Page images
PDF
EPUB

А

2

І. Код овог склоненија треба упам пиши: 1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителни.

2) Имена, која се свршују на $, ж, з, љ, њ, к, ч, ш, имају у зват, јед. у мјесто е, а у півор. ем мјесто ом, н. п. смуђ, звал. смуђу, лівор. смуђем ; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу, краљем ; пањ, пању, пањем; маник, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; Миш, мишу, мишем и т. д. али јеж, jежом! Бекоја имена и на ар имају овако , н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром) ; господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д.

3) "Имена, која се свршују на ц, у звап. јед. премјењују ц на ч, а утвор. и она имају ем мјесто ом, н. п. сприц, звал. сприче , швор. стрицем и т. д. Осим зец, зецом; мјесец; мјесецом.

4) Имена, која се свршују на з, у звап. јед. премјењују з на ж, н. п. кнез, звалі. Кнеже и т. д. Али која се имена ријепіко говоре у зват. јед., код они се може чуши и на зу (мјесто же), н. п. Oі Французу царе силовипти!

5) Имена, која се свршују на ги на к, у зват, јед. премјењују г на ж, ак на ч; аумлож. свуда осим род. и вин. г на 3, ак на ц, н. п. рог, звалі. јед. роже, а у млож. броју рози, розима; јунак, јуначе, јунаци, јунацима и пi. д. Али имена која се свршују на дак, пак и чак, и у род. губе а, аријетко се говоре у звалі. јед.", код они би се прије казало на ку, него би се промијенило к на ч, н. п. па пак, папку! (мјесто паче !), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т. д. Али која се чесшо говоре , она имају као што треба, н. п. пепак, mече!

6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, ал, аж, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ам, ач, у свима осталим падежима (осимт род. млож.) губе а, н. п. значац. знанца ; мемак, момка ; угал, угла; угаљ, угља ; јарам, јарма ; бван, овна ; жpвaь , жрвња; комао, ношла, вјелар, вједора; овас, овса; лакат, лакта ; Бірач, Бирча и т. д.

2) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особило једносложна и двојесложна, нарасту у млож. броју на еви или на ови:

а) На еви нарасту она, која у твор. jед имају ем, н. п. смуһ,

смуђеви; нож, ножеви ; краљ , краљеви ; пањ, паљеви : цар, цареви ; броћ, брођеви; мач, мачёви; кош, кошеви и т. д. б) А на ови сва остала, која у півор. јед. имају ом, н. п. град, градови; поп, попови; копао, котлови; соко, соколови; гавран,

гавранови ; јаспријеб, јастребови и т. д.

Но ова сва имена могу имали и по правилу, и код Бекоји се говори oбaдвоје, н. п. миши и мишеви; рози и рогови; пијетли и нијеплови; суди и судови и лі. д. а код остали се чује у пјесмама, в. п. пуши, ножи, орли говрани: Бе се вију орли и гаврани и пi. д.

8) Имена народа, која се свршују на ин, у млож. броју у свима падежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари; Србин, Срби; Лапшинин, Лапіння и т. д. Аян Турчин каже се Турци (као од Турак).

9) Имена, која се свршују на даци на mац, у свима осталим падежима осим род. млож, губеди п, н. II. желудац, желуца, (род. млож.) желудаца; отац, оца, оцу , оче, отаца и пт. д.

10) Мије, грије, с мије, може бити да би у млож. броју могли имали и на еви (мијеви и лі. д.); али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у твор. јед. имају само на ом.

II. Особи по преба улампипп и код Бекоји ријечи:

1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. црв, чрви; мрав, мрави; мјесец, мјесеци; вал, ва ши; динар, динари; а ђекоја имају из ин, н. п. сал, око о са пи и пуно са ша; пуш, пеш прша, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, пепі пўпин т. д.

2) госп има у род. млож, госпију и госпи.

3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; у млож. броју дани и п. д. А с ријечима Фурьев дан, Јовањдан и т. д. има урод. дне, н. п. уочи Турђева дне; ођурђеву дне. Тако се говори два дни (два дни), три дни (шр идни) ; а даље се каже

2

;

[ocr errors]

уемлри дана (слабо би ко рекао четири дни), пепдана (пет дни ни дошто); пропа доще ми полики дни и т. д.

4) пут има у род. јед. и пущом и путем: а) н. п. ја сам за пу. пом; стоји под пупом, б) н. п. оде пулем.

5) Коњиц ита у звалт, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњик ?), н. п.

„Јунак коњу говорио:
„ој коњицу добро моје -

б) Сприц у млож. броју говори се исприцеви и спричеви; тако и зец, зецовни Зечеви.

7) Коњна у далі., твор, и у сказ. млож. коњма (а не ноњима); а зуб има и зубма и зуб има.

8) Човек у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања са ево овако: и. људи, р. Људи, д. људима и људма, в, људе, 3. љу дн, п. људима и људма, са људима и људма.

Друго склоненије, По коме се склањају сва имена женскога и (оспала) музикога *) рода, која се свршују на а, н. п.

