Page images
PDF
EPUB

equae rufae.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ási's, m. ein Eimer, amphora.

Алалтмика, f. ein cinjeInев Bertseng, ало вче, чепа, р. ein Eimerfäßchen, instrumentum. . vas amphorarium.

Алапiов , ва, во , бев Тифјев , ruf equi. Asoke, es thut nichts, meinetwegen, Алатуша , f. aлamachia кобила, eine quid tvo? per me licet.

Euthestute, equa rufa. Акри£аке:(акриђакон), m. Ber 21rФі. Алалтушин, на, но, беr Subjitute,

diakon, Arcbidiaconus. Акријера, т. дer 2Irbijerei, Abеrрrіе. Ала ужа, f. vide, лапавица.

her, archiereus: владике су акријере Алва*. f. ) eine Rebljpeife (von Bei. Ристове.

zenmehl, Schmalz und Honig), cibi Акримандрит, m. Der 21rфіmаnbrit, genus. 2) од браа. 3) cf. прстен. Archimandrita.

Алвалук“, m, дав Зrintgelo' (auf алка), Акримандритов, ва, во, бев 2ri. was man Neugekieideten abfordert, comandriten , Archimandritae.

rollarium, muousculum : дај алкалук Акрапандришски, кa, кo, 2) афія (sagt man ipie in Desterreich : den Schneis

mandritic, archimandritarum. 2) ady. der auszwicken).

arфimanoritif%, more archimandritae. Алваліан (говорисе навлаптан), юна, Aknas", m. das vierte Gebeth der Türs Ho, weit, bequem (von Kleidern), am.

kea, nad Sonnenuntergang, oratio plus.

quarta Turcarum , post solis occasumi. Anlaynja* (ambaiuja), m. Alwahändler, Ал, m. бијела, напаст: ал те не нашао. , qui vendit aлва. Ал*, adj. vіdе ружичаслі.

Алдумаиче*, чета , n. vid. алвалук, ára, f. vide 130A.

Anerca, m. Aler, Alexius. Ала, f vide aждaa : ало неспа!

Алексије, m. lex, Alexius: Ала би лепо било, аһ! wie fün mаrе Алексинац, ніца, m. мала варошица,

es, bone ! deus quam esset praeclarum. ІІзмеђу Ниша и Параћина. АлєксиAsaj", m. ein Trupp Soldaten in Pa. начкі, па , ко . von Алексинац.

та, аcies inѕtruсta, pompa militaris : Алем драги камен, (спі.) : „Туд ће поки војска на алајс— „Мә5 камзама алем драги камен„Наредисе алај за алајем —

Алёмпија, m. (беr beilige) 21Турів, Ataj - 6apjaky", m. (cm.) die Heerfahner Adenunje, m ) Alypius. sigaum, vexillum :

Али, 1) aber, verum. 2) vide или. У десној му руци копле бојно, Алин драги камен, m, vide aлeм дра. Аулјевој алај: барјак златан — Алајбеr“, m. Bеr аѕеlfurit, dux nobilium. Алла*, f. гвозден колум (у Србији по Алаубегов, ва, вобев Tajbеg8.

селима говоре биjочуг), ein eiferner Алајбеговица, f. Die frаи бев alajtegB. Ning, z. B. Ühürring, Fessel, annulus : Алал*, ш. vіdе благослов : дао ми је Ко по куца алком на вратлима ?

салалом; што човек справдом Алку ран*, in. Bеr fоrаn, Alcorabus : спече, то му је алял; да му је „На Кипапу своме алкурану —

Алов, m. велика пређа што се рибе Алале“, f. pl. vіdе наруквице.

pamajy, das Filderneß, rete. Aikaen', allem Anscheine nach, nisi me Avemak, mika , m. ein Kleidungsstück,

ompia fаllunt. Алалем то ће бити testis. сврака.

Аљенна, f, augm. p. аљина. Алалин , им, vidе опроститit, бла. Аљина , f. дав $icio, vestis.

