Бабине, f. pl. (у Сријему ђекоји говоре бабиње) 1) да офenbett, puerperium. 2) бес офиud, sаlutatio puerperaе. Код Срба трају бабине обично седам дана. За није седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе часп (н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д.) и ђетему дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу комшије икомшијнице, познаници и познанице, me чувају баби не, т.ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарајусе и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван" имају обичај рећи ономе, који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспапи: зашто други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п.

„Ој на делу на голему боб се зелени. ,,А ко га је посејао лiе се зелени ? ,,Мирко *) га је посејао те се зелени, ,,Ружа **) га се на зобала, срце је

боли.

,,коладом ладом ко му отац беше? „Колалом лалом шај му***) отац

беше.

„Колалом лалом ко му деда беше?

и м. д.

Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дни, m.pl. etma Märzionee, nix Бабини J cadens meuse martio. укоби, Приповиједају, да је у то доба некаква баба ишћерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударно сни. јег, а она рекла: „Прц марцу ке бојим ме се: моји јарчићи петорошчики". На то се расрди марш, па навали са снијегом и с мразом, ме се смрзне и окамени и баба н њезини јарићи. Кажу, да се и да, нас може виђети у некаквој планини (ђе се по догодило) оно камење, што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи, а јарићи око ње. Бабино уво, п. ein Kraut, herbae genus. Бабица, f. 1) dim. 9. баба. 2) Die Hebs amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему опкивају косe.

*) Или како буде нме оцу. **) Или како буде име матери. ***) Како му буде име..

Бабичење, п. доз бабица = feyn, obste

tricatio.

Бабичиши, им, v. impf. Geburtehülfe
Iciften, obstetricari.
Бабо, м. (Ерц.) vide oтац.
Бабов, ва, во, деб бабо, patris.
Бабура, cine Mct irvenen Dfens (ohne
Kacheln), fornax simplicissima.
Бабускара, f. vide бабешина.
Бабушина, f. 𐐨аб Beiфßleifd, caro in-
guinalis.

Баврљање, п. umleri lenbern, vagatio. Баврљаши, ам, v. impf. umberfalen becn, vagor.

Бага, f. некаква болест коњска. Багана, f. кожица јагњећа, Vaš самми fell, pellis aguina.

Багатела, f. (у Сријему, у Бачк. и уБан.) Die Sleinigteit (bagatelle), res parva. Баглама, f. 1) (највише се говори у млож. бр. багламе) оно гвожђе, што држи врата за довратник (cf. шaрkе), Angel und Band an der Thüre. cardo et vinculum januae. 2) мала тамбурица од при жице, trichordii genus, eine kleine Pandore von drey Saiten.

Багљив, ва, во, н. п. коњ.
Багрдан, ш. мала варошица између
Јагодине и Баточине.

Багрена, f. Der Mcacienbaum, Robini pseudoacacia Linn.

Бадава * Бадавад, Бадаваде,

unentgeltlich, gratis.

очима.

жимом

жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе н одговори му: „Дао ши Бог добро срешњи и честити”. По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шест кли на осам волова, па наћерају кроз кућу, ме ишкерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, ме метну у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. cf. Божић ни полажајник. Бадњи дан, њега дне, m. Der Chrift. abend, dies ante festum Christi uataie. Бадњић, m. dim. v. бадањ. Баждарина, f. (cm.) 3olgelo, porto

rium :

--

,,На водици вила баждарица, „Те узима мешку баждарину: „Од јунака оба црна ока, ,,А од коња ноге све четири Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, portitrix (?), cf. баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. кантар. sölnerisch, portitorum. База, f. vide зова.

Базерђамбаша*, m. Der mit 𐐨em Xus. und Einfuhr-Zolle Belehnte, portorio praefectus.

Базер амбашин, на, но, дев базер-
Бамбаша, portorii praefecti.
Базерђан*, m. vide прговац.
Базјаш, ш. мали намастирић на ли-
јевом бријегу Дунава (у Банату).
Баир*, м. аз ujer, ripa, cf. бријег,

Бактати, кћем, v. impf trappen. sonitum edo incedens.

