Акримандрит, m. Der 2lrdimanorit, Archimandrita.

Акримандритов, ва, во, без иrdi. mandriten, Archimandritae. Акримандритски, ка, ко, 1) ardis mancritiim, archimandritarum. 2) ady. . ardimanòriti{d, more archimandritae. Акшам3, т. даб vierte Bebeth Der Fürs ken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post olis cum. Ал, т. бијела, напаст: ал те не нашао. Ал', adj. vide ружичаст. Ала, f. vide изод.

Ала, f. vide аждаа: ало несима! Ала би лепо било, ah! mie dön wäre ts, bone! deus quam esset praeclarum. Алај*, m. ein Etupp Coloaten in Pa та е, acies instructa, pompa militaris: „Туд" ће поћи војска на алаје„Наредисе алај за алајем

(см.)

Алај - барјак*, m. (cmı.) Die Seerfanne, signum, vexillum :

„У десној му руци копље бојно, „А у л’јевој алај - барјак златан — Алајбег*, m. дег Иbeljürft, dux nobilium. Ала бегов, ва, во, деб Mlajbеgs. Ала беговица, f. Die Frau Des Mllajbegs. Ала^*, m. vide благослов: дао ми је с алалом; што човек с правдом смече, мо му је алал; да му је

Алаптика, f. ein eingeInes Berljeug,

instrumentum.

Алатов, ва, во, 𐐨e8 Fudies, rufi equi. Алатуша, f. алашаста кобила, eine Аламушин, на, но, деr jumsfitute, Tuchsstute, equa rufa. Алаужа, f. vide, лапавица. equae rufae. Алва*. f. 1) eine Diehlipeife (von Bei= zenmehl, Schmalz und Honig), cibi genus. 2) од ораа. 3) cf. прстен. Алвалук*, m, даз Erinfgelò (aufалса), was man Neugekleideten abfordert, corollarium, muúusculum : дај алвалук (sagt man wie in Oesterreich : den Schneider auszwicken).

Алватан (говориме и авʌатан), мна но, weit, bequem (von Kleidern), amplus. Албаџија* (алваџија), m. Hltaländler, ,qui vendit алва.

,

Алдумашче*, чета, n. vid, алвалук. Алекса, m. Mer, Alexius. Алексије, m. Wler, Alexius: Алексинац, нца, m. мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко, von Алексинац. Алем драги камен, (сп.) :

„Међ камзама алем драги камен-
Алемнија, m. (Der beilige) 2lypius,
Алемunje, Alypius.
Алемније, m

Али, 1) aber, verum. 2) vide или.
Алин драги камен, m, vide алем дра.

ги камен.

Алка, f. гвозден колум (у Србији по
Селима говоре бијочуг), ein eijernee
Ning, g. D. Ehürring, Feffel, annulus :
Ко по куца алком на врашима?-
Алкуран*, in. Der Koran, Alcoranus :
,,На иману своме алкурану
Алов, м. велика пређа што се рибе
Bamajy, das Fischerneß, rete.
Anémaк, шka, m, ein Kleidungsstück,

restis.

Аљепина, f. augm. y. аљина. Алина, f. bas leib, vestis.

Алuне, f. pl. das Gewand, vestimenta,
(auch das Bettgewand), stragula,
Аљиница, f. dim. v. алина.
Алкав, ва, во, ilaff, laxus.
Алма, f. eine art 3wiebeln, cepac genus.
AM, m. Das Geidirr 𐐨ев 2agenpferveβ,
lora equi trahentis.j
Ama, aber, allein, sed.

Aмâз*, m. (cm.) Art Gebets der Türken, precis genus:

,,А у шанцу амаз проучи еАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од гроз. нице и т. д. дег Talisman, signum magicum. 2) она кесица, или ку

били.

Amâн*! Pardon! Gnade! noli me occidere, serva me.

· Аманет*, m. anvertrautes fans, depositum : аманет ши Божји моја ђе ца; оставио код њега новце на ама. нем; изјео туђ аманет. Амбар*, m. 1) Das Diagazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен. . Амбарање, п. Das ulufheben bе erften Müge im Kingfpiel (indem man амбар Dази ruff), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. промен: Амбарами, ам, v. impf. амбар fagen, dico амбар. Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра премена, ct прспен. 2) запросими ђевојку ђегођ, или друго што заискаши, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, f. дугачка крeћa, ein langer Gad, saccus longior. Амин! limen! amen! Амин да Бог да. Аминање, п. 𐐨аз umenfagen, adpre

catio.

dico amen.

