Page images
PDF
EPUB

}

ићи,

готово

рећи ћу і п. д. 2) што ове разлике немају ни Грци ни Латини, него но временима накнаћавају (защо и у нашим Славенским граматикама спіо. ји со творихъ од творю, налипахъ од питаю, купихъ од куную и т. д.); а Нијемцима и осталим новим народима пешко је и дока, запи ову разлику између наши глагола. Нијемци имају, н. п. qeben и x to met добн; fифеи пражип и, fіnе наћи; али ми имамо доћи долази пти, наћи и налази пи, да ти и дава пти, чуп к и слушаши, рећи и говорити, узепи и узимами, и ако готово код свију остали глагола. Ми имамо дакле још један пушi онолико глагола, колидо остали народи.

По лицу се раздјељују глаголи: 1) на глаголе личне, који имају сваmри лица, н. п. говорим, говориш, говори и пi. д. 2) на глаголе безличне, која се спрежу само с прећим лицем, н. п. боли, сш ужује ми се, грми, ведрисе, облачисе и т. д. Но и ово разделеније глагола не вриједи.

ништа : а) заmо, што млоги глаголи, који се броје у безличне могу имали и остала лица, н. п. ја не грмим, не грми шни ми, него Бог (или свети Илија); види онај, који ведри и облачин т. д. 4 б) макар имални једно лице, опет нијесу безлични, него лични.

По сирезању се дијеле глаголи на глаголе правилне и непраВилне.

Прави неправилни глагола ми немамо више, осим ова при: јесам, оћ у имогу (јесами оf у неправилни су и дод осталије народа, а могу само је зад код нас неправилни глагол, што се у садашњем времену свршује на у, а не на ам, или на ем, или на им, као остали наши глагоан; а у осталом спреяже се по другом спрезању, као печем, осим што се у садашњем времену говори и море и може; моремо и можемо: море е и може і е); а остали су сви правилни. Испина да се у постајању времена налази фешто особима разлика, н. п. принси ём, приписну ми, притиш пе (и приписну); погинем, погинути, погибе (и погину); окренем, окренути, окреме (и окрену) и ді. д. Али су зато опет ови глаголи правилни, и могу се довесніг у ред. Овђе можемо напоменути и оне глаголе, који немају свију времена, него само штољог, и п. велим има само ово вријеме садашње и полу прошавше веља, а даље се узме од глагола говорим; тако подај (му, јој). уари (удряпие) и ајде (ајдете, ајдемо), немају више ништа него ово у. наклоненију повелителнoм, ау осталом се говори да м, да пи; ударим, удари м и, ударио и т. д.

Што је го, склоненије код имена и код мјестоименија, по је спре. зање код глагола; само се по том (у овом смислу) разликују имена и мјестоименија од глагола, што се имена и мјестоименија премјењују само по падежима и по броју, и највише могу, имали око дəселі ноемјена ; а глаголи се премјењују по лицима, по броју; по времени ма, и по наклоне. нијама, и могу имапи преко ліридесеп премјена (а Латински глагоАи имају још више премјена, а Грчки још више и од Лапискије).

Времена по памели нема випе, него само при, т. і. садашње (које је сад), прошав ше (шло је прошло) и будуће (шпio kе доћи у напредак); а глаголи наши имају при проста времена осим будућега, п. ј. садашње, и два прошавша (1-во полупрошавше, које имају само иесавршителни глаголи, н. п. ми купља смо шљиве, кад он дође; ти пјеваше и т. д. a2-го скоропрошавше, које имају сви глаголи, н. п. ми куписмо шљиве данас ваздан ; он донесе, ја му реко и т. д.); ако још узмемо к овима и дјејствително причаепије прошавшег времена, које се у нашем језику не говори без помагателног глагола сам (или је. сам), онда ћемо имали при прошавша времена, п. ј. полу прошавше, скоро прошавше и давно прошавше (у говору се и ово дав: но прошавше вријеме може узети двојако, п. ј. још давније, н. п. био сам му говорио, били су му дали и т. д. но ово не иде у спремање глагола, зашто глагол нема никакве нове премјене, него му се дода помагамелни глагол бно, као и остале ријечи што се слажу у говору). БудуКе вријеме састави се с помоћу глагола Ку (или оку), н. п. оку му да. ми, њему ћу дами; ми е мо купи по и. и л. д. Али кад сила говора яде управо на глагол и ќе дође за њим, онда се избаш оно пошљедња

тя, н ятјесто њега дође ће те се састави с глаголом у једну ријеч, н. п. да ћу, купи Ке, плами і емо, имаће пие, оплешку (већ је казато како се с пред + претвори уш), је шћемо и т. д. А код они глагола, који се у наклоненију неопределеном свршују на Ки (мјесто пи), може се ћеи послије глагола писати само за себе, н. п. доки к у, наки ћемо, леби кеш, рећи ће, оже би Куи т. д. Али кад се о послу сумља, или се одлаже, и каже се ако кли кад, онда се узме сада піње вријеме и код несавршителни глагола дода му се спријед уз (или ус), н. п. ако узрадим, ако успишем; над ускоси мо и т. д. А код савршителни глагола, узме се само садашње вријеме (без уз), н. н. ако дођем, кад запишем, ако покосими т. д. Код глагола да ми, зналі и, има ми, Смјети и кепи, кад се сумља, онда се (особимо у Србији и у Ерцего. вини) на крају мјесто и наспiaви будем (а m се пред б претвори уд), н. л. ако дадбудем, ако знадбудем, ако имадбудем, ако смјед. будем, ако ћедбудем. К овима иде и могу, ако могбудем.

у Славенским граматикама имају четири наклоненија (изја. ви мелно,

повели мелно, сослагателно и неопредјелено); али глаголи, ни наши ни Славенски немају више од при, пп. і 1-во изјавни педно, у коме какво лице што ради, или показује да је што радило, или да ће радили, н. п. пишем, писао сам, писаћу и п. д. 9-го повелително, у коме се шпо заповнједа (наговара, моли, или нуді), 40уғоме коме да ради, н. п. ниши, пишите; ус панн, донеси, дај, реци и п. д. 3-е неопредјелено, у коме глагол споји пуст без икаква извјеснога посла, лица и броја (као н. II. сутиптествително име у именнт падежу), н. п. писати, радипи, говори и и, и ћи, доћи, чупи и т. д. "А4 - по сослагателно узели су грамматици из Грчке и из Латинске граматике , зашто Лапинин каже једном ријечи, н, п. habueriin, attuleris, scissem; а Србљин, и сваки други Славенин, мора узептік двије разлічне ријечи мјесто пје једне Латинске, п. ј. да сам имао, ако донесеш, да сам био знао и т. д. А то свак може виђени да није спрезање глагола. Спрезање (или боље рећн склоненије) глагола зове се сазо оно, (као што је и мало прије казано) кад се глагол сам по себи премјењује (као имена и мјестоименија кад се склањају), н. п. прпим, прпнш, нрпін, прпимо, прпите, прпе, прпља, прпљаше, трпљасмо, прпљас псе, лi рiпљау, приписмо, пірпиcте, прпише, трпљео, прпеки и п. д. А да сам био знао, и аще бы есмь пипалъ, пiо су чиптави разговори.

Тако се у нашим Славенским граматикама налази и страдателни залог, аглаголи га немају ни наши ни Славенски. Напоменуо је мало, да бїюся, пи акса, по ворюся, нијесу глаголи страда пелни, као ни боюся и пруждаю ся опло іж і пі елни; ако је разумјео што смо мало прије рекли о спрезању глагола, казаkе и сам, да пнпі анъ были есмь не иде у спрезање глагола, као ни аще бы есм: быль питанъ, и био сам каран (истина да се говори: био сам каран, бићеш бијен, били су дочекани; али у садашњем времену Нико не ће рећи: бивам на ран, биваш мољен, него карају ме, моле ме, бију га, траже те и т. д. А и у прошавшем и у будућем времену не говори се код свију глагола са страдателним причастијем, н. п. бићу пра жен, биосам момен, него и ражиће ме, молили су ме, звали су га и т. д.).

Сви се наши глаголи (осим неправилни оf y"и могу) свршују у садашњем времену (наклоненија изјавителнoгa) на ам, или на ем, или на им; и пo пoм се сврішнвању раздјељују на при спрезања. У спрезању наши (као и осталије славенски народа) глагола мора се зналін како има глагол у садашњем времену и у наклоненнју неопределеном *); а кад се

*) Кад се ово правило уведе и у Славенску граматику (као што је пу

језику, онда не е по дојақошњим правилима („измѣнающе у цлию 4ia axЪ”) мораша биши: зовахъ, важахъ, ищахъ, сшpaпо двоје зна, онда је и остало све ласно зналіп, зашто је цијело сирезање раз Двојено на те двије спране, па наклоненије повелително и дејстонmeлнo причасније садашњег времена иде по садашњем времену, а остало спрезање (готово све) по наклоненију неопределеном, као што ќе се виђени сад из самога спрезања.

Будући да неправилни глаголи јесами оf у помажу Бешто осталим глаголима (и себи) у спрезању, зашо Кемо ево најприје мепинутии њиово спрезање :

1. Наклоненије изјавителна.

