Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

рами.

Звере, ела, п. (Рес. и Срем.) vide звијер. Звериње, п. (Рес. и Срем.) vide звјеРиње.

Зверка, f. (Рес. и Срем.) vide звјерна. Звецкање, п. dim. v. звечање. Звецками, ам, dim. 9. звечати. Звецнуши, нем, dim. v. цвекнути. Звечак, чка, m. Der Blodenfdmengel, pistillam campanae.

Звечан, m. град у Косову. Звечански, ка, ко, von Звечан. Звечање, n. Das Klingen, sonus. Звечами, чим, v. impf. tlingen, sono. ЗБечка, eine eiferne Platte, Die in Den Klöstern, besonders in der Türkey, statt der Glocke dient, campanae ferreae genus simplicissimum (tabula ferrea). Збiжд, m. eine Gegend Dес наија Пожаревачка.

[ocr errors]

Звиждање, п. Saš pfeifen, sibilatio. Звиждами, дим, v. impf. pfeifen, sibilo.. Звизнути, нем, v. pf. cinen Priff thun, sibijum edo.

Звијезда, f. (Ерц.) 𐐨ес Stern, stella. Ковами, или подизати, кога у звијезде. 2) (см.) град некакав: ,, Иване од Зивјезде града Звјер, f. (Ерц.) 𐐨ав mille Ehier, fera. Звијере, звјереmа, n. vide звијер. Звјездица, f. dim. 9. звијезда. Звјерање, п. (Ерц.) аз u umberblis den, circumspectio formidolosa. Звјерами, ам, v. impf. (Ерц.) fd eu umber blicken, pavide circumspicio. Звјериње, п. (Ерц. coll.) Die Zhiere bes

Waldes, ferae,

Звјерка, f. (Ерц.) ein $althier, ein

Stück Wild, fera.

Звонар, m. 1) ber Glodengieger, fusor campanarum. 2) ber Glofner, Glos ckenläuter, Küfter,pulsator campanarum. Зв нара, f. Der Glodenthurm, turris campanaria.

Звонарев, ва, во, деб звонар, fusoris Звонаров, ва, во, aut pulsatoris cащ.

panae.

[blocks in formation]

campanam.

Звонце, цемa, n. dim. 9. звоно, дa Glöckchen, campanula.

Звоњење, п. 𐐨аз läuten, sonus et pnl. satio campanae.

Зворник, m. Gtavt und Feftung am lins ten Ufer der Drina, eine Taqreise yon Der Cave. Србљи (око зворника) приповиједају, да је Зворник зидао некакав 3 вони мир не знабожац прије Риста на 800 година. Зворничанин, m. човек из Зворника. Зворнички, ка, ко, у Зворник. Звоцање, п. дав фnavpen mit Den Zahnen, captatio, frendor. Звоцапи, ам, v. impf, mit Den 3äь. nen schnappen, capto dentibus. Звоцнути, нем, v. pf. idnappen, Hlape pen (wie der Hund, Storch), capto dentibus, strepo.

Зврцање, п. 𐐨аз фnippфеn ialagen,

talitratio.

Зврцами, ам, v. impf, einem cin anipp then schlagen, geben, talitro percutio.

Зврцнути, нем, v. pf. кога, einem ein Schnippchen geben, talitro percutio. 3врчка, f. der Nasenstüber, Schneller, talitrum: нијесам га ни збрчком ударис.

Згадитисе, имсе (ди ми се), v. r. pf.

ekelhaft werden, anekeln, attaedet: зra.

дио сам се на - ; згадило ми се.

Згађање, n. Das Zreffen, collineatio. Згађати, ам, v. impf treffen, collineo. Згазими, им, v pf. jerfreten, conculco, Зглавак (зглабак?), вка, m. Das Des

lent, articulus.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Згодити, им, v. pf, treffen, ferio, col

lineo.

Згоремисе, рисе, v. г. pf. m. j. ватра, zu Glut zusammenbrennen, ardore confici.

Зготовими, им, v. pf. н. п. ручак,
јело, bereiten, adparo.
Зграбиши, им, v. pf. ergreifen, corri-
pio.

