Page images
PDF
EPUB

Арагшлама, f. (сп.) vide apщлама : Арпадк*, m. eine art 3wiebeln ѕицт „Арашламе у меду һуване

Verseßen, ceparum gcnus. Арбанаскӣ, (cm) albaneftfф,

'albanesisch, alba- Ápca,

alba- Ápca, m. (Pec. a Cpem.) vide Apco. pice :

Арсен, т. 2rfeniuв, Arsenius. „Лапински му говори,

Арсенија, m. „Арбанаски заноси

Arsenius, Arsenius,

Арсеније, m.)
Арбија*, cf. щипка (дрвена или гвозде» дрсица, m. dim. , Арса.

на), што се набија њом мала Арсо, m. (Ерц.) hyp. 6. Арсеније,
пушка кад се пуни, беr gasetod, Арпија, f. бав фарier, charta.

bacillus adigendae glandi plumbeae. Артијепина , f. Аргапија, f. (coll.) Die Saglöhnet, Артијешина, f.

augm, 2. аршија. mercenarii.

Армијца, f. dim, p. арпија. Apramun, m. (gyátns) der Taglöhuer, Apmogáve, n. das Berathen, Hofmeis mercenarius, cf. надничар.

ffern, consiliatio. Аргаптовање, п. Дая 21rbeiten ит Ха• Ариповали, аршујем, v. impf. кога,

gelohn, das Tagelöhnern, operae diurnae beratben, hofmeistern, consilior. locatio.

Архиђакон, m. vіdе акриђакон. Аргаторапи, пујем, у. impf. taglü6. Архимандрип, vide акримандрип. nern, mercede conduci, laborare.

Архимандритов, ва, вo, vide акриАрдбв, т. Фав Хав, dolium. cf. буре. мандритов. Ардiвцi, m. din. v. ардов.

Архимандрипіскії, кa, кo, vide акриАренда, f. (по Сријему, по Бачк. и мандрипіски.

по Банк.) беr рафt, redеntіо, соц. Арчење, р. рaв Зеrѕеbееn, 23erbrau. ductio : узео под аренду.

chen, consumtio, absumtio. Арендатор, m. Bеr рафter, recemfor. Арчиши, им, vi impf. verbrauchen, Арендаторов, вa, to, без рафtere, absumo. redemtoris.

Арчипінсе, имce , v, г. impf. ft in uns Åpka*. f. der Rüden, dorsum (im kosten seßen, expensas facio. Kleibe), vide Aeha.

Apurnama*, f. Art Frühkirsche, cerasi genus. Арлақача, f. ein lärment futіgев Stay. Аршин, m. bie &le, ulna. enzimmer , femina tumultuosa.

Асан-пашина паланка,

f. мала Арлање, р. Зав görmen (per kiner), рошица на десном бријегу ријеке tumultuatio.

Јасенице (у Србији). Арлати, ам, v. impf, Türmen, tumultuor, Acнa, f. (по Сријему и по Бачк.). Bet Арна упiнн*, m. Der 2rnaut, 211banefe, Nußen, Gewinn, utilitas. cf, Bajaa, *Albanus.

Асниппи, им, v. impf. nuken, prosum, Арнаутинов, за, во, бев 24rnauten, Acнoвип, діа, то, пükli , utilis. Albani.

Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Арнаутити, им, y. iimpf, jum 21rnaиз Аспида, f. Die Biper, Stter, aspis : ten machen, facio esse Albanum.

зла као аспида (реку злој жени). Арна упипнсе, имсе, v, r. impf. cin Аспал, m. (по Сријему, но Бачы. А Urnaut werden, tio Albanus.

по Бан.) деr gif, mensa, cf. сто: Арнаутка, f. .) бie 21rnautinn, Alba- Аспталчић, m. dim. p. аспал. na. 2) eine Arnautinn, (Urt langer Acmap *, m. das Unterfutter (peg Flinte), telum albanum.

Baumwolle), munimen vestis. Арнауллук *, п. Арнаутска земља, Асура*, f. vіdе рогожина. Albanien, Albania.