гословити. Кад који шпto купи од Аљнне, f. pl. Das ®epano, vestimenta, 1 Бога, а он каже: „Алали брате.“ (auch das Bettgewand), stragula, А онај му одровори: „Да ти је Аміница, f. dim. p. амина. алал,

Алькав, а, вo, fb1aff, laxus. Алаьлівање, п. Вав Сеgner, benedictio. Aљма, f. eine Art 3miebeln, cepac genus. Asadueanu , Ayjem, v. inipf. regnen, be- ÂM, m. das Geschirr deb Wagenpferdes, Dedico.

lora equi trahentis. Arac, m. (álwis, der Fischer) vide puhap. Ama, aber, allein , sed. Алісов, ва, вo, vide рибаров. Ama3*, m. (cm.) Art Gebets der Türkert, Аласки, кa, ho, vide рибарскг.

precis genus: Asam*, m. das Werkzeug, instrumenta. А у шанцу амаз проучицеБез алапа нема заната.

Амајлија“, f. 1) запис , или чини какве, Алаш” , m. црвен коњ, беr ѕифв (Фfer), што се носе уза се, н. п. амајлија equus rufus.

од пушке, од главобоље, од гроз. Алаласіп, ла, по, н. п. конь, fuфв нице и т. д. Оer Xaliman, signun roth, rufus,

magicum, 2) она кесица, или ку

гикамен.

адал.

cus.

пијца, што се у њој носи запис, und diese Affectation ahmen die Aneka das Talisman - Kästchen, capsula sei. doten satyrisch nach). vando signo magico :

Анаmемница, f. Die бев Дnathеmѕ wür: „Сарајлије злаліне амајлије,

dig ist, digna anathemate. „Што ђевојке носе у њедрима Анашемњак, m, vide aнәптемник. AMam*, m. das Badhaus, Badezimmer, Aarauja, f. 1) England, Anglia, Britanbaloeum .

nia. 2) engiisch Tud, pannus Angli. АмамцIик *, м. dim. 2. амам. Амамцик

има у свакој Турској соби (ђе спа- Англијски, кa , Ro, 1) englif, anglicus,

вају људи са женама) за пећи. britaupicus. 2) adv. englisch, anglice. Ама, п. і. чини ми се: аман по ће Андра, m. (Рес. и Срем.) vide Андро. бити.

Андрак, m. Не знам који му је анAMân*! Pardon! Gnade! noli me oc- драк (у Сријему и Бачк). cidere, serva me.

Андрија, m. (cf. dopios?) Anbreak, An• Аманеm*, m, аngеrtrautев Pfanp, de- "dreas.

positum : аманет пи Божји моја ће Андријаш, m. 2n rеав, Andreas. ца; оставно код њега новце на ама• Андрвјца, f. din. 2. Андрија. неп; изјео пуф аманепі.

Андро , m. (Ерц.) bур. р. Андрија, Амбар*, m. 1) бав Ragazin, horreum, Анђа, f. hyp. р. Анђелија.

2) прва капа, што се дигне кад се Анђел, m. (говорисе и анђео) Ver &nə игра прстена. cf. прстен. .

gel, angelus. Амбарање, и. Фав 21ufbeben bet erften Анђ-лак, лка, m. hyp. 6. анђед

Müße im Ringspiel (indem man amõap Antenna, f. Ungelia , Angelia. dazu ruft), levatio primi galeri in lusu Auhinajua, f. dim. v. Ankenuja. annuli, cf. прстен.

Анђелскі, кa, кo, englif, angelicag Амбарати, ам, у. impf. амбар fagen, 2) adv, englisch, angelice, dico амбар.

Анђео, фела, m. vіdе анђел. Амбарнупи, нем, v. pf. 1) дићи прву Анђица, f. dim. 2. Анђа.

капу, кад се игра прстена, ск, пр- Анђуна, f, augm, p. Анђелија. спіен. 2) запросити ћевојку Његођ, Анела, f. Дnnette, Annula. или друго што заисками, н. п. ја Анепа, п, р, (am etugen) vieЄфгаца

сам амбарнуо на једном мјесту. bengänge. Амбарскіі, па , кон. п. око, врата, Аница, f. dim. . Ана. des Magasins , horrei.

Аннчица , f. dim. 2. Аница. Амбуља, f. дугачка крећа, ein Ianger Анка , f. 2enaden, Annula. Sack, saccus longior.

