Page images
PDF
EPUB

А.

1

2

А, ) abet, at, vero. Ја га љубим, а Авдин бровица , . bie 2nsitors frau,

он" се ошире; ја дођо, а он оде; uxor judicis militaris. ако не кеш, а пи пољуби, па оста. Авдіторскії , кa, кo, 1) 24ubitorв,

EH. 2) a ? ah? ain'? itane ? 3) a! ab! ah! judicum militarium. 2) adv. wie ein дар“, m. vide ap.

Auditor, more judicis inilitaris. Аба, і дав дьа : Зиф, papni crassissi- Авељача, f. vіdе вељача. mi genas.

Авел, f. Abajanja *, f. die Schabrake, stragulum, Abémnya, f.j

das Gespenst, spectrum. stratum , ephippium.

Авлапан, она , но, vidе алватан. Абäње, р. Вавёtraрaзiren (Фев Хоёев), Авлија*, f. .) улица, дее фоf, aula. detritio panni.

2) велика бијела марама (авли – маАбати, ам, у. impf. н. п. аљину, аб. рама) што се завјешају bевојкө

tragen, strapaziren , detero panuum. кад се удају. Абација * , m. Der 2ba • Хиф • сфneiber, Авлијнский, ка, но, н. п. врата, фоf, sartoris genus, daber die Beywörter: aulae.

бацијин, на, но; абацајнскі (аба- Авлијска, кa, кo, vide aвлијискн. цијски), ка, ко.

Авли - марама *, f. cf. авлија. Абацилук*, m. Вав баnѕwеrе бев аба- Аврам, ш. (cf. Быпїe ХVІЇ, 5), 2беа.

uma, sartoriae (vestificinae) genus. bam, Abrahamus. Абењак, m. капа од абе, eine 91üве Авma, f. vіdе апта.

von Aba: Tuch, galerus e panno crasso. Авлінің, m. vide аплик.
Абер*, м. Хефrit, puncius, cf, глас. Автика , f. vіdе аптика.
Абердар, m. 1 п. ј. топ или пушка Автов., ва, вo, vide аптов.
Аберник , m. (шпіо се мебе на глас), Автовина , f. vіdе аптовина.

die bārmkanone, tormentum tumultum Ara*, m. der Uga (Herr), dominus. cf. puntians:

господар. „Па он меkе попа aбepдара Агадара* f. (сп.) сабља, што се но„Те избаци пушку аберника

си под коланом (?) : Абонос, m. дрво, што у води опіврд „Агадаре с обадвије стране не {yaбoнoсисе) као камен.

Aranyk, m. das Agathum, dignitas agaes Абрашљив, ва, вo, vide пjегав (н. п. „Агалуке сәби задобно коњ исюд репа).

Агин, на, но, бев 2lga, agae. Абриоша, ш. бес Фоftеnträger, fami- Агиница, f. Sіе 21gin, Srаи бев 2ga, gerator.

uxor agae. Аваз“, т. еtіmme, fox, cf. глас. Агінскі, кa, кo, 1) 2lga*, agarum, 2) Аваяз*, m. vіdе вайз.

ady. wie ein Aga, more agae. Asaj! interj. vide jaoj.

Аго, m. hyp. р. ага. Авала, f. веbіrge füsoftli von Selgraь, Агршак, шка, m. као мали колуптик mit Ruinen einer alten Burg des Rits од кости, или од рога, што жене ters Порча yon Авала:

напичу на вретено (да је пеже у „Покликнула пребијела вила

руци), кад почињу преспін. Српки„Са Авале изнад Бијограда

ње по селима одломе по пола окомАсан

m. der Mörser, mortarium. ка, па нападну на времено мјесто Авдес*, , m. die Abwaschung (des Türlen)

агршка. реr bеm webеte, ablutio : узео авдес ; Ада*, f. vіdе острво. „Чисто Турски авдәс узимаше - Ада? ада како? ја доф; frepli; wit Авдесни, на, но, н. п. марама, 26. anders ? imo vero, masds, ablntionis.

Адам, шабат, Adam, Adamus. АЕдитор, m. per 2upitor, cognitor caus- Адам , m. 27 аппвпате, поmеn viri.

sarum militarium. Авдиторов, ва, во ,

Вес 2мдitore, ju- Адамов, ва, во, гиатв, Adami. dicis militaris.