Аминами, ам, v. impf. Umen fagen, Кад стари сват (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, а минају, м. ј. вичу: Стари сват чашу пије, Бога моли, амин ! Amo, hicher, huc. Амрел, m. Der egenfdirm, (öfterr. ба Amrell, nach dem lat. umbrella), umbella (major). Ан*, m. Der San, deverticulum, Ана, f.

Ана, f. } Unna, Anna.

das

Анатема (анатемаше, f. 13 unathem, Anathema: анаме га mame било ; анатемаме ђавола и

.

мена.

Његова

u

dreas.

Андрнјаш, m. Unòreas, Andreas.
Андријца, f. dim. v. Андрија.
Андро, m. (Ерц.) hyp. v. Андрија,
Анђа, f. hyp. 5. Анђелија.
Анђел, m. (говориме и анђео) дег Gn-
gel, angelus.
hyp. v. анђел
Анђелак, лка, т.
Анђелија, f. Ungelia, Angelia.
Анђелијца, f. dim. v. Анђелија.
Анђелски, ка, ко, engliíd, angelicos
2) adv. englisch, angelice.
Анђео, ђела, m. vide анђел.
Анђица, f. dim. v. Анђа.
Анђуша, f, augm. v. Анђелија.
Анета, f. Unnette, Annula.
Áнета, n. pl. (am Stugen) bie Gorau-
bengänge.
Аница, f. dim. v. Ана.

Аничица, f. dim. v. Аница.
Анка, f. Venuden, Annula.
Ански, ка, ко, н. п. врата, Det Sans,
deversorii.

Анта, f. (у Сријему) дег Marthaufen
cumulus (terrae) terminalis.
Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто.
Антерија* (антерија), f. ein Unterfles
mit Vermeln, tunicae genus.
Ангерилук*, m. tü Beug auf eine
2nterie, panni quantum sufficit ad an.

teriam conficiendam. Антица, m. dim. Анта. Анто, m. (Ерц.) hyp. 5. Антоније. v. Антонија, m. 2nton, Антоније, m.

Antonius.

Антонијца, m. dim. $. Антоније.
Анушка, f. Unna, Anna.
Анчица, f. dim. 9. Анка.

Андâр*, m. der Handschar, culter major. Анџија*, m. bee Sauwirth, dominus

deversorii.

Анџијин, на, но, деб Sauwirthe, do

mini deversorii.

domini

Анцијнски, ка, ко, 1) $Bitthes, Анцијски, ка, ко, deversorii. 2) adv. wle cin Birth, more cauponis.

Ao ! interj. fapperment! vah! Aо мој брајко!

Оно (а оно), fo, bann, -, igitur, at: ако није тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи мени, а оно ћу ја шеби.

Апатека, f. дiе upothete, apotheca, pharmacopolium.

Апатекар, ш. 𐐨ее иpotheter, pharmacopola.

Апатекарев, ва, во, деб 2potheters, Апашекаров, ва, во, pharmacopolae. Апапекарски, ка, ко, 1) upotbeler., pharmaceuticus. 2) adv. apotheterifd, more pharmacopolae.

Ancm der Arrest, custodia: y ancy

човек.

Lina.

sambucus

ebulus

шарену коњу великоме Арапин, m. Der Mobr, Aethiops, Mau

rus.

Арапинов, ва, во, дeв Miobren, Ав. thiopis. Арапка, f. 1) bie Dobrin, Maura. 2) eine Art harter, schwärzlicher Birnen piri genus.

Арапов, ва, во, vide Арапинов. Арапски, ка, ко, 1) mohrid, mauricus. 2) adv. wie ein Mohr, more mauri.

Арапчад, f. (coll.) Diohrentinber, so

boles maura.

Арапче, чема, n. ein Mohrenkind,

puer maurus.

Apap, m.

врећа од костријеши, ein "Sack von Ziegenwolle, saccus e lana caprina. Арарина, f. augm. 5. apар : „Погледајде арарино моја „Што ти чини болесница твоја рати, ам, v impf, plünvern, expilo, Apamoc, (apúто;) verflucht, bol's bee "Teufel! in malam rem! Apamoc ra било; Apamoc ми кирије, сиђи ми с кола. Арамос ми поскура, не прди ми по цркви. Аратосиљање, п. das zum Teufelwünschen, detestatio.

Аратоснљатие, аме, v. г. impf, ко

га или чега, etmaš zum E eufel muns schen, detestor aliquid, exsecror. Apâч*, m. bie Kopffteuer, tributum, exactio capitum. cf. главница. Apay *., арча, m. Die Muslage, expensa, cf. прошак. Арачлија*, m. Der Kopffteuer = Ginnehmer,

exactor tributi.

Арачлиjии, на,

exactoris tributi.

Арачлиjнски, ка, ко, ber Kopffener. Арачлијски, ка, ко, JGinnehmer, exa

ctorum tributi.

Аргатовати, тујем, v. impf. taglön. nern, mercede conduci, laborare. Ардов, m. D3 Fag, dolium. cf. буре. Ардовић, m. dim. v. ардов. Аренда, f. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) ее раdt, redemtio, con. ductio: узео под аренду. Арендатор, m. Der spädter, redemtor. Арендаторов, ва, го, деб Рädters, redemtoris.

Арка*. f. де Küđen, dorsum (im Sleive), vide леђа.

Арлакача, f. ein lärment luftigee Fraus enzimmer, femina tumultuosa. Арлање, п. дав lärmen (ver Kinder),

tumultuatio.

Арлати, ам, v. impf. [ärmen, tumultuor. Арнаутин*, m. Der Mrnaut, 2libanefe, Albanus.

Арнаутинов, ва, во, без urnauten,

Albani.

Арнаутити, им, v. impf. žum urnau.

ten machen, facio esse Albanum. Арна упишисе, имсе, v. r. impf. ein Urnaut werden, fio Albanus. Арнаутка, f. 1) bie Mlrnautinn, Albana. 2) eine Arnautinn, (Art langer Flinte), telum albanum. Арнаутлук *, m. Арнаутска земља,

ullbanien, Albania.

Арпалик*, m. eine uet 3miebeln gunr
Berfeßen, ceparum genus.
Apca, m. (Рес. и Срем.) vide Apco.
Арсен, m. Mrfenius, Arsenius.
Арсенија, m. urfenius, Arsenius.
Арсеније, m.

Арсица, m. dim. v. Apca.
Арсо, m. (Ерц.) hyp. 5. Арсеније,
Армија, f. a8 Papier, charta.
Армијетина, f.
Армијешина, f.
augm. v. аршија.
Артијца, f. dim, v. армија.
Apmogabe, n. das Berathen, Hofmeis
ffern, consiliatio.

}

Артовали, артујем, v. impf. кога, beratben, bpfmeiftern, consilior. Архиђакон, m. vide акриђакон. Архимандрит, vide акримандрит. Архимандритов, ва, во, vide акри.

absumo.

Арчинсе, имсе, v. r. impf. fid in Unz

foften fegen, expensas facio. Аршлама*, f. UrtFrübfiride, cerasi genus. Apmún, m. Die Gle, ulna. Асан-пашина паланка, f. мала ва рошица на десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији). Aсна, f. (по Сријему и по Бачк.) ме

Hugen, Bewinn, utilitas. cf, вајда, Аснипи, им, v. impf. nužen, prosum, Аснови,ma, mo, nuglic, utilis. Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bie Biper, Dtter, aspis: зла као аспида (реку злој жени). Астал, ш. (по Сријему, по Бачк. н по Бан.) ее Tifd', mensa, cf. cmo: Асталчић', m. dim. 9. аспал. Acmap, m. das Unterfutter Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. viđe рогожина. Acypunja*, m. der Mattenflechter, qui tegetes plectit e scirpo Асурџијин, на, но, дев Mattenmaderf,

tegetum confectoris. Ani, m. bas arabifce хов. equusi prabs. С шуђа ашпа усред блата. Атанацко, m. uthanas, Athanasius. Апање, n. bas udten, attentio. Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Ашаши, ам, v. impf. (acten ?) мариши, или приањати зашто, аф ten, attendere: да ши амаш за тим, мо би ми научио. Amaгираши, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. altaquer) 40 greifen, aggredior. cf. ударищи.