Анскій , ка , ко, н. п. врата, бев баnt, Аман! 21 mеn! amen! Амин да Бог да. deversorii, Аминање, в. дав 24mеnjаgеli, adpre- Анпia, f. (у Сријему) Der Zartbaufen, catio.

cumulus (terrae) terminalis. Амінами, ам, т. impf. 2men fagen, Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. dico

Кад стари свал (на Анперија* (антерија), f. ein untеrtle: свадбап), нли кум пије у здравље,

mit Hermeln, tunicae genus. онда сватов, све да идва, а м и- Анперилук*, m. etüt 3eug auf cine нају, п. і. Вичу: Стари сваю ча- Anterie; panni quantum sufficit ad an. шу ппје, Бога моли, амин!

teriam conficiendam. Âvo, bicher, huc.

Антица, m. dim. Анта. Амрёл, ш. See Acgenfirm, (@terr. Scв Анто, m. (Ерц.) һур. р. Антоније. Amrell, nach dem lat. umbrella), un- Anmohuja , m. Anton, Antonius. bella (major).

Антоније, m. Ї Ан*, m. Der Pant, devcrticulum. Антоніјца , т. dim. 5. Антоније. f.

Анушка, f. 2nna, Anna. f.

Анчица, f. dim. 2. Анка. Анапиема (анатемапie, f. bas Inаthеm, Анцар *, m. See pan(фаr, culter maAnathema: анале мате било;

jor. анатпемате фавола и

- Анција *, m. Der Saawiety, dominus

deversorii. Анашемник, т, бев 2nathеmѕ wеrti , dignus apathemate. Анапиемнице је Анцијин, на ,

des Hanwirths, doAan! (ichelten gewöhnlich die Mönche,

miui deversorii.
tart aнaтeмниче, wеir fiс fiein Анціајнскі, кa, кo, 1) 23irtb8%,
griechisches Ansehen geben wollen, Áhụujckí, ka , KO] Leversorii

. 2) ady. фо Реід ч, ж, 4, 6, 5, übli ijt; wie ein Wirth, more cauponis.

amen.

га

1ьегова

Мена.

но ,

domioi

rus.

до: interj. fapperment! vah! Ао мој Аранђелов, ва, до, н. п. дан, Griбрајко!

engelstag (den 8. Nov.), festum S. Ar Aьно (а оно), fo, pant, -, igitur, at : changeli.

ако није тако, а оно је овако; Аранђеловица, f. аранђелов пост, ако не беш и доћи мени, а оно die Faste 8 Tage vor Erzengelo - Tag, Ку ја шеби.

jejunium Archangeli, Алашёла, f. Die 2pothett, apotheca, Аранђеловпак, m. човек, који слави pharmacopolium.

аранђелов дан, бер деп $rsengel Adamekâp, m. der Apotheker, pharmaco- Richael zum Hauspatron bat, cliens pola,

"Archangeli. Anаmекарев, ва , во, бев 2potbeters, Аранђео, ђела, т. vіdе аранђел. Апатекаров , ва, вo, pharmacopolae. Арање, ш, дав Фlüncern, depopulaАпапекарски , кa, кo, 1) 21potheters, tio. pharmaceuticus. 2) adv. apothekerisch, À pan*, m. vide apanun. more pharmacopolae.

Арапија, f. (coll.) бie Robren, Mauri: Auc* m. der Arreft, custodia : y ancy „Сад навали љупа арапијо : TOBEK.

„Нема оног страшнога јунака Алсана *, f, Ser 21rrеft, бав Дrrеftbaив, „На шарену коњу великоме , custodia. .

Арапин, m. Der Robe, Aethiops, MauAncenik, m. der Arrestant, captivus, qui in custodia est.

Арапинов, ва , во, бев Robren, As. ADCHTAU, IM, v. impf. arretiren, vers thiopis. baften, in custodiam mitto.

Арапка, f. 1) дie Robein, Maura. 2) Аппа , f. 2tti, sambucus ebulus

eine Art harter, schwärzlicher Birnen a Lina.

piri genus. Алпик , m. Ber 24ttiФftеаиф, ѕаmbi- Арапов, ва , во, vide Арапинов. cetum ebuletum.

Арапски , кa, кo, 1) mobrift, mauriAumaka, f. ein Attichstengel, ebulum. cus. 2) adv. wie ein Mohr, more Апцов, ва , во, н. п. лист, 24ttіф», mauri, ebuli

Арапчад, f. (coll.) оқrenЁinter, 50Аптовина, f. Der 24ttiфitraud , sambuci boles maura. ebuli.