јединствени број
И. жена, змija, Књига, мука, лушка, ватра,
Р. жене, змије, књиге, муке. душкё , ватре,
Д. жени,

змији, књизи, муци, пушци, вари, B. жену, змију, Киьигу, муку, пушку: ватру, 3. жено, змијо Књиго,

*муко, пушко pampo, Т. жәнби, змијом, Књигом, муком, пупцкім, ватрэм, С. жени, эмји, књизи,

муци, пушци, ваmри,

мложествени број и жене,

змије,
Књиге,
муке,

пушке, ватре, Р. жена, змија, књига, мука,

пшака, Bampa, Д. женама, зміјама, Књигама, мукама, пушкама, вамрама, B. және, amrije, књиге, муке,

пушке,

ватре, 3. және, зміније, Књиге, муке,

пушке, ватре, Т. жёнама, змијама, књигама, мукама, пушкама, вамрама, С. женама *), змијама, књигама, мукама пушкама, варама.

Овђе преба упамтипін:

1) Имена, која се свршују на га и на ка, у дали у сказ.- јед. премје. њују гна 3, к на ц, н. ін. књига, књизи; рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на шка и на чка, у они се говори и онако, н. п. папки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш

у овакови (особито на пка) bе се промјењује к на ч, н. п. носи на мо

[ocr errors]

* Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мушкога рода, а

у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше вла-
дике; Српске војводе, и пд. А у пјесмама су овакова имена и
у јед. броју понајвише женскога рода, н. п.
„Слуго моја облачић у Раде

„Да ти да Бог, Сибињска војводо **) и код овије се имена у Сријему и (особимо) у Бачкој може изоста

вити ма у сказ. млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кука и т. д. Мени се чини да ну овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје ру; ја не вјерујем да би просп Сријемаказао, н. п. о наши данашњи Српски књига; у пешрови красни непоношент зелени ливада иш. А.,

t {vјесто на молни); подај мачция т. д. У ред овије имена иду и она, која се сврш ују на аа и на : уа, н, п. снаа, дап, и сказ. снаси и сна; муа, муси и муи и п. д.

2) Имена која се свршују на ца, у зват. јед. имају е мјесiпо о, н. п. пријатељица, звапі. пријатељице и т. д. Али bекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несретњицо једна! пп. д.

3) Сва мушка креимена имена и млога женска имају зват. једин. као и имен. , и. п. Спіаниша, о С піани ша; Милија, омилија; Hні ола, оНикола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо !); Милица, о Милица и т. д. А женска опепти ђекоја имају на о по правилу, нп. Спана, о. Сано; Цвијета, о Цвијепо; Сара; o Саро и т. д.

4) која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож. добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушха, пуш ака; крушка, кру іш ака; налика, па така и т. д., а ђекоја опепи осліану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсти; ва. пра, вари; чавка, чавки и п. д. (ковима иде илађа, лађи! и и млада, млади!). Али квага, рпа, рка, грбан оспале овакове ријечи имају по правилу, дi. ... кирга, грба, рпа. ил. д

5) по овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виде, мекиње и т. д.

6) Рука и нога имају у род млож руку, нігу; тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

треке склоненије, До коме се склањају сва имена женскога рода , која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п.

јединствени број 1. ствар, Micao,

мелад,

мəти, ка. Р. стварин, мисли,

пиёлад, малере, клери, д. ствари,

мисли, пеладма(щелади), маптери, клери, в. сгавари масао, мелад,

матер, клер, 3. ствари,

мисли,
мелади,

малин,

квери, т. співари (-pју), масли(мишљу), шеладма, мапером, кћери (-piy), с. співари, мiсли,

шeлaдма, малтери, кери,

мложествени број И. ствари, мисли,

Mamepe, клери, р. ствари, мігсли,

матера,

thepi , д. співарима (-рма), мислима,

матерама, кһерима (-рма), в. співари, мисли,

матере,

кери, 3. співари, мисли,

матере, клери, T. стварима (-рма), мислима,

маперама, клерима (-рма), С, стварима (-рма), мислима,

матерама, кһерима (-рма). Овье преба узети на ум:

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и т. д.

2) Кості, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож. костију, кокошију, уши ју, ваш и ју, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од коспи.

3) Нип и има у род. нй та (по другом склоненију, као ни е); піако јасли јасала (као јасле).

4) Код овога је склоненија двојак творит. падеж у јед. броју, т. і. на пи на ју (осим мапіере и сабиратерни имена на ад), н. п. стварии співару; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (співари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) преба ово улампити: а) код имена, која се свршују на д, я (на о), н,

[ocr errors]
[ocr errors]

еляје се і сду $, елу, с и у њ, смук, н. п. прњад, прња$у; мисао, мишљу; зелен, зелењу; постап, посіп алу; кост, хошку и т. д. 6) која се свршују на б, в, м, л, у оније се претвори ју %, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на $, , њ, К, код оније се і са свим изгуби, н. п. ча $, чађу; криељ, крмељу; но, ноћу, и т. д.

Чем в рто склоненије, По коме се. склањају сва имена средњега и, мушкога, рода, која се свршују на е и на о, н. р.

јединствени број И. поље, срешеније, Станоје име, еле, село весло, . Ранко, Р. поља, сретенија, Станоја имена, пелета, села весла, Ранка, Д. пољу, сретенију, Станоју имену, телету, селу веслу, B. поље, срешеније, Станоја. Кме, пеле, село весло, Ранка, 3. піље, срешеније, Станоје име , піеле, село весло, Ранко, т. пољем, срешенијем, Спанојем именом, меленом, сёлом веслом, Ранком С. пољу, срешенију, Станоју имену, шелепу, сёлу вёслу, Ранку,

мложествени број

И. поља, срешенија,
Р. поља, сретенија,
Д. пољима, срешенијама,
B. поља, сретенија,
3. поља, сретенија,
Т.пољима*) решенијама,
С. пољима*јсретенијама,

имена, имена, именима, нмена, имена, именима, именима,

села, Bècia,
села, весала,
селима, веслима,
села,

весла,
села, весла,
селима вслима,
селма” веслима,

Код овог Склоненија преба упампити :

2) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на па, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. пеле, лелепа, пелад, или теоти; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су донајвище туфа), имају и млож. број, н. п... пане, планета, у млож. бр., пане. да; ја унце, силе мб е, Коше, бебе и т. д.

2) која се имена свршују на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож. узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д.

3) Дрво нарашћује на ма (уметне се е пред а), и има урод. дрве. па и т. д. ау млож. броју има двојако : а) дрва (бав фоl;) ; б) дрвета.

4) Псе о има у род. псепа нан псеп епіа; а у млож. броју сабириптелно пашчад (женскога рода), или пси (мушкога рода од пас),

5) Рамо има у род. рамена (као раме).

*) Код овије имена вало је обичније (него код првога и другог склоне

нија) да се изоставља ма у твор. и у сказ. млож, , н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни ну Ерцеговини опет обичније са има (на холима, под колима, сколима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се наостави само а, него читаво ма, н. і. Қака јвојска по брдик Руњанским —

[ocr errors]
[ocr errors]

оимкну ПРИЛАГАТЕЛНом.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito) Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у при реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни ; и ова су оnеп двојака: 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мушна вода, шарена пица, брз коњи т. д. 2) која показују. ода шта је што , нп. гвозден колао, дрвена кука, сребрно пуце, кожна амина и т. д.

"! Друга показују чије је што; и ова су опет двојака ; ) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествиттелног, нп. попов, вовачев, Војводин и т. д. 2) која показују, да је што вие имена сушпествителније, или једнога кога му драго, н. п. і оповски, ковачки, војводски; гове, и, козји, риби, пичји, фетињи и п. д.

треба иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителии, него од другије различни дијелова говорења, као и, п. г) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. мамо. шњи, данашњи лањски, покоршњи и т. д. 2) од глагола, н. п. сма јака кошуља, плепића игла, орака. земља, куповна гу њ, музовна права, пекуќа вода, я остала овакова причастија. 3) од имена бројителније, н. п. први, други, пре ки и. п. д.

одвојаком свршивању прилагателни имена. Прилага

гателна имена првога реда . евршују се у мушкoмe роду јединспiвеног броја двојако, лі. ј. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ње се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и дi. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним у сјеченим (со усјеченијем), а друго цијели см (без усјеченија). Може бити, да би било памепіније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прео стоји у првоме свом облику (као нп. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на пилање какав ?), н. п. зец је плашив; по іштен човек не умије лагапи ; мени је мио црвен појас ; злапан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) паме пан и т. д. А ово је друго начињено (с додатком“ и од првога, и каквоком опредјељује ствар (не питање који? као њемачки член деr, bie , Daв), н. п. црќе ни појас изјели миши; изгубио сам сребрни прстен ; продао

сам мој необрани виноград и п. д. Ово двојако, свривање наши прилагателни имена само се налази у мушкoмe роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњет роду само се по гласу разликује, н. п. боља је амлна широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка; ово је прасе де16ёло: пошто ћеш ми дами "оно твоје дебело прасе ? и пi. д.

Кад оће прилагателно име да се усиjече, онда му само преба одузели оно искраја , н. п. жути, жуп; , дрвени, дрвен и т. д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

*) Бекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п. 3peo,

вeсeo, meyo и т. д. **) у Славенском језику ово се разликује словима у сва при рода, н. п.

святъ, свята, свялі о; святый, святая, святі ое; а Србљн су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом наmежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и без л, и са яна, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица дони, село буковица горнаа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и ди. плома сад споји, код светог Лазара) на црвеној свили. везено злалом (кажу да је везла царица Милица на Животи кнезу Лазару): взлюблкнаа и чеда; цвь злюбикная пи чеда.

« PreviousContinue »