"

ван"

имају обичај рећи ономе, који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспапти: зашто Други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п.

Ој на делу на голему боб се зелени. „Ако га је посејао те се зелени?

Мирко *) га је посејао те се зелени, „Ружа **) га се назобала, срце је боли. „Колалом лалом ко му отац беше? „Колалом лалом шај му***) отац беше.

,, Колалом лалом ко му деда беше? и т. д.

Бабини

Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дни, т.pl. Letma Märzhnee, nix укоби, I cadens meuse martio. Приповиједају, да је у то доба некаква баба ишкерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц марцу не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи". На то се расрди марш, па навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу, да се и данас може виђети у некаквој планини (ђе се то догодило) оно камење, што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи, а јарићи око ње.

Бабино уво, п. ein Kraut, herbae genus. Бабица, f. 1) dim. . баба. 2) bie Seb. amme, obstetrix. 5) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему откивају косе.

*) Или како буде име оцу. **) Или како буде име матери. ***) Како му буде име..

Бабичиши, им, v. impf. Вебüfe
Iciften, obstetricari.
Бабо, т. (Ерц.) vide отац.
Бабов, ва, во, дев бабо, patris.
Бабура, eine Xet itbenen Dfens (ofnе
Kachein), fornax simplicissima.
Бабускара, f. vide бабетина.
Бабушина, f. дав
guinalis.

ifi, caro in

Баврљање, n. Umherlenbern, vagatio. Баврљати, ам, v. impf m беси, vagor.

Бага, f. некаква болест коњска.
Багана, f. кожица јагњећа, vaš Ľamm=
fell, pellis agnuina.
Багатела, f: (у Сријему, у Бачк. и убан.)
bie kleinigteit (bagatelle), res parva,
Баглама, f. 1) (највише се говори у
Млож. бр. багламе) оно гвожђе,
што држи врата за довратник (cf.
шарkе), Angel und Band an der Thüre.
cardo et vinculum januae. 2) мала
тамбурица од при жице, trichor-
dii genus, eine kleine Pandore von
drey Saiten.

Багљив, ва, во, н. п. коњ.
Багрдан, ш, мала варошица између
Јагодине и Баточине.
Багрена, f. ber cacienbaum,
pseudoacacia Linu.

Бадава * Бадавад, Бадаваде,

unentgeltlich, gratis.

Robini

Бадаваџија*, m. ber alles umfonft Gaben will, qui omnia vult sibi gratis dari. Бадало, п. оно мјесто, ђе ударају ђеца крајем од штапа кад се банају. с. банащисе.

Бадањ, дња, m. велика шупља клаДа, што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици, Бадање, п. дав Stedmen, punctio. die Röhre, canalis. Бадаши, ам, v. impf. 1) leife fteen, pungo leniter. 2) leife gehen, incedo Бадем*, m. Mandel, amygdalus. punctim. Бадемов, ва, во, Жардel., amygdali. Бадјава, Бадјаваде, Бадјавад, Бадљи, f. pl. некаква

очима.

жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе жишом и одговори му: „Дао ши Бог добро срешњи и честити". По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шест или на осам волова, па наћерају кроз кућу, те ишћерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући — Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, те метну у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. с. Божић ипд полажајник. Бадњи дан, њега дне, m. der hrift. aben, dies ante festum Christi uataie. Бадњић, m. dim. . бадањ. Баждарина, f. (ст.) Solgel, porto

rium:

„На водици вила баждарица, „Те узима тешку баждарину: „Од јунака оба цена ока,

А од коња ноге све четири Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, portitrix (?), cf. баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. кантар, sölnerisch, portitorum. База, f. vide зова.

Базерђамбаша*, m. ber mit dem Mus. und Sinfuhr. 3ole Selente, portorio praefectus.

Базерђамбашин, на, но, без базер-
Бамбаша, portorii praefecti.
Базерђан*, m. vide трговац.
Базјаш, т. мали намастирић на ли-

јевом бријегу Дунава (у Банату). Баир, m. аз Ufer, гіра, cf. бријег,

обала.

Баја, 1. Нур. у. баук.