Адамско кољено, д. (24vam etadi m)

A

nennt man das Muster einer Ehefrau, Ajbân*, m. das Thier, animal, of, *Bplus quam Penelope.

винче, звјерка. Адеm*; m. vіdе обичај.

Ajrûp* , m. der Hengst, admissarius. cf. Адіђар*, м. Bold • uno Bilbergerätbe, жаријебац.

аиф офтиф, aurum et argentum cae- Aјгировипі, па, то, п. ј. коњ, Tengt; latum, gemmae pretiosae.

unverschnitten, integer, non castratus. Адица, f. dim. p. ада.

Ајгируша, f, unbäntigen BefФle+tutries Аднаў, ш. (у Сријему и у Бачк.) бес bes, mulier furens libidine. Gendarme, licior (?).

Ајде, ајдемо, ајдете, geben wit! (fe. Адум, m, 1 ohne Geschlechtstheile, allons) , eamus. Адумац, мца,m. expers pudendorum. Ajayk, m. 1) der Straßenräuber, latro

да кажем адум сам, а он дријеши (in diesem Lande weniger abscheulid. гале да ј*6*.

und näher dein Heldenthume); OMAe! interj. um das Rindvieh auszutreis шао у ајдуке, еr ijt ein Räuter gea ben, vox agentis armenta.

worden, inter latrones abiit. 2) der Ажда , m. per Drафе, беr gin warm, Gerichtsheidul in Ungern, Sirmien, draco (serpens fictus).

haiduco, hajducus, lictor. Аздија“, f. (спи.) 24rt eines Langen Obers Ајдуков, ва, во, бев ајдук , hajduci. kleides, togae genus:

AjAyKoBauhe, 1. das Räuberseyn, latro„На њему је коласта аздија

cipium. „У скуп свилен коласте аздије Ајдуковати, кујем, т. impf. іф бin eint Азна *, f. Die &affe, aeгarium, pecunia :

ajayk, latrocinor. „Дај пін мене азну и ебану — Ајдучија, f. (coll.) Die Beibuten, hajAzua jap, m. der Zahlmeister , quaestor.

duci. Азнадарев, ва, во, бев Забlmeiters, Ajavчина, f. 1) бав яäubetbanswerE. Азна даров, ва, вo, quaestoris.

2) augm. 9. ајдук. Азнадарче, чета, н. еіn junger 3abl. Ајду чица, f. Die Räuberin, praedatrix. ! meister, quaestor juvenis :

Ајдучки, кa, кo, 2) räuberifф, latro„И бабино младо aзнaдaрче

num, 2) adv. räuberisch, more latronum. Азур*, vidе готов, спреман, опpaвaн. Ајфиди *! berrli, munperfфön, praeАзур кола без почкова.

clarus. cf. фиди. Азурaлa* ! auf ! agite! спремајмесе : Ajja, vide aja. Азурaлa кипа и свапiови

Âjka, f. die Treibiagd, venatio, qua exДир*, m. 1) vidе задужбина. 2) аир ! citatae a servis ferae, in biviis triviisnein, non; daher aus i und e das que a venatoribus excipiuntur. Bortspiel:

Ајкање, п. дав Зreibjаgеn, venatio. А. (н. п.) Јеси ли га виђео ? Ајкапи, ам, т. impf. jagen, venoг.

Ајош , m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) А. Апр је на Вишеграду ћуприја. der Schijfsknecht, helciarius, cf, iaħap. дирала *? wie ? Фав іt ? quid ita ! Ајошнії , кa, кo, 1) Gфіff&#nефt&= , hel„Аирала, кукавицо сиња ?

ciariornm. 2) adv. wie ein Schiff&knecht, „„ЦІiно си піако рано долећела ? —

more helciarii. Auc! interj. Zuruf an den pflügenden Ajc! vide anc.

Офfen, bag er fit feitärts weпрe, Aјскање, п. vіdе анскање. vox vertentis boves aratores.

Ајскапи, ам,

vide aйскапи. Аискање, в, дав аис - fagen, uѕus vocis Aiснутпи, нем, vide aиснути.

