Page images
PDF
EPUB

стија

телна

садашње.

грошавше. дигнувши,

дателна.

пікуни, орући, снујући, казујући, лијући,

пекавши, бравши, сновавши, називавши, ливши,

дигнут (діжен), печен, оран(брат), снован(-ат), казиван(-ат), лит(ливен)

РАНО на ње.

печење, Орање, сновање, казивање, лијење,

Срешем срести; ођенем ођенути, и ођедем ођести и т. д. б) на нути (гнути или кнути) и ћи, н. п. дигнем, дигнути и дићи, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигнут и дижен; макнем, макнути и маћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнути (ријешко) мачен; шако никнущи и нићи; упрегнути и упрећи и т. д. Неколика глагола (на снем) имају наклон – није неопределено по пређашњему само на муши, а вријеме скоро про шавше и давно прощавше двојако као и ови, н. п. писнем, шиснути, писну и шиско (тиште), тиснуо и пискао (шисла, ло); тако свиснем, прснем.

5) ем (чем и жем) Ки; н. п. печем, пећи, пецијаше (може бити да би ко рекао и печаше, течаше, као и стрижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, ш. ја пецијаше, тецијаше, шуцијаше и т. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, стрићи, стрижаше (не вјерујем да би ко рекао стри зијаше, жезијаше), стриго, (стригла), стрижи, стрижен и п. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнути не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) пършем, вријећи (врћи), врща, врзо, връао (врла), вршен,

6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на аши); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешиши, н. п. глођем, глођи, глођући; глодаши, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глодам), глодање; тако лажем, лагаши; мажем, мазами; дајем, даваши; зобљем, зобаши; капљем, капами; клепљем, клепами; кољем, клати; шаљем (шљем),, слати; иштем, искаши; мећем, мешаши; вичем, викаши; мичем, мицами; пишем, писати и т. д.

7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојакита, који у наклоненију неопредјеленом имају оваши, н. п. робујем, робовами; ђевујем, ђевовами; тргујем, трговаши; гладујем, гладовати; кнезујем, кнезовами; момкујем, момковати; милујем, миловати: учитељујем, учитељоваши; зимујем, зи мовами; снујем, сноваши; купујем, куповати; мудрујем, мудроващи; псујем, псоващи; путујем, пушоваши; пашујем, пашоваши и т. д. 6) ивами (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учестни, учесни?), verba frequentativa*), н. п. замаўјем, замаивати; досађујем, досађива

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавршителније (verba imperfectiya) и учащателније (verba freq 61

ши; казујем, казибами, послужујем, послуживати; подвикујем, подвикивати; замамљујем, замамљивати; дањујем, дањивати; намирујем, намиривати; записујем, записиваши; упућујем, упућивати; одбацујем, одбацивати; поручујем, поручивати; довршујем, довршиваши и т. д. в) имају неколика на уваши и на уши, н. п. пљујем, пљуваши; бљујем, бљувати; кљујем, кљувати; чујем, чути; обујем, обуши.

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на јем, а у наклоненију неопредјеленом на иши (по трећем спрезању); такови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиј (мјесто лији*), бијен (гевори се кашто и бјен), бијење; пијем, пиј, пиши, пијен и лиш, лијење; бијем, биј, бити, (и пиш); кријем, криј, криши, кривен (и криш); мијем, миј, миши, мивен; шијем, шиј, шиши, шивен; ријем, риј, риши, ривен (рит).

лити, лио, Ливши, ливен

ТРЕЋЕ

СПРЕЗАЊЕ,

(conjugatio III. verborum in -HM)

По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свре шују на им, н. п.

1. наклоненије изјавително

вријеме садашње

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

tiva); зашто је сваки учащапелни глагол и несавршителни, а сваки несавршителни може бити и учащателни.

*) А готово би се могло и ј изосшавиши, па писати само н, н. п. ци, ли, би, кри и т. д.

