Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

*) Истина да народ овакове ријечи у говору свагда узима као gerundia' н. п. оде играјући, пјева копајући, копа пјевајући, једе стојећи и т. д.; али би се у писању могле узети и за права причастија (као прилагателна имена), н. п. играјући, играјућа, игра јуће; зашто је и народ ђекоје узео и обратио у прилагателна имена, н. п. текућа вода, стајаћа кошуља, спаваће аљине, плетића игла и т. д.

**) Тако се и ова причастија прошавшег времена употребљавају у говору као gerundia, и то понајвише код савршителни глагола, н. п. дошавши (он, она, оно) у кућу рече му; поигравши мало

[blocks in formation]
[blocks in formation]

мешнём,
метнеш,

метне,

МЛОЖ.

тресемо (тресемо), плетемо (темо), метнемо,
тресете (тресеше), плетете (-шеше), метнеше,
шресу,
плёту,

мешну,

[blocks in formation]

Овога су спрезања глаголи најправилнији, зашто сви имају у са дашњем времену ам, а у наклоненију неопредјеленом аши; него само во треба упамтити код њега:

1) Да ђекоји несавршителни глаголи, који се свршују на бам, вам, мам, пам, могу имати двојако у садашњему времену (и у осталом, што је од његове чете), т.ј. по овом спрезању, и по другом (на ем), н. ц. гибам и гибљем; дозивам и дозивљем; узимам и узимдем; сипам и сипљем и т. д. К овима иду ђекоји и савршителни и несавршителни, који се свршују на шам и на кам, н. п. шетам и шећем, дошетам и дошећем; пљескам и пљештем (у Босни по варошима и пљешћем), попљескам и попљештем и т. д.

3) Дам и дадем, знам и знадем, имам и имадем, имају по другом спрезању, осим овога садашњег времена, и вријеме полу прошавше и скоро прошавше, н.п. (не) дадија, знадија, имадија; дадо, знадю, имадо; а по овом спрезању не говори се у полу прошавшем времену, осим од имам може се чути у млож. броју имасмо, имаше; а у скоро прошавшем времену говори се и по овом спрезању: да (дасмо, Дасте, даше); зна (знасмо, знасте, знаше); има (имасмо, и масте, имаше).

5) Код овог спрезања може се упамтити и за остале све глаголе (сва три спрезања), да савршителни глаголи немају (нити могу имати) времена полу прошавшега, ни дјејствителног причастија садашњег времена, ни суштествителнога на ње (као што је и прије оманущо).

сједе; рекавши то узе га за руку; порадивши даћебов и т. д. Ја се опомињем, да се од поћи говори и без ши: ношав, н. п. од винограда пошав (m. j. кад се пође) узбрдо има једна оскоруша; од куће путем пошав у планину и. д. А као причастија нијесам чуо да се говоре, осим од јесам каже се, н. п. бивши кнез, бившему кнезу; бивши војвода и т. д.

[blocks in formation]

дигнемо, печемо(-чемо), драмо, снујемо(-јемо), казујемо(-јемо), лијемо(-јемо) дигнете, печете (-чете),орете, снујеше(-јеше), казујете(-јеше), лијете -jeme) Дагну, пеку,

казују,

ӧру, снују,

мију,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

број.

дигао сам,

[ocr errors]
[blocks in formation]

си,

пекао, сам, орао, сам, сновао сам, кази-сам, лио, сам,

вао, си,

си,

кла, о, је,

ала,

olje,

ала, о, ем

си,

ала,о, Гле, лила, обје je, olje,

број.

[merged small][ocr errors][merged small]

број.

кле, а,

Дигли смо, пекли, смо, брали, смо, снова

(гнули), сте,

есте,

[blocks in formation]

сте,

е,

а, Гсу, ли, е,а,

сте, вали, сте,

су, e, a',fcy,' e, a,

сте,

су,

дићићу (дигнућу), двав ћеш (дигнућеш), дићи ће (дигнуће),

пећи ћу, браћу, сноваћу, казиваћу, лићу, пећи ћеш, ораћеш, сноваћеш, казиваћеш, лићеш, пећи ће, ораће, снозаће, казиваће, лиће,

број. дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, ораћемо, сноваћемо, казиваћемо, лићемо дићи ћете (дигнућеше), пећи ћете, браћеше, сноваћете, казиваћете, лићете, дићи ће (дигнуће), пећи ће, ораће, смоваће, казиваће, лине.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Овога су спрезања глаголи тако различни, да би и човек могао узе ти све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелиши и у редове поставиши; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле

Дамо:

1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на ети (као код првог спрезања ам-ати, и код трећег имити); али такови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страдателно не каже жњем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. Мељем, мљеши, мљевен; жањем, жети, жњевен; узмем, узети, узет; запнем, запети, запет; пењем, пеши (и пењати), пет (и пењаш); попнем (и попењем), попети (и попењати, попем; кунем, клети, клем; донесем, донијети (донеши; може бити да бико рекао и донести), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен донијем; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (смијо), смјела; тако умијем, и сложени од овога: разумијем и т д. 2) Бскоји на рем имају у наклоненију неопредјеленом по Ерцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком реши), н. п. запрем, запръо, запрла, запрш; тако мрем, прострем, подуврем, раздрем и т. д. трем има трши, шр, тръо, шрвен (а може бити да би ко рекао и три).

[ocr errors]

3) ем-сти; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебем, зебаб, зебла; гризем, црпем, пасем и т. д. 6) као плетем, који се свршују на дем и тем, н. п. предем, прео, прела; мешем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исти), ишао, ишла; тако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

BC

4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у накләненију неопредјеленом имају двојако (и понајвише су савршителни, осим нем, вења; тонем, гинем, трунем, глунем, чезнем, шрнемі и т. д.): а) на нути, н. п. метнем, метнути, метну, метнуо, мемнум; тако зовнуши, викнути, укнути, ишнуши, мазнути, љуљнути, дунути, линути и т. д. паднем, паднути и пас ти (према пасти морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинути, погину и погибо (као да би било погибем погипсши); окренем, окренути, окрену и окрете (као да би било окрешем, окрести); шако и други ђекоји говоре се двојако т.ј. овако, и по пређашњему на сти, н. п. срешнем сретнути, и

« PreviousContinue »