Acypuja *, m. der Mattenflechter, qui Арнаутовац, вца, т. Арнаутски tegetes plectit e scirpo

ІІншом, Die albanefifфе pijtole, Acурцијин, на, но, бев 28 attenmaфers, telum minus Albanum.

tegetum confectoris. Арнауіпскій , кa, кo, 1) 216anefer, An das arabische Roß, equus

albanus. 3) adv. albanesisch, moro arabs. С шуђа апа усред блана. albani.

Ашанацко, ш. 2tbanas, Athanasius. Арнауһење, п. ба 21ваnіfіrеnt, muta- Алшање, п. баѕ 21ten, attentio. tio in Albanum.

Аптар, in. das Gebiet, ager, fines. Арнаучад, f, (coll.) junge 2rnauten. Атапи, ам, v. impf. (афten ?) марнАрнауче, чеціа, п. cin a6aefer kino, ши, или припањати зашто,

афа

ten, attendere : да пи апаш за тим Арњеви, m. pl. das Dach eines (sonst то би ми научно.

offenen) Bauernwagens, von Stäben Amarzipanu, am, v. pf. (у Сријему. und einer Rohrınatte Darüber, tee у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) ап: tum currus rustici.

greifen, aggredior. cf, ударищи.

ва:

[ocr errors]

puer albanus.

[ocr errors]
[ocr errors]

се

res ?

[ocr errors]

amores

амо њега нема.

Kmep", m. der Gefallen, gratia, grati- Åwami, am, v. impf. abläugnen, infitior.

iсаtiо: суди по аперу. Апшерова Ашигција *, m. Ber gerne carefіrt (lit. кућа у потоку, једва јој се шље belt), qui puellis blanditur. ме види.

Ашик verliebt, amore captus : Апнбур, m. кожа од црне овце, „Он се на њу ашик учинио

меfе на седло кад се Ашиковање*, p. дав аrеffіrеп, атоjalue.

blanditiae. Аналиња, f. vіdе бедевија.

Ашиковали, кујем, у. impf. с ким, Amanja * , . vіdе қоњик (који јаше caressiren, blandiri alicui, на апу).

habere. Алто (о. і, а по), Педа! en : кад ја Ашлук *, m. Die Untoften , sumtus. мамо,

Ашлучење, п. ба8 Deftreiten bеr Из Амски, па , ко, 1) einem &veIron gе. Fosten, sumtuum aut victus submini

mig, equi arabici. 2) adv. wie ein stratio. am, more equi arabicí.

Ашлучитн, им, v. impf. bestreiten, Amyaa , f. das Gesimse, cymatium. sumtum suppedito. Aki, m. (Рес. и Срем.) vide Afo. Ашов, т. гвоздена лопата, бie ci. ABAN, m. Joachim, Joachim.

serne Schaufel, palla ferrea. Akima , f. Joachima , Joachima ?

Ашша ? Ako, m.

(Врц.), hyp. p. AКим. Ашто ? (по Ерцеговини) wa8 ? quid? Аферим *! bravo ! macte! Турски Ашчија*, m. vіdе кувар. Бог срећу

аферими и калуђерски благослови. дијели, а ашчија чорбу. Афијун m. das Opium, opium. Ашчијин, на, но, бев Жоф8, coqui. AX! interj. ach ! ah ! cf, a!

Ашчйјнница , f. 2) vidе куварица. 2) Sie Апа, м. (Рес. и Срем) vide Ацо.

Küche, culina. Ацко, Ю. dim, poh Алекса.

Ащілук *, m. Die RoфFunft, pie Ros. Ацо', D. (Ерц.) hyp. . Алекса. derey, ars (res) coquinaria. Аче, чета; p. cin junger ап, arabis

sches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, р. Дrt vebnensen OpreфenB,

prolatio vocum lenta , et diducta. Ачипінсе, имсе, т. г. impf. geдebnt

frееn, dіduco yoces. Апаип*, m, 21Випдеr, prodigium !

аба, Apadnja*, f. unerfahren (aus Jus bie Bropmutter, avia. 1) стара жена

gend), inexpertus, rudis (auch vom аltев 98eib, vetola. 2) превести баPferde).

