Page images
PDF
EPUB

преба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. Павни, таван; пій тки, плі пак; мудри, мудар и т. д. Осим црни, црн; сре, брий, сребрн; грки, грк, и осталије овакови.

А над оће да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда эту треба додати на крају и, н. п. жуп, жуп и; зелен, зелени; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н, п. јарам, јарма), као н. п. а) сва готово која се свршују на ан, н. д. дробан, дробна, дробно, дробни; тако раван, гладан, прадан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, симан, срећан, мучан, кршан и пi. д. (осим лаган, лађан, млафан, узан, мекан, ваљан, санан, панан, сиһан). 2) која се свршују на ак, н. п. љубав, узак, риједак, випак, млекак, ма јецак, дугачак, вришак и п. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се сврнују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ошпари п. д. А нека опец задржавају а, као н. п. ) која се свршују, на аб, н. п. слаб. 3) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и пп. д. 3) која се свршују на асп, н. п. рачваст, пупоногаст и т. д. 4) која се свршују на ап, 8. п. глава пІ , крила , носа пип. д.

Дављи, мали, и великій, не усиjецају се никако. Дивљи требало би да буде дива, дивља, дивље; малӣ, мал (или мао), мала, мало; авёлики, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него оспају, пако: дивљи, дивља, дівљё; малӣ, мала, мало; вёли. кӣ, велика, велик б. Испінна да се мјесто мали велик узима малеи и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нарастао ? (ође Србљнн ниши ке рећи велик ни голем). Прилагателна имена имају при рода и два склоненија.

Прво склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду сврагују на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, л, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, пишом, раван, дебео, муп, мудар, бос, жўш и т. д.

[ocr errors]
[ocr errors]
[blocks in formation]

женск.

И. жуш,

јединствени број. муці.

средњ.

жума, жуппо, Р. жуа, жубга; жубг, жўте , жупа, жутога, ог, Джуму, жумӧме, му, дм, жупој, жупу, жумоме, му, блу, B. жўш (туша, пог, га),

жуму, жумо, 3.

*) т. жүйм, жутијем,

жўшім, жуйм, жутијем, с. жуу, жушбме, му, бм, жупој, жушу, жущоме, му, би.

мложествени број. И, кўми,

жупie , жума. за свашри род а?

[ocr errors]

2 Истина да би по смислу требало да нема звалі, усјеченог, али ја сам

чуо bе се говори : немој добар човече! проѣ и се, добар чо. хече! им. А.

[ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

јединствени број. му пл.

женск

средњ. И. жути,

жу та , жумо, Р. жупога, жубг

жўте , жўшга, жубг, Д. жутоме, му, ом,

ж пој, жўтоме, му, бм, B. жупбга, жумог,

жупу,

жумо, 3. жумӣ,

жупа,

жупіо, Т» жуптим, жўпијем,

жупом, жумм, жупијем, €, жұпоме, му, бм,

жупој, жумбме, му, бм.

мл ожествени број. И. жули,

жупе, жуша, Р. жўпије, жуми, Д. жупима, им, жуппјем,

за сва при рода» в. жўте. Е.

жуmе,

жума, 3. жуми,

шуме, жупа, т. жупима, им, жумијем, с. жушима, йм, жупијем,)

за сва природа,

Друго склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на $ (и на Би), ји, љи, њи, 'K (н на һи); н. п. риф, гове, и, мачји, дивљи, рибьи, кокоши њи, врућ, делећи и т. д.

Примјер другога склоненија.

І. Усјечено.

јед. број. му шк.

средњ. И. врук,

Bpka, Bpyke, Р. врућа, врулега, врућег,

врула, врубега, ker, Д. вруку, врулёму, Кём, врућој, врућу, врулему, kем, в. врућа, лёга, Кег (врућ),

врулу, вруле, 3. т. врућим, врућијем,

врулом, врубим, врућијем, с. врућу, врулему, Кём, вруабј Bpýky, spykemy, Kêm,

млож. број. И. вруки,

Bpyke, врућа,
Р. врўлије, врући,
Д. врућима, Кім, Кијем,

за сва при рода. Б. веке,

Bpyke, врућа, 3.

женск.

Bpyke,

т. вруарма, ля, Кијем;}за сва природа

*) и код прилагателни се имена у твор. и у сказ. Млож. изоставља

особито у писању у Сријему и у Бачкој оно м (ма и је м) на крају (као и код суши. имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. с добри коли, то зелени ливада, у Српски новина, на сеоски волови и т. д.

