ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ. У свакој књизи има штампарски погрјешака ; али ја се надам да и У овом рјечнику не ће бити тако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овђе ћу назначити ђекоје мало веће, које сам ја нашао: Овђе сад није вриједно писати оне ријечи ђе је отпао знак гласоударенија (зашто има такови ријечи мʌого, а не чини велике штеше) него ћу само оне да назначим, е знак гласоударенија стоји криво (други а не онај који би требало, или на другом мјесту); па и то само ћу назначин онако, као што треба да буде, а како је наштампано, може сваки виђети у књизи: банамисе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече, кованлук (мјесто кованлук), коно, литами, мажење, масан, милиши, млечни, ца, мразишисе, надскакување, оглавина, одадними, одапиратисе, Оливера и Оливера, онако, Осмо, отрéскатисе, помешали, по помоћи, разгријами, Топчидер, трнути (н. п. ватру), мурчати, угарнице, угарчић, поилепи, чарапчина, шешана, штокоји (и шп који); пушка у II. склоненију змијо жутој у I. склон. у д. јед. жутоме свију у род. млож. даљи мањи мјесто пушка књиге ДОДАТ А К. Кад је остало ово мало бијеле армије, ево још нешто да додам: 1) На страни XXX. и XXXI. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н. п. говори се ш њим, ш људма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, прем кућом, о Дунава, й Земуна, пре мобом и т. д. Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Латини, зато нијесам ни ја ћео (ни смјео; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде мако писати, може слободно: ни један му паметан човек не може рећи да нема право: зашто се тако говори; а шњим налази се већ и у књигама ђекојим (н. п. у Досимеовим, и у Г. професора Игња шовића). 3) у Шумадији се често у говору изоставља с у полу прошавшем и у скоро прошавшем времену у првом лицу мложк. броја, и. п. купљôмо, једамо, идамо, ношамо; дођомо, идомо, носимо, лу пимо и ш. д. 3) предем, везем, пресем, племем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имати полу прошавше вријеме и на ија, m. ј. предија (предијаше, предиjасмо, предијасте, предијау), везија, тресија, плешија и т. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једија. ше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, греба ше; а од зебем може бити да би ко рекао и зебија, зебијаше и т. д.). К обима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д. 4) у склањању сушт. имена и у спрезању глагола не треба нико Да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови исм и глас, као и оне што су метнуте за примјер. То је за туђина највећа межа у кашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научими, него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п. мије и грије имају у имен. једнак глас, а у осталим падежима грије има грија, гријови и т. д. Масло и весло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим тако оштро, као и у род. јед.; тако се исто поље оштрије изговара у јед. броју, него у млож.; а друга се опет мʌога имена изговарају оштрије у млож. броју него у јед., н. п. седло, седла; село, села и ш. д. шшо н. п. у Бијоградској наији ђешто говоре лóнац, кóнац, кукуруз, село и т. д. (мјестю лонац, конац, кукуруз, село), що ме иде у ово о чему је мој говор. Алк A. А, 1) aber, at, vero. Ја га љубим, а Авдишбровица, f. bie Žubitorsfrau, он' се омире; ја дођо, а он оде; ако не ћеш, а ми пољуби, па осма. EH. 2) a? ab? ain'? itane? 3) a! ah! ah! Дар*, m. vide ap. Аба, f. a. baum, panni crassissimi genus. Abajanja“, f. die Schabrake, stragulum, stratum, ephippium. Абање, п. 𐐨аз Štrapaziren (bes Rođeô), detritio panni.. Абаши, ам, v. impf. н. п. аљину, аб tragen, fitrapaziren, detero pannum. Абаџија *, m. бес uba. Zud. neiver, sartoris genus, daher die Beywörter: абаџијин, на, но; абаџијнски (абаџијски), ка, ко. Абаџилук*, м. bas Janomert beб абација, sartoriae (vestificinae) genus. Абењак, м. капа од абе, eine ue von Uba, Tuch, galerus e panno crasso. Aбep*, m. Nachricht, nuncius, cf, r^ac. Абердар, т. . j. топ или пушка Аберник, m. (што се меће на глас), vie garmfanone, tormentum tumultum nuntians : uxor judicis militaris. Авдиморски, ка, ко, 1) Qlubitorβ,, judicum militarium. 