Закопилими, им, v. pf. ermerben,

acquiro.

Закопчавање, n. vide заковчавање. Закопчавами, ам, vide закопчавати. Закопчаши, ам, vide заковчати. Закорачими, им, v. pf. cinen falident Tritt thun, (sich verwickeln wie das Pseid das sich in die Stränge ic. vers widelt) impedire se.

Закошак, шка, m. Der Muftritt hinten an der Kutsche, wo der Packkoffer c. zu sehen kommt.

Закрајинити, им, v. pf. Krieg begin= nea, bellum infero. Закрајинитисе, нисе, v. г. pf. закрајаниʌосе, cs int Srieg entftanden, ex

ertam est bellum.

Закрашиши, им, v. pf. коме штогођ, eliem etmas vermehren, prohibeo ali

qua re.

Закраћивање, п. 𐐨aô Bermehren, pro

hibitio.

Закраћивати, кујем, v. impf. vers webren, prohibeo. Закрвáенной, им, у. pf. m. j. очима, mit blutdürftigen Augen ansehen, oculum quasi cruentum defigo in aliquem. Закрилими, им, v. pf. unter feine Flüs gel nehmen, befcüken, alis tego et defendo: свеми шестокрили Аранђеле! закрили ме крилом твојим; „Кад је Ђорђе Србијом завладо, „И Србију кремом прекрстио, „И својијем крилом закрилио, „Од Видина па до воде Дрине Закрстиши, им, v. pf. в. п. челе, Бе. freuzen, signare cruce. Код Срба је в сад обичај у Србији, кад који нађе челе у шуми, а он изреже сјекиром крсти на кори онога дрвета у коме су челе, па други послије, ако и нађе оне челе, неће и исјећи. Закруживање, д. Daf umereifen, comprehensio. Закруживами, жујем, v. impf. in Die Runde sich zueignen, circumdo (?). Закружими, им, v. pf. in die Kunde umiaen, complector circumcirca. Закриљавити, им, v. pf.l verlüm. Закршљати, ам, v. pf. j meru, Mitropbie leiden, inedia consumor. Закршћавање (закршћање?), п. Даб Defreusen, crucis incisio, Закршћивати (закршћати?), ам, у. impf. bekreuzen (z. B. einen Baum mit Bienen) cracem incido. Закраши, ам, vide забити. Закръатисе, амсе, vide забитисе. Закувавање, п. 1) баз (Bießen Des Bafs fers ins Brotmebl, aquae in farinam infusio. 2) die Gährung zu einem Kriege, Aufruhr u. s. w. fermentatie (?)

an

Закувáваши, ам, v. impf. gähren ma. impf.

chen, fermento. Закуваваписе, васе, V. Г. gabren, ferveo, paror. Закубами, ам, v. pf. 1) н. п. љеб, Wasser ins Brotmehl gießen, aquam infundo farinae. 2) н. п. каегу ents Pteben machen, existo.

Закуватисе, васе, v. г. pf. entftehen, existo: закувала се кавга. 3акукаmи, ам, v. pf, den Kuckucklaut von sich geben, edo sonum cuculi: ,,Закукала сиња кукавица Закупими, им, V. duco.

pf. pachten, con

Закуплúвање, п. да фad ten, condu

ctio.

Закупљивати, љујем, v. impf. рафа ten, conduco.

Закусивање, n. Das Derfontent laffen, cum quid praebeas' ad gustaudum. Закусивами, сујем, v. impf. zu toften

geben, praebeo gustandum. Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. Закусили, им, v. pt. кога 9 einem ju kosten geben, praebeo gustandum. закуцавање, n. Das bineinjalagen, im

missio.

закуцавати, ам, v. impf. bineinfdlas gen, iniuntto. Закуцати, ам, v. pf. 1) bineinfdla= gen, н. п. клин, immi:to, 2) flopfen (an die Thüre), pulso fores: „Па закуца алком на вратима Закучими, v. pf, bevortheilen, fraudo. Закушљавити, им, v. pf.| vid. закршЗакушљами, ам, v pf. љавиши. Залагање, п. 1) Da3 Berpianien, орpigueratio. a) Dog Guttern, (eines, Der nicht selbst mit der Hand zum Munde kann), pabulati (?) Залагами, лажем, v. impf. 1) verpfänden, oppiguero. 2) futtern Залагивање, D. das Borlügen (und Schmeicheln), mendacia adul toris. Залагираши, гујем. v. impf. око кога, vorlügen und vorschmeidein, mendaciis et adulatione uti.

pasco.

G &

199

Залажење, п. 1) ber Stiebergang ber Sonne, occasus solis. 2) das Verges ben, Berirren, aberratio. Залазими, им, v. impf. 1) binter Die Berge geben (bor ber Gonne) occido. 2) hinter etmaf gehen, ire post -. 3) verirren, aberrare. Залајати, јем, v. pf. anbellen,

tro.

alla

Заламање, п. 1) баз 215breden der gu bohen Reben, anfractio vitium. 2) аб Anbrechen, anfractio. Заламати, ам, v. impf. 1) н. п. виноград, vie Heben oben abbredjen, anfringo vites. 2) н. п. чеп, anbrефеп, апfringo. Залапиши, им, v. pf. umngingeln uno vor sich hertreiben, cogo. Заледити, им, v. pf {u Gis maden, cougelo: овај ће вјешар заледити Дунаво.

