.

спнја

темелна

садашње.

грошавше. дигнувши,

дателна.

дигнут (дажен),

РАНО На ње.

пекући, оруки, снујући, казујући, лијући, Пекавши, бравши, сновавши, казивавши, ливши, печен, оранорам), снован(-âm), казиван(-ám), лит(ливен)

печење, орање, сновање, казивање, мијење,

крещем сресми; ођенем ођенути, и ођедем ођесми и т. д. 6 на нуми (гнуми или кнуми) и ћи, н. п. дигнем, дигнуми к дићи, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигнуш и дижен; макнем, макнуши и маћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, маннум и (ријетко) мачен; шако никнуми и нићи; упрегнуми и упреки и т. д. Неколика глагола (на снем) имају наклон није неопредјелено по пређашњему само на нуми, а вријеме скоро пр шавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, писнути, мисну и миско (мишле), миснуо и мискао (писла, ло); тако свиснем, прснем.

5) ем (чем и жем) Ки; н. п. печем, пећи, пецијаше (може бити да би ко рекао и печаше, мечаше, као и смрижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, г. ја пецијаше, мецијаше, пуцијаше им. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, смрићи, стрижаше (не вјерујем да би ко рекао смризијаше, жезијаше), смриго, (смригла), смрижи, смрижен и п. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнути не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) и вршем, вријећи (врћи), врша, връо, връао (врла), вршен.

6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелево (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на а м и); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глођем, глођи, глођући; глодами, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глодам), глодање; мако лажем, лагаши; мажем, мазами; дајем, даваши; зобљем, зобами; капљем, капами; клепљем, клепами; кољем, клами; шаљем (шлем), слами; ншшем, искаши; мећем, мемами; вичем, виками; мичем, мицаши; пишем, писами и т. д.

7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаКи а који у наклоненију неопредјеленом имају ова ми, н. п робујем, робобами; ђевујем, ђевовами; мргујем, трговами; гладујем, гладовами; кнезујем, кнезовами; момкујем, момковами; милујем, милова ши: учитељујем, учитељовами; зимујем, зимовами; снујем, сновами; купујем, куповами; мудрујем, мудровами; псујем, псова пи; путујем, пумовами; пашујем, пашоваши и т. д. 6) ивами (ово су готово све несавршител на, или да речемо један пут учащателни (учесщни, учесни?), verba frequentativa *), н. п. замаујем, замаивами; досађујем, досађива

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавршителније (verba imperfectiva) и учащателније (verba frequi

*****

ши; казујем, казибами, послужујем, послуживами; подвикујем, подвикивами; замамљујем, замамљивами; дањујем, дањивати; намирујем, намиривами; записујем, запис и вамя; упућујем, упућивами; одбацујем, одбацивами; поручујем, поручивами; довршујем, довршиѣаши и т. д. в) имају неколика на уваши и на уши, н. п. пљујем, пљуваши; бљујем, бљуваши; кљујем, кљувами; чујем, чуми; обујем, обуши.

а причасти

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на јем, а у наклоненију неопредјеленом на и пи (по трећем спрезању); макови сви у наклоненију поселителном одбаце и је страдаше, но млоги имају двојако, н. п. лијем, лиј (мјесто" лији*), лими, лио, лив ци, лив е н и лиш, лијење; бијем, биј, бити бијен (говори се кашто и бjен), бијење; пијем, пиј, пити, пијен (и пиш); кријем, криј, крими, кривен (и криш); мијем, миј, миши, мивен; шијем, шиј, щими, щивен; ријем, риј, риши, ривен (рим).

ТРЕЋЕ СПРЕЗАЊЕ,
(conjugatio III. verborum in .и м)

По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свре мују на им, н. п.

tiva); зашто је сваки учаща пелни глагол и несавршителни, а сваки несавршителни може бити и учащателни.

*) А готово би се могло и ј изоставити, па писати само и, н. п. ди, ли, би, кри и ш. д.

мложествени број.