Зград.а, f. 𐐨аз Gebäuse, aedificium.
Зградица, f. dim. v. зграда.
Згрејами, јем, (Рес. и Срем.) vide згри-
зами..

Згрешими, им, (Рес. и Срем.) vide згријешими.

Згризање, п. 2bfreffin, ubmeiden, depastio.

Згризами, ам, v. impf. abfreffen, de

[blocks in formation]

pascor.

Згрнути, нем, v. pf. 1) gufammen scharren, corrado. 2) wegscharren, derado.

Згрозитисе, имсе, v. г. pf. žufammens schaudern, cohorreo. Згршање, п. 1) дав 3ufammenfaffen, collectio. 2) Dae ulušeinangerbreiten, dispersio.

Згрпати, гркем, v. impf. 1) зufam. imenfaffen, coiligo. 2) auseinanderschar ren, dispergo.

Згрувати, ам, v. pf. jerflofen, contundo.

Згршмитисе, шти ми се, v. r. pf. Žirt Stels, wenn man j. 2. Fettes int, oder ein Stein im Brot ist, horret palatum,

Згубити, им, (см.) vide сагубиши: ,,Милош згуби Турског цар Мурата, „И Турака дванаест иљада Згулити, им, v. pf. abreißen, idiнен, deripio, excorio: аљину, кожу. Згуљивање, п. 𐐨aš Guiblögen, denadatio.

Згуљивати, љујем, v. impf. entblögen, deuudo.

Згуснутисе, несе v. r. pf. dick, dicht

werden,

,

condensor.

va

Здела, f. (Рес. и Срем) vide жђела. Здерами, рем, vide згулнии. Здјела, г. (Ерц.) vide жђела. Здрав, ва, во, i) gefunt, sanus, lidus. 2) н. п. лонац, чаша, дали unverlegt, integer, mcolumis; Daber ђевојка. 3) здрав здравци (здравцам?), здрава здравцима, здраво здравци, ferngefund, sanissimus. Здравац, вца, ш. cine art Beburgó.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

вами.

Зевнуши, нем, (Рес. и Срем.) vide зијевнуши.

Зезање, n. eine urt immingender Be wegung, agitatio futuentis. Зезами, ам, v. impf. fid idwingen bewvegen, agitari futuendo. Зезнуши, нем, v. pt. eine immingenve Bewegung machen, agitari futuendo. земмин*, а е aumol), oleum. ст. уле. зе минипти, им,

V. impf, mit Del mürgen, oleo condio. Зенгнница, f. суд, што се у њему држи зентин, дав Деlрајффен, ашpulla olearia. Зейтињење, п. дав Delen (2Bürgen mit Del), oleatio,

Зеймин-мане *, vide маслинка. Зеumýни*, adj. olivengrün oleaginus. 3ejo, m. hyp. 5. зец: мени зејо! ме

ни зејо!" (вичу ђеца кад се играју Зелемба (зеленбаћ), me Die grine

зеца).

Eibechse, lacerta viridis. Зелен, f. bie Grune, Das Grüne, viridi tas. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide поврће. Зелен, на, но, 1) grün, viidis. 2)

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

m.

Зеленко, т. зелен коњ, дег 2pfel[фim= mel, equis albi genus. Зелењак, њка, зелен кукуруз, grüner (unzeitiger) Kukuruz (Mais). Зелењеши, ним, v. impf. (Ерц.) grüs nen, viresco.

Зелењетисе, нимсе, v. г. impf. (Ерц.)

arunen, vireo.

Зеља, м. (Рес и Срем.) vide зељо.
Зеља, ш. vide зело.

Зељан, на, но, н. п. пита, yon wils
den Gemüse, ex olere silvestri.
3eae, u. wildes Gemüse, olus silvestre,

Зељин (зелин), на, но, без зеља,

bovis cani.

3éo, m. (Epu.) ein Schimmelochse, bos canus.

Зељх, т. зелен пас, graulider Sund,

canis canus.