Баја, f. Start in Suðungern, nomen urbis. Бајски, ка, ко, von Баја. Бајалица, біе Зauberin, incantatrix. Пјевају како се разбољео у сватовима (кад се женио бунгур челебија Мараном ђевојком) купус на сланини, па му довели проју бајалицу да му баје: „Проја баје, купуса нестаје. hajáшe, n. das Zaubern, incantatio. Бајаш, ша, пю, altbađen, vetus, non

recens.

Бајати, јем, v. impf. zaubern, incanto (morbum, dolorem).

Бајко, ш. Жаппšname, nomen viri. Бајна лука, f. град и варош у Бост ни на води Врбасу. Бајнолучанин, човек из Бајне луке. Бајнолучка, Жена из Бајне луке. Бајнолучка, ка, ко, son Бајна лука. Bajo, m. Mannsname, nomen viri.

Бајчета, т. Тапи$name, nomen viri.
Бака, f. hyp. . баба.
Бака *! vide гле!

Бакал*, т. трговац, што продаје
сир, масло, мед и т. д. дег ре=
zerenhändler, condimentarius.
Бакалка, f. діе pezerenärämerin, con-
dimentaria.

Бакалница, f. бакалски дућан, дав Spezerengewölbe,taberna condimentarii. Бакалов, ва, во, деб бакал, condimentarii. Бакалски, ка, ко, 1) Gewürzträmer=, condimentarii, 2) adv. wie ein Gewürz trämer, more condimentarii. Бакар*, кра, т. дав Æupfer, cuprum, Бакат, кта, т. дав Setrappe, incessus cum sonitu.

Баква, f. оно мјесто, ђе се стаје ногом, кад се баца камен с рамеHa, Standort der Steinwerfenden, statio jaculantium saxa.

Бакин, на, но, ber бака, vetulae.
Баклава*, f.eine&rt пиша,placentae genus.
Бакрач*, m. vide komao.
Бакрачић, m. dim. . бакрач.
Бакрачлија*, f. vide узенђија.
Бакрен, на, но, tupfern, cupreus, aeneus.
Бакшање, п. даš Zrappen, incessus
cum sonitu.

Бактати, кћем, v. impf trappen,
sonitum edo incedens.
Бакуља, f. на дрвету (особито рас-
тову и церобу) до коре, од при-
лике с три прста дебело. Бакуља
је бјеља од правога дрвета и
прије иструли од њега.
Балабан*, m. назеба, кијавица, дет
Schnupfen, gravedo, pituita.
Балав, ва, ro, roßig, mucosus.
Балавац, вца, m. Der Roßige, puer mu.

cosus.

Балабица, f. Дав Ховтаòфен, pucla

mucida.

Баланшић, m. ber Sloppel, tudicula. Балван, m. Белики дирек као греда, Balken, trabs.

Бале, f. pl. слине, ber Rok, mucus. Балега, f. H. п. говеђа, коњска,

обија, ber Unflat, Bichtoth, stercus. Балегање, п. даš Mifßen, Kothmahern (vom Vieh), cacatio pecorum. Балегати, ам, v. impf. miften, čen Koth von sich geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење.

Балија, f. (verächtlidh) ber Zürle, turca, (per convicium). Балијетина, f. augm. 9. балија. Балипи, им, v. impf, raßen, muco maculo 2) rosen, meinen, muco maculor flendo. Бало, m. vied балавац.

Балсам, m. der Balfam, balsamum. Балша*, f. vide секира (али се риз

Барабар*, in einer linie, simul (it, non sequitur) parallele. Барабарење, п. дав Behen in gleimer Linie; das Messen, contentio. Барабаритисе, имсе, v. r. impf. с ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредитисе. Барак, m. eine Art langhaariger Sunde, canis pili longi.

