Page images
PDF
EPUB

ІІ ТА М ПАРСКЕ ПОГРЈЕШ КЕ.

Все

веее

Д.

[ocr errors]

ам

амсе

[ocr errors]

.

писе

у свакој књизи има штампарски погрјешака ; али јя се надам да и у овом рјечнику не ће бити піако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овље ћу назначити ђекоје мало веће, које сам ја нашао :

1) условима: на ш т ампано. ke. мјесто. наш щампано. ће. мјесто. Геновати у реду Бенепташи I pf. Код повлачити impf. Тойм.Ку

код Божји дан Божићу напjесе полажајник напијесе варење

прашан F-ava уреду Bekima

премишљаписе Бидило

Видило pf.

преобуватисe impf. Код виме

приднгу- — придикисе придигнуз Boke уреду Boke

тисе Брачам

Врачати прилоњати у реду прислоњаши Трцање

Врцање

ружа код ружичица ружица ка код изрезак

- сраслица

за што Козирица у реду Козарица | напет

срез просц- Код колачи

просци новцима марпош новцима

сирацар — творило страц
ллатпен
лизаті

Тони
у реду

тоци
- меркапи

Сојему Код труд Сријему бадавација муктација бадавација повуни, пуша повуци pf.

намамљивати impf. узбайца у реду узбедица намјеравиње — намеравање намјера- 1 чађење Код чашање чаћење

четрное- четрнае. четрнае. - напијати била спіоро стеро

сторо jaa

- насад jaja годуни - читлуксай- години Нашинки уреду нашински

бија fr. код осуђивати impf. бур а

шкембе браг OM отпучати

соколе

—гласоударе. сок ула ум отријебими им

Hija (cmp. XXXVII) Іјан чина - пијанчина ијанчина 1меје у склоненију моје

ска

[ocr errors]

капетан

[ocr errors]
[ocr errors]

ис-
Пламен
ам

JIM

[blocks in formation]

2) у гласу. Овѣе сад није вриједно писати оне ријечи ће је оппао знак гласоударенија (зашпо има такови ријечи млого, а не чини велике шеше) ; него һу само оне да назначим, kе знак гласоударенија споји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјеспу); па и то само ћу назна“ чипн онако, као што треба да буде, а како је нашпампано, може сваки виђепи у књизи: банагзисе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече , кованлук (мјеспo пoвaнлук), коно, літати, мажење, масан, мілипи, млечни. ца, мразилінсе, надска ківање, оглавина, одаднити, одaпиратисе, Олівера и Оливера, онако, Осто, отрескаписе, помешали, потпомоћи, раз. гријати, Топчидер, трнути (н. п. ватру), пурчами, угарнице, угарчик, хвилепти, чарапічина, шейхана, штокоји (и шпокоји);

пушка у II, склоненију мјесто пушка
књиге
(у род. јед.)

Kuire
змијо (у зваш. јед.)

Змijo жутој у I. склон. у д. јед.

жумој жутбме.

жупоме
свију у род. млож.

свију
ужи на страни XLVI.
даљи

датьи
діањн

пањи jauit

јачи

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

д од А Т А

[ocr errors]

Кад је остало ово мало бијеле арпије, ево још нешто да додам:

1) На страни ххх. и XXXI. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н. п. говори се шь им, шљудма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, прем кубом, о Дунава, и Земуна, пре побом и т. д. Али будући да у писа

сању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Лапини, зало нијесам ни ја ћео (ни смјео ; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако Кедбуде тако писати, може слободно: - ни један му паметтан човек не може рећи да нема право : за по се иако говори; а шњим налази се већ и у књигама ђекојим (н. п. у Досите овим, и у г. професора Игња. пови ка).

3) у Шумадији се често у говору изоставља су полу прошавшем ху скоро прошавшем времену у првом лицу млоік. броја, н. п. к

купљ мо, једамо, идамо, но шамо; дођомр, идомо, носимо, да мо и ПI. д.

3) предем, везем, пресем, плетем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имали полу прошавше вријеме и на ија, п. ј. предија (предијаше, предијасмо, предијасте, предиjay), везија, пресија, племија и лі. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д. ; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зебем може бути да би ко рекао и зебија, зебијашеи т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) у склањању сушп. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови исти глас , као и оне што су метнуте за примјер. То је за луђина највећа mежа у ҳашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научили, него од народа слушајући, и говорен с њим. Н. п. мије и грије имају у нмен. једнак глас, а у оспалим падежима грије има грйја, гри јови и п. д. масло и весло имају у имен. гоптово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим пaко ошпиро, као и у род. јед. ; mако се испо поље опірије изговара у јед. броју,

умлож. ; друга се опет млога имена изговарају оштрије у млоні. броју него у јед., н. п. седло, седла; село, сёла и т. д. Ал што н. п. у Бијоградској наији ћешто говоре ло нац, конац, куку. руз, село и т. д. (мјесло лонац, конац, кукуруз, вело), по це иде у ово о чему је мој говор,

него

a

[merged small][ocr errors]

А.

mi genas.