Бакуља, f. на дрвету (особимо расмову и церову) до коре, од прилике с три прста дебело. Бакула је бјеља од правога дрвета и прије иструли од њега. Балабан*, m. назеба, кијавица, дес Schnupfen, gravedo, pituita. Балав, ва, во, togig, mucosus. Балавац, вца, m. Der Kohige, puer mu

cosus.

Балавица, f. bat Kogmäbфen, pucla

mucida.

Балантић, m. Der lôppel, tudicula. Балван, m. Белики дирек као греда, Balken, trabs.

H.

Бале, f. pl. слине, бес Кок, mucus. Балега, f. п. говеђа, коњска, овчја, Der Unflat, Bichoth, stercus. Балегање, п. Das mriften, Kothmachen (vom Biel)), cacatio pecorum. Балегами, ам, v. impf. miften, Den foti von fid geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење.

Балија, f. (verädtltd) Der Sürle, turca, (per convicium).

Балијетина, f. augm. 5. балија. Балиши, им, v. impf. ražen, muco macule 2) rogen, meinen, muco maculor flendo. Бало, m. vied балавац.

Балсам, м. Der Salfam, balsamum. Балша*, f. vide сјекира (али се риа

1

Банање, п. 1) vide бенешање. 2) аб банапсе - Spiel, ludi genus. Банаги, м. да8 (Eemešmater) Banatim Süden Ungerns, Banatus. Банати, ам, vide бенати. Банати е, амсе, Y. г. impf. Кад оће ђеца да се банају, најприје се договоре, до колике ће године жениши мрљу; онда узме свако свој штап по средини, па удара. ју окомице у земљу и тако редом бацају шшапове с једнога мјеста; које најдаље баци, оно је цар, а које најближе, оно је прља. Потом прља покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар спојећи управо може доватити својим шпапом; онда цар баци жмурећи свој штап ме удари трлин (ако ли ума ши, онда он буде прља, а трља цар), па онда сједе; Ђе се царев штан устави, онђе мора мрља свој шпіап да замјесми (m. j. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жмӳрећи) и погађају у шрљин штап: сваки треба дошле да бије у трљин штап (и мрља једнако мора свој шшап да замјешта) докле не умаши; а кад умаши, онда му мрља узме штап и баци у суво грожђе (m. ј. на страну), па онда остали сви бацају мако редом ; а цар на пошљешку, и он бије док двапут не умаши. Онда мрла покупи све штапове из сувога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап ; чијим штапом погоди, онај буде мрља; а кад погоди царевим шпа. пом, онда цар буде трља, а прља цар; ако ли свима штаповима умашп, онда покупи све шumanoбе, па да свакоме свој, а свој метне пред

цара као и најприје, па погађају опет наново. Други пут (ш. ј. друге године царовања) цар има три маше (м. ј. погађа у трљин штап док припуш не умаши), трећи пут четири и т. д. а прља други пуш сједе на бадало (m j. на Оно мјесто, ђе ударају шшаповима кад и бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне колико може скочими, а чемврши пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или кад један цар онолико година царује), до колико су погоди. ли да жене мрљу, онда га жене, m. j. стану сви у ред један за другим, па се раскораче ще трља прође четвороношке између њиови ногу, а онц га сваки удари по једном шаком, или дрвеном (како погоде најприје) по гузици.

Банатски, ка, ко, 1) Banater. 2) adv.

banatisch.

Банáћании, mi. Der Bauater, Banatu. Баница, f. Die Banin, bana, bani uxor, Банка, f. bee Baulogettel, syngrapha mensae feneratoriae publicae. Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) дег Banferutirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, п. 𐐨аз Бantcrutiren,

decoctio.

Банкротирати, ам, v. pf. иид impf. banfcrutiren, decoquo.

Бановина, f. Cant, wo ein Han berriota das Bauthum, banatus. Бановић, m. Bansfoon, bani filius. пјесмама, и у приповијешкама о Бановићу Страињи чуо сам ђе се изговара Бановић. Бановица (бановица), f. vide баница. Банстол, м. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола). Банути, нем, v. pf. unverhout commer, ex insperato adesse. Бања,f.i) Hat, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): Да би посо Вељка арамбашу „Ко ће чувац’Бању на крајини ? 3) намастир у Далмацији. Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) vide Бајна лука.