Барат, m. nom. propr. einer Stadt: Ја сам јунак од Бараша града, Ја сам диздар у Барашу граду Барашање, и. дав зuthun. Saben mit jemand, negotia cum aliquo. Барашати, ам, v. impf. (som ital. barattare) C KHM, mit wem zu thun(Geschäf= te) haben, negotium habere cumaliquo Бардагџија * m. Rannentöpfer, cantharorum figulus,

Kanne

Бардан*, т. кочаг с носцем,
(irdene), cantharus fictilis,
Бардачина, f. augm. . бардак.
Бардачић, m. dim. . бардак.
Барем, vide бар.
Бареш, m. umpf, palus.
Барило, п. некаква мјера (ital. barile,
frang. baril), etma eine Zonne, огса,
amphora: колико је Дунаво, има у
њему сто барила воде (у припови-
јешки).

Барица, f. dim.. бара.
Барјак m. Fahne, signum, vexilium.
Барјактар, т. Jahnenträger, signifer.
Барјактарев, ва, во, без авnen
Барјактаров, ва, во,Jträgerb, signiferi.
Барјактарски, ка, ко, 1) ähnriš,
signiferi. 2) adv. wie ein Jähnrich,
more signiferi.

Bapjam*, m. das Bairamsfest, festum
Bairam apud Turcas.

Барјамовање, п. дав Severn дев Bai= rams, celebratio diei baira m. Барјамовати, мујем, v. impf. n. pf. das Bairamsfest begehen, ago diem festum bairam:

„Смиљанићу домадер се нађи, „Нека Турци с миром барјамују Барјачић, in. dim. v. барјак. ьâрka, f. der Fischbehälter, Fischhalter, vivarium piscium.

Барна, m. (по Сријему и по Бачкој) der Gaul, caballus. Баровит, ша, mo, fumpfig, paludosus, uliginosus.

Барут*, м. пушчани пра, давер, pulver, pulvis pyrius. cf. пра. Барутана *, f. дав Pulvermagazin; bie Pulverfabrik, horreum pulveris pyrii; officina pulveris pyrii.

Баруший, на, но, н. п. кеса, Pulver =
(Beutel), pulveris pyrii.
Bacamak, m. die Treppenstufe, gradus.
Басамак

Басаши, ам, v. impf. ићи не гледајући

куда, дађе lender, incedo temere. Баскија, f. vide жиока.

Bacma*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum. Баста, in der Redensart: то теби не баста учинити, т.ј. то ти не можеш учиниши (bon ital. basta?); ако ти баста. Басписати*, ищем, v. pf. jertreten, vernichten, perdo. cf. пoraзuи, покварити :

Лави би му чадор басшисали Баш*, m. vide срећа.

-

Бата, т. (Рес. и Срем.) vide бато. ьamâк, m. die Hüfte ́nebst dem Fuße beym Geflügel, femur (volatilium), Батал *, покварено, разваљено,

за

пуштено, н. п. пушка, сам, сино град, verborben, corruptus. Баталија, f. штогођ покварено, н. п. пушка, сам, verborbenes eng, res corrupta.

Баталија, f. vide бишка. Башалиши, им, v. pf, н. п. пушку, сам, виноград, verlaffen, честайка lofen, desero.

Батаљивање, п. дав Berwaßtlofen, neglectio.

Башаљиваши, љујем, v. impf. berlaf= fen, negligo, desero. Батаљица, f. дег Киmpf бев Urms, o ne Hand, brachium mutilum manu. Батар, тра, т. вода у Мачви: „Иза Бапіра са села Салаша „Тврде спіраже покрај Батра баци Баташи, ам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?) schlagen, klopfen, pulso: ,,Божић баша на обоја врата, „Да унесе три повара злаша пјевасе у очи Божића. Башачић, m. dim. . батак. Башина, f. 1) ber Stod, fustis. 2) су, лудаст човек, ber tod, stipes. 3) оћеш башину! ди Ertegft (thuft) eв де wiß nicht, nequaquam auferes (facies). Башинање, п. даš Borbringen von bum: mem Zeug, deliratio, nugae. Батинати, ам, v. impf. говорити коjeuma, dummes Zeug daher schwäßen, nugari.

Батиница, f. dim. 9. батина. Башли * adj. indecl. vide срећан. Батлија, m. ber Slüdlime, felix. „Јер је Лазо у боју башлија Бато, т. (Ерц.) 1) hyp. son брат. 2) manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater. Баток, т. (око Дунава доље од Пореча) gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.