Зеловьев, ва, во, без зељов, canis

cani.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Земуница, f. bie Crèhütte, antrum. Земункиња (Земункиња), f. bie cemlis nerin, Zemlinensis femina : Земунски, ка, ко, Gemiiner., Zem„Збор збориле младе Земункиње linensis.

Зенђил *, ла, ла, vide богал. Зенѣилук *, m. vide богаство. Зеница, f. (Рес. и Срем.) vide зјеница. Зепспіи, зебем, v. impf. frieren, frigeo. Зердав, m. 1) ber 3obel, Zibellma. 2) Зерде*, еmа, n. cine Art Faiter Drehl= Das Zobelfell, pellis zibellinica. ipeife, mit Sonig, cibi genus: ,,Жуто зерде у сребрну сану 3em, m. der Schwiegersohn, gener. Зема, f. ријека у Ерцеговини. Земов, ва, во, Des edmiegerfohne, Земовски, ка, ко, 1) Der Edmicacra generi. föhne, generarum. 2) adv. wie ein semi, more generi.

-

Зец, m, Der Safe, lepus. Плашив као зец. Зечина, f. 1) augm. v. зец. 2) Daô Jas fenfel, pellis leporina.

Зечић, m. dim. р. зец. дав 5äsden, 3èчnya, f. das Weibchen vom Hasen, lelepusculus. pus femina.

Зечји, чја, чје, Safen, leporinus. Зечји трн, m. Die Saubedjel, ononis spinosa Linn.

Зивкање, n. dim. v. звање.
Зивкапи, ам, dim. v. звати.
Зид, m. Die Mauer, murus.
Зидање, п. даб Diauern, operis late-

ricii molitio.

Зидар, m. Der Maurer, faber

rins.

mura

Зидаров, ва, во, rarii.
Зидарев, ва, во, деб Maurers, mu-
Зидарски, ка, ко, 1) Maurers, mu-
rariorum. 2) adv. wie ein Maurer, more

murarii.

Зидаmn, aм, v. impf. mauern, opus

latericium molior.

Зидина, f. augm. у. зид.

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

der Winteraufenthalt Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum : „Снијег паде, друми западоше, „Планине се снијегом завише ; ,,По гори се одити не може: ,,Да тражимо себи зимовника, „Бе ће који зиму презимими Зимозелен, f, baš smmergrün, Sinter= grün, vinca minor Linn. Зимус, Зимске, Зимушња, ња, ње, von Diefem Win. ter, hujus hiemis.

-

Diefen Winter, hac hieme.

Зинуши, нем, v. pf. gähnen, oscito.
Зипарање, п. Das grunolofe Kеvеn un
Šotenen, vociferatio.

Зипарати, ам, v. impf. ohne Grunò
imrenen, vociferor.

3rpm*, m. der Ruß in der Tabakröhre, fuligo nicotianaе: црно као зифл,

Зјање, vide зијање.

Зјати, зјам, vide зијати.

Зјеница, 1. (Ерц.) 𐐨et ugapfel, pupilla.
Зламење, п. Daš Beitwaffer für eine
Xödnerin, aqua lustralis: oтишао
по зламење. сf. водица.
Зламеновање, п. дав Hefprengen mit
Weihwaffer, lustratio pnerperае.
Зламеновати, нујем, v. impf. u. pf.
mit Weihwasser besprengen, lustro
puerperam.

Злата, Frauenname, nomen feminae.
Златан, мна, но, golden, aureus,
Златана, Frauenname, nomen feminae.
Златар, m. Der Golòími,arıfex:
,,Златари ће доћи,
,, Прстен саковати,
„Бурму позлашиши.
Златарев, ва, во, bee Golòfdmi 3,
Златаров, ва, во, aurificis.
Златарски, ка, ко, 1) Golòidmib=,

auriticum. 2) adv. nach Goldschmid-
urt, more aurificis.
Злати, им, v, impf. vergolben, inauro.
Златка, f. Frauenname, nomen feminae.
Златко, m. Жannname, nomen viri.
3ʌашница, f. м. ј. мya, Die leif

fliege, musca cadaverina Linn. 3лamo, n. 1) das Gold, aurum. 2) (cm.) злато материно, м. ј. ђевојка : „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјевни злато материно„Остаде му злато испрошено Нова млада не смије Златоје, m. (од спида) никога у кући звапів по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); лако н. п. некога зове (старије ђепиће) m а. мом, неког ба бом, неког господином (јели отишао господин да доћера свиње?), неког ђеве ром; а млађе братом, зла мојем, соколом, милош, милојицом, и т. д. жене го. спом, мамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убавн• цом, љепом ицом, секом,го

