Page images
PDF
EPUB

ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ.

У свакој књизи има штампарски погрјешака; али ја се надам да и У овом рјечнику не ће бити тако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овђе ћу назначити ђекоје мало веће, које сам ја нашао:

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Овђе сад није вриједно писати оне ријечи ђе је отпао знак гласоуДаренија (зашто има такови ријечи млого, а не чини велике штеше); него ћу само оне да назначим, ђе знак гласоударенија стоји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјесту); па и то само ћу назначиты онако, као што треба да буде, а како је наштампано, може сваки виђети у књизи: банагшисе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече, кованлук (мјесто кованлук), коно, литаши, мажење, масан, милиши, млечние ца, мразишисе, надскакивање, оглавина, одаднити, одапирашисе, Оливера и Оливера, онако, Осто, отрескатисе, помешаши, потпомоћи, разгријати, Топчидер, трнути (н. п. ватру), турчати, угарнице, угарчић, цвилеши, чарапчина, шешана, штокоји (и штокоји);

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Кад је остало ово мало бијеле аршије, ево још нешто да додам: 1) На страни XXX. и XXXI. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н. п. говори се шњим, ш људма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, преш кућом, о Дунава, и Земуна, пре тобом и т. д. Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Латини, зато нијесам ни ја ћео (ни смјео; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде шако писати, може слободно: ни један му паметан човек не може рећи да нема право: зашто се ако говори; а шњим налази се већ и у књигама ђекојим (н. п. у Досимеовим, и у Г. професора Игњаповића).

3) у Шумадији се често у говору изоставља с у полу прошавшем и у скоро прошавшем времену у првом лицу млож. броја, м. п. купљамо, једамо, идамо, ношамо; дођомо, идомо, носимо, яу

пимо и т. д.

3) предем, везем, тресем, плетем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имати полу прошавше вријеме и на ија, т.ј. предија (предијаше, предијасмо, предијасте, предијау), везија, пресија, плешија и м. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зебем може бити да би ко рекао и зебија, зебијашеи т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) У склањању сушт. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови исти глас, као и оне што су метнуше за примјер. То је за туђина највећа тежа у нашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научити, него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п. мије и грије имају у имен. једнак глас, а у осталим падежима грије има грија, гријови и т. д. .Масло и весло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим тако оштро, као и у род. јед.; тако се исто поље оштрије изговара у јед. броју, него у млож.; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млож. броју него у јед., н. п. седло, сёдла; село, сёла и ш. д. Али шшо н. п. у Бијоградској наији ђешто говоре лонац, конац, кукуруз, село и т. д. (мјесню лонац, конац, кукуруз, вело), що ме иде у обо о чему је мој говор.

A.

A, 1) aber, at, vero. Ja га љубим, а Авдиторовица, f. bie lubitorbfrau,

он се отире; ја дођо, а он оде; ако не ћеш, а ти пољуби, па оста. EH. 2) a? ah? ain'? itane? 3) a ! ah! ah! Дар*, т. vide ар.

Аба, 1. дав Иваu, panni crassissimi genus.

фаbrate, stragulum,

Абајлија*, £. діе
stratum, ephippium.
Абање, п. дав Štrapaziren (beš Rođes),
detritio panni..

Абаши, ам, v. impf. н. п. аљину, аб
tragen, strapaziren, detero panuum.
Абаџија*, m. деr Иba. Zuhneider,
sartoris genus, daher die Beywörter:
абаџијин, на, но; абаџијнски (аба-
џијски), ка, ко.

Абацилук*, т. дав Sanomert beв абација, sartoriae (vestificinae) genus. Абењак, т. капа од абе, eine ìüße von Uba, Tuch, galerus e panno crasso. Aбep*, m. Nachricht, nuncius, cf. глac. Абердар, m. m. j. топ или пушка Аберник, т. (што се меће на глас), die Lärmkanone, tormentum tumultum

nuntians:

[blocks in formation]

gerator.

oftenträger, fami

Аваз*, m. Stimme, vox, cf. глас.
Аваиз*, m. vide вайз.

Asaj! interj. vide jaoj.

Авала, f. Gebirge fübölid von Belgrað,
mit Ruinen einer alten Burg des Nit-
ters Порча von Авала:
„Покликнула пребијела вила
„Са Авале изнад Бијограда
Аван*, m. der mörfer, mortarium.
Авдес m. die Abwaschung (des Türken)
vor bem Cebete, ablutio: узео абдес;
„Чисто Турски авдес узимаше
Авдесни, на, но, н. п. марама, 216.
masch, ablutionis.

[ocr errors]

--

Авдитор, т. бес lubitor, cognitor caussarum militarium.

Авдиторски, ка, ко, 1) lubitors.,
uxor judicis militaris.
judicum militarium. 2) adv. wie cin
Авељача, f. vide вељача.
Auditor, more judicis militaris.
Авешиња, f.
Arêm, f.

}

das Gespenst, spectrum.

Авлапан, тна, но, vide алватан.
Авлија*, f. 1) улица, ber Sof, aula.
2) велика бијела марама (авли - ма-
рама) што се завјешају ђевојка
Авлијнски, ка, ко, н. п. врата,
кад се удају.

aulae.

Авлијски, ка, ко, vide авлијнски.
Аврам, ш.
Авли - марама *, f. cf. авлија.

(cf. Бытӥе XVII, 5), 206ra.
Автa, f. vide апта.
ham, Abrahamus.
Авлик, m. vide апшик.
Автика, f. vide аптика.
Автов, ва, во, vide аптов.
Автовина, f. vide апловина.
Ara*, m. der Aga (Herr), dominus. cf.
господар.

