Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Звер, f. (Рес. и Срем.) vide звијер. Зверање, п. (Рес. и Срем.) vide звjeрање.

Зверами, ам, (Рес. и Срем.) vide звјерати.

Збере, ела, п. (Рес. и Срем.) vide звијер. Звериње, п. (Рес. и Срем.) vide звјеРиње.

Зверка, г. (Рес. и Срем.) vide звјерна. Звецкање, п. dim. у. звечање. Звецками, ам, dim. у. звечати. Звецнуши, нем, dim. 9. цвекнути. Звечак, чка, m. ber Glodenf mengel, pistillam campanae. Звечан, m. град у Косову. Звечански, ка, ко, моn Звечан.

Звечање, п. даš Klingen, sonus. Звечами, чим, v. impf. tlingen, sono. Звечка, eine eiferne platte, bie in den Klöstern, besonders in der Türkey, statt der Glocke dient, campanae ferreae genus simplicissimum (tabula ferrea). Звижд, m. eine Begenò der наија Пожаревачка.

[ocr errors]

Звиждање, п. баš pfeifen, sibilatio. Звиждати, дим, v. impf. pfeifen, sibilo.. Звизнути, нем, v. pf. einen fif thun, sibilum edo.

-

зви

Звијезда, f. (Ерц.) der Stern, stella. Ковати, или подизати, кога уз језде. 2) (ст.) град некакав: "О Иване од Зивјезде града Звијер, f. (Ерц.) дав wilde Zhier, fera. Звијере, звјереша, n. vide звијер. Звездица, f. dim. 9. звијезда. Звјерање, п. (Ерц.) дав феце Umherbli. den, circumspectio formidolosa. Звјераши, ам, v. impf. (Ерц.) (фен umber blicken, pavide circumspicio. Звјериње, п. (Ерц. coll.) діе Zhiere дев Waldes, ferae.

Зверка, f. (Ерц.) ein Balothier, ein Stück Wild, fera.

Звонар, т. 1) ber Glodengießer, fusor campanarum. 2) ber Blöner, Slos ckenläuter, Küfter,pulsator campanarum. Звінара, f. der Glodenthurm, turris campanaria.

Звонарев, ва, во дев звонар, fusoris Звонаров, ва, во,aut pulsatoris сащ.

рапае.

[blocks in formation]

Звонарски, ка, ко, ber звонари, fusorum aut pulsatorum campanarum. Звонити, им, v. impf, läuten, pulso campanam,

Звонце, цета, n. dim. у. звоно, das
Звоњење, п. дав Cauten, sonus et pule
Glöckchen, campanula.
satio campanae.

3ворнiк, m. Stadt und Festung am lins ten Ufer der Drina, eine Tagreife yon der Cave. Србљи (око Зворника) приповиједају, да је Зворник зидао некакав Звонимир незна Зворничанин, m. човек из Зворника. божац прије Риста на 800 година. Звоцање, п. дав фnappen mit den Зворнички, ка, ко, . Зворник. Zähnen, captatio, frendor.

Звоцати, ам, v. impf, mit ben 3ä nen schnappen, capto dentibus. Звоцнути, нем, v. pf. [nappen, Flape pen (wie der Hund, Storch), capto dentibus, strepo.

Зврцање, п. дав фпіррфен (фаден,

talitratio