AK*, m. 1) der Lohn, die Besoldung, sti. Аискати, ам, у. impf, п. ј. вола, аис pendium, merces, salarium, cf. плата. fagen, dico aис.

2) ak my je, das hat er verdient! es ist Аиснутии, нем, v. pf. п. ј. вола, 2) анс ihm recht geschehen, liabet, habeat sibi.

fagen, dico акс. -2) ibn bag aис mit Анамоли (а камо ли), wie ert, nedum : der Peitidze beibringen, excito flagel не дам ни mеби, а камо ли њему; lo ad vertendum.

„Сиротињо и селу си петика, Aj! he! heus (als Ruf, und fals Ant: „„А камо ли кући у којој сік. wort):

Ariin би (у Сријему, у Бачк. и у Бан. Aja, ah! nein; nicht doch; minime. по варошима), као,

als wenn

ac si. Ajaье, п. Зав Зевüттеrn um еtmав, Акмаца*, f. пица, као кобац, коју

Турци

особито бегови , уваме Ajánı, m. vide Bajam.

младу и прититоме, па је носе на Ајати, ајем, у. impf, за кога или за руци, као сокола, и у јесен лове

пimo, ji, tümmern, curo, cf. марипи: с њоме препелице. „Ил' не чујеш, ил' не ајеш за ме — Ако, Фепи, si.

Б: Аир.

анс.

cura,

• equa rufa. equae rufae.

[ocr errors]

ко

[ocr errors]

ÁBoe, m. ein Eimer, amphora.

Ana Marka, f. ein einzelnes Werkzeug, Аловче, чепа, р. ein Eimerfäßchen, instrumentum. vas amphorarium,

Алаптов, ва, во , бев Тифјев , rufi equi. Aroke, es tut nichts , meinetwegen, Алапуша , f. aлamachia кобила, eine quid tum? per me licet.

Fuchstute, Акрифакс: (акриђакон), m. See 21sфіАлаптушин, на, но, беr Suchaftute,

diafon, Arcbidiacopus. Акријера, m. Ser 21rbijerej, Obеrрrіе. Алаужа , f. vide, лапавица. Her, archiereus: владике су акријере Алва*. . ) eine Rebljpeife (von Bei. Распове.

zenmehl, 'Schmalz und Honig), cibi Aspumanapum, m. der Archimandrit, genus. 2) од браа. 3) cf. прстен. Archimandrita.

Алвалук", m, дав Хrintgel (auf алка), Акримандритов, ва, во, бев 2rbi. was man Neugekieideten abfordert, comaadriten , Archimandritae.

гоllаrium, muausculum : дај алкалук Акримінаришски, кa, кo, 1) афі. (sagt man !pie in Desterreich : den Schneis mandritisch, archimandritarum. a) ady. der auszwicken).

erhimandritisch, more archimandritae. Алваліан (говорисе и авлаттан), юна, Akman', m. das vierte Gebeth der Türs Ho, weit, bequem (von Kleidern), am. ter, nad Sonnenuntergang, oratio plus.

quarta Turcarum , post solis occasum. Ancaụnja* (ambaijuja), m. Almahändler, Ал,.

m. биједа, напаст: ал те не нашао. - qui vendit aлва. Ал', adj. vіdе ружичаст.

Алдумаиче*, чепа, п. vid. алвалук, ала, f. vіdе изод.

Алекса, m. 21ter, Alexius. Ала, f vide aждaa: ало неспра! Алексије, m. alex, Alexius: Ала би лепо било, а ! wie fün möre Алексинац, нца, m. мала варошица,

to, bone ! deus quam esset praeclarum. између Ниша и Параћина. АлексиAaāj, m. ein Trupp Soldaten in Pa. начKH, ia , Топ Алексинац.

rade, acies instructa, pompa militaris : Алем драги камен, (спі.): „Туд” бе поки војска на алајс— Мә, камзама алем драги каменю „Наредисе алај за алајемт—

Anemuja, m. (der heilige) Alypius, Алај - барјак“, in. (с.) бie peerfajne, Алёмпnje , m ) Alypius. signum, vexillum:

Али, 1) aber, verum. 2) vide или. У десној му руци копље бојно, Алин драги камен, m, vide aлeмт дра. Ау л'јевој алај: барјак златан — Asājóer*, m. der Udeljürst, dux nobilium. Алка*, f, гвозден колуп (у Србији по Алајбегов, ва, вобев alajbеgв. селима говоре биjочуг), ein eifernet Алајбегоенца, f. Die frаи бев Тајбеg. Ning, z. B. Thürring, Fessel, annulus : Алак“, т. vіdе благослов : дао ми је Ко по куца алком на вратлима ?

