Räthsel aufgeben, aenigmata invicem proponere. 3агонêmкâ, f. das Räthsel, aenigma. Загонити, им, v. impf. 1) binter etmas treiben, ago post 2) hineintreiben (den Keil, adigo. Загонитисе, имсе, V. r. impf. sich stürzen (z. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, impetum facio. 3aгombebe, n. 1) das Hineintreiben, adactio. 2) der Unfall, Anlauf, impetus. зaroрan, pua, m. der Mann von jens seits den Bergen, transmontanus. 3aropen, f. (Peс. и Срем.) vide saroријел. Загорелица, f. н. п. ракија, ange brannter Branntwein, adustus: дajде оне загорелице. загòреmи, рим, v. pf. anbrennen, adu

ror.

Загоријел, f. (Ерц.) аз Unbrennen, adustio: удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко).

3aropje, n. das Land hinter den Bergen, z. B. als nom. propr. des Landes jenseits des Timok; auch in der Herze gowina, terra transmontana. зàгoрka, f. 1) das Weib (Mädchen) von jenseits der Berge, transmontana. 2) Frauenname, nomen feminae. Загоркиња вила, f. Die von jenfeits des Berges, transmontana.

Заграбити, им, v. pf, eine San nehmen, manibus haurio, capio. зarрaдa, f. der Zaun, sepes. Заградими, им, v. pf. vergönnen, se

pio.

Заграђивање, п. bas Gingäunen, sep

tio.

зaгpakúвamи, hyjeм, v. impf. verzäus

nen, sepio.

3aгpaкmamu, кkeм, v. pf. erkrächzen,

crocite.

зarprýmamи, гуkем, v. pf. anfans gen zu girren, ingemo. Zarpanпи, нм, v. рf. verderben, Schas

den machen, corrumpo.

3árpe6, m. Agram, Zagrabia. 3arpenсmiя, гребем. v. pf. 1) einen Griff thun (it dem Löffel) capio. 2) Reißaus nehmen, fugio. загризак, ска, m. vide угризак. 3arpiзabe, n. 1) das Anbeißen, admor

sus, 2) das Quälen, Reizen, irritatio. 3arpuзamи, ам, v. impf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito (y дujeme). загристи, зем, v. pf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito. Загрлими, им, v.

erdone

neen,

pf. umarmen (eig. umhalsen), amplector. 3arpumu, Mn, V. f. (Coen.) Загрмети, ми, v. зaгpмьеmн, ми,v. pf. (Eog.) intono. Загрнути, нем, v. pf. 1) н. п. виноград, брошшаk, bedecken, zudecken, consterno. 2) н. п. кошуљу, гузицу, ен blögen, nudo.

Загринписе, немсе, v. г. рf. Пф entblö. Ben, nudo me.

3arp kмaши, кkем, vide заграктами. 3aгpmâше, 1) das Zudecken, constratio. 2) das Entblößen, nudatio. 3arpmaши, грheм, v. impf. 1) zudecken, consterno. 2) entblößen, undo 3arpmamиce, rpheмce, v. r. impf. sich entblößen, nudo me.

За грцнутисе, немсе, v. r. pf. veridies Ben (vom Getränke), iugurgitari. зaryбumи, им, v. pf. verlisten, perdo, 3агyбишисе, бисе, v. r. pf. verkoms men, perdor.

3aryдеmи, Aим, v. pf. (Pec.)}1) einen Загудити, им, v. pf. (Срем.) Strich зaryhemи, дuм, v. pf. (Epu.) auf der Geige machen, incipio fidibus canere. 2) ertönen, intono. загýлиmи, им, v. pf. ein wenig schälen, excortico leviter, н. п дрво, нокам, Загуљивање, n. Naš ubi alen,

ticatio.

excor

Задавати, дајем. v. impf. beibringen, verurfaden, infero :

„Па се ђешто из пушана муку, Један другом ране не задаје ,Како дође помама га нађе : „Вјерној љуби јаде задаваше Задавити, им, v. pf. erwvürgen, strangulo.

Задајање, n. Das Gäugen, nutritio,

lactatio.

Залајами, ам, v. impf. fäugen, lacto. Заданими, им, v. pf. vom Eage über= falen weiden, uno Denjelben über

bilibri, luce supcrveniente commorari alicubi, н. п. ајдуци заданили у селу. Заданути, нем, v. pf. кoгa, anhaumen, adspiro.

Задар, дра, m. Зата, Jadera. Задарски, ка, ко, 1) Зага, Jadartiuus. 2) nach Art der Zaraer, more Jader. tino.

Задати, ам, v. pf. beibringen, infero, do. Задевање, n. (Pec. и Cpem.) vide заДијесање.

Зад вами, ам, (Рес. и Срем.) vide задијевами.

Задевалисе, амсе, (Рес, и Срем.) viде задијеватисе. Задевојчишсе, имсе, (Рес. и Срем.) vide зађевојчишисе. Заденути, нем, vide задести. Заден тисе, немсе, vide задестисе. Задер рами, рем, vide задријети. задесити, им, v. pf. treffen (Unglüd), atliugo, ferio : јади га задесили ! Задести (говориме и заденуши), денем, (Рес. и Срем.) vide зађести. Зад списе (говорисе и заденутисе), Денемсе, (Рес. и Срем.) vide зађес

лисе.

Задно, п. бес Бобек (3. 25. am jage) fundus dolii.

Задњи, Ња, ње, Der bintere, posterior.
Задњица, f. vide гузица
Задобијање (задобивање?) n. a. Gta
beuten, captura.