Арапче, чепа, n. ein Mohrenkind, Апуспол, m. Проftеl, apostolus.

puer maurus. Алустолски, на, ко, ) apoltolifф , Apap, m, врећа од коспоријепти, ein apostolicus. 2) adv. apostolisch, apostolice. Отишао апуспіолски, лі. ј.

Sack von Ziegenwolle, Saccus e lana njemuge, per pedes apostolorum.

caprina. Anmese, n. das arretiren, custodia.

Арарина, f. augm, 6. ара: Ap', o. der Pferdestad, stabulum equo

„Погледајде арарино моја

„Што пи чини болесница твоја ram. cf. коњушница. Арад, m. Өtact in Запаt. Арадски, Арати, ам

, v. imрt. plunsern, expilo, . кa, кo, pon Арад.

Аратос, (азіто;) verflut, bol's' per Арађанин, т, човек из Арада.

Teufel! in malam rem! Apamoc ra Арам*, m. проклесипко, (рав Збе.

било; Аратос пи кирије, сиђи ми gentheil, v. алал), Slub ! mаlе vоrtаt:

с кола. Аратос пи поскура, ще арам лии била со и меб, што си

прди ми по цркви. изјео код мене !

Apaтociљање, о.

ра8 3um =

Teufel: Арамбаша *, m. поглавицца ајдучки,

wünschen, detestatio. der Räuberhauptmann, dus latronum. Apamociidamnce, ance, v. r. impf. ko, Арамбашин, на, но, бев &uter

ra Hal yera, etwas zum Teufel wüns hauptmanns, ducis latronum.

schen, detestor aliquid, exsecror. Арамбашовање, m. das apambana Apây*, m. die Kopfsteuer, tributum , lepa, imperium latronum.

exactio capitum. cf. главница. Арамбашовали, шујем, v. impf. Арач *., арча, m. pie 21 ивage, expensa,

арамбаша jeyn, imperito latronibus. cf. прошак. Apámuja, m. der Räuber, Dieb, fur, Apayanja*, m. der Kopfsteuer. Einnehmer,

latro (mit niederträchtigem Nebenbe: exactor tributi. grif, Фабееn реr ајдук ibn nit bat). Арачлији, на , на, бев арачлија, Аранђел (говорисе и аранђео), т. exactoris tributi. ber renger", archangelus : све пти Арачлијнскі, кa, кo, Der Sopfjteuer. шестокрили аранђеле! закрили ме Арачлијскіі, ка, ко, јGiппер mee, Aкрилом швојим (кад се моле Богу). ctorum tributi.

[ocr errors]
[ocr errors]

o, vide акри

Арашлама, f. (сп.) vide apщлама : Apraņis, m. eine Art Zwiebeln suar „Арашламе у меду куване

Verseßen,

, ceparum gcnus. Арбанаскӣ, (сп.) albanejif, alba- Арса, ш. (Рес. и Срем.) vide Арсо. nice:

Apceh, m. Arsenius, Arsenius. „Латински му говори,

Арсенија, m.

24rfenius, Arsenius, „Арбанаски заноси

Арсеније, m. 7 Арбија *, cf. щипка (дрвена или гвозде. Арсица, m. dim. , Арса. на), што се набија њом мала Арсо, m. (Ерц.) hyp. b. Арсеније, пушка кад се пуни, Ber galejtot, Арпија, ғ. бав Papier, charta.

bacillus adigeudae glaudi plumbeae. Артијелина, f. 1 Аргапија, і. (coll.) бie Saglübnet, Артијешина, f. } augm. у. артија. mercenarii.

Арпи йјца, f. dim, p. аршија. Аргапин , m. (руітп5) See Taglifuer, Артовање, п. бав Вісаthеп, фоfme. mercenarius, cf. надничар.

ffern, consiliatio. Аргапованье, п, дав 2irbeiten iпт Ха* Ариптовалін, арпујем, v. impf. кога, gelohn, das Tagelöhnern, operae diurnac beratben, hofmeistern, consilior. locatio.

Архиђакон, in. vіdе акриђакон. Аргаповати, пујем, у. impf. taglä- Архимандрин, vide акримандрипи. nern, mercede conduci, laborare.

Архимандритов, ва, Ард бв, т. дав Хав, dolium. cf. буре. мандритов. Ардiвцi, m. din. v. ардов.