[ocr errors]

Агадара*, f. (ст.) сабља, што се но-
си под коланом (?):
„Агадаре с обадвије стране
Агалук*, т. дав gatum, dignitas agaes
"Агалуке себи задобио
Агиница, f. bie Иgin, ru дев Ида,
Агин, на, но, дев Ида, agae.

uxor agae.

Агински, ка, ко, 1) Nga=, agarum, 2)
adv. wie ein Aga, more agae.
Aro, m. hyp. 9. ara.

Агршак, шка, m. као мали колутић
од кости, или од рога, што жене
нашичу на врешено (да је теже у
руци), кад почињу прести. Сопки-
ње по селима одломе по пола оком-
ка, па натакну на вретено мјесто
Ада*, f. vide острво.
агршка.

Ада? ада како? ја до$; frenlich; wie
anders? imo vero.

Адам, т Идат, Adam, Adamus.
Адам, м. Таnnéname, nomen viri.

Авдиторов, ва, во, beš Zubitors, ju- Адамов, ва, во, Àðamb, Adami.

dicis militaris.

Адамско кољено, п. (Идать Stanim)
A

nenit man baš Mufter einer Shefrau, Ајван*, m. дав Zhier, animal, cf, жиplus quam Penelope. Адем*, m. vide обичај.

Адиђар*, m. Solo = und Gilbergeräthe, диффтиф, aurum et argentum caelatum, gemmae pretiosae, Адица, f. dim. . ада. Адна, ш. (у Сријему и у Бачк.) бе Gendarme, lictor (?). Адум, m,

I ohne Geschlechtstheile, Адумац, мца, m. expers pudendorum. Ја кажем адум сам, а он дријеши гаће да ј*6*.

Ae! interj, um das Rindvich auszutrei ben, vox agentis armenta. Аждаа, m. ber Drahe, ber inbourm, draco (serpens fictus).

Аздија*, f. (ст.) 2irt eines langen Дбет. Fleides, togae genus:

Азна

[ocr errors]

,,На њему је коласта аздија – "У скут свилен коласте аздије f. die Caffe, aerarium, pecunia : „Дај ти мене азну и џебану Азнадар, т. бет [mifter, quaestor. Азнадарев, ва, во, дев Завітifters, Азнадаров, ва, во, quaestoris. Азнадарче, чета, u. ein junger За. meister, quaestor juvenis : "И бабино младо азнадарче Азур*, vide готов, спреман, оправан. Азур кола без точкова. Азурала*! auf! agite! спремајтесе: Азурала кита и сватови

*

[ocr errors]

Дир m. 1) vide задужбина. 2) аир! nein, non; daher aus 1 und 2 das Bort piel:

А. (н. п.) Јеси ли га виђео ?
Б. Аир.

А. Аир је на Вишеграду ћуприја.
Aupaлâ*? wie? was ist? quid ita!
„Аирала, кукавицо сиња?
„Шшо си тако рано долећела?
Auc! interj. 3uruf an den pflügenden
Дfen, даß er fi feitmärt mепде,
Vox vertentis boves aratores.
Дискање, п. дав анс-fagen, usus vocis

[blocks in formation]

винче, звјерка.

Ajrup, m. der Hengst, admissarius. cf. ждријебац.

Ајгировим, та, то, т.ј. коњ, Sengit; unverschnitten, integer, non castratus, Ajrupyшa, f. unbändigen Geschlechtstries bes, mulier furens libidine.

Ајде, ајдемо, ајдете, деђен wir! (fr. allons), eamus.

Ајдук, т. 1) ber Straßenräuber, latro (in diesem Lande weniger abscheulich, und näher dem Heldenthume); оmишао у ајдуке, er ift ein Räuber ge= worden, inter latrones abiit. 2) der Gerichtsheiduk in Ungern, Sirmien, haiduco, hajducus, lictor.

Ајдуков, ва, во, деб ајдук, hajduci. Ајдуковање, п. даš Räuberfeyn, latro

cinium.

Ајдуковати, кујем, v. impf. i bin ein ајдук, latrocinor.

Ајдучија, f. (coll.) bie Seibuten, haj

duci.

Ајдучина, f. 1) дав îãûberanberr 2) augm. 9. ајдук. f. die Räuberin, praedatrix. 1 Ајдучица, latroАјдучки, ка, ко, 1) räuberi, num. 2) adv. räuberisch, more latronum. Ајђиди*! herrlich, wunder[фön, preclarus. cf. ђиди. Ajja, vide aja.

Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua excitatae a servis ferae, in biviis triviisque a venatoribus excipiuntur. Ајкање, п. дав Zreibjagen, venatio. Ајкаши, ам, v. impf. jagen, venor. Ајош, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

der Schiffsknecht, helciarius. cf. λaħap. Àjoшкí, ка, кo, 1) Schiffsknechts-, helciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, more helciarii. Àjc! vide anc.

Ајскање, n. vide анскање. vide аискаши. Ајскати, ам, vide аиснути. Аснути, нем, ÀK*, m. 1) der Lohn, die Besoldung, stipendium, merces, salarium, cf. плата. 2) аk му je, das hat er verdient! es ist ihm recht geschehen, habet, habeat sibi, Акамоли (а камо ли), wie erft, nedum : не дам ни теби, а камо ли њему; „Сиротињо и селу си тешка,

[ocr errors]

А камо ли кући у којој си. Ак би (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима), као, als wenn, ac si. Акмаџа*, f. птица, као кобац, коју Турци, особито бегови, увате младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Ако, wenn, si.

« PreviousContinue »