-

Бањани, m. pl. Begend in ber Serzego wina an der Grenze von Montenegro „Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањатисе, амсе, vide купатисе. Бапски, ка, ко, 1) altmeibifd), anilis. 2) adv. altmeibifd), aniliter. Бар, барем, wenigftens, saltem. Бара, f. Сафе, ffüge, lacus, lacuца.

Барабар*, in einer linie, simul (it, non sequitur) parallele. Барабарење, n. bat Geher in gleider Linie; das Messen, contentio. Барабаритисе, имсе, v. г. impf. с ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредилисе. Барак, m. eine Uri langhaariger Sunbe, canis pili lougi.

Барам, m. nom. propr. ciner Stadt:
„Ја сам јунак од Барата града,
,Ја сам Диздар у Барату граду
Баратање, п. Dao ju.thun Saben mit
jemand, negotia cum aliquo.
Барамапи, ам, v. impf. (vom ital. ba-
rattare) C KHM, mit wem zu thun(Geschäf=
te) haben, negotium habere cnmaliquo
Бардагџија*, m. Kannentöpfer, cantha-
rorum figulus.

Бардак *, м. крчаг с носцем, Lanne
(iroene), cantharus fictilis.
Бардачина, f. augu. v. бардак.
Бардачић, m. dim. v. бардак.
Барем, vidе бар.

Бареш, m. Sumpf. palus.
Барило, п. некаква мјера (ital. barile,
frang. baril), etma eine Zonne, orca,
amphora: колико је Дунаво, има у
њему смо барила воде (у припови-
јешки).

Барица, f. dim. v. бара.

Барјак *, m. Jabne, signum, vexilium. Барјактар, m. Jabnenträger, signifer. Барјактарев, ва, во, деб Jannens Барјактаров, ва, во, träger6, signiferi. Барјактарска, ка, ко, 1) Fähntidos, signiferi. 2) adv. wie ein jähnrid, more signiferi.

Барјам*, m. Das Bairamsfeft, festum Bairam apud Turcas.

Барјамовање, n. baš Feyern без Baiz rams, celebratio diei ba i r a m. Барјамовами, мујем, v. impf. u. pf. das Bairamsfest begehen, ago diem festum bairam:

„Смиљанићу домадер се нађи, ,,Нека Турци с миром барјамују Барјачић, in. dim. v. барјак: Барка, f. дее gif behälter, Şifdlalter, vivarium piscium.

Барна, ш. (по Сријему и по Бачкој) der Gaul, caballus. Баровим, па, mo, fumpfig, paludosus, uliginosus.

Барут*, m. пушчани пра, дав Sieß, pulver, palvis pyrius. cf. пра. Барумана *, f. a8 Pulvermagazin; bie Wulverfabrit, horreum pulveris pyrii; officina pulveris pyrii. Барушни, на, но, н. п. кеса, Pulver s (Beutel), pulveris pyrii. Басамак, ш. ie Zreppenftufe, gradus.

Басáње, п. дав Дађеridlenbern, inces

sus inconsultus.

Басами, ам, v. impf. ићи не гледајући

куда, дађегídlenvern, incedo temere. Баскија, f. vide жиока.

ьàcмa*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum. Баста, in бес кеденôart: мо меби не баста учиниши, m. j. mо ми не можеш учиниши (pon ital. basta?); ако ми баста. Бастисами*, ишем, v. pf. gertreten. verni ten, perdo. cf. погазии, поквариши :

-

„Лави би му чадор басписали Баш*, m. vide срећа. Баmа, m. (Рес. и Срем.) vide бато. Bamak, m. die Hüfte nebst dem Fuße benm Geflügel, femur (volatilium). Батал*, , покварено, развалено, запуштено, н. п. пушка, сам, сино. град, verborben, corruptus. Баталија, f. штогођ покварено, н. п. пушка, сам, vervorbenes 3eug, res corrupta.

Баталија, f. vide бишка.