ІІ. Цијело.

јединствени број.

[ocr errors]

epyke,

1

вруке

Bpyka,

муш Б.

женск. средњ. И. Бруке,

врска, Р. врега, врућег,

вруке.

врткега, врулеr. Д. врскему, врулем,

вруһој,

врему, врулём, E. вp:hега, врућег (вруки), врућу, 3. Брукі,

вруке, врула,

Bpštie, т. врһим, врућијем,

вруком, врскім, врућијем, С. Еркему, врулем,

врз кој, врулему, врулем,

мло ж. броі. И. вруки,

вруће,

врула, Р. врзије, врукт, діруһима, вр;hiм, врућијем,

за сватри рЩда. В. врске, 3. групи, т. p hiiма, врућим, хр Кијем, а свалтри рода

Bpyke,

вруһа, с врућима, врућим, врућијем,

При м јечаније. Сав, сва, све, броји се такођер међу прилагашелна имена, али се склања по своме особиіном начину , ево овако:

јединствени број. мушк.

женск. среды. и, сав,

сва, Р. свега,

све, свега, Д. свему,

свој, свему, В. свега (сав),

сву, све, 3. сав.

сва, све, T. свим, свијем,

свям, свијем, С, свему,

свој, свему,

мложествени број. И, сей,

све, Р. свје, свију, сви, Д. свиѓма, свим, свијем, свјема*), і

за

Св.

свом,

сва,

[ocr errors]

В. све , 3. сві,

све , све ,

сва, сва,

Т. Свима, свим, свијем, свје ма,

за сва три рода.

апр.

Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum) Кад се цијеломе прилагателном (муникога рода) дода на крају јн, онда постане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богати, бога пији; мудрӣ; мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. п.

1) која се свршују на д, претвори се ду фи, н. п. млад, млађи; уд, ху, й, тврд, ні вр, и т. д. Али рад има (по правилу) радиј и.

2) која се свршују на ги на з, претвори се г изу ж, н, п. драг, Аражі; благ, блажі, дуг, дужі (а думӣ), брз, бржії и т. д.

3) Произведена на дак, зак, нак, так, лек, сок, мок, промјењују пошљедња оба слова (и полуглавно и самогласно) на и, ад на $, а на ж, л на љ, и на њ, с на ш, а ш на к, н. п. сладай, сла, а з

оңа

*) Ово се пошледње (свјема) може чупи од Ерцеговаца,

[ocr errors]

Н. П.

[ocr errors]

у зак, ужи; далек, даъй; манал, тањи; висок, ви шӣ; крі. mак, краій; жесток, жешки, и т. д. К овима иде идугачак, дужі (или думи). Али випак, каже се вилкији,

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. межал, шежі; широк, ширии пi. д.

3) Произведена на бок, и она промијеңе ок на и, а послије б добију љ н. п. дубок, дубљи *).

6) која се свршују на уп, и у онима се претвори пућ, н. п. уп, љуки, густ, гушки и т. д. К овима иде и чв

врст, чвршћн. 7) која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љн. сув, суви; пўп, шупљи и т. д. К овима иде и жив, живљи; прив, крівљи.

8) која се свршују на 5 и 6, она само добију и (као цијело прилагапелно) и промијене глас, н. п. риф, ри, й; врућ, вру, и.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, п. і лакшӣ, мекшӣ, љепші.

10) Бијели дебео имају 6јељи, дебљії; црн, црњи; бијесан, бјешњ й.

п) горак? горчи; грк, грчӣ; jäк, јачи; млак, млачії. •

12) Нека са свим без правила, н. п. велини, велі; добар, боми; зао, го рі; малӣ, мањи.

Кад се сравнителноме степену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогалији; вољи, најбољи и т. д. (Може били да би ово нај требало писати само за себе: најбота мији, најбољи и п. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

ў обадва степена (у сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијенн на е, онда средњн, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, најмудрија, најмудрије и т. д. Обадва се степена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна имена могу имали сравнителни и превосходни степен, која ли не могу, по се најбоље може познати из њиова значења ; а по ријечима могла би имали сва. Истина да не може бити дрвеније што је дрвено, нити поповски је што је поповско; али би се опет могло рећи, и ушали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпски ја књига.

горь й, до њи, за дњй, крајњи, први и стражњії, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњ11, најпрви, најспі рак њи.

