Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

будуће. број. днику (дигнуһу), пеаи hу, браћу, сноваћу, казивалу, ліку, днія Кешіднгиућеш), лећи ћеш, дракеш, сноваћеш, казиваћеш, лhеш, дека ке (дигнуће),

пеки fe, браке, снозаtе, казивале, лике, број. діля Кемо(дигнућемо), пеки Кемо, браћемо, сноважемо, казиваћемо, лhемо, дићи ћете(дигнућеше), пећи ћете, драћеше, сноваћене, казивалете, ліkепте, дићи ће (дигнуће), neku kê, opakê, chobake, Kasubake, akike.

довели мелно

ње и будуће. број. дигни,

пеци, ори, снуі, казуј, лиј (лі), нека дигне, нека пече, нека дре, нека снује, нека казује,нека ли је, број. да дигнемо, да печемо, да бремо, да снујемо, да казујемода лијемо, дигните, пециите, ориште ,

снујпie, кәзјте, лијте(лиme) нема дигну, нека леку, нека деу, нека снују, нека казују,нека луу, неопределено дін (дигнушы), пећн, орапи, ендващи, казываниях, лін,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Овога су спрезања глаголи лако различни, да би и човек могао узе. пи све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Лапинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Сргіске граматике, онда ће се моћи и они још боље разднјелиши и у редове поставитии; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегледамо:

2) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на епи (као код првог спiрезања ам-ами, и код трећег им- и ми); али такови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, - готово ни два нијесу једнакви у свему, него сваки по себи ; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се н од њега причастије страдапіелно не каже ж њем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мљеми, мљевен; жањем, жети, жњевен; узмем, узети, узеш ; запнем, запети, запе п; пењем, лепи (и пењаіпи), пепи (и пења m); попнем (и попењем), попе и (и попењапи, попел; кунем, клеми, клет; донесем, донијети (доне. пи; може бити да би ко рекао идонес пи), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен и донијеп; смијем (сме м), смјети, смје и смједо, смјео (см io), смјела; тако умијем, и сложени од овога: раз у мијем и пд.

2) Бекоји на рем имају у наклоненију неопределеном по Ерцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком репи), н. п. запрем, запръо, запела, запр ш; тако мрем, прос прем, поду. врем, раздрем и п. д. тремима трпи, тр, пръо, првен ја може бити да би ко рекао и пi pm).

3) ем - сти; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зе бем, зебад, зебла; гризе м, црпе м, пасем и , д. 6) као плетем, који се свршују на деми пем, н. н. предем, прео, прела; метем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исти), ишао, ишла; тако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

4) који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопределеном "имају двојако (и понајвише су савршителни, осим нем, вень а; понем, гинем, прунем, глунем, чезнем, шенем и т. д.): а) на ну и, н. п. менем, метнупі и, ме піну, метнуо, ме шну п; тако зовнуп и, викнути, укнути, ишн упи, мазнупі и, љуљнули, дунупн, линуп и и т. д. паднем, па днути и па с. пи и (према пасп и морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинулі и, погину и поги бо (као да би било погибем погипс ши); окренем, окренути, окрену и окреме (као да би било окрепием, окрести); шако и други ђекоји tоворе се двојако, пі. ј. овако, и по пређашњему на спи, н. п. среднем сретнути, и

Be

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

пекавши, бравши, сновавши, казивавши, ливши,

прошавше.
дігнувши,
даmедна.
дігнут днжен),
елно на ње.

печен, оран(орапі), снован(-am), казйван(-am), ліm(лівен)

[merged small][ocr errors][merged small]

.

среем срести; ођенем ођен упи, и оқ едем офеспи и т. д. б ва нупи (гнути или кнути) и ћи, н. п. дигнем, дигнути и дик я, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигную и дижен; макне м, макну п н и мали, макну и мако (маче), макнуо и мазао, макнупи (ријетко) мачен; ші ако никнути нники; упрегнути и упрећи и пт. д. Неколика глагола (на снем) имају наклон није неопределено по пређашњему само на нупі и, а вријеме скоро прс: шавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, писну пів, писну и ниско (пиште), писнуо и пискао (шисла, ло); тако свиснем, прснем.

5) ем (чем и же м) ін; н. п. ii ечем, пеки; пецијаше (може биши да би по рекао и печаше, печаше, као и сприжаше, же жаше, али се мени чини да је овако најобичније, п. ј: rе циjаше, пецијаше, шуцијаше и т. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, сл рићи, сприжаше (не вјерујем да би во рекао сприијаше, жезијаше), сприго, (стригла), стрижи, стрижен и т. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекн упи и не вјерујем да би но рекао. На ове је налик (по наклоненију неопределеном) и вршем, вријели (врки), врша, връо, връао (врла), вршен.

б) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на а пи); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопределено, опепп се не може погријешилін, н. п. глоқ ем, гло. $й, глоћуки; глода по и, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глода м), глодање; ако лажем, лагапи; мажем, мазапии; дајем, давапі и; зобљем, зоба пи; капљем, капами; клепљем, клепали и; кољем, клапи; шаљем (шљем),, слали; иштем, иска пи; ме ћем, мепа ши; вичем, вика піи; мичем, мицами; пишем, писа пи и пi. д.