Архимандрискіп , кa, кo, vide акриАренда, f. (по Сријему, по Бачк. и

мандрипіски. по Бан.) беr раt, telemlio, con- Арчење, в. дав Зеrѕеbren, Serbrац ductio: узео под аренду.

chen, consumtio, absumtio. * Арендатор, m. per päter, recentor, Арчипи, им, y. impf. Derbrauen, Арендаторов, вa, 20, бей Рафter, absumo. redemtoris.

Арчиписе, имісе , v, г. impf. fi, in Unə Apka*. f der Rüden, dorsum (im

tojten fesen, expensas facio. Kleide), vide neha.

Apurnama*, f. Urt Früßkirsche, cerasi genus. Арлақача, f. ein lärment Tuftige& Seau• Аршін, m. bie &le, ulaa. enzimmer , femina tumultuosa.

Асан-пашина паланка, f. мала Арлање, п. дав 2ärmen (Jer #inter), рошица на десном бријегу ријеке tumultuatio.

Јасенице (у Србији). Арлапи, ам, v. impf, Türmen, tumultuor. Aсна , f. (по Сријему и по Бачк.) бер Арна упiнн*, m. per 2rnaut, 2aibanefe, Nußen, Gewinn, utilitas. cf, sajaa, Albanus.

ÅCHNM, HM, v. impf. nußen, prosum. Арнаутинов, за, во, Зев Депацfen, Acн вип, да, по, пükli , utilis. Albani.

Acaa, f. der Hautausschlag, pustulae. Арнаутипи, им, v. imрt. sum 3rnaия Аспида, f. Die Biper, Stter, aspis : ten machen, facio esse Albanum,

зла као аспида (реку злој жени). Арнаулиппнсе, имce, v.г. impf. ein Аспал, m. (по Сријему, но Бачк. Urnaut werden, tio Albanus.

по Бан.) беr gif, niensa, cf. сто: Арнаутка, f. ) дie 2rnautinn, Alba- Аспалчић, m. dim. p. аспал.

na. 2) eine Arnautinn, (ürt langer Acmap *, m. das Unterfutter (оор Flinte), telum albanum,

Baumwolle), munimen vestis. Арнаутлук *, m. Арнаутска земља, Асура*, f. vіdе рогожина. Albanien, Albania.

Acypruja *, m. der Mattenflechter, qui Арнаутовац, вца, Арнаутски tegetcs plectit e scirpo

пишто, pie albanefifфе Pijtole, Асу ријин, на, но, бев attenmaфers, telum minus Albanum.

tegetum confectoris. Арнаутский , ка,

i) 2116aneler,

ANI

das arabische Roß, equus albanus. 3) adv. albanesisch,

arabs. С шуа атпа усред блана. albani.

Ашанацко, m, 2 tbanas, Athanasius. Арнаубење, п. баѕ albaniffeen, muta- Алтање, п. ба8 21Фten, attentio. tio in Albanum.

Anáp, mn. das Gebiet, ager, fiues. Арнаучад, f, (coll.) junge 2rnauten. Ашаіши, ам, v. impf. (афten ?) мариАрнауче, чепа, п. cin albanefer kino,

ми, или припањати зацто, аф. puer albanus.

ten, attendere : да и апаш за пим, Арњеви, т. pl. бав Заф eines (fonft mo би и научно. offeren) BauernwagenB, von etäбеа Апагирапи, ам, v. pf. (у Совјему, und einer Rohrinatte Darüber, tee- у Бачко и у Бан.) (fr. attaquer) an? tum currus rustici.

greifen, aggredior. cf, ударипц.

ва •

1.

КО,

[ocr errors]

more

[ocr errors]
[ocr errors]

се

res ?

[ocr errors]
[ocr errors]

anores

Kmep*, m. der Gefallen, gratia, grati- Ámame, am, v. impf. abläugnen, infitior.

ficatio: суди по амеру. Аперова Ашiгција*, m. per gerne саrеffіrt (lic. кућа у потоку, једва јој се шље- belt), qui puellis blanditur. ме види.

Ашик *, perliebt, amore captus : Алибур, т. кожа од црне овце ,

„Он се на њу аплик учинио мебе на седло кад

се Ашиковање*, p. дав ваrеffіrеп, аmоjarue.

blanditiae. Анткиња, f. vіdе бедевија,

Ашиковали, кујем, у. impf. с ким, Amлија м. vіdе қоњик (који јаше caressiren, blandiri alicui, на аппу).

habere. Аліо (о. і. а по), Ле, да! en : кад ја Ашлук *, m. Die intoften, sumtus, піамо, а по њега нема.