Задобијати (задобивати?), ам, v. impf, erbeuten, capto.

Задобити, бијем, v. pf. gewinnen (Beus te), erbeuten, capio :

„Вољео 6' се с њиме удесими,
,,Нег, царево благо задобиши-
,,А Чупића стоји без динара:
„Јера га је Чупић задобио

„Од Турчина Пејзе Мемед-аге. Задовољан, љна, но, зufrieven, con

tentus.

Задовољиши, им, v. pf. befriedigen. satis facio.

Задовољитисе, имсе, v. r. pf. genug haben, habeo satis, sum contentus. Задовољност, f. vide задолство. Задовољство, д. Die 3ufrievenheit, animi tranquillitas.

Задоjими, им, v. pf, ju faugen geben, adlacto.

Задоцними, им, v. pf. verfpäten, retardo, moror, žu fpät tommen. Задоцниписе, имсе, v. г. pf. fid ver. fpäten, tardius venio.

Задранин, m. einer von Bara, Jaderti

Задржатисе, жимсе v. r. pf. sich auf1)alten, moror. Задријемаши, ам (и задријемљем), v. pf. (Epu.) einschlummern, obdormisco. Задријети, рем, задръо, v. pf. (Ерц.) ftreifen, stringo. 3адокмати, кћем, v. pf. idauern, Задрмаши, ам, v. pf. erfфüttern, con

cohorresco.

cutio.

tero.

Задромбуљати, ам, v. pf. дав Brum. eijen, (bie Daultrommel) ertonen laf. fen, impello crembalum. Задруга, f. Баu genoijeni aft (im Be. gensage der einzelnen Familie), plures familiae in eadem domo (more Serbico). Задружан, жна, но, nimt eingeIn im Hause, magna suornm societate pollens. Задубитисе, имсе, v. г. рf. deingra= ben,vertiefen, defodier. of задупсписе. Задуватисе, амсе, v. r. pf. keuchen,

anhelo.

--

себи

Задужбина, f. bie fromme Stiftung, monimentum(?). Највећа је задужбина начнними намастир, или цркву, као што су Српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву пуму; воду довести и начиними близу пута (и то се каже градими, и начиним и задужбину); усадити или накаламими воћку близу пута, гладног нараниши, жедног напојити, голог ођести (но ово се каже чинити, и учиними задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан граде и чине све ме задужбине Млоги бегови Босански надгледају и оправљају чесме и ћуприје по Србији, које су њиови стари прије стотине го дина градили, као н. п. Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у Тршићком пољу, и други некакав (Босански бег) Јадранску ћуприју између Љешнице и Липнице. Такове задужбине други не смије ни пошто оправљати, него онај чије су од старине.

„Да ви знаме наше намастире „Славни наши цара задужбине „Да видите дивну Студеницу, Не далеко од Новог пазара, „Задужбину цара Симеуна ,,Прву бабо саградио цркву, „Красну славну себи задужбину. Задуживање, n. Das Deridulven, obae

ratio.

Задуживаши, жујем, v. impf. vera schulden, obaero. Задуживатисе, жујемсе, v. r. impf. sich verschulden, obaeror. Задужими, им, 'v. pf verimul𐐀en, eb

Задупстисе, дубемсе vide задуби

мисе.

Задушни, на, но, к. п. неђеља, по

неђељник, Die armen Geelen anges bend, defunctorum cf. задушнице. Задушнице, f. pl. bee men. Seelen Zag, commemoratio defunctorum. Пра ве су задушнице у субоmy yoчи месни поклада (и она се сва небе. ља, зимеђу бијеле и себичне, зове задушна неђеља). Онда обич но сваки човек свима мртвима својим, које он памти, или има за. писане у читули, начини по свијећу вошману, па све те свијеће са стави у једну руковет и запали ме изгоре мртвима за душу (али најприје мора свакоме намијениова оцу, ова матери, ова ђеду, ова баби и т. д.). Ако ли је близу намастир или црква, онда се не свијеће однесу мамо, и сва свештенику ки своју чимулу да

ми:

me све мртве спомене на служби; и my онда еваки своје свијеће запали

HOM Воде

кад свештеник стане спомиња. Потом, кад свештеник све мршве спомене, зађу ђаци, с леђе. и с комарицама, ме свијеће погасе и покупе (послије калуђери, или попови, граде од Њи друге свијеће и пале у цркви). Ha неким мјестима иду на задушнице и на гробље с попом, ме и онђе спомињу мртве, чаще им молишве, пале свијеће и дијеле за душу. Зађевојчишисе, имсе, V. г. pt. (Éрц.)

zum Mädchen heranwachsen, in puel lam adolesco.

нем, v.

Зађести (говориме и зађенути), ђе pf. (Epu.) stecken, pono. Зађестисе (говорисе и зађенушисе), ђенемсе, v. r. pt. (Ерц.) Eleven, bangen bleiben, adhaeresco : „Зађе јој се купина

„За свилену кошуљу

Заерезими, им, v. pf, наметнути

pf. Leid empfinden,

eposy, zuhäkeln, den Thürhaken ju merfen, obdo. serae repagulum. Заечар, m. Kuinen einer Start am 3u sammenfluß der beiden Timok. Зажариши, им, v. pf. m. j. очима, Feuer sprühen aus den Augen, ignem jaculor ex oculis. Зажалити, им, v. aegre iero: „Пјевала би ал' не могу сама, „Драгог ми је забољела глава, „Пак ће чупи па ће зажалиши Зажвалиши", им, v. pf. bem pferoe das Unterkinn mit der Halfter vers binden, capistro mentum obligo equi.