вруће, врућа, В. Ереке, 3. врући, т. во Кима, врућим, ер ћијем, за сватри рода Ер С. врућима, врућим, врућијем, } Примјечаније. Сав, сва, све, броји се такођер међу прила гателна имена, али се склања по своме особином начину, его овако: 3. CEI, све, све, сва, сва, за свамри рода. С. свима, свим, свијем, сосема за сватр Уравненије прилагателни имена. (de comparatione adjectivorum) Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји, онда постане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богами, богамији; мудри; мудрији и т. д. Али има мʌого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. п. 1) Која се свршују на д, претвори се д у ђи, н. п. млад, млађи; луд, луђи; тврд, тврђй и т. д. Али рад има (по правилу) радији. 2) Која се свршују на г и на 3, прембори се гизуж, н.п. драг, дражи; блат, блажи, дуг, дужи (и дуљи), брз, бржи и т. д. она 3) Произведена на дак, зак, нак, мак, лек, сок, ток, промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на и, а д на 1', а на ж, л на љ, н на њ, с на ш, а ш на Á, н. п. сладак, слађи, *) Ово се пошледње (свјема) може чути од Ерцеговаца. узак, ужи; далек, даљй; манак, мањй; висок, виши; кракраћи; жесшок, жешћи, и т. д. К овима иде и дугачак, дужи (или дуљи). Али вимак, каже се в и м кији. max , 4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. межак, межи; широк, шири и п. д. 3) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије 6 до.. бију љ н. п. дубок, дубљи *). H. II. 6) Која се свршују на ум, и у онима се претвори м у к, н. п. љуш, љући, густ, гушћи и т. д. К овима иде и чврст, чвршћи. 7) Која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи. сув, сувљи; тўп, шупљи и т.д. Ковима иде и жив, живљ крив, кривой. љи; 8) Која се свршују на ђ и ћ, она само добију и (као цијело прилагателно) и промијене глас, н. п. рић, риђи; врућ, врући. 9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, т.ј. лакши, мекши, љепши. 10) Бијел и дебео имају бјељи, дебљи; црн, црњи; бијесан, бјешњ й. 11) Горак' горчи; грк, грчи; јак, јачи; млак, млачи. ' 12) Нека са свим без правила, н. п. велики, већи; добар, бӧљи; зао, гори; мали, мањи. Кад се сравнителноме степену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богамији, најбогатији; бољи, најбољи и м. д. (Може бити да би ово нај требало писати само за себе: нај 60гамији, нај бољи и т. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи). У обадва степена (у сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најм удрији, нај мудрија, најмудрије и т. д. Обадва се смепена склањају по другом склоненију прилагателни имена. Која прилагателна имена могу имати сравнителни и превосходни степен, која ли не могу, шо се најбоље може познати из њиова значења; а по ријечима могла би имати сва. Истина да не може бити дрвеније што је дрвено, ними поповскије што је поповско; али би се опем могло рећи, и у шали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпскија књига. Горњи, доњи, задњи, крајњи, први и стражњи, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најспражњи. О ИМЕНУ БРОЈИТЕЛНОМE. Имена су бројителна геторогуба: 1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), при (3), четири (i), пет (5), шест (б), седам (7), осам (8), девет (д), десет (10), једанаест **) (11), дванаест (12), тринаест (13), четрнаесп (14), петнаест (15), шеснаест (16), седамнаесті (17), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесет (два *) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје ј, н. п. сладји, узји, далји, танји, крамји, висји, дубји, па се пред ј претворило (или слило се с ј) дуђ, зуж, луљ, нуњ, суш, mућ; а 6 није се имало у што претворими, него се прешворило јуљ, као и послије в и п, н. п. сув, сувљи; мун, шупљи и т. д. По овом би требало казати межји, межја, межје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја, Божје; ћурји, Курја, Курје): али се не говори. **) Млоги списатељи и књижевници наши (а особито по Сријему и по Бачкој) пишу једанајсм, дванајсм и т. д. али од народа нијесам могао чути да тако