2) adv. mie cin Auditor, more judicis militaris. Авељача, f. vide вељача. Асем, . Asemua, f} das Gespenst, spectrum. Авлашпан, тна, но, vide алватан. Авлија*, f. 1) улица, Der Sof, aula. 2) велика бијела марама (авли-марама) што се завјешају ђевојке кад се удају. Авлиjнски, ка, ко, н. п. врата, 50, Авлијски, ка, ко, vide авлијнски. Авли - марама *, f. cf. авлија. Аврам, m. (cf. Бытіе XVII, 5), bras bam, Abrahamus. mа, f. vide anma. Авлик, m. vide aппик. Автика, f. vide аптика. Автов, ва, во, vide anmo. Автовина, f. vide aпловина. Ara*, m. Der uga (Jerr), dominus. cf. aulae. господар. Агадара*; f. (см.) сабља, што се носи под коланом (?) : „Агадаре с обадвије стране Агалук *, м. дав Mgathum, dignitas agaes „„Агалуке себи задобио Агин, на, но, деб Иlga, agae. Агиница, f. Die 2gin, Frau bee uga, uxor agae. Агинскі, ка, ко, 1) Mgas, agarum. 2) ady. wie ein ulga, more agae. Aro, m. hyp. 9. ага. Агршак, шка, м. као мали колушић од коспи, или од рога, што жене намичу на времено (да је теже у руци), кад почињу преспи. Српки ње по селима оддоме по пола оком ка, па намакну на времено мјесто агршка. Ада*, f. vide острво. anders? imo vero. Адам, дam, Adam, Adamus. A винче, звјерка. Ајгир*, m. Dér Sengft, admissarius. cf. ждријебац. nennt man bas Mufter einer Ghefrau, Ајван*, m. bas Ehier, animal, cf, жиplus quam Penelope. Адем*, m. vide обичај. Адиђар*, m. Gold = und Gilbergeräthe, aud ЗФmud, aurum et argentum caelatum, gemmae pretiosae, Адица, f. dim. v. ада. Аднаѣ, ш. (у Сријему и у Бачк.) бес Gendarme, lictor (?). 1 Адум, ш, I ohne Geschlechtstheile, Ae! interj. um das Rindvich auszutrei- ,,На њему је коласта аздија „„У скут свилен коласте аздије Азна*, f. bie Caffe, aerarium, pecunia: „Дај ти мене азну и џебануАзнадар, m. деr 3ablmeifter, quaestor. Азнадарев, ва, во, ve6 Забimeifters, Азнадаров, ва, во, quaestoris. Азнадарче, чема, п. ein junger 3a5ls meister, quaestor juvenis : ,,И бабино младо азнадарче Азур*, vide готов, спреман, оправан. Азур кола без точкова. Азураʌа *! auf! agite! спремаjмесе: „Азурала кита и сватови Аир*, m. 1) vide задужбина. 2) аир! nein, non; daher aus 1 und 2 das Bort piel: -- А. (н. п.) Јеси ли га виђео? А. Аир је на Вишеграду ћуприја. Vox vertentis boves aratores. Апскање, п. даó anc-fagen, usus vocis anc. Аисками, ам, v. impf, m. j. вола, аис Aj! he! heus (als Ruf, und als Ant- Aja, ah! nein; nicht doch; minime. cura. Ajamu, m. vide Bajam. Ајати, ајем, v. impf, за кога или за што, fid) Xümmern, curo, cf. мариши: „Ил'не чујеш, ил' не ајещ за ме Ајгировим, ма, то, м. j. коњ, Jengiti unverschnitten, integer, non castratus. Ajrupyшa, f. unbändigen Geschlechtstries bes, mulier furens libidine. Ајде, ајдемо, ајдеме, деђеп wir! (fr. allons), eamus. Ајдук, m. 1) ber Straßenrauber, latro (in diesem Lande weniger abscheulich, und näher dem Heldenthume); оmишао у ајдуке, er ift ein Räuber ge= worden, inter latrones abiit. 2) der Gerichtsheiduk in Ungern, Sirmien, haiduco, hajducus, lictor. Ајдуков, ва, во, деб ајдук, hajduci. Ајдуковање, n. Das Räuberjenn, latrocinium. Ајдуковати, кујем, v. impf. id bin cin ајдук, latrocinor. Ајдучија, f. (coll.) Die Leibulen, haj duci. Ајдучина, f. 1) дав RäuberhanbwerF2) augin. v. ајдук. Ајдучица, f. bie Käuberin, praedatrix. 1 Ајдучки, ка, ко, 1) räuberifd, latro num. 2) adv. räuberisch, more latronum. Ајђиди*! herrlid, wunder[фön, praeclarus. cf. Биди. Ajja, vide aja. Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua excitatae a servis ferae, in biviis triviisque a venatoribus excipiuntur. Ајкање, n. aš Zreibjagen, venatio. Ајкати, ам, v. impf. jagen, venor. Ајош, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) der Schiffsknecht, helciarius. cf. λaħap. Ајошки, ка, ко, 1) Gdiff&tnedtes, helciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, more helciarii. Ajc! vide anc. Ајскање, n. vide анскање. Ајскапи, ам, vide аисками. vide аиснути. А снупи, нем, AK*, m. 1) der Lohn, die Besoldung, stipendium, merces, salarium, cf. плата. 2) ак му је, да bat er verbient! es ift ihm recht geschehen, habet, habeat sibi, Акамоли (а камо ли), wie erft, nedum : не дам ни меби, а камо ли њему; „Сиротињо и селу си мешка, „А камо ли кући у којој си. Аки би (у Сријему, у Бачк. и у Бан. als wenn ac si. по варошима), као, Акмаџа*, f. пица, као кобац, коју Турци особимо бегови, уваше младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Ако, шепи, si. |