салалом; што човек справдом Aakypâr*, in. der Koran, Alcoranus : стече, то му јз аллл; да му је „На Китапу своме алкурану:

Алов, m. велика пређа што се рибе Алале", f. pl. vіdе наруквице.

валіају, дав зіfеrnet, rete. Алілем“, alem 2nfeine паф, nisi me Aљепак, пika , m, ein kleitung@tud,

omnia fаllunt. Алалем по ће бити restis. сврака.

Аљенна, f. augm. p. аљина. Алалия, им, vidе опростишіт, бла. Амина , f. Pa8 fieio, vestis.

гословни. Кад који што купи од ADIHE, f. pl. das Gewand, vestimenta, 1 Бога, а он каже: „Алали браше.“ (auch das Bettgewand), stragula, я А онај му одоовори: „Да ми је Аміница , f. dim. p. амина. алал,

Аљкав, ва, вo, fb1af, laxus. Алаљавање, п. Сав Седпеп, benedictio. Abma, f. eine Art Zwiebeln, cepac genus. Anabusamu , Ayjem, v. Impf. segnen, be- ÂM, m. das Geschirr deb Wagenpferdes, Dedico.

lora equi trahentis. Atac, m. (áhers, der Fischer) vide pubap. Ama, aber, allein, sed. Аласов, ва, вo, vide рибаров. Amâ3*, m. (cm.) Art Gebets der Türkert, Аласки, кa, ho, vide рибарскит.

precis genus: Anám*, m. das Werkzeug, instrumenta. А у шанцу амаз проучицеБегалата нема заната.

Амајлија*, f. 1) запис , или чини какве, Алаш" , m. црвен коњ, per Хифв (Фfero), што се носе уза се, н. п. амајлија Equus rufus.

од пушке, од главобоље, од гроз. Аламасіп, ла, по, н. п. коњ, fuфв. Hatje i m. A. der Talisman, signum reth, rufus,

magicun, 2) она кесица, или ку

A &

гі камен.

адал.

[ocr errors]
[ocr errors]

cus.

[ocr errors]

мпјца, што се у њој носи запис, und diese Affectation ahmen die Aneta das Talisman : Kästchen, capsula ser. doten satyrisch nach). vando signo magico :

Анаmемница, f. діе бев Дnathеmѕ wür. „Сарајлије злапне амајлије,

dig ist, digna anathemate. „Шоо ђевојке носе у њедрима Анашемњак, m, vide aнaтeмник. AMâm*, m. das Badhaus, Badezimmer, Англија, f. D) Snglana, Anglia , Britanbalneum.

nia. 2) englisch Tud, pannus Angli. Амамик *, м. dim. , амам. Амамџик

има у свакој Турској соби (ѣе спа- Англијски, кa, кo, 1) englifф, anglicus,

вају људи са женама) за пећи. britannicus. 2) adv. englisch, anglice. Амані, пі. ј. чини ми се: аман по ће Андра, m. (Рес. и Срем.) vide Андро. бити.

Андрак, m. Не знам који му је анAmân*! Pardon! Gnade! noli me oc дран (у Сријему и Бачк). cidere, serva me,

Андрија; ш. (cf. амбріо; ?) Ancreas, An• Аманеm*, m. ansertrautев Pfant, de dreas.

positum : аманет пти Божји моја ће Андријаш, m. 2nprеав, Andreas. ца; оставио код њега новце на ама• Андрiјца, f. din. . Андрија. нем; изјeo myаманеті.

Андро , m. (Ерц.) bур. р. Андрија, Амбар*, m. 1) Das Ragasin, horreum, Анђа, f. hyp. р. Анђелија..

