der Dunkelheit.

Замрцани, мртем, v. impf. bet Däm. merung wegen zurückbleiben, retineri crepusculo.

Замочити, им, v. pf. (idergweife) auf. fdreiben, adnoto, in chartam conjicio. Замршивање, п. дав Bermirren, perturbatio, perplexio.

Замршивати, шујем, v. impf. verrofes ren, turbo.

Замукнути (н замући), нем, v. pf. veritummen, obmutesco. Вамукнуписе (и замућисе), немсе, .. r, pf serftummen, obmutesco: „Мучи вило, муком се замукла „Мучи мајко, замукласе Вамусти, музем, v. pf. н. п. теле, кад не може да се, Mild anmelen für ein junges Thier, bas nimt febft faugen fann.

Замушими, им, v. pf. trüb maden,

turbo.

Ванадими, им, v. pf. н. п. сјекиру, Молику, verftählen, chalybe denuo induco.

,

,

Занат * m. das Handwerk, ars. Занамак, шка, dim. v. занат. Занатлија m. der Handwerker, opifex. Занемоћи, могнем, v. pf. разбољеми. ce, erkranken, morbo corripi.. Занети, несем, (Рес. и Срем.) vide занијети. Занеками, ам, v. pf. кога, einen gum Ausschlagen bestimmen, indem man, auf den uintrag eines Dritten, wie ein Bevollmächtigter statt seiner sagt, daß et etmas nidt molle (да не ће). Занијети, несем, занијо (занијела, ло), V. pf. (Ерц.) 1) занијети што за кућу, binter etmas tragen, fero post. 2) vertragen, aufero : занијела га во Да, коњ, младост. 3) irre führen, Überhalten, in rationibus fallo, н. п. занијо ме 10 гроша. Зановет, f. (Рес. и Срем.) vide зано

вијем. Зановешање, n. (Рес. и Срем.) vide зановијешање. Зановéматн, ам, (Рес. и Срем.) vide зановијетали.

Зановијет, f. (Ерц.) Belftice, cytisus.

Зановијетами, ам, v. impf. (Врц.) pla. pern, blatero.

Занокмице, f. pl. Die Magelmurgel, pa ronychia.

Заносити, им, v. fr. 1) vertragen, defero, aufero. 2) mit einem verschiede= nen Accente spredjen, diverso accentu loquor :

„Латински му говори, Арбанаски заноси.

Занони, им, v. pf. von бес паме

überfallen irgendwo bleiben, pernocto. Заношење, п. 1) Das Sertragen, delatio. 2) der verschiedene Accent, accentus proprius.

Зањ (т. j. за њега), für ihn, hinter ihn, post illum, pro illo.

Заб (comp. гори), зла, ло, бöfe, fàlimm,

malus.

Заова, f. (у Сријему и у Бачкој зава) мужевља сестра, iе фägerin (des Manns Schwester), glos. Заовин, на, но, Der Gdwägerin, gloris. Заовица, f. dim. 9. заова. Заод, м. 1) дес ›iеvеrgаng, occasus: „Када буде мјесец на заоду, „А даница зв'језда на истоку 2) der Abtritt, secessus (latrina). 3) me ми је на заод, bas int außer meinem Bege, extra viam, de via. Заддити, им, v. impf. 1) niebergeberta occido. 2) umbergehen, aberro. cf. зa

Запа

аднути, нем, vide запасти.

blateratio.

Запазими, им, ү. pf. 1) Rebgeminnen

adamo. 2) bemerten, observo, cone spicio.

Запаивање, n. baB Un ampfen, adya

poratio.

Запаивати, паујем, v. impf, апдам. pfen, advaporo..

Запалити, им, v. pf. 1) anzünčen, incendo. 2) запалио пјешице (чак) у-, petere coepit celeri gradu. Запаљивање, n. a. ungungen, Gen gen, incensio.

Запаљиваши, љујем, v. impf, anzüns Den iucendo.

Запамтими, им, v. pf. дедеnfen, im

Gedächtniß haben, memini. Запанути, нем, v. pf. anblafen, adflo, Запаприши, им, v. pf. pfeffern (mit n. dianischem Pfeffer), condio capsico annuo Linn.