[blocks in formation]

Код овог спрезања треба упамтити (млого више него код првога, Млого мање него код другога):

1) у глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, шим, претвори се у полу прошавшем времену, у страдателном прича

стију и у суштествителноме (које од њега постаје) на ње, дуђ, зу ж, луљ, нуњ, суш, тућ, н. п. судим, суђа, суђен, суђење;

истим

газим, гажа, гажен, гажење; палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брањен, брањење; просим, проша, прошен, прошење; мушим, мућа, мућен, мућење иш. д А у они који се свршују на бим, вим, мим, пим, уметне се л (на оним мјестима, ђе се у ови претвори дуђ, з уж, луљ, нуњ, суш, шућ), н. п. љубим, љубља, љубљен, љубљење; ловим, ловља, ловљен, ловљење; мамим, мамља, мамљен, мамљење; пим, топља, топљен, топљење и т. д.

BH

2) Млоги глаголи, који се свршују на бим, вим, дим, лим, мим, ним, пим, шим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по другом спрезању (на еши); и по Ерцеговачком нарјечију претвори седуђ, лу љ, нуњ, шућ; а послије 6, в, м, п, уметне се љ пред е, н. п. Дим, виђети, виђе, виђео: волим, вољети, воље, вољео; тавним, шавњети, шавње, шавњео; вршим, врћети, воће, врћео; своби, свобљещи, сврбље, сврбљео; живим, Живљеши, живље, живљео; грмим, грмљеши, грмље, грмљео; трпим, трпљеши, трпље, трпљео и п. д. А у Ресавском нарјечију ови сви глаголи имају само е мјесто и, а полугласна се слова не мијењају, нити се умеће љ, н. п. видим, видеши, волим, волети, волео, сврбеши, трпети, трпе, трпео и т. д. А у Сремачком нарјечију (кашто и у Ерцеговачком, као што сам напоменуо ђе је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видим, видими, види, видио; волим, волиши, воли, волио; прпим, трпиши, прпио и т. д.

[ocr errors]

3) Млоги глаголи и овога спрезања (особило средњи на чим) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању, н. п. држим, држати, држа, држао, држање; бежим, бјежами; јечим, јечаши; звечим, звечаши; мрчим, мочами; дречим, дречами, кречим, кречаши; мучим, мучати; учим, учами; клечим, клечами; трчим, трчами; вриштим, вриштами; пиштим, пиштати; стојим, стајаши (ђекоји списатељи наши пишу стојати, да им иде по правилу као сшојим); бојимсе, бојашисе и т. д.

4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а оштро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителном, н. п. кројим, крој, кројте; стојим, стој, стојте; бројим, број, бројше и т. д. Али који се не изговарају оштро, него се глас протеже, они имају по правилу, н. п. мајим, шаји, шајише; пајим, паји, пајише; бујим, буји, бујише; гајим, гаји, гајище.

5) Истина да по општему правилу код свију несавршителни глагола постаје суштествително на ње од страдателног причастија кад се промијени и на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писан, писање; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен, слављење и т. д. Али се опепі (особито у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) код глагола овога спрезања, особито који се свршују на лим и ним, говори још и друкчије (т. ј. не промјењује сел на љ, ни н на њ), н. п. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; браним, бранење и ш. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и т. д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може бити да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вршење, трпење, срдење и т. д. прем да је свуда обичније врћење, трпљење, срђење и ш. д.

Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. О нарјечијама, о предлозима, и о междумешијама није тријебе говорищи, зашто су овђе У Рјечинку.

[merged small][merged small][merged small][merged small][graphic][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][merged small][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][merged small][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed]

*) Nil sonat (nisi forte vocalem mutam), sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e. g. ympыo, зabpкаши, lege u-mr-o, za-r-kati.

**) Sonos et x vix invenias in vocibus genuine Serbicis; sed utramque literam ob voces peregre adscitas ex alphabeto Cyrilliano retinuimus.

« PreviousContinue »