.

А, ) abet, st, vero. Ја га љубим, а Авдити бровица , г. Бie Fujitоrѕ frau,

он" се отире; ја дођо, а он оде; uxor judicis militaris. ако не кеш, а ти пољуби, па оста. Авді морскії , кa, кo, 1) 24ubitorв.,

Ex. 2) a ? ay? ain'? itane ? 3) a! ab! ah! judicum militarium. 2) adv. wie ein Aap, m. vide ар.

Auditor, more judicis militaris. Аба, г. Бав 26а : зиф, papni crassissi- Авељача, f. vіdе вељача. A böjanja", f. die Shabrake, stragulum, Abemuta, f. das Gespenst, spectrum. stratum, ephippium.

Авлапан, она , но,

vіdе алваmан. Абање, р. Вав ёtraрaзiren (bek Xoted), Авлија*, f. ) улица, деr pof, aula. detritio panni.

2) велика бијела марама (авли - маАбаши, ам, у. impf. н. п. аљину, аб: рама) што се завјешају ћевојке

tragen, strapaziren , detero panuum. кад се удају. Абација * ,m, Der 26а. Хиф • сфneiber, Авлијнскі, ка, ко , н. п. врата, роf»,

sartoris genus, daber die Beywörter: aulae. бацијий, на, но; абацијнски (аба- Авлијскі, ка, кo, vide aвлијнски. цијски), на, ко.

Авли - марама *, f. cf. авлија. Абацилук*, м. дав баnswеrе бев аба- Аврам, т. (cf. Бышie ХVІЇ, 5), 216ra.

puja, sartoriae (vestificinae) genus. ham, Abrahamus. Абењак, m. капа од абе, eine Rüse Авта, f. vіdе апта.

von Uba. Tuo, galerus e panno crasso. Авлік, m. vіdе апплик.
Абер*, m. 9Xcrit, puncius, cf, глас. Автика , f. vіdе аптика.
Абердар, m, 1 ш. ј. поп или пушка Автов, ва, вo, vide аптов.
Абернии, т. (шпио се мебе на глас), Автовина, f. vіdе апловина.

die lärmkanone, tormentum tumultum Árak, m. der Uga (Herr), dominus. cf. puntians:

господар. „Па он мебе попа aбepдара Агадара*; f. (сп.) сабља, што се но„Те избаци пушку аберника

си под коланом (?): Абонос, ф. дрво, што у води отврд- „Агадарё с обадвије стране — не (yaбoнoсисе) као камен.

Aranykt, m. das Agathum, diguitas agaes Абрашљив , ва, вo, vide пjегав (н. п. ,,Агалуке сәби задобио коњ испод репа).

Агин, на, но, бев 2lga, agae. Apurowa , m. der Postenträger , fami- Arnhutja, f. die Agin, Frau des aga, gerator.

uxor agae. Аваз *, m. etimme, fox, cf. глас. Агінскі, кa, кo, 1) 2lga: , agarum, 2) Аваиз*, м. vіdе вайз.

ady. wie ein Aga, more agae. Asaj! interj. vide jaoj.

m. hyp. 9. ага. Авала, f. Bebirge jubojtli von SeIgrao, Агршак, шка, m. као мали колуптик

mit Ruinen einer alten Burg des Rits од кости, или од рога, што жене ters Порча роп Авала:

напичу на вретено (да је теже у „Покликнула пребијела вила

руци), кад почињу преспи. Српки„Са Авале изнад Бијограда

ње по селима одломе по пола окомAban*, m. der Mörser , mortarium. ка, па напакну на времено мјеспіс Авдес * m. die Abwaschung (bes Türlen) агршка.

bor Bem @ebete, ablutio : узео авдес ; Ада*, f. vіdе оспорво. „Чисто Турски авдәс узимаше - Ада? ада како? ја доф; freplict; wit Авдесни, на, но, н. п. марама, 216. anders ? imo vero. Dasd : , ablntionis.

Адам, шабат, Adam, Adamus. Авдimip, m. Tеr аuѕіtоr, cognitor caus- Адам , m. 27 аппвпете , nomen viri. sarum militarium.

Adami. Авдиторов, ва, вo, bes 2мдitore, ju- Адамов, ва , во, 21ратв, dicis militaris.

Адамско кољено, д. (2Pam Clanim)

А

1

Аго,

[ocr errors]

nennt man das Muster einer Ehefrau, Ajban*, m. das Thier, animal, cf, Xplus quam Penelope.

винче, звјерка. Адет*, m. vіdе обичај.

Ajrúp* , m. der Hengst, admissarius. cf. Aglihap*, m. Gold- und Silbergeräthe, жденјебац. аиф ёфти , aurum et argentum cae- Aјсировипі, па, то, м. ј. коњ, pengit ; latum, gemmae pretiosae.

unverschnitten, integer, non castratus. Адица , f. dim. p. ада.

Ajrupyma, f. unbändigen Geschlechtstries Аднаў, ш. (у Сријему и у Бачк.) бес bes, mulier furens libidine. Gendarme, lictor (?).

Ајде, ајдемо, ајдеше, geben wit! (fe. Адум, m, 1 ohne Geschlechtstheile, allons), eamus. Адумаць, мца, m. expers pudendorum. Ajayk, m. 1) der Straßenräuber, latro

Ја кажем адум сам, а он дријеши (in diesem Lande weniger abscheulid. rahе да ј*6*.

und näher dem Heldenthume); OmnÅe! interj. um das Kindvieh auszutreis шао у ајдуке, еr іft ein Räибеr gе. ben, vox agentis armenta.

worden, inter latrones abiit. 2) der Аждаа , m. per Drame, Ber gіnстиет, Gerichtsheidul in Ungern, Sirmien, draco (serpens fictus).

haiduco, hajducus, lictor. Аздија“, f. (сп.) 2irt cines langen Obers Ајдуков , ва , во, Вев ајдук , hajduci. Kleides, togae genus:

Ајдуковање, р. дав Räubеrfери , latro„На њему је коласта аз дија

cipium. „У скут свилен коласте аздије Ајдуковати, кујем, т. impf. іф бin cin Азна *, f. Die Saffe, aerarium, peculia : ајдук, latrocinor. „Дај ти мене азну и ебану- Ајдучија, f. (coll.) Die Seibuten, hajАзнaдap, m. Ber galmeilter , quaestor. duci. . Азна дарев, ва, во, бев 3abimeijters, Ajavчина, f. 1) дав яäubеrbаnоwеrе. Азналаров, ва, вo, quaestoris.

2) augm. 9. ајдун. Азнадарче, чета, в. cin junger 3a51. Ајдучица, . Die Räuberin, praedatrix. ! meister, quaestor juvenis :

Ајдучки, кa, кo, a) räubеriјф, latro„И бабино младо aзнaдaрче

núm. 2) adv, räuberisch, more latronum. Азур*, vidе готов, спреман, опpaвaн. Ајфиди * berrli, munoerfффn, praeАзур кола без точкова.

clarus. cf. Бидн. Азурaлa*! auf ! agite! спремајмесе : Ajja, vide aja. „Аз урала кипа и свалiови

Ajka, f. die Treibiagd, venatio, qua exe Аир ш. 2) vidе задужбина. 2) аир ! citatae a servis ferae, in biviis triviis

nein, non; daher aus i und 2 dås que a venatoribus excipiuntur. Wortspiel:

Ајкање, п. Сав reibjаgеn, venatio. А. (н. п.) Јеси ли га виђео ? Ајкати, ам, v. impf. jagen, venor. Б. Апр.

Ајош , m. (у Сријему, у Бачко и у Бан.) А. Апр је на Вишеграду Куприја. der Schijfsknecht, helciarius, cf. naħap. Aupanâ *? wie? was ist? quid ita Ајошкії , на , но, 1) ефіff&#net&s, hel„Аирала, кукавицо сиња ?

ciarioram. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, „Дино си піако рано долећела ?

more helciarii. Auc! interj. Zuruf an den pflügenden Ajc! vide anc.

Офfen, bag er ji feitmаrtѕ wепре, Ајскање, п. vіdе анскање. vox vertentis boves aratores.

Ајскати, ам, vide aискапи. Аискање, в. дав анс - fagen, uѕus vocis Aiснутпи, нем, vide aиснули..

AK*, m. 1) der Lohn, die Besoldung, sti. Анскати, ам, у. impf, п. ј. вола, аис pendium, merces, salarium, cf. плата. fagen, dico aис.

2) ak my je, das hat er verdient! es ist Анснуции, нем, v. pf. п. ј. вола, 1) анс ihm recht geschehen, liabet, habeat sibi.

fagen, dico анс. - 2) ib tag aис mit Аламоли (а камо ли), wie ert, nedum : der Peitsche beibringen, excito flagel- не дам ни mеби, а камо ли њему; lo ad vertendum. .

„Сиротињо и селу си тетика, Aj! he! heus (als Ruf, und fals Unt: „А камо ли кући у којој си. wort) ).

Ак іt би (у Сријему, у Бачк. и у Бан. Aja, ah! nein; nicht doch; minime.

по варошима), као, аlѕ mеnn, ac si. Ajājne, n. das Bekümmern um etwas, Akvama f. пица, као кобац, коју

Турци особито бегови , увате Ajánı, m. vide Bajam.

младу и припитоме, па је носе на Ајати, ајем, у. impf, за кога или за руци, као сокола, и у јесен лове simo, rich kümmern, curo, cf.

маритін: с њоме препелице. „Ил' не чујеш, ил' не ајеш за ме

ÅKO, wenn , si.

[ocr errors]

airc.

cura.

[ocr errors]
« PreviousContinue »