Ашлучење, п. Das Beftreiten bеr uns Апіски, ка , но, 1) einem SveIrop ge: kosten, sumtuum aut victus subminimiß, equi arabici. 2) adv. wie ein stratio. am, more equi arabici. .

Ашлучити, им, v. impf. bestreiten, Anyaa , f. das Gesimse, cymatium. sumtom suppedito. . Aha, m. (Рес. и Срем.) vide Afo. Ашов, m. гвоздена лопата, die eis Akaw, m. Joachim , Joachim.

serne Schaufel, palla ferrea. Akma, f. Joachima , Joachima ?

Ашша ? Ako, m.

(Врц.), hyp. . AКим. Ашто ?}(по Ерцеговини) wa8 ? quid? Аферим* * bravo ! macte! Турски Ашчија*, m. vіdе кувар. Бог срећу

аферкми и калуђерски благослови. дијели, а ашчија чорбу. AuÝH*, m. das Opium, opium. Ашчијин, на, но, бев Жо)8, coqui. Ах! interj. ad ! ah! cf, a!

Ашчијница , f. 1) vidе куварица. 2) Mic Árta, m. (Pec. u Cpe.) vide Ayo.

Küche, culina. Ацко, m. dim, pon Алекса.

Ацчил ук*, m. pie #офFunft, дie Ros Ацо, m. (Ерц.) hyp. 2. Алекса.

derey, ars (res) coquinaria. Аче, чета; п. cin junger ап, arabis

Iches füllen, pullus equi arabis. ачење, p. 2rt beynenien Sprefen,

Б. prolatio vocum lenta, et diducta. Ачинсе, имсе, т. г. impf. gебеђnt јфсефеn, dіduco yoces.

Баба, Јочина, или материна мајка" Апаипи*, m. 91Випдеr, prodigium ! Aqa Muja*, f. unerfahren (aus Jus Die Gropmutter, avia. 1) стара жена

gend), inexpertus, rudis (auch vom аltев 98сіб, vetula. 2) превести баPferde).

бу, кажу kецца кад баце малу плоAvaja*, m. der Pilger, (Christ der in чију од камена преко воде, али је

Jerusalem, oder Türke, der in Mekka тако бате, да одскаче повр воде. , qemejеn іft), peregrinos religionis ergo. Баба, т. (Рес. и Срем.) vidе бабо. Адијин, на, но, бев фаъfфі, регеgri. Баба Клисара, f, баба, што мијеси pi religionis ergo.

nockypre, die Frau, die das Soms Ацијница, f. Die Srаn еіnев фарфі, munionbrot für die Kirche bädt, diauxor peregrinatoris religiosi.

conissa pani sacro piosendo. Aniјнскій, кa, кo, 11) фаоfфi, peregri- Бабајко, т. (понајвише у пјесмама) Agјски, кa, кo, joatoris religiosi, vidе бабо:

2) adv. wie ein paofфi, more peregri- „Мој бабајко не слушам пие спари natoris religiosi.

„Камо Раде мој мили бабајко ? Анилув*, m. tie Pilgerfфаft, pilger. Бабак, бапка, р. на косишту онај

reije, peregrinatio religionis ergo. дршчиі, што се држи руком за Алинедомак, m. (tourift) ein Pilgee, њега кад се коси (у Сријему кажу

der aber nicht bis an das Ziel seiner Pyren), die Sensengriffe, capuli iu Balfahrt gegangen, peregrinator sacer manubrio falcis foenariae. imperfectus , mendax.

Бабелина , f. augm. . баба. Ацо , m. hyp. 2. ација.

Бабин, на, но, деr Bropmіttеr gehöа Aqyeâu*, m. der Liebling, Ganymedes, rig, aviae. 2} der alten Frau gehörig, scortum, puer.

vetulae. Arua*, f. ) vide абајлија. 2) удари- Бабин , на, но, vidе бабов.

ши у ашу, аblаngnen, inftіог. Док Бабина душица, . eine plange, herје аша, дошле кућа наша. Ашање, в. даr оläugnen, infіtіаtіо. Бабина рупа, f. Pie ®eni#bv, Ашаријасш, ша, шо, іdе несфашан. ceryicis.

bae genus.

үom

« PreviousContinue »