2) прва капа, што се дигне кад се Анђел, m. (говорисе и анђео) Per &ns игра прстена. cf. прстен. .

gel, angelus Амбарање, п. рав ufbeben Set erften Анђ'лак, лка, m. hyp. 6. анђео

Müße im Kingspiel (indem man ambap Anjeanja, f. Ungelia, Angelia. Бази ruft), levatio primi galeri in lusu Анђелијца, f. dino. р. Анђелија. annuli, cf. прстен,

Анђелски, кa, кo, englijФ, angelica Амбарати, ам, у. impf. амбар fagen, 2) adv, englisch, angelice. dico амбар.

Анђео, фела, m. vіdе анђел. Амбарнупи, нем, v. pf. 1) дићи прву Анђица, f. dim, p. Анђа.

капу, кад се игра прстена, cf, пр- Анђуша, f, augm, p. Анђелија. спен. 2) Запросити ћевојку ћего, Анета, f. 2nnette, Annula. или друго што заискапи, н. п. ја Анепта, п. р. (am etugen) bie &фгаца

сам амбарнуо на једном мјеспу. bengänge. Амбарскіі, ка , ко, н. п. око, врапia, Аница, f. dim. 2. Ана. des Magazins , horrei.

Аничица , f. dim. 2. Аница. Амбуља, f. дугачка врећа, ein Tanger Анка , f. 2Лепифеn, Annula. Cadt, saccus longior.

Анскія , кa, кo, н. п. врата, бев -бап, Аман! 24men ! amen! Амин да Бог да, deversorii. ÁMuzâmbe, n. das Amensagen, adpre. Ahma, f. (y Cpujemy) der Markhaufen catio.

cumulus (terrae) terminalis. Аминали, ам, т. іmрг. 2men fagen, Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто.

dico anen. Кад стари сват (на Антерија* (антерија), f. ein untеrties свадбil), или кум пије у здравље , mit Hermeln, tunicae genus. онда свалови, све два и два, ами- Aнтерилук*, m. etüd 3eug auf eine нају, м. ј. вичу: Спари сваю ча Anterie, pauni quantum sufficit ad anшу ппје, Бога моліі, амин !

teriam conficiendam. Âvo, hicher, huc.

Антица, m. dim. Анта. Ampea, m. der Regenschirm, (österr. das Анто, m. (Ерц.) һур. р. Антоније. Amrell, nach dem lat. umbrella), um- AHmonuja , m.

bella (major).
Ан*, ш. беr раn, dеvеrticulum,

Анпiонiiјца, т. dim. 1. Антоније.
Анушка , f. 21nna, Anna.

Анчица, f. dim. 2. Анка.
Àramena (ahamemame), f. das Anathem, Aurâp*, m. der Handscar, culter mä
Anathema :

мате било;

jor. анатемале Ђавола и

H. Áhynja*, m. der Hauwirth, dominus мена. анаmемник,

deversorii. des Anathems werth, dignus apathemate. Аналиемнице је

Анцијин , , на , но, des Hanwirths, do дан! (felten gewöhnli, бie Zone,

mini deversorii. tatt анатемниче, weil fie jim ein Анцијнски, кa, кo, t) Birthв, domin gried if фев 24nfeyet geben molen, Анцијски, кa, кo, dеvеrsогіі. 2) ady фо Rein ч, ж, ч, , 5, йоli, ift; wie ein Wirth, more cauponis.

Aumouuje, m.} Anton, Antonius.

Ана, t} Anna , Anna

анале

га

Іьегова

m.

m. vide

rus.

ва ,

во

[ocr errors]

до! interj. fapperment! Yah! Ао мој Аранђелов, ва, во, н. п. дан, Сезбрајко!

engelstag (den 8. Nov.), festum S. An доно (а оно), fo, Bann, -, igitur, at: changeli. ако није тако, а оно је овако; Аранђеловица, f. аранђелов пост, ако не ћеш пии доки мени, а оно die Faste 8 Tage vor Erzengele . Tag, Ку ја шеби.

jejunium Archangeli. Апапіёла, f. die Apothete, apotheca, Аранђеловштак, m. човек, који слави pharmacopolium.