Banapa, f. die Schwüle, tempestas fervida. Запаравање, р. Das Reinigen mittels heißen Wassers, purgatio ope aquae fervidae.

Фапаравати, ам, v, impf. н. п. буре, mit beigem Xajfer reinigen, purgo aqua fervida.

Запариши, им, v. pf. н. п. бурe, mit heißem Wasser reinigen, purgo aqua fervida.

Запасами, пашем, v. pf. in Saufen ziehen, agmine incedo: запасале козе преко стране; запасала војска око села, umgingeln, circumdo. Запасти, аднем, v. pf. 1) fallen hinter over in etwas, cado. 2) gerathen (in Befangeni aft, cado. 3) запао снијег до колена, ift in Menge gefallen, 4) anfallen, zu Theil merden, obtingo. Запало циганину царспво, па обје

*сио свога оца ;

„Што ће мени момче Бијограче, ,,Кад ми може запаст' Сарајевче Запалак, шка, m. Daš Grmorbene (g, В. an Dieh), acquisitio.

Запалими, им, v. pf. m, fommen zu etmas, acquiro. cf. заметнути з. Залаћање, п. Das Grmerben, acquisitio. cf. замешање 2.

Запаћати, ам, v. impf. ecwerben, acquiro. cf. заметами . Запевање, п. (Рес. и Срем.) vide запяјевање.

Запевати, ам, (Рес. и Срем.) vide запијевали.

Запеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide запревами,

Заневка (запёвка), f. (Рес. и Срем.) viде запјевка.

Запеними, им, (Рес. и Срем.) viúe запјенити. Заленушиши, им, (Рес. и Срем.) vide зацјенущищи,

signo.

Запечаћавање, n. Das Derfiegeln, ob. signatio.

Запечаћавати, ам, v. impf. verfiegeln. obsigno.

Запиздити, им, v pf. Den und jum Wenen verziehen, deduco os ad fletum. Запијевање, п. (Ерц.) дав Иnheben Des

Klaagesangs, inchoatio naeniae. Запијехами, ам, v. impf. (Ерц.) деп Maaaefang anbeben, naeniam inchoo. Запињање, р. 1) 𐐨а3 unfpannen, intensio. 2) das Steckenbleiten an einem Hinderniß, impeditio. 3) das Hochfahs ren, superbia.

Запињати, њем, v. impf. 4) гpannen, intendo. 2) fteden bieiben, impedior. 3) hoffärtig werden, efferri. Запињача, f. дрво (као штапић, што жене запињу вратило (код разбоја), ein Eperritan, Semmitab, semmbols (z. B. beim Weberstuhl), retinaculum, Запирање, n. das Zusperren, occlusio. Запирање, п. до 2usmaiden, ulb was

fchen, ablutio.

Занирами, ам, v. impf. н. п. дијете, abwaschen, abluo.

Запис, m. ein Talisman, carmen (signum) magicum. cf. амајлија.

сами, ищем, r. pf. i) auffmreis ben, consigno. 2) н. п. од грознице, од главе, од бјесноће и пі. д., - сі nen Talisman schreiben, exaro carmen magicum.

Записа писе, ишемсе, v. г. pf. fid aufa schreiben lassen, z. B. zum Militär, do nomen.

Записивање, п. 1) a3 2luffdreiben, consignatio. 2) das Aufschreiben von Ta lismanen, conscriptio schedulae magicae,.

Запис вами, сујем, v. impf 1) auf fdreiven, consigno. 2) н. п. од гро знице, од главе, (cinen zalisman) schreiben, seribo schedam magicam.

Записиватисе, сујемсе, v. г. impf, 10 einschreiben lassen, do nomen.

v. pf. gufledten,

Запленими, им, (Рес. и Срем.) vide заплијенити. Заплести,' летем, replecto. Заплестисе, летемсе, v. r. pf. sich verwickeln, impedior.

зánaemâïe, n. das Zuflechten, plexio. Заплетами, лећем, v. impf. juflesten. plecto. Заплета исе, ећемсе, v. r. impf. fid) verwickeln, impedior. Запливати, ам, v. pf. bineiníèmim men, insilio in aquam. Заплијеними, им, v. pf. (Ерц.) ufam. menpluntern, populando congero. Запљачкаши, ам, vide заплајенити. Запљеаши, ам, v. pf, (Ерц.) hinein. schlagen, immitto. Запљување, n. Das Gineinfpeien, insputio.