Баура, f. само у овој загонетки Јаше тута на баури? ш. ј. сврака на крмачи. Бацакање, п. дав Umerwerfen bет

Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакашисе, амсе, v. r. impf. н. п. ноrama, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes.

Бацање, т.дав leife tedhen,punctio lenis. Бацање, п. дав Berfen, jactatio. Бацати, ам, dim. . бости. Бацати, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. 2) пyшke, losschießen, emitto ictum. Бацатисе, амсе, v. r. impf. merfen, jaeere: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, п. dim . бацање. Бацкати, ам, dim. у. бацати. Баципи, им, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушxу, lоsschießen, emitto ictum. Бацитисе, имсе, v.r. pf. werfen, jacio : „Прости Боже и бијела цркво, ..Да се бацим једном преко тебеБачва, f, велика каца задничена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачвания, m. ciner aus der Бачка, Serbus Bacia.

Бачванка, 1. діє Batfmerin, femina haciensis.

Бачвански, ка, ко, 1) Bather, baciensis. 2) adv. wie Bather, more baciensium. Бачванче, чета, и. ein junger Bat{her, puer. baciensis.

Бачванчица, dim. . Бачванка.

Бачка, т. діє Bathta, regio baciensis. Бачки, ка, ко, Batfher, baciensis. Баџа*, f. рупа на кући, куда излази дим, бег Хаиhfang, базаи loh, fumarium. cf. комин, димњак. Баџак, п. дав Bein, der Shenfel, crus. Баџаклија, f. ber Soländer Dutaten (mes

gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus.

Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, ш. ј. предни крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа ; баш сад дође; декаде, ipsum.

Баша*, m. 1) у Србији и у Босни зоБу свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баща,

Смаил баша н т. д. 2) баше, pl. eine Art Adeliger, nobilium genus: „Осилише баше Бијоградске Башење, п. даз Ваfфen (Вафа зu eis nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Betragen wie ein Bafфа, affectatio dignitatis bassae.

Башин, на, но, дев Вафа, bassae. Башински, ка, ко, 1) Зафа., bassae, bassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae.

Башиши, им, v. impf, когa, žu einem Basche! sagen, bassam appello aliquem. Башитисе, имсе, v. r. impf. fih um Bascha machen, facere se ipsum bassam. Башитисе, имсе, v. r. impf. sich als Bascha betragen, stolz thun, affecto bassae dignitatem et jus.

Башка*, vide особито, н. п. он жиЕН башка од свога оца, ш. ј. не живи с оцем.

Баш кнез, m. cf. кнез.
Башлук*, м. 1) глава у преслице, бес
Rocten, colus, 2) оглавар коњски, дет
Salfter, capistrum.

Башшина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, vätetliches rbe, patrimonium.

Башча*, f. 1) градина, Garten, hortus. 2) шљивик, или оно мјесто. куд су посађене јабуке и крушке, Obstgarten, hortus.

Башчина, f. augm.. башча.
Башчица, f. dim. . башча.
Башчован*, m. 1 Gärtner, hortula-
Башчованџија, m. I nus.
Бденије, п. vide деније.
Be, interj. geh, abi:

„Бе не лудуј моја снао драга Бег*, m. ber Beq, begus (?). Bér, m. (Рес. и Срем.) vide бјег. Бегање, п. (Рес. и Срем.) vide бјегање. Бегаши, ам, (Рес. и Срем.) vide 6je

гати.

Бегеј, m. Drt im Banat, nomen loci

in Banatu.

Бегенисати*, нишем, v. pf. н. п. ђевојку, јело какво, чоу, Befalien finden, probo.

Беглук*, m. 1) bie Großne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) дес Fiscus, das Aerarium, die Kammer, der fürstliche Schak, fiscus : Bojниäима дају барут из беглука; узели му све у беглук (confiscict). Беглучење, бес rondienft, operae servae praestatio.

Беглучиши, им, v. impf. frofnen, angariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, ам6ap, herrschaftlich, domini." Бегов, ва, во, дез Ведs, begi.