Заледышисе, дисе, v. г. pf. gufrieren, congelari,

Залежатисе, жимсе, v. r. pf. sich vers liegen (versißen), verderben, situ corrumpi. Залепити, им, (Рес. и Срем.) залијепити.

vide

Зал мање, п. (Рес. и Срем.) vide залијешање. Залетати, лећем, (Рес. и Срем.) vide зали емами. Зал мамисе,

ленемсе, (Рес. и Срем.)

vide залијетатисе. Зал мети, летим,(Рес.)vide залећети. Зал метисе, летимсе, (Реc.) vide 3алећемисе.

Зал мити, им, (Срем.) vide залећеми. Залемими, им, (Рес. и Срем.) vide

lor.

Залећи, леже (говориме и залегне), v. pf. hinreichen, decken (die Schuld), ́sufficio.

Залећисе, лежемсе, v. г. pf. fid sin. nisten, nidulor.

Зале чипи, им, (Рес. и Срем.) vide залијечиши.

3án, müssig, ohne Arbeit, unbeschäftigt, otiose: воденица стоји зали (fonft онако).

3алив, m. die Bay (im Fluße, oder im Meere), sinus.

Заливање, п. (Срем.) vide заљегање. Заливаши, ам, (Срем.) ride заљевали.

adlambo.

Залијепити, им, v. pf. (Ерц.) verFleis ben, oblino.

Залијемање, п. (Ерц.) 1) 𐐨аз unflies gen, advolatio. 2) der Anlauf, impetus. Залијетами, ећем, v. impf. (Ерц.) anfliegen, irrefliegen, sevolo. Залијетаписе, ећемсе, v. r. impf. (Ерц) anlauten, impetum facio. Залијечити, им, v. pf. (Ерц) zubcis len, claudo vulnus sanando. Залити, лијем, v. pf. 1) begiegen, irrigo. 2) sich ergießen, redundo. 3ánor, m. das Pfand, pignus. 3axora,f. 1)die Verpfändung, oppigneratio: дао у залогу.2)ein Mertblatt int 2ифе. Залогај, м. дес Biffen Brot, bolus (605): не ма љеба ни залогаја. Заложими, им, v. pf. 1) futtern (einen Kruppel), pasco; оди да заложимо мало; заложи мало љеба: ,,Ког јунака у животу нађе, „Умије га студеном водицом, ,,Залије га вином црвенијем, ,,И заложи лебом бијелијем 2) verpfänden, oppignero. Задомиши, им, v. pf. 1) виноград, behauen, reseco. 2) н. п. чеп, anbreden, anfringo.

Залудан, дна, но, müfig, unnüg,

otiosus.

Залудети, дим (fec.) ) vide залуђе-
Залудити, им (Срем.) - ми.
Залуду, vergebens, frustra.
Залуђешя, дим, v. pf. (Ерп.) Бето
ten, decipio.

Залупами, ам, vide забиши.
Залутати, ам, v. pf. заћи с пута,
den Weg verlieren, sich verirren, aberro:
„ Ил' је ђегођ с пута залутала
„Ако буде с пута залушала,
„Да Бог даде да ме скоро нађе
залучивање, п. das Abjondern, das
Entwöhnen (Absehen) der Lämmer,
Kälber, Fertel, ablactatio, Ben Sing
Dern fagt man одбити.
Залучивати, чујем, v. impf. и п. јагањ
це од оваца, abjegen, ablacto.
Залучиши, им, v. pf. entmognen, ab-
fegen, ablacto.
Залучити, и v. pf. утући бијелога

Schweine, Hunde an sich zu locken). Замáмити, им, v. pf. anlođen, allicio: замами псето да не иде у планину

за чобанима.

Замамљивање, п. дав gođen, allectio, adescatio.

Замамљивати, љујем, v. impf. lođen.

allecto.

Замандалити, им, v. pf. превући мандал преко врата, Das Thor mit ei= nem Balken verriegeln, obice claudo: „Ал' капија пуста затворена, ,,Затворена и замандаљена Заманитами, ам, v. pf. auf bunime Art sich verirren, aberro stultus, Заманути, нем, v. pf. ausholen um zu fchlagen, brachium adduco. Замаћи (говорисе и замакнути), маKнем, V. pf, sich dem Blicke entziehen (entrüđen), subduco me oculis : замаче (или замче) за брдо : „Кад замакне у Нови с ђевојком Замашај, m. ein Sieb, ictus. Замашан, шна, но, immingbar (fo immer, Daß man es, um es ju beben, immingen mug), ponderosus, н. п. мач, нож, дрво, сабла.

Зама диши, им, v. pf. mit Sonig muta Зам-дъати, ам, v. pf.jgen, melle condio. Замена, f. (Рес. и Срем.), vide замјена.

мисе.