бу, кажу ђенца кад баце малу плоAquja, m. der Pilger, (Christ der in чицу од камена преко воде; али је

Jerusalem, oder Türke, der in Meffa піако батце, да одскаче повр воде. qemefen ift), peregrinos religionis ergo. Баба, m. (Рес. и Срем.) vidе бабо. Алијин, на, но, бев фаъfфi, peregri. Баба Клисара, f. баба, што мијеси ni religionis ergo.

rockyphie, die Frau, die das Coms Ацијница, f. Die Seau еіnев фаоfфі, munionbrot für die Kirche bädt, diauxor peregrinatoris religiosi.

conissa pani sacro piosendo. Aniјнскі, кa, кo, 11) Savfфія, peregri- Бабајко, т. (понајвише у пјесмама) Адијски , кa, кo, jnatoris religiosi, vidе бабо:

з гаdv. wie ein paofфi, more peregri- „Мој бабајко не слушам пие спари — natoris religiosi.

„Камо Раде мој мили бабајко ? Алілув*, т. дie Pilgerfфаft, pilger. Бабак, бапка, р. на косишту онај

reise, peregrinatio religionis ergo. дршчић, што се држи руком 34 Аннедомак, m. (konrisch) ein Pilger, њега кад се коси (у Сријему кажу

der aber nicht bis an das Ziel seiner руце»), Die Cenfengrine , capuli ia Balfahrt gegangen, peregrinator sacer

manubrió falcis foenariae. imperfectus, mendax.

Бабелина , f. augm. р. баба. Арю, m. hyp. р. ација.

Бабин, нa, нo, Ber Bropmіttеr ge). Anysâu, m. der Liebling, Ganymedes, rig, aviae. 2) der alten Frau gehörig, scortum, puer.

vetulae. Аша*, f. ) vide абајлија. 2) удари- Бабин , на, но, vidе бабов.

и у ашу, аЫlängnen, infіtіог. Док Бабина душица, £ eine pranje, herје аша, дошле кућа наша. Awabe, n. dar Zóläugnen, infitiatio. Бабина рупа, f. pie Февіth®, дүр Ашаријасш, ша, шо, іdе несфашан. cervicis.

Б.

Баба, f. Jочина, или материна мајка

bae genus.

dern, vagor:

боли.

Бабине, f. р. (у Српјему ђекоји го- Бабичење, п. Сав бабица = fepa, obste.

воре бабиње) 1) бав офenb:tt, tricatio.
puerperium. 2) der Wochenbesud), sa- banyum, NM, v. impf. Geburtobülfe
1utatio puerperae. Код Срба трају leisten, obstetricari.
бабине обично седам дана. За павје Бабо, т. (Ерц.) vide oтaц.
седам дана долазе дању жене на Бабов, ва, во, бев бабо, patris.
бабини (и доносе часіп (н. п. пи- Бабура, cine art itѕеnеr оfenв (орие
ше, уштипке, ракију, вино и тп. д.) Kachein), fornax simplicissima.
и ћетепу дарове), те се часте и Бабускара, f. vіdе бабетина.
веселе; а ноћу дођу комшије и ком- Бабушина, f. дав Beiffeifф, caro in-
Інјнице, познаници и познанице, guinalis.
пе чувају бабине, п. і. сједе сву Баврљäње , D. UmperfФlenbern, vаgаtiо.
ноћ код породиље, и разговарају. Баврљапи, ам, v. impf. и треrfФlen»
се и пјевају, а особилio преку и
седму ноћ („Није седму

ноћ
дочу-

Бага, f. некаква болест коњска. ван”

имају обичај рећи ономё, Багана, f. кожица јагњeka, pas gamma који је мало сулудаст). Тада не fell, pellis aguina. смије ни једно заспапти: зашло Багатела, f: (у Сријему, у Бачк. и уБая.) други једва чекају, да га огаре, die Kleinigkeit (bagatelle), res parva. или да му пришију шпогођ (ка- Баглама, f. 1) (највише се говори у кав дроњак, нли чипаво бебе) за млож. бр. багламе) оно гвожђе, аљнне. На бабинама пјевају сваво што држи врата за довратник (cf. јаке пјесме, а неке имају које се шарке); 2ngel uno Bano at per kburе. само пада пјевају, н. п.

cardo et vinculum januae. 2) мала „ој на делу на голему боб се зелени. ламбурица од при жице,

trichor„Ако га је посејао лie се зелени ? dii genus, eine eleine Pandore von „Мирко*) га је посејао те се зелени, drey Saiten. „Ружа **) га се назобала, срце је Багљив , ва, во, н. п. конф.

Баrрдан, ш, мала варошица између „Колалом лалом ко му отац беше? Јагодине и Баточиңе. „Колалом лалом шај му **) отац Багрена, f. Der 24cacienbaum, Robini беше.

pseudoacacia Linu. Колалом лалом ко му деда беше ? Бадава*,

Бадавад, unentgeltlich, gratis. знам колико му је година).

Бадавација *, m. Sеr аlеѕ umfonit baben Бабини дни, m. pl. etma tarifфnee, nix will, qui omnia vult sibi gratis dari.

Ўcadens mease martiо. Бадало, в. оно мјесто, ќе ударају Приновиједају, да је у по доба не bеца крајем од шпапа кад се бакаква баба ишћерала јариће у пла нају. сі. банаписе. нину, па дунуо сјехер и ударио сни- Бадањ, дња, т. велика шупља клајег, а она рекла: „Прц марцу не да, што кроз њу пече вода, пie бојим пе се : моји јарчики пето обрhе коло на кашичари воденици, рошчићи”. На пio се расрди март, die Röhre, canalis. па навали са снијегом и смразом, Бадање, п. бав Otефеп, рunсtiо. ле се смрзне и окамени и баба Бадали, ам, т. impf. 1) 'teife fteфen, н њезини јарии. Кажу, да се и да pungo leniter. 2) leise geben, incedo нас може виђепи у некаквој планини punctim. (bе се то догодило) оңо камење, Бадем *, m. Rancel, amygdalus. ишто је постало од бабе и од ја- Бадемов, ва, вo, Rance a, amygdali. рика: баба стоји у сриједи, а ја- Бадјава, риби око ње.

Бадјавад, (у Босна) vide бадава. Бабино уво, п. ein fraut, thеrbae genus. Бадјаваде, Бабица, f. 1) dim. р. баба. 2) pie Deb. Бадњи, f. р. некаква

болест у атте, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему Бадњак, m., сирова терова главња, окнвају косе.

што се, по обичају, у очи Божи. ба ложи на ватру. Бадњака морају

били два или шри, и морају се Или како буде нме оцу.

Божића (на бадњи дан) и осјећи. **) Или како буде име мапери.

Кад се у вече смекне, онда дома**) Како му буде име. .

Жин унесе бадњаке у кућу, и нало

и т. д.

Бабини укови ,,

}
у

очима.

се у очік

Жн на ватру; кад ступи с бад- Бајчета, m. XannBname, pomen yiri. њаком у кућу, онда рече: „Добар Бака, f, hур. р. баба. вече и чесіпити вам бадњи дан”. А Бака *! vidе гле! из куће га какав мушкарац поспе Бакал*, m. трговац, што продаје жишом н одговори му: „Дао пи сир, масло, мед и лі. д. Веr ере: Бог добро срепињи и честипи”. zereyhändler , condimentarius. По Ерцеговини ђе су велике куће, Бакалка , f. die OpegereyPrämerin, conонђе довуку бадњаке на шеспi или dimentaria. на осам волова, па наfерају кроз Бакалница, f. бакалски дуќан, бав кућу, пше ишкерају волове на друга Spezereygewölbe,taberna condimentarii. врата, а бадњаке скину у кући - Бакалов, ва, во,дев'бакал, condimettarii. Кад већ бадњаци прегоре, онда Бакалски, кa, кo, 2) шефürgerämers, (сјутрадан, на Божић) узму оне condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürz. угарчиke, mе метнуу башчи на ка Främer, more condimentarii. hву младу шљиву, или на јабуку. Бакар*, кра, m. Зав Жupfer, cuprum, с. Божикипе полажајник.

Бакал, кa, m. Bas Betrappe, incesБадњи дан, њега дне , m. Ver Chrift. Sus cum sonitu.

abeno, diеѕ аntе fеѕtum Christi nаtаie. Баква, f. оно мјесто, ђе се стаје Бадњић, m. dim. р. бадањ.

ногом, кад се баца камен с рамеБаждарина, f. (см.) 3olgets, porto Ha, Standort der Steinwerfenden, rium :

statio jaculantium saxa. „На водици вила баждарица, Бакин, на, но, беr бака, retulae. „Те узима пешку баждарину: Баклава*,f.einert пипia,placentae genus. „Од јунака оба црна ока,

Бакрач“, m. vіdе кошао. „А од коња ноге све четири

Бакрачик, m. dim. . бакрач. Баждарица, f. (сп.) 3&lnerin, porti. Бакрачлија*, f. vіdе узеньнја. trix (?), cf. баждарина.

Баярен, нa, нo, Eupfern, cupreus, aeneus. Баждарскіі, ка, ко, н. п. канлар, Бакање, n. das Trappen, incessus jonerisc, portitorum.

cum sonitu. База, f. vіdе зова.

Бактапи, кћем, т. impf trappen, bazephambaua*, m. der mit dem Aus. sonitum edo incedens.

аль Ginfube - Зеlе gеlеbute, portorio Бакуљз, f. на дрвету (особишто рас. praefectus.

мову и церову) до коре, од прінБазер,амбашин, на, но, бев базер лике с три прста дебело. Бакуља Бамбаша, portorii praefесti.

је бјеља од прарога дрвета и Базерђан*, m. vіdе prовац.

прије испирули од њега. Базјаш, m. мали намаспирић на ли Балабан*, м. назеба, кијавица, Ver

јевом бријегу Дунава (у Банапту). Schnupfen, gravedo, pituita. Баир, ш. бав иjer, гіра, cf. бријег, Балав, ва , вo, rokia, mucosus. обала.

Балавац, віца, ш. беr Xotige, puer mu. Баја, Г. hyp. . баук. baja, f. Stadt in Südungern, nomen Sanabuyja, f. das Rokmädchen, puela

urbis. Бајски, кa, кo, pon Баја. mucida. bajaanya, die Zauberin , incantatrix. Баланпил, m. Der Stéppel, tudicula.

Пјевају како се разбољео у свалтови- Балван, m. велики дирек као греда, ма (кад се женио бунгур челе Balkeit, trabs. бија мараном ђевојком) Бале, f. р. слине, беr Xok, mucus. купус на сланини, па му довели Балега, f. п. говеђа, коњска, проју бајалицу да му баје : obuja, der Unflat, Viehkoth, stercus. „Проја бајс, купуса нестаје. Балегање, р. ба8 Rijien, Rothmaфen Бајање, п. Das Bauberit, inсаntаtіо. (vom Vieh), cacatio pecorum. bajam, ma, nio, altbacken, Petus , non baséramu, am, v. impf. misten, den receps.

Soth von sich geben, stercus facio. Бајали, јем, у. impf. Заибera , incanto Балење, п, vidе баљење. (norbum, dolorem).

Балија, f. (wеrаktliФ) Der Sürte, turоа, Бајко, 10. Лаппвпате, поmеn viri. (per convicium). Бајна лука, f. град и варош у Бос: Балијелина, f. augm, p. балија. ни на води Врбасу. Бајнoлyчaнин, Балиопи, им, y. ipopf. rasen, muco macule човек из Бајне луке. Бајнoлyчка, 2) roßen, weinen, muco maculor fleudo. жена из Бајне луке. Бајноўчкі, Бало, n. vied балавац. кa, кo, von Бајна лука.

Hancam, m. der Balsam, balsamum. Bajo, m. Mannsname, women viri. Бала*, f. vіdе сједира (али се ри:

cosus.

н.

Олеп наново.

Балчак*,

јетко говори, н. п. ја говорим, а он цара као и најприје, па погађају ни у балупу).

Други пути (п. ј. Балук*, m. 'рибља права, дie Sifф. друге године царовања) цар има Балукапі, т. I börner, Zollhörner, coc при

маше (п. ј. погађа у прcili indi,

љін штані док припуп не умаши), т. у сабље, или у мача прећи пут четири и п. 4. а прва оно, ђе се држи руком, Der Briff аn други пути сједе на бадало (тј. Sábel, capulus:

на оно мјеспо, ђе ударају щша„Крвава му сабља до балчака

повима кад и бацају) кад ногађа у baseme3, m. die größte Art Kanonen, свој шпал; прећи пут се примак

grobes Geschüt, tormentum majus: не. колико може скочни, а четвр„Све баљемез баљемеҙа виче, пи пут колико је дуг кад пру„А лубарда лубарду дозива

жи руке. Кад изиграју онолико пуLabełe, u. das Rosen, muci emissio. та (или кад један цар онолико гоБамбадава, gani unentgelolid, plane дина царује), до колико су погоді. gratis.