Баталиши, им, v. pf, н. п. пушку, сал, виноград, verlaffen, vermanis lofen, desero. Батаљивање, п. Das Berwahrlofen, neglectio. Батаљиваши, љујем, v. impf. verlaf= fen, negligo, desero. Батаљица, f. Der Rumpf des Urms, ols ne Hand, brachium mutilum manu. Батар, тра, м. вода у Мачви : ,,Иза Бапiра са села Салаша „Тврде спiраже покрај Батра баци Баташи, ам, v. impf. (сп.) (cf. ital. battere?) falagen, flopfen, pulso : ,,Божић баша на обоја врата, „Да унесе при товара злаша пјевасе у очи Божића. Башачић, m. dim. 9. батак. Башина, f. 1) ber Stod, fustis. 2) cy, лудаст човек, Der Stod, stipes. 3) оћеш башину! bu frieght (thun) es ges wiß nicht, nequaquam auferes (facies). Башинање, п. Das Borbringen von Dumis mem Beug, deliratio, nugae. Баминами, ам, v. impf. говорити коjeшuma, dummes Zeug daher schwäßen, nugari. Катиница, f. dim. v. башина. Башли*, adj. indecl. vide cpeћан. Балија, m. Der Gülide, felis. „Jep je Лазо у боју батлија Bámo, m. (Epù.) 1) hyp. von бpam. 2) manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater. Бамок, м. (око Дунава доље од Пореча} gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.

Баура, f. само у овој загонетки Јаше муша на баури? m. ј. сврака на крмачи. Бацакање, п. дав umberwerfen ber füs Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакашисе, амсе, г. г. impf. н. п. ноrama, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes.

Бацање,m.Dab leife Etedjen,punctio lenis. Бацање, п. дač Berfen, jactatio. Бацати, ам, dim. 5. бости. Бацати, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. 2) пушке, loêiфießen, emitto ictum. Бацаписе, амсе, v. r. impf. merfen, jaeere : бацајусе ђеца камењем. Бацкање, n. dim v. бацање. Бацками, ам, dim. . бацати. Баципи, им, v. pf. 1) werjen, jacio. 2) пушку, Іов{фiegen, emitto ictum. Бацилисе, имсе, v. г. .pf. werfen, jacio : „Просми Боже и бијела цркво, „Да се бацим једном преко тебе Бачва, f, велика каца заднисена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, м. ciner aus Dес Бачка, Serbus Bacia, Бачванка, f. Die Batfđevin, femina ba

ciensis.

Бачьански, ка, ко, 1) 23atier, baciensis. 2) adv. wie Batscher, more baciensium. Бачванче, чета, u. cin junger Batfcher, puer. baciensis.

Бачванчица, dim. 9. Бачванка.
Бачка, m. Die Satila, regio baciensis.
Бачки, ка, ко, Batíder, baciensis.
Баџа*, f. рупа на кући, куда излази
дим, òér Maudfang, bas Raudlod,
fumarium. cf. комин, димњак.
Баџак, п. даt Bein, Der Scentel, crus.
Баџаклија, f. Der Solänver Dulaten (me:

gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus.

Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, т.ј. предни крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође; декаде, ipsum. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баща,

Смаил баша н м. д. 2) баше, pl. cine Met Mtveliger, nobilium genus: „Осилише баше Бијоградске Башење, п. 𐐨аз Багфей (Baida gu eis nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Betragen wie ein Balфа, affectatio dignitatis bassae.

Башин, на, но, деб ваíфа, bassae. Башински, ка, ко, 1) Baiфaz, bassae, bassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae. Башиши, им, v. impf. когa, žu einem Basche! sagen, bassam appello aliquem. Баш тисе, имсе, v. г. impf. fit zum Bascha machen, facere se ipsum bassam. Башимисе, имсе, V. r. impf. fid als Bascha betragen, stolz thun, affecto bassae dignitatem et jus. Башка *, vide особито, н. п. он ЖИЕН башка од свога оца, ш. j. не живи

Бегеј, m. Drt im Banat, nomen loci in Banatu.

Бегенисами*, нишем, v. pf. н. п. ђевојку, јело какво, чоу, Gefalen finden, probo.

Беглук*, m. 1) Die Frohne, angaria, opera serva: отишли на беглун. 2) дес Fiscus, das Aerarium, die Kammer, der fürstliche Schah, fiscus : Bojниäима дају барут из бегʌука; узели му све у беглук (confiβcitt). Беглучење, бес Frobnbienit, operae servae praestatio.

Беглучиши, им, v. impf. frohnen, angariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам6ap, herrschaftlich, domini. Бегов, ва, во, De3 Begs, begi.