спођицом, гол у би цом, и ш. д. Златокос, са, co, golbhaarig,

crine:

aureo

(cm.): Goldges

„Уловио Сосу златокосу
Златокрили, ла, ло,
flügelt, aureis alis :
„У језеру утва златокрила
Злаћен, на, но, golden, aureus,
ratus, cf. зламан.

-

all

Злаћење, n. Das Dergolben, inauratio
Зликовац, вца, m. Der Вójeid)t,
mo nequam, improbus.
3лo, u. das Hebel, malum,

[blocks in formation]

Злобити, им, v. impf. einer Beleibis gung gedenken, einem übel wollen, omnia mala alicui cupere. Злобљење, п. дав Uebelmollen, malevolentia.

Зловољан, љна, но, unmuthig, tristis : „Јер је Марко иза сна зловољан Злогун, m. злослут, м. ј. онај, који све зло слути и говори, дег Ин. glücksprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спреМисе на Кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече : „Злогуче! ја полазим у име Бога на аџилук; но ми да не говориш за мном ништа зло, док не дођем куки, па ћу ти онда поклониши шиник проса" „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дами просо?", Злопамтило, m. Der eine Beleinigung nicht vergift, der nachträgt, rachsüchtig ift, memor mali, injuriae. Злопата, f. Das Glen𐐀, miseria. Злопатити, им, v. impf, barben, Gleno leiden, egeo, patior. Злопаћење, да3 geiven, miseria. Злоп оглеђа, m. (см.) See erbogt lis

-

[ocr errors]

dende, iratum tuens: „Оно јесте Срђа Злопоглеђа Злорад, m. Der Gavenfton, laetus

damno aliorum.

3лoран, на, но, schlecht verdauend, digestionis malae : дијете злорано. Злослут, m. vide злогук. Злосрешан, шна, но, vide злосрећан. 3cpem, m. Unglücklicher, infelix. Злосретњица, f. bie unglüalice, in

felix.

Злосрећа, f. Unglüdstino, infelix. Злосрекан, кна", но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide злосредник. Злосрећница, f. vide злосрешњица. З оставити, им, v. impf. und pf. unt a glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Gewalt anthua, vim inferre virgini. Злостављење, n, čaš Unglüdlid mas den, violatio virginis. злотвор, m. Der Gein𐐀, 2erfolger, in3Adha, f. die Bosheit, malitia. је мој злотвор. m. (Рес. и Срем ) vide злоко. Злоко, п. (Ерц.)" cin iqlimmes sing;

imtcus: он

Злоћа,

puer malitiosus.

Злокуд, да, до,

bösartig,

Злокудан", дна, но,, indolis.

,pravae

3л0чеcm, ma, mo, schlecht, malus.

[blocks in formation]

Змај, m. Der Drade, Cinomurm, draco. 3мajes, ва, во, des Drachen, draconis. Змајевим, па, то, gewaltig mie cin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (см.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, ein Beinas me des Despoten Vuk aus Königs Ma. thiab Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родио Змајогњени Вук :

,,у мог сина слијепца Гргура, „У њега се мушко чедо нађе; „Није чедо чеда каквано су: „Вучја шапа и орлово крило, „И змајево коло под пазуом; ,,Из уста му модар пламен бије, „Матери се не да задојити -) : „Моме брату Змајогњеном Вуку — Змија, f. ðie Salange, serpens, ci. ryja. Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. Знак, m. Das Beiden, signum. Знаменит, ма, мо, au gegei net, insignis.

[ocr errors]

Знан, на, но, befannt, notus. Од знана зеља глава не боли, lagt man, wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. Der Betannte, familiaris, coguitus.

Знаница, f. bie Belannte, femina fami

liaris.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »