Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

будуће. број. днику (дигнуһу), пеаи hу, браћу, сноваћу, казивалу, ліку, днія Кешіднгиућеш), лећи ћеш, дракеш, сноваћеш, казиваћеш, лhеш, дека ке (дигнуће),

пеки fe, браке, снозаtе, казивале, лике, број. діля Кемо(дигнућемо), пеки Кемо, браћемо, сноважемо, казиваћемо, лhемо, дићи ћете(дигнућеше), пећи ћете, драћеше, сноваћене, казивалете, ліkепте, дићи ће (дигнуће), neku kê, opakê, chobake, Kasubake, akike.

довели мелно

ње и будуће. број. дигни,

пеци, ори, снуі, казуј, лиј (лі), нека дигне, нека пече, нека дре, нека снује, нека казује,нека ли је, број. да дигнемо, да печемо, да бремо, да снујемо, да казујемода лијемо, дигните, пециите, ориште ,

снујпie, кәзјте, лијте(лиme) нема дигну, нека леку, нека деу, нека снују, нека казују,нека луу, неопределено дін (дигнушы), пећн, орапи, ендващи, казываниях, лін,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Овога су спрезања глаголи лако различни, да би и човек могао узе. пи све за неправилне према првом спрезању; али према глаголима Грчким и Лапинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Сргіске граматике, онда ће се моћи и они још боље разднјелиши и у редове поставитии; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегледамо:

2) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на епи (као код првог спiрезања ам-ами, и код трећег им- и ми); али такови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, - готово ни два нијесу једнакви у свему, него сваки по себи ; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се н од њега причастије страдапіелно не каже ж њем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мљеми, мљевен; жањем, жети, жњевен; узмем, узети, узеш ; запнем, запети, запе п; пењем, лепи (и пењаіпи), пепи (и пења m); попнем (и попењем), попе и (и попењапи, попел; кунем, клеми, клет; донесем, донијети (доне. пи; може бити да би ко рекао идонес пи), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен и донијеп; смијем (сме м), смјети, смје и смједо, смјео (см io), смјела; тако умијем, и сложени од овога: раз у мијем и пд.

2) Бекоји на рем имају у наклоненију неопределеном по Ерцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком репи), н. п. запрем, запръо, запела, запр ш; тако мрем, прос прем, поду. врем, раздрем и п. д. тремима трпи, тр, пръо, првен ја може бити да би ко рекао и пi pm).

3) ем - сти; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зе бем, зебад, зебла; гризе м, црпе м, пасем и , д. 6) као плетем, који се свршују на деми пем, н. н. предем, прео, прела; метем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исти), ишао, ишла; тако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

4) који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопределеном "имају двојако (и понајвише су савршителни, осим нем, вень а; понем, гинем, прунем, глунем, чезнем, шенем и т. д.): а) на ну и, н. п. менем, метнупі и, ме піну, метнуо, ме шну п; тако зовнуп и, викнути, укнути, ишн упи, мазнупі и, љуљнули, дунупн, линуп и и т. д. паднем, па днути и па с. пи и (према пасп и морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинулі и, погину и поги бо (као да би било погибем погипс ши); окренем, окренути, окрену и окреме (као да би било окрепием, окрести); шако и други ђекоји tоворе се двојако, пі. ј. овако, и по пређашњему на спи, н. п. среднем сретнути, и

Be

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

пекавици, бравши, сновавшип, казйвавши, ливши,

грошавше.
дігнувши,
даmедна.
дигнут (дижен),
елно на ње.

печен, оранорам), сніван(-am), казйван(-am), ліm(лівен)

[merged small][ocr errors][merged small]

с решем срести; оf енем ођен у ли, и оѣедем офеспи и т. д. б на яупи (гну пп или кнути) и Ки, н. п. дигнем, дигнупи и двѣя, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигную идижен; макие м, макнули и мали, макну и мако (маче), макнуо и маhao, манну пи (ријепко) мачен; піако никнути и ники; упрегнути и упреки и пi. д. Неколика глагола (на сне м) имају наклон није неопределено по пређашњему само на нупи, а вријеме скоро през шавие и давно прошавшіе двојако као и ови, н. п. писнем, пи и снуін, писну и ниско (пишле), тиснуо и пискао (писла, ло); тако свиснем, прсне м.

5) ем ечеми жем) ки; н. ін. печем, пеки, пецијаше (може бин да би по рекао и печаше, печаше, као и с прижа ше, же жаше; али се мени чини да је овако најобичније, п. і: пецијаше, піецијаше, шуцијаше и п. д. ), пеко; пекао (пекла), пеци, печен; с три же м, стрићи, стрижа ше.(не вјерујем да би во рекао спри. зијаше, жезијаше); сприго, (с пригла), с прижи, стрижен и т. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнуп и не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) и врше м, врије Кн (ври), врша, връо, връао (врла), вршен,

6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопределено (и остало што је од његове чепе) по првом спрезању (на ами); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопределено, опепп се не може погријенципін, н. п. глоѣ ем, гло. $ и, гло, уки; глода пи, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (хлодам), глодање; ако ла я ем; лага ши; мажем, мазали; дајем, давалі и; зобљем, зоба пи; капљем, капами; Алесьем, клепати; кољем, клапан; шаљем (шљем), слали; иштем, исками; мекем, ме маши; виче м, вика пi и 3 мичем, мицаан; пишем, писа ми и пi. д.

) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово) иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаки аз који у наклоненију неопределеном имају ова ш и, н. п. робујем, робовали и ; февујем, ђевова ши; пргујем, тргова пи; гладујем, гладова пи; кнезујем, кнезов ами; момкујем, момковати; милујем, милова пи: учитељујем, учитељовами; зимујем, зимовами ; снујем, снова пи; купујем, купова пи; мудрујем, му дровами; псујем, псо ва пi из путујем, путова пи; пашује м, пашова пии ш. д. 6) ивали (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пут учащателни (учесни, учесни?), verba frequentatya**), н. п. зама ујем, зама и ваши; доса, ујем, досађива

) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавр

шишелније (verba imperfectiya) и учащателније (verba freq. ..

тк; казујем, казивали, послужујем, послужива пи; под викујем, подвикива пи; замамљујем, за мамливати; да њујем, дањивати; намирујем, нами рква пи; записујем, записивапи; упућујем, упућивати; одбацујем, одбацива пи; поручујем, поручива пi и; довршујем, довршиваш и и т. д. в) имају неколика на уважи и на уши, н. п. пљујем, пљувати; вљујем, бљува п иш; кљујем, кљувати; чујем, чупи; об ујем, обун.

8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на jем, а у наклоненију неопределеном на ипін (по прећем сирезању); пакоси сви у наклоненију поселителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиі (мјесто лији“), ли ми, лио, ливши, ливен или пі, лијење; бпјем, биі, би и бијен (тевори се кашпо и бјен), бије ње; пијем, пиј, пип и, пијен (и ни пі); кријем, криј, грип и, кривен (икри ш); мијем, миј, миши, мивен; шије м, шиј, шиши, шивен; ријем, риј,, ри тп в, ривен (ри m).

ТРЕ ТЕ С пPE ЗАЊЕ,

(conjugatio III. verborum in-UM) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену сврuyју на им, н. п.

1. наклоненије изјавително
вријеме садашње

јед. број.
мјерім, джим, врім, мутим, љубим,
мерлаг, Ар жин, Bpபரிய, му піш, љубиш,
мјери, држи,

вртій, муши, љуби,

млож. број. мјеримо, држімо, врmймо, му лимо, љубимо, ије рипте, држіше, Bpmime, мумице, љубные мере, држе, врше,

муmе, љубе, вријеме полу прошавше

јед. број. мјера, дежа, віка,

мука,

љубља, міграше, држаме, већаше,

Mkáme, љубљаше, јераше, држаше, врћаше,

мукаше, љубљаше,

млож. број. мерасмо, држасмо, врасмо, мукасмо, љубљасмо, мі-р спе

држасие, вріспе, м;facme, љубљасте, мјерау, држау, Bpkay, мау, љубљау,

вријеме скоро прошавше

јед, број. мјери, држа, воке,

мути,

љуби, мјери, држа,

Bike,
м; пії,

љубис, мјери, држа, Bike,

мушii ,

љубії,

[ocr errors]

a

сваки

tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителни ,

несавршителни може бити и учащателни. *) А готово би се могло и ј изосшавишів, па писали само н, н. п.

ди, ли, би, ярии ш. д.

си,

си

2

ло ,

Jје,

ло, је,

ло,

ле, ла, су,

1сма,

мўмили, смо,

ле, ла, су,

[ocr errors]

сле. ле, ла, су,

мложествени број. иерисио, држасмо, врћесмо, мўписмо, љубисмо, меристе, држаспе, врhecme, мумисте, љубисте, Njeрише, држаше, врhеше, м пише, љубише,

вријеме давно прошав ще

јед. број. мјерно, сам, држао, сам, врео, сам, мужио, сам, љубно, сам, Рила, сн, жала, си, кела,

пила, Эси,

била, 40, Jје,

Jје,

ло,

Jје, длож. број.

Сио, мјеркли, емо, држали, држали, 1 см врћели,

смо,

љубили,
Успе,
сте,

сте,
ле, ла,

сте, Scy,

ле, ла, зрчјега е будуће.

јед. број. uponky, држаћу, Bpkeky, мужику, љубићу, мерикеш, држаћеш, врђекеш, мушикеш, љубикеш, njepake, држаће, врћеќе, Mymuke, љубике,

млож. број.
мјерићемо, држаћемо, Bpkekemo, мугпићемо, љубићемо,
зјерићеmе, држаћеше, Bpkekeme, мўпикепie, љубнienie,
wjepuke, држаће, Bpkeke, мўмике, љубие,

2. наклоненије повелително
вријеме садашње и будуће

јед. број
јери, држи, врти, муши,

љуби, дека мјеріп, нека држи, нека врmn, нека муши, нека љуби,

млож. број да мјеримо, да држимо, да вртоимо, да мушимо, да љубимо, mje pame, држите, вршише, мутите, љубите, мека мјере, нека држе, нека врше, нека мупе ,

нека љубе,
3. наклоненије неопределено.
херили, држали, Bpkemu, мушити, љубиши,

4, причастија.
а) дјејствителна

вријеме садашње
mojepêka, држён, врmећи, мутеки, љубеби.

вријеме прошавше тәрівші, државши, врћевши, мушивши, љубивши.

б) страдателна. перен, држан (држаm), врен, мәһен, љубљен.

5. суштествително на ње. бјерење, држање, врђење, мәһенье, љубљење.

Код овог спрезања треба упамшиши (млого више него код првога, млого мање него код другога):

) у глагола, hоји се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, ших, претвори се у полу прошавшем времену, у страдалелном прича,

« PreviousContinue »