Запљувати, љујем, v. pf. bincinipus đen, inspuo.

Запљувати, ам, v. impf. bincinfpuden, insputo. Заповедање, п. (Рес, и Срем.) vide заповиједање.

Заповедами, ам, (Рес. и Срем.) vide заповиједати.

Заповедими, им, (Срем.) vide заповиђеми.

Заповеднік, m. (Рес. и Срем.) vide за. повједник.

Заповедница, f. (Рес. и Срем.) vide заповједница.

Заповесm, f. (Рес. и Срем.) vide 3аповијесм.

Заповиђети, дим, v. pf. (Ерц.) коме што, befeblen, jubeo. Заповиједање, п. (Ерц.) дав Defellen. jussus. Заповиједати, ам, v. impf. (Ерц.) bes feblen, jubeo.

Заповијест, f. (Ерц.) деr Befell, jus.

sus.

Заповједник, m. (Ерц.) 𐐨ес зu befehlen hat, cujus est imperium. Заповједница, f. (Ерц.) Die ju befellen bat, domina.

Запобрнуши, нем, v. pf. immer wieder zurückkommen auf etwas, repeto. Запожарити, им, v. pf. abbrennen (3. В. den Wald), ignem immitto (silvae). Запознатите, ace, v. r. pf. (cm.) eta Fannt werden, appareo, agnoscor: „Док се бијел данак запознаде Запомагали, мажем, v. pf. повикаши: помагајте! zu sülfe! rufen, auxilium imploro.

Запонци, наца, m. pl. Wet Sembårmelvergierung.

Заппасти, паднем, v. pf. nidt los laffen mit Geschwäs, non dimitto (on missura) cutem nisi plena cruoris hi rudo.

Запопити, им, v. pf. 1) zum Wriefter weihen (einpopen), consecro sacerdo, tem, 2) daher (komisch): einen bei den Haaren kriegen (wie der Bischof den Canvivaten): запопићу ја тебе! чувајсе да ме не запопи. Запопишнсе, имce, v. г. pf. ft zum Priester weihen lassen, geweiht wers Den, consecror sacerdos. Започéмак, тка, п. деr unfang, ini.

tium.

Запреми, ем, запръо, (Рес. и Срем.) vide запријети.

Запремити, им, (Рес. и Срем.) vide запријемити.

Запреки (говорисе и запрегнути), регнем, v. pf. н. п. скуме, рукаве, schürzen, aufschürzen, succingo. Запрећисе (говориме и запрегнутисе), прегнемсе, v. r. pf. fid "auff ürgen, succingi. Запречами, ам, (Рес. и Срем.) vide запријечати.

Запречити, им, (Рес. и Срем.) vide запријечими. Запржити, им, v. pf. einbrennen, incoquo farinam.

Запријеми, рем, запръо, v. pf. (Ерп.) gufperren, claudo. Запријемити, им, v. pf. (Ерц.) mit Drobung verbieten, interdico. Запријечати, ам, v. pf. (Ерц.) н. п. опанак, verfledten, transverso plecto. Запријечити, им, v. pf. (Ерц.) vecries geln, pessulum obdo. Запросити, им, v. pf. m. j. ђевојку, freicn, merben um ein Мäðфей, pet ambio, procor puellam. Запрошити, им, v. pf. jum проmа маchen, consecro protopresbyterum. Запротопопити, им, v. pf um протопопа мафен, consecro protopresbyterum. Запруђе, п. село код Дрине (под Лозницом), gleidfam Düntirden. Запршка, f. bie (inbrenne (?), quod inqoquitur cibo (farina et butyrum).

запуштами, ам, v. impf. vermabrio fen, desero, negligo. Запуштиши, им, vide запустити. Зар, 1) eine Partitel, um ju fragen: etwa, nonne? an? num? ne? Зар ми не знаш? Зар ће и он дођи ? Зар има? 2) etma, sielleict, ni fallor, ut puto: доћи ће зар и он; има зар. Заради (за ради), um. Willen, ob, propter, per: заради Бога. Зарадими, им, v. pf. verdienen (durch Arbeit), promereo. Зарађивање, n. ber Berbienft, quae

stus.