оймену БРОЈИТЕЛНомв.

(de numeralibus) Имена су бројнителна гаепторогуба:

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), при (3), четири (4), пет (5) шест (6), седам (2), осам (8), девет (9), десет (10), једанаест **) (н), дванаест (12), принаест (13), четрнаесп (14), петнаест (15), шеснаест (16), седамнаест (17), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесет (два

[ocr errors]

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје j, н. п.

сладји, узји, далји, манји, кратји, висји, дубји, па се пред ј претворило (или слило се сј) дуҫ, зу ж, лу», ну њ, суш, тук; а б није се имало у што претворили, него се претворило ју љ, као и послије в ин, н. п. сўв, суви; пуп, пуни и "п. д. По овом би требало казалі пе

межји, межја, пежје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја,

Божје; Курј, typja, Kypje) : али се не говори. **) Млоги списаппен и књижевници напии (а особисто по Сријему и по

Бачкој) пишу једанајс, дванајсп иш, д. али од народа нијесам могао чути да мақо говори.

Р. Двізу,

3 двије,

деслі, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), два- . десет и три (23), двадесет и четири (24), двадесета н пет (25), двадесен и шест (25), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и девеш (29), придесет (mpндәст, приесп**) Зо), четрдесет (четвъесп, 40), педесет (5), шесеп (шездесеті; бо), седамдесепт (70), осамдесет (во), Деведесе (90), стотина (сто, 100); двјеста (двије стопине, 200), трисша (mрн споткне, Зоо), четири спіопінне (400), пепт стопина (5oo), шесіп спона (боо), седам стотина (700), осам стотина (8oo), девет спо

вина (роо), иљада (1000), депје иљаде (2000) и т. д. до иљада иљада. (100000).

Један, једна, једно, склања се, у сва три рода, по првом склоненнју прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и то не само у јед. него и млож. броју: зашто піу или добива значење имена прилага. телнога, н. п. једнн веле; или се прилаже имену суштеспівителноме, које се говори "само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гate, једна вра па и т. д.

два, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако: и двије (две),

тря,

четири, прију,

чепирију, Д. двіма, двјема,

прі ма,

четирма, Двије,

три,

чешири, три,

четири, т. двима, двјема,

прима,

четирма, с. двима, двјема,

тріма,

четирма. А у мушкoмe ну средњем роду не склањају се ова бројителна имена никако кад се говори о бездушним стварима , него се онако употреб. љавају са суштествипіелним у род јед., н. п. два раста, два брда; код два рас па, међу два брда й п. д. и у самом женском роду гово ри се овако (кад је име бројително са суштеспівиптелним),

н. п. вод двије жене иде неопран; пражио сам га у при куке;

„ТІреко порн воде студене,

„Преко при горе зелене А һад се говори о животињама и ољудма, онда се понајвише у мушком роду у свима осталим падежима препкори основно име два, три, че. пи ри, у сушпествително двојица, тројица, че ли ворица па се ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје у род. млож, н. п. два јун ака, двојице јунака, двојици јунака и т 1, А у средњему роду, кад је говор о живим стварма, не говори се основно ме готово никако, него се узме мјесло њега самостојно, н. п. двојс пили Ка, проје челади, четворо 5 еіце, петоро прасади (прасіца), леп наеспоро чељади, двадест и петоро ћеце, пі ридеспоро говеда, придесет и једно говече и п. 4.

****). Остала бројнителна основна имена до стотине, и преко сопirне до иљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију име. на сушт. (која морају стајали у род. млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. і, пет јунака, пеш жёна, пел се.

[ocr errors]
[ocr errors]

*) Бекоји изоставе кашпо и, па говоре онако: двадесет један,

двадесе іn два и т. д. али је обичније са и. “) Да не рече какав језикопоправиме, да је ово (триес п, че

mpъесп, шездесет) подло и покварено: и Руси говоре с

пишу придцатъ, шестьнадцапъ и п. д. **) двојица, тројица, четворица и т. д. понајвише се говори

о људма, а може се рећи ио осліалим животињама, н. п. подај оној

двојици волова нека лижу соли и т. д. и") могло би се рећи н. і. Два пелепа, при чељадела, че.

шири ђеп елі а; али од четири до десет не говори се никако, него се основно претвори у самостојно, а суши, узме род. млок.

« PreviousContinue »