говори. дест, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), два-. десет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пет (25), двадесет и шест (26), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и деБеш(29), тридесем (тридест, триесп**) 30), четрдесем (чемресм, 40), педесет (50), шесем (мездесем, 60), седамдесеті (70), осамдесет (80), деведесет (g), спомина (смо, 100); двјеста (двије стотине, 200), при(ша (три смоглине, 300), четири стотине (00), пет стотина (500), шест стопина (60), седам стомина (700), осам стотина (800), девет стошина (900), иљада (1000), двије иљаде (2000) и т. д. до иљада иљада (1000000). Један, једна, једно, склања се, у сва три рода, по првом скломенију прилагателни имена (као цијело прилагателно); на и то не само у јед. него и млож. броју: зашто му или добива значење имена прилагателнога, н. п. једни веле; или се прилаже имену суштествителноме које се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гаће, једна врата и м. д. Два, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако: А у мушкоме и у средњем роду не склањају се ова бројителна имена никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употребљавају са суштествателним у род јед., н. п. два расма, два брда; код два раста, међу два брда и m. д. И у самом женском роду говоРи се овако (кад је име бројително са суштествителним), н. п. Бод двије жене иде неопран, тражио сам га у три куће ; ,,Преко при воде студене, „Преко три горе зелене *** А кад се говори о животињама и о људма, онда се понајвише у мушкот роду у свима о сталим падежима претеори основно име два, три, че. мари, у суштествително двојица, тројица, четворица да се ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје у род. МАОК, н. п. два јунака, двојице јунака, двојици јунака и м А усредњему роду, кад је говоро живим стварма, не говори се основно име голово никако, него се узме мјесто њега самостојно, н. п. двоја пилића, троје чељади, четворо ђеце, петоро прасада (прасаца), лемнае с моро чељади, двадес м и петоро ђеце, придесморо говеда, придесем и једно говече и т.д, ****). Остала бројителна основна имена до смо ми не, и преко стотине до пљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију име на сушт. (која морају стајати у род. млож.) мушкога и женског рода, средњега само бездушније, н. п. пем јунака, пеш жёна, пеш се ') Ђекоји изоставе кашто и, па говоре онако: двадесем један, двадесет два и т. д. али је обичније са и. ") Да не рече какав језико поправитељ, да је ово (триест, чепръест, шездесем) подло и покварено: и Руси говоре и пишу придцать, шестьнадцаmb и in. д. **) двојица, тројица, четворица и т. д. понајвише се говори о људма, а може се рећи и о осталим животињама, н. п. подај оној двојици волова нека Лижу соли и т. д. ") Могло би се рећи н. п. два телета, три чељадема, чемири ђемета; али од четири до десем не говори се никако. него се основно претвори у самостојно, а суши, узме род. млой. ла; двадесеш људи, двадесем и један човек, двадесет и чемири човека, двадесем и пеш људи; смо градова, пепт емомина села и м. *) А кад се говори о живим стварма средњега роДа, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије Речено: Споминаи иљада склањају се као и остала сушт. имена другога склоненија, и показују број имена сушт. без разлике рода, и у склањању сушм. остаје једнако у род. млож., н. п. смощина оваца, смом ине оваца, спомини оваца и ш. д 1) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва три рода) у имен. јед., н. п. један човек, једна жена, једно дијете; два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. јед, а женскога у имен. мʌож., н. п. два човека, три камена, чемири брда, двије воде, три горе, чешири жене и м. д. а пепт шесм, седам и ш д. показују имена сушт. (у сва три рода) у род. млож., н. п. пеш људи, пем жена, седам села, осам весала и м. д. А кад се дође у броју на сложена с један, два, три, четири, онда сушт. опет дође у јед. број, н. п. двадесеш и један човек, два десем и два човека, двадесет и три човека, двадесепт и четири човека, двадесем и пеш људи и т. д. 2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мjecmot основније, а у млож. броју имају значење прилагателни име. на, н. п. двоје (двое), троје (трое), четворо (четверо) **), петоро, шесторо, седморо, осморо, ДеБеморо, десеторо, једанаесторо, дванаесторо (може се чути и двоенаесторо), принаесторо, четрнаесторо, петнаеспоро, шеснаесморо, седамнаесторо, осамнаестро, деветнаесторо, дваДесморо (дваесторо и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и троје, двадесет и четворо, двадесет и петоро, двадесет и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветоро, мридесторо (трие моро, тридесеторо), четръесторо (четрдесеторо), пеДесеторо, месеторо (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесеторо, деведесеторо; смо и једно, сто и двоје, сто и троје и т. д. Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако: Као двоје склања се обоје и обадвоје; као троје светроје, а остала сва као ч е м в оро. А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и остала прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него и у мушкоме и у женском роду, н. п. мроји јади; троја врама, троје чарапе и т. д. 3) Редна, која показују имена сушт. у ред поспављена, н. п. први, други, трећи, чемврши и т. д. Први, други, прећи и чеше р т и, постала су особимим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. п. пеп-и, шесм-и (седми и осми избацују а), девеш-и; два десем - и, двадесет пемu, и т. д. Али од стоманен од иљаде нема и никако, а даље говори се *) И овђе се до десем у склањању претвори основно име, у мушком роду, у сушт., н. п. пещ, петорице; ще см, шесторице им. д. **) И тако сва остала имју на оро и на еро, н. п. петоро или пемеро, дванаесторо и дванесмеро и т. д. Мени се чини да је обичније ово на о р.о. к. п. смо двадесеми, присма педесем седми, пем смо мина деведесем осми; иљада двадесем мрећи и т. д. Сва редна бројителна имена (осим трећи) склањају се, у сватри рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а т ћ и по другоме. м ре 4) Умложна, којима се одговара на пишање коликогуб? или колико струк? н.п. двогуб, или двострук; прогуб, трострук, чем ворогуб, пешороспрук, двојак, тројак, и т. д. Ова броји шелна имена нијесу друго ништа, него прилагателна имена, која су постала од самостојни броителни имена с додатком губ или струк (осим двогуб, двострук, двојак; трогуб, проструск, пројак) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена првога склоненија. 5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. г једанпум (мјесмо једанпут каже се и једном), двапут (двапута), припуш (трипуша), четири пум (четири пума); нём пу ма“), шест пуша и п. д. 6) којима се одговара на имање који пум? н. п. први путі, други пут, трећи пум и т. д. Као што се мјесто једани у i говори једном; мако се и мјесто први пупі, други пум, прећи пум, чемерми пуши м. д. говори првом, другом, преКом, четвртом, пемом и т. д. И ово су права имена бројителна обога реда, а једанпум, два пума; први пут, други пуп и т. д. шу су по двије ријечи. Ова се бројителна имена не склањају, као ни остала нарјечија. Ђекоји граматици узимају међу бројителна имена и оне ријечи", које показују неизвјесно мʌоштво ствари, н. п. млого, мало, неколико, оспали, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упаммими код неколико: какогођ што два, три, четири, показују имена сущм. мушкога и средњег рода у род. млож., а женскога у имен. млож, шако исто и неколико кад значи мање од пем, н. п. неколика човека, неколика ђемема, неколике овце; а кад значи више од четири, онда показује сса имена сушт. у род. млож., н. п. неколико гуди, неколико јаја, неколико оваца и т. д. О МЈЕСТОИМЕНИ Ју. (de pronomine) Мјестоименија су шесторогуба : , I Која показују шпри лица: ја, ми, он; к обима ћемо узети у скла њању и њега, га. ње, је, Д. мени (мене), ми, теби (тебе), ми. њему, му, мој, јој Р. мене, ме. ме. В. мене, ти. тебе, ме. тебе, ме. њега(њга, њ) њу, је. њега, га. себе. њему, му, себи(себе), (њега, га) себе, се. њиме(њим), њоме (њом). њиме(њим). собом. њему. њој, њему. себи. ") у Бачкој и (ђешто) у Сријему говори се пуми мјесто има, н, R. пем пуши, шест пума и т. д. |