-

Зарастами, ам, v. impf. verwaofen, exolesco.

Зарасти, смем, v. pf. vermadfen, exolesco.

Зарђати (за-рђати, заърђати?), ам, v. pf. verroften, rubigine inducor. Заредими, им, v. pí. nad 𐐨er Reibe gehen, cx ordine progredior: заредиАа болест по селу; заредио од куће до куће. Заређивање, п. даб Gehen na бес Heine, progressio ex ordine. Заређивати, ђујем, v. impf. паф, бес Keibe geben, ex ordine progredior,

Зарими, ријем, v. pf. jermühlen, ruendo corrumpo. Зарицање, п. дав Berreben, lapsus in loquendo. Зарицаниее ричемсе, v. r. impf. 1) ver. reven, serio nego. 2) fid verreben, labor in loquendo. Зарками (за-рками, заъркати?), рчем, . pf. anfangen zu schnarchen, incipio stertere.

3apo, m. hyp. у. зарија. Заробити, им, v. pf. gum Erieg gefan. genen Sclaven machen, capio, Заробитисе, имсе, v. г. pf. Eriegsges fangen merven, capior. Заровими, им, y. pf. germühlen, ruendo corrumpo. Зарэктами, кћем, v. pf. ju grungen Seainnen, gruunitum edo. Заронити, им, v, pf. 1) untertauden, mergo. 2) bedecken, begraben, contego. Зарубилии, им, v. pf. aufladen (3. 13.

gas obere Ende eines Stabes), aequo,

Зарубљивање, п. дав зufläden, aequatio. Зарубљивати, љујем, v. impf. zufläe chen, aequo.

Зарудак, шка, m. Der unfang ber Reife (z. B. der Kirschen), rubescentia (?). Зарудеми, дим, v. pf. (Pec.)) г 3eitis Зарудити, им, v. pf. (Chem.) gung nale Заруђели, дим, v. pf. (Ерц.) fommen, ad maturitatem accedo, maturesco (roth werden ?).

Заруђивање, n. Das Reifwerben, rube

do accedens ad maturitatem.

Заруђивани, Бујем, v. impf. Der Keife nahen, maturesco.

зарукавље, п. bie Stideren am Vermel,

inanicae ornatus:

„Сеја брату зарукавље везе — Зарукати, ручем, v. pf. erbrülen, mu gitum edo.

Заруменитисе, имсе, v. r. pf. toth merden, erubesco.

3apýpem*, unentbehrlich, summe neces

sarius.

Заручан, чна, но, voll, angefült, ple

nus.

Заручивање, п. дав Вестеnden (Unfül ien), applicatio.

Заручивати, чујем, v. impf vermen den (anfüllen), applico. Заручими, им, v. pf vermenben (an fulen), applico, impleo (3. 2. буре, вреky, moрбу, донац). Заручник, m. Der Berlobte, sponsus, desponsus.

Заручница, f. bie Derlobte, sponsa, desponsata.

Засавица, f. cin urm Der Gave auf ver serbischen Seite, der nach langem Umwege, Mitrowitz gegenüber, wieder in die Save zurückkommt. Засведочити, им, (Рес. и Срем.) vide засвједочити. Засвирами, ам, v. pf. anfaa= Засвирети, рим, v. pf. (Рес.) gen zu Засвирими, рим, v. pf. (Cpem.) pfeifen Засвирјети, рим, v. pf (Ерц.) (auf der Dreife, Dubellad), incipio canere (fistula, utriculo). Засвједочити, им, v. pf. (Ерц.) безейgen, testor.

Заседа, f. (Рес. и Срем.) vide засједа. Заседање, п. (Рес. и Срем.) vide за сједање.

Заседаши, ам, (Рес. и Срем,) vide 3aсједами.

Заседнути, нем, vide зacecти. Засека, f. (Pec, u Cpem.) vide засјека. Засена, f. (Рес. и Срем.) vide засјена. Засенак, нка, m. (Рес. и Срем.) vide засјенак.

Засениши, им, (Рес. и Срем.) vide 31 сјеними.