г) који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаки аз који у наклоненију неопредјеленом имају ова п и, н. п. робујем, робовал и ; } eвујем, $евова ли; пргујем, пргова пи; гладујем, гладова пи; кнезујем, кнезова пи; момкујем, момковати; милујем, милова пи: учитељујем, учитељовами; зимујем, зимовами ; снујем, снова пи; купујем, куповами; мудрујем, мудрова пи; псујем, псова пін; путујем, пупова пи; пашује м, лашова п и и т. д. 6) ивами (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учестни, учесни?), verba frequentatiya*), н. п. зама ујем, за маивами; досађујем, досађива

*) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола не савр

шипелније (verba imperfectira) и учащател није (verba frequ fі.

тк; казујем, казивали, послужујем, послужива пи; под викујем, подвикива пи; замамљујем, за мамливати; да њујем, дањивати; намирујем, нами рква пи; записујем, записивапи; упућујем, упућивати; одбацујем, одбацива пи; поручујем, поручива пi и; довршујем, довршиваш и и т. д. в) имају неколика на уважи и на уши, н. п. пљујем, пљувати; вљујем, бљува п иш; кљујем, кљувати; чујем, чупи; об ујем, обун.

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на jем, а у наклоненију неопределеном на ипін (по прећем сирезању); пакоси сви у наклоненију поселителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиі (мјесто лији“), ли ми, лио, ливши, ливен или пі, лијење; бпјем, биі, би и бијен (тевори се кашпо и бјен), бије ње; пијем, пиј, пип и, пијен (и ни пі); кријем, криј, грип и, кривен (икри ш); мијем, миј, миши, мивен; шије м, шиј, шиши, шивен; ријем, риј,, ри тп в, ривен (ри m).

ТРЕ ТЕ С пPE ЗАЊЕ,

(conjugatio III. verborum in-UM) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену сврuyју на им, н. п.

1. наклоненије изјавително
вријеме садашње

јед. број.
мјерім, джим, врім, мутим, љубим,
мерлаг, Ар жин, Bpபரிய, му піш, љубиш,
мјери, држи,

вртій, муши, љуби,

млож. број. мјеримо, држімо, врmймо, му лимо, љубимо, ије рипте, држіше, Bpmime, мумице, љубные мере, држе, врше,

муmе, љубе, вријеме полу прошавше

јед. број. мјера, дежа, віка,

мука,

љубља, міграше, држаме, већаше,

Mkáme, љубљаше, јераше, држаше, врћаше,

мукаше, љубљаше,

млож. број. мерасмо, држасмо, врасмо, мукасмо, љубљасмо, мі-р спе

држасие, вріспе, м;facme, љубљасте, мјерау, држау, Bpkay, мау, љубљау,

вријеме скоро прошавше

јед, број. мјери, држа, воке,

мути,

љуби, мјери, држа,

Bike,
м; пії,

љубис, мјери, држа, Bike,

мушii ,

љубії,

[ocr errors]

a

сваки

tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителни ,

несавршителни може бити и учащателни. *) А готово би се могло и ј изосшавишів, па писали само н, н. п.

ди, ли, би, ярии ш. д.

си,

си ,

ло, је,

мутнли, смо,

ле, ла, су,

mýmuke,

мложествени број. берисмо, држасмо, вресмо, мутисмо, љубисмо, меристе, држаспе, врћесе, мумисте, љубисте, Nje puwe, држаше, врhеше, мпінше, љубише,

вријеме давно прошавше

јед. број. мјерно, сам, држао, сам, врkео, сам, мўмио, сам, љубио, сам pitaa, Scн, жала, уси, Кела,

пікла, си,

била,
40,
Jје,

40,
Jје, ло,
Jje, ло,

Jје,
илож. број.
stjeparab, ICHO: Apaâas, lcme, врћели,

1смо, мітили,

љубили,

смо, сте,

cine,

ле, ла, су, ле, ла, су, лё, ла, су,

лё, ла, су,

спе, зрчјелае будуке.

јед. број. uj paky, држаћу, Bpkeky, мужику, љубићу, мјерићеш, држаћеш, врhекеш, мутићеш, љубикеш, мерике, држаће, Bpkeke, mýmuke, љубике,

млож. број.
мјерићемо, држаћемо, врећемо, мушићемо, љубићемо,
мјерићете, држаћете, врћећете, mýmukeme, љубнRene,
wjepune, Apkaké, Bpkekê,

Ajoutie,
2. наклоненије повелително
вријеме садашње и будуће

јед. број мери, држи, врти,

муши, љуби,дека мјерії, нека држі, нека врши, нека мушой, нека љуби,

длож. број да мјеримо, да држимо, да вратимо, да мутимо, да љубимо, Duke peme, држнше, Bpmune,

мушите,

љубите, мека мјере, нека држё, нека врше, нека мупе, нека љубе,

3. наклоненије неопределено.
ёрити,
држати, Bpkemu, мушиши, љубиши,

4, причастија.
а) дјејствителна

вријеме садашње
jepeka, држећи, врmећи, Mymeki, љубеби.

вријеме прошавше sji pisli, државши, врћевши, мушивши, љубивши.

б) страдателна. терен, држан (држал), врһен, мукен,

љубљен. 5. суштествително на ње. пјерење, држатье, врћење,

му Кёнье, љубљење. Код овог спрезања треба упамиши (млого више него код првога, Улого мање него код другога):

1) у глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, они, претвори се у полу прошавшем времену, у страдателном прича.

[ocr errors]
« PreviousContinue »