вријеме садашње

јединствени број јесам (сам),

oky (ky), *) јся сі),

ökéw (kèw), jecu (je),

oke (ke),

риложествени број. је смо (смо),

дkемо (Кемо), јесме (сие),

okeme (heme), ксу (су),

дke (he).
вријеме полу прошавше

јед. број. бија,

Кадија (Ка; клійја, **) пија, опија), бијаше (бјеше), Кадијаше (Каше ; клијаше, пијаше, оптијаше). бијаше (бјеше), Кадијаше (Каше ; Клијаше, пијаше, отијаше),

млож. број. бијасмо (бјесмо), Кадијасмо (Касмо ; канјасмо, айјасмо, спијасмо), 6 цасле (бјесте), Кадијаспе (Каспе; клијасте, пијаспе, опијаспе), б.ау (беу),

Кадијay (hay, Knijay, пијау, опијay).
вријеме скоро прошавше

јед. број.
Кедо (ke; кше 19 , кле),
Кеде (fe; кеде, кпе),
Кеде (бе; кпеде, ке),

бі,

бі,

би,

дахъ, женахъ, перахъ, алчахъ и т. д. нити ће се мората казати „иземлюся плыву плыхъ, пою пѣхъ, хощу хо піѣхъ и т. д. ниши ке од воскресаю моли бити воскреснухъ; од дерзаю, дерзнухъ; од купую, купи хъ ; од срѣшаю, срѣтохъ; од падаю, падохЪ; од поминаю, по мінухъ и пі. д. Ваља да су овакове погрјешће у Славенским граматикама наКерале г. Добровскога, да каже ўславину (рецензирајући Славенску граматику г. Мразовнia: "Rit einem Sisorte, es mug in Bet Slavenijoen Sprachlehren, die Russische nicht ausgenommen, ein ganz anderes Соftеn еіngeführt merten (једном ријечи, мора се у Славенске грама.

Пике, и у саму Росијску, са свим други ред увесли). *) Јесамиоку имају двојако у садашњем времену, п. 5 јесам и

сам, оку и ку; какого, што је код мјестоименија разлика из-
међу мени и ми, шеби и пи; мене и ме, његан га, шая
ко је и овђе између јесам и сам, оку и ку; к који је оно ра-
зумијо, разумјеће и ово.
Ово је по Ресавскоме и по Сремачком нарјечију ће је гођ п мје.
co ft. Ерцеговци додају капило н ш пред к свуда", н. р. ш қа»
дија (ш ка), шћеде и Ке) и щ. д.

бисмо, біспе, беше,

био (6ила, ло) сам, био (біла, ло) си, био (била, ло) је,

вили (ле, ла) смо, били (ле, ла) спе, били (ле, ла) су,

мло ж. број.
Кедосмо (Кесмо; кмедосмо, кmicмo),
Кедосне (кеспе ; кпедоспе , кесте),
Кедоше (Кеше; кедоше, внеше),
вријеме давно прошавше

јед. број.
Кео (Кела, 40 ; imео, пёо, що, дпсио) сам,
Кео (Кела, ло; клео, шёо, піо, отио) си,
feo (Кела, ло; кпео, шёо, шно, ошио) је,

млож. број.
Кёли (Келе, ла; кели, пели) смо
Кели (Келе, ла; кмели, пиели) сте
бели (келе, ла; киіели, шели) су.
вријеме будуће
kiky (kméky, meky),
ККеш (кmekеш, шеkеш),
keke (kmeke, meke);

мло ж. број.
Kekемо (кмекемо, metемо),
kekепе (кпекеле, шекеше),
keke (Kleke, mehe).

[blocks in formation]
[blocks in formation]

прво с пРЕЗАЊЕ,

(conjugatio I. verborum in - a m) По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену сверују на ам, н. п.

*) Ако није овако, ја не знам како би друкчије било. Дела значи управо

на супрош кедоје

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors]

вријеме давно прошавшс играо (играла, ло) сам, изиграо (рала, мо) сам, сипао (ала, 40) сад, играо (играла, ло) си, изиграо (рала, ло) си,

сипао (ала, ло) си, играо (играла, ло) је, изиграо (рала, ло) је, сипао (ала, ло) је,

ило ж, број. играли (ле, ла) смо, изиграли (ле, ла) смо, сипали (ле, ла) смо, играли (ле, ла) спie, Азиграли (ле, ла) сте, сипали (ле, ла) сте играли (ле, ла) су,

изиграли (ле, ла) су, сіпали (ле, ла) су: Еријеме будуfo

јед. број. играку, изиграћу,

cuinaky, sir pakew, изиграеш,

сипакеш. urpake, изиграве,

сипаkе,

млож. број. играћемо, изиграћемо,

сипаћемо, игрakenie, изиграћеше,

cinateme, sirpake, изиграње,

cidade.

« PreviousContinue »