Page images
PDF
EPUB

Ви.

••

Ж И Е

2

этију и у суштествителноме (које од њега постаје) на ње, ду , з уж, лу», нуњ, суші, мук, н. п. судим, су, а, суђен, суђење; газим, гажа, гажен, гажење; палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брањен, брање нье; просим, проша, прошен, прошење; мутим, мука, муен, мућење и пи: д А у они који се овршују на бим, вим, мим, пим, уметiне се љ(на оним нстим мјестима, ђе се у ови препвори ду $, з ужі, луљ, ну њ, суш, пу 6), н. п. љубим, љубља, љубљен, љубљење; ловкм, ловља, ловљен, ловљење; мами ммама, мамљен, м а м љење; III 0пим, попља, мопљен, пі опљење и Пі, д.

2) Млоги глаголи, који се свршују на би м, вим, дим, лим, мим, ним, пим, тим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и оспало шпио је од његове чете) по другом спрезању (на епи); и по Ерцеговачком нарјечију препівори се ду $, лу љ, нуњ, пук, а послије б, в, м, п, уметiне се љ пред е, н. п. дим, виђелі и, виђе, виђео: волим, вољети, воље, вољео; mавним, павњеми, павње, пављео; вршим, врћетн, врће, врћео; сврби, сврбљеми, свобље, сврбљео; живим,

епи, живље, живљео; грм им, грмљепші и, грмље, грмљео; трпим, прпљепти, прпље, прпљео нп. д. А у Ресавском нарјечију ови сви глаголи имају само е мјесто и, а полугласна се слова не мијењају, нити се умеће љ, н. п. видим, видели и; волим, воле ти, волео; сврбеп и, прпелі и, прпе, прпео и т. д. А у Сремачком нарјечију (катио и у Ерцеговачком, као што сам напоменуо ће је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видим, види шн, види, видио; воли м, воли ми, воли, волио; Ірпим, трпи пи, прпио и т. д.

3) Млоги глаголи и овога спрезања (особило средњи на чи м) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чеше) по првом спрезању, н. п. држим, држа ми, држа, држао, држање; бјежим, • бјежали; јечим, је

, јечап и ; звёчим, звёча пти; мрчим, мрчал и; дречії м, дречали, крёчим, кречами; мўчим, муна пи; ўчим, учат н; влечём; клеча піи; трчим, трча пи; в рішним, вріш пап и; пй шпим, пиш мами; споји vi, с па

апии (ђекоји сііисатељи наши пишу спіојаш и, да им иде по правилу као спојим) ; бојим се, бојат и се и пт. д.

4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а оштро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителномі", н. п. крој им, прој, кроје; спојим, спој, спојте; бројим, број, бројпе и п. д. Али који се не изговарају ошпиро, него се глас пропәже, они имају по правилу, н. п. по ајим, тајн, majи пе; пајим, паји, паји ше; бујим, буји, буји ше; гаjй м, гај it, гајище.

5) Испина да по општему правилу код свију несавршителни глагола постаје суштествително на ње од страдателног причаспија кад се промијени н на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писан, писање; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен; слављење и т. д. Али се опеи (особипо у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) код глагола овога спрезаньа, особио који се свршују на дим и ни м, говори joiш и друкчије (п. і. не промјењује се л на љ, ни н на њ), н. п. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; браним, бранење и п. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и Пі, д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може бити да би по рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вртење, прпење, срдење и пi. д, прем да је свуда обичније вртење, пірпљење, срђење и п. д.

Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. О нарјечијама, о предлозима, и о междумешијама није пријебе говорищи, зашто су овқе. У Рјечинку.

[merged small][merged small][merged small][graphic][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][merged small][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][subsumed][ocr errors][subsumed][ocr errors][ocr errors][subsumed]

*) Nil sonat (nisi forte vocalem mutam), sed r literae, quae Serbis, sicut Bo

hemis , vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur , ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur , e. g. ympbo, salp

Kamu, lege u-mr- o, za-r• kati. **) Sonos g et x vix invenias in vocibus genuine Serbicis ; sed utramque literam

ob yoces peregre adscitas ex alphabeto Cyrilliano reliquimus.

ІІ ТА МЛАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ.

весе

веее

[ocr errors]

амсе

.

писе

У свакој књизи има штампарски погрјешака ; али ј1 се надам да и у овом рјечнику не ће бити птако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овље ћу назначили ђекоје мало веће, које сам ја нашао :

1) условима: наш пампано. ђе. мјесто. наш щампано. ђе. мјесто. Генеапи у реду

Бенеліапи | pf. Код повлачити impf. Тоналу код Божји дан Божићу напjесе - полажајник напијесе варење

прашак Тыма у реду Всіма

- премишљаписе Бидило

Видило pf.

- преобуватисe impf. код виме

приднгу — придикисе придигнуа Doke уреду Boke

інсе Брачам Врачати прилоњати у реду

прислоњаци Грцање

Врцање ружа код ружичица Ружица код изрезак

затто

сраслица Козирица у реду Козарица / напет — срез просцКод колачи

просци новнуцима - марпош Новцима

сирацар творило сирац
теони
уреду

Теоци
- меркапи

Cpjemy Код труд Сријему бадавација — муктација бадаварија повуни, — пута повуци pf.

намамљивати impf. узбайца у реду узбедица намјеравиње — намеравање на мјера. І чађење Код чашање чаћење

черное - четрнае. четрнае. напијати била сліоро стеро

сторо jaa

— насад jaja годуни — читлуксай- години нашинки у реду нашинска

бија fr. код осуђивати impf. бур а

шкембе

браг отпучати

соколе

—гласоударе. сокола ум — отриjебни им

Hija (cmp. XXXVII) пјан чина пијанчина ијанчина [меје

у склоненију моје

ка

ска

зашто капетан

[ocr errors]
[ocr errors]

Ис-
Пламен
ам

вање

нила

OM

ам

2) у гласу. Овђе сад није вриједно писали оне ријечи ђе је оппао знак гласоударенија (зашто има такови ријечи млoro, а не чини велике шпеше); него һу само оне да назначим, ќе знак гласоударенија споји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјеспу); па и по само ћу назна чити онако, као што треба да буде, а како је нашпамиано, може сваки виђети у књизи: банагінсе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече, кованлук (мјеспо кованлук), коно, літати, мажење, масан, милиппи, млечни. ца , мразилінсе, надска ківање, оглавина, одаднити, одaпиратисе, Оливера и Оливера, онако, Осто, отрёскатисе, помешали, поліпомоћи, раз. гријати, Топчидер, трнуля (н. п. ватру), пурчапи, угарнице, угарчић, цвілепти, чарапчина, шieilана, шпокоји (и типокоји);

пушка уп, склоненију мјесто пушка
књиге
(у род. јед.)

књиге
Змијо (у зваш. јед.)

Змijo жутој у I. склон. у д. јед.

жуј жутбме

жўтоме свију у род. млож.

свіју ужи на спірани XLVI.

у й дами

дасып пањи

пањи јачі

јачи

- с.

д од А Т А к.

Кад је остало ово мало бијеле арпије, ево још нешто да додам:

1) На страни ххх. и xxxІ. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако 'претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н, п. говори се шњим, шљудма, ж ђако м, з Богом, бес

посла,

бес коња, препкућом, о-Дунава, и Земуна, пре побом и т. д. Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Лалини, зало нијесам ни ја ћео (ни смјео ; а докле су они ншли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако Кедбуде тало писати, може слободно: - ни један му паметан човек не може реtін да нема право : за і по се иако говори; а шњим налази се већ и у књигама ђекојим (н. п. у Досите овим, и у г. професора Игња. повића).

3) у Шумадији се често у говору изоставља су полу прошавшем ху скоро прошавшем времену у првом лицу млоік. броја, м. п. купљамо, једамо, ідімо, но шамо; дођомр, идомо, носимо, яў. пямо и т. д.

3) предем, везем, пресем, плетем, и остали овакови фекоји глаголи, могу имали полу прошавше вријеме и на ија, п. ј. предија (предијаше, предијасмо, предиjacmе, предиjay), везија, шресија, племија и пi. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зеб ем може бити да би ко рекао и зебија, зебија. ше и т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) у склањању сушп. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови испи глас , као и оне што су метнуте за примјер. То је за туђина највећа mежа у қашем језику, и Бог зна oke ли се кад моћи друкчије научили , него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п. ми је игрије имају у нмен. једнак глас, а у оспалам падежима грије има грйја, гри јови и п. д. масло и весло имају у имен. гоптово једнак глас, и весло има у млок, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим шако ошпиро, Као и у род. јед. ; шако се испо поље оціпірије изговара у јед. броју, него у млож. ; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у мложі. броју него у јед., н. п. седло, седла; село, сёла и т. д. Алк што н. п. у Бијоградској наији ћешто говоре обнац, кв нац, куку. руз, сёло и т. д. (мјеспію донац, конац, кукуру, вело), до ме иде у ово о чему је мој говор.

« PreviousContinue »