аранђелов дан, бер деп &rsengel Anameкap, m. Ber 2potheter, pharmaco Michael zum Hauspatron bat, cliens pola,

"Archangeli. Алатекарев, ва , во, бев 2pоthеrеев, Аранђео, ђела, m. vіdе аранђел. Апаmеhаров ,ва, вo, pharmacopolae. Арање, ш, сав Фlüncern; depopulaАпапекарски, кa, кo, Apotheker., tio. pharmaceuticus. 2) adv. apothekerisch, Apan

аралин. more pharmacopolae.

Арапија, . (coll.) дie Robren, Mauri: Anc* m der Arreft, custodia : y ancy „Сад навали љупа арапијо : човек.

Нема оног страшнога јунака Апсана', f, Ver 2Irret, дав 2rrеftbaив, „На шарену коњу великоме custodia.

Арапин, m. Der Robr, Aethiops , Mau. Anceriik, m. der Arrestant, captivus , . qui in custodia est.

Арапинов,

des Mohren, Asi Арсиши, им, y. impf. arretiren, pers thiopis. baften, in custodiam mitto.

Арапка , f. 1) бie Robrin, Maura. 2) Arma, f. Attich, sambucus ebulus eine Art harter, schwärzlicher Birnen Ling.

piri genus. Алпик , m. Per 24ttifteau, ѕаmbu- Арапов, ва , во , vide Аралинов. cetum ebuletum.

Арапски , кa, кo, 1) mobrift, mauriАппінка, f. ein 24ttiфitengel, ebulum. cus. 2) adv. wie ein Mohr, moro Антов, ва, во, н. п. листі, 24tti», mauri. ebuli

Арапчад, f. (coll.) Robreninter, 50Апшовина, f. Bеt 24ttiфitrаum , sambuci boles maura. ebuli.

Арапче, чепта, n. ein Mohrenkind, Апуспіол, m. Хроftеt, apostolus.

puer maurus. Алусполски, кa, кo, apojtolifФ, Apap, m, врећа од коспријели, cin

apostolicus. 2) adv. apostolisch, apostolice. Отишао апуспіолски , п. ј.

Sack von Ziegenwolle, saccus e lana

caprina. пjепице, per pedes apostolorum.

Арарина, f. Annebe, n. das Arretiren, custodia.

augm, . арар : Ар*,

„Погледајде арарино моја m. der Pferdestall, stabulum equo „Што пи чини болесница воја . гаш. cf. коњушница. Арад, m. Gtast im 25anat. Арадскія,

Арами, ам, у. impf. plintern, expilo, , кo, von Арад.

Аратос, (apitos) perflut, bol's' per Ба , Арађанин, т, човек из Арада.

*Teufel! in malam rem! Apamoc ra Арам*, м. проклеспро, (oqв Ве.

било; Аралос пи кирије, сиђи ми gentheil, 8. aian), Fluch! male vortat :

с кола. Арапoс пи поскура, не арам ли била со и љеб, што си

прди ми по цркви. најео код мене !

Apamociљање, о. das zum - Teufel: Арамбаша*, m. поглавица ајдучки,

12 wünschen, detestatio. ber Xauberhauptmann, dux latropom. Араптосиљансе, а все, у. г. impf. ко, Арамбашин, на, но, бев Хäuber.

га или чега , etwas sum 3 cufel müds hauptmanns, ducis latronum..

schen, detestor aliquid , exsecror. арамбашовање, m. Тав арамбалца Арач*,

m. das apambanua Apây *, m. die Kopfsteuer, tributum , feon, imperium latronum.

exactio capitum. cf. главница. Арамбашовали, шујем, у. impf. Арач *., арча, m. Die 24ивlage, expensa, арамбаша feyn, imperito latronibus.

cf. пірошак. Apámaja, m. der Räuber, Dieb, fur, Apayanja*, m. der Kopfsteuer. Einnehmer, latro (mit niederträchtigem Nebenbe exactor tributi.

grif, mübrənə bеr ајдук ibn niфit bat). Арачлијин, на, на, бев арачлија, Аранђел (говорисе и аранђео), т. exactoris tributi. per frіеngеr, archangelus: свети Арачлијнскі, кa, кo , Der Sopfjieper.

шестокрили аранђеле! закрили ме Арачлијскії, қa, кo, jGiппершее, крилом швојимі (кад се моле Богу). ctorum tributi.

[graphic]
[graphic]
« PreviousContinue »