вернемо,
држасмо, врћесмо, мумисмо,
м-рисме, држасме, Брћесме,
мјерише, Држаше,

љубисмо,

мумисше,

љубисте,

врћеше,

мушише,

Љубише,

Код овог спрезања треба упамтити (млого више него код првога, а мого мање него код другога):

1) У глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, шим, претвори се у полу прошавшем времену, у страдателном прича

емију и у суштествителноме (које од њега постаје) на ње, дуѣ, з у луљ, нуӊ, суш, мућ, п. п. судим, суђа, суђен, суђење ;

газим, гажа, гажен, гажење; палим, паља, паљен, паљење:

браним, брања, брањен, брањење; просим, проша, прошен прошење; мушим; мућа, мућен, мућење и ш. А у они који се овршују на бим, вим, мим, пим, умел не се л (на оним исти мјестима, ђе се у ови претвори ду ь, зуж, лу нуњ, суш m yk), н. п. љубим, љубља, љубљен, љубљење; ловкм, ловљ а. ловљен, ловљење; мамим, мамља, мамљен, мамљење; пим, мопља, мопљен, попљење и ш. д.

III O

2) Млоги глаголи, који се свршују на бим, вим, дим, лим, мим, ним, пим, шим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по другом спрезању (на еми); и по Ерцеговачком нарјечију претвори се дуђ љ, нуњ, шу ћ; а послије б, в, м, п, уметне се пред е, н. п. BHдим, виђеши, виђе, виђео: волим, вољеши, Боље, вољео; мавним, мавњеми, шавње, шавњео; вршим, врћеми, воће, врћео; сърби, сврбљещи, сврбље, сербљео; "живим, љеши, живље, живљео; грмим, грмљеши, грмље, грмљео; мрпим, прпљеши, трпље, трпљео и т. д. А у Ресавском нарјечију ови сви глаголи имају само е мјесто и, а полугласна се слова не мијењају, нити се умекељ, н. п. видим, видеши; волим, волем и, волео; сврбеми, прпеми, трпе, трпео и т. д. А у Сремачком нарјечију (кашто и у Ерцеговачком, као што сам напоменуо ђе је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видим, сидими. види, видио; волим, волиши, воли, волио; прпим, трпими, мрпио и т. д.

мрчим

3) Млоги глаголи и овога спрезања (особило средњи на чим) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању, н. п. држим, држами, држа, држао, држање; ој ежим, бјежами; јечим, јачами; звечим, звечами; мрчами; дречим дречами, кречим, кречаши; мучим, мучами; учим, учами; клечим, клечами; трчим, трчам i; в риштим в риш мами; пишшим, пишмами; стојим с мајаши (ђекоји списатељи наши пишу спојами, да им иде по правилу као смојим); бојимсе, бојашисе и m. д.

,

4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а оштро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителном, н. п. кројим, крој, кројте; стојим, стој, стојте; бројим, број, бројме и м. д. Али који се не изговарају оштро, него се глас протеже, они имају по правилу, н. п. мајим, шаји, мајише; пајим, паји, пајиме; бујим, буји, бујиме; гајим, гаји, гајище.

onem

5) Истина да по општему правилу код свију несавршителни глагола постаје суштествително на ње од страдателног причаспија кад се промијени н на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писан, писање; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен, слављење и м. д. Али се (особимо у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) код глагола овога спре зања, особито који се свршују на лим и ним, говори још и друкчије (m. ј. не промјењује се и на љ, ни н на њ), н. п. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; браним, бранење и ш. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и т. д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може бити да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вршење, трпење, срдење и ш. д. прем да је свуда обичније врћење, прпљење, срђење и т. д.

Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. О нарјечијама, о предлозима, и о междумешијама није пријебе говориши, зашто су овђе У рjeчинку.

*) Nil sonat (nisi forte vocalem mutam), sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e. g. ympы0, за2pкаши, lege u-mr-o, za-r. kati.

**) Sonos et x vix invenias in vocibus genuine Serbicis; sed utramque literam ob voces peregre adscitas ex alphabeto Cyrilliano retinuimus.