замеритисе, имсе, vide замјериписе. Замериши, ам, vide замјерити. Замесими, им, (Рес. и Срем.) vide 3aмијесиши.

Замести, мешем, v. vf. 1) tehren (86Auskehricht in den Winkel), converro.. 2) verwehen (mit Schnee): зameo ɓje. мар пут. Замести, метем, v.

pf. umrühren (mis schen) mit dem Kochlöffel, misceo, H. H замео као свињама.

Заместити, им, v. pf. (Pec. и Срем.) Замет *, m. Die Ungelegenheit, Beitver. m. j. штап, сf. банамисе. luit, molestia: уврат се к мени ако ти није заметі; замеш ми је, до

вами ми мо.

,

Замешак, шка, m. Der erfte unfang ei. Заметање, п. 1) bat Unjetteln, exciner Frud)t, foetus, embryo. tatio. 2) das Erwerben, acquisitio. 3) das Heben in die Höhe, das Nehmen auf die Schultern, sublatio.

Заметами, мећем, v. impf. 1) angets teln, excito, н. п. крајину, кавгу. 2) ermerben, acquiro, н. п. коза, оваца. 3) на раме, auf Die Goultern laz. Den, tollo in humeros.

Заметалисе, мећемсе, v. r. fr. ent fteben, exorior. Заметнути, нем, v. pf, 1) angetteln. excito. 2) ermerben, acquiro. 3) auf die Schultern laden, tollo. Заметнутисе, немсе, v. r. pf. entftes ben, exorior, н. п. заметнула се кавга, дијете.

Замешивање, n. (Pec. и Cрем.) vide замјешивање.

Замешивати, шујем, (Рес. и Срем.) vide замјешивати.

Замештање, п. (Рес. и Срем.) cf. 6а

намисе.

Замештати, ам, v. impf. (Рес. и Срем.) cf. банаписе.

Замијенити, им v. pf. (Epu.) erseßen, compenso : замијенити своју главу,

submoveo.

Замјена, f. (Ерц.) Der (riaß, Die Bers tretung, vicarius : мајка је себи родила замјену.

Замјеник, m. (Ерц.) бег Кampfhelo (rrang. le champion), Cet ämpfer für

einen andern, puguator; ,,Јали за се нађи замјеника Замера, f. (Ерц.) мени се чини да се ова ријеч не говори у Србији ни у Ерцеговини, него само по Сријему го Бачкој и по Банату, и по понајвише по варошима) дав uebeluesmen, Die Beleidigurg, offensio. Замјеравање, п. (Epц. ct замјера) аз uebelnehmen, acceptio in malam par

tein.

Замјераваши, ам, v. impf. (Ерц. cf. замјера) коме, übel nehmen, suc

писе.

aqua.

Замјештане, п. (Ерц.) cf. банапис.

Замјешташи, ам, v. impf. (Ерц.) м. 1. шшап, сf. банашисе. Замладитисе, дисе, v. pf. н. п. рана, sich schließen, vernarben, clauditur vulnus ibique caro quasi juvenescit (млад). Замлађисање, n. Das Bernorben ber Wunde, clausio vulneris.

Замлађихатисе, ђујеce, v. r. impf. gta beilen, clauditur vulnus. Замлажење, u. 𐐨аб Ulumelfen, admulsio. замʌазити, им, v. impf anmellen, admulgeo: замлазити јагње нејако, млијека коме у око. 3амлашиши, им, v. pf. (Das Beil) abs stumpfen, um es dann zu schärfen, (noБрамилия) retundo, čaber von cinem Dummen: Замлашно га Бог, па не поврашно.

Замна, f. ријека у крајини Неготня ској (упіјече у Дунаво ниже Брзе паланке).

Замзлити, им, v. pf. кога, cine Hits te thun an men, rogo quem. Замолишисе, имce, v. r. pf. коме, ne Bitte thun an men, rogo quela. Замошавање, n. as Ginwidein, invo

lutio.

Замотаваши, ам, v. impf. cinmidelt, involvo.

Замотами, ам, v. pf. einmiđeln, in

volvo.

замориши, им, v. pf. crfeljen, erblis den, aspicio.

Замочити, им, v. pf. eintunter, mergo замрачити, им, v. pf. verbunfeln,

scuro..

Замрачитписе, чисе, т. werden, obscuror.

Т.

ob

pf. duntel Замрети, ем, замръо, (Рес. и Срем.) vide замри еми. Замрзиши, им, v. pf. на кога, begin nen zu baffen, feino meroen, coepi odisse.

Замрзнути, нем, v. pf. gefrieren mas chen, congelo. Замрзнушисе, немсе, т. г. pf. žufties ren, congelor. Замријети, рем, замрзо, т. р. (Ерп.) ausfterben, exstinguor, intereo: замр ла кућа, село. Замркнути, нем, vide замрћи, Замрљаши, ам, v. pf. übertünden, libera fireiden, obduco. Замрилати (замрмљаши), ам, vid забрблати. замрсак, ска, m. etras verrideltt (1. 2. 3mirn), impeditum quid, tri cae (?). замрсиши, им, v. pf. verwiđeln, in

trico.

Замрки (говорисе и замркнути), мр