ли да жене трљу, онда га жене, т. і. Бін, m. Der Ban, banas.

стану сви уред један за другим, па Бананье, п. 1) vidе бенетање. 2) дав се раскораче пте прља прође чевобанапінсе -бріеl, ludi genus.

ронәшке између њиови негу, а они Банали, т. дав (Хетей mater) Banat im га свакіі ударні по једном шаком, Süden Ungerns, Banatus.

или црвеном (како погоде најБанани, ам", vidе бенетапи.

прије) по гузици. Бüнапиве, амсе,

v. г. impf. Кад Банатски, ка, но, 1) Запаtеr. 2) adv. ofе bеца да се банају, најприје се banatisch. договоре, до колике ће године же- Банаhании, ni. Bеr Запаtеr, Banata. ин лi и прљу; онда узме свако Баница, г. дie Banin, bana, bani uxor, свој шпапі по средини, па удара. Банка, f. Der Bantogettel, syngrapha ју окомніце у земљу и тако редом mensae feueratoriae publicae. бацају напове с једнога мјеста; Банкропі, т. (у Сријему, у Бачк. које најдаље баіци, оно је цар, ако и у Бан.) деr. Bаntеrutirte, decoctor, је најближе, оно је пі рља. ЇЇопом impar solvenlo, cf. пропалица. трља покупи све шпапове, па да Банкропіранье, п. Бав 25antеrutiren, свакоме свој, а свој метiне по decoctio. пријеко пред цара шако близу, како Банкропширати, ам, v. pf. шиг impf. га цар спіојећи управо може дова bankerutíren, decoquo. типін својим типалом; онда цар ба.. Бановина, г. #ano, mo eite San jerrfФt. ци жмурећи свој шпап те удари das Banthum, banatus. прлин (ако ли ума и и, онда он Бановић, m, 23a8foon, bаni filius. у буде пірља, а прља цар), па онда пјесмама, и у приповијешкама о сједе; bе се царев штаті успа Бановићу Спрашњи чуо сам ће се ви, онђе мора прља свој шпіап да

изговара Бановић. за мјесми (п. ј. да га измакне), Бановица (бановица), f. vіdе баница.” па онда сви редом бацају (не жму- Банспол, т. брдо у Сријему (изме» рећи) и погађају у трьин шпаii : Бу Карловаца и Крушедола). Сваки треба дотле да бије у пр- Банули, нем, v. pf. unerbofft toтпен, љнн шпіап (и прља једнако мора ex insperato adesse. свој шан да замјеш па) докле Бања, f. 1) 23av, balneum (cf. іtаt. bagno). не ума ши; а кад умани, онда 2) варош у Србији (близу Ниша): му трьа уз ме штап и баци у су „Да би посл’о Вељка арамбашу во грожђе (п. ј. на страну), „Ко ће чуваці' Бању на крајини ? па онда осали сви бацају ако 3) намаспир у Далмацији. редом; а цар на пошљелihy, и он Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) бије док двапут не умации. Онда

vide Бајна лука. пра покупи све шпіапове из су. Бањанин , m. pi. Begeno iu bеr реrѕеgоз вora грожђа, па он погађа свим wina an der Grenze von Montenegro: шпаловима редом у свој штап ; „Да отиде у Бањане равне чијим штапом погоди, онај буде Бањање, п. vіdе купање. прља; а кад погоді царевим шпа. Бањатисе, амce, vide купапнҫе. пом, онда цар буде прља, а прља Бапски, кa, кo, 1) altmeibifd, anilis. цар; ако ли свима штатовима ума. 2) adv. altweibisch, aniliter. шиг, онда покуши све штатове, па Бар, барем, menigiteniв,

saltem. да свакоме свој, а свој мене пред Бара, f. gафе, Фfüge, lacus, lасица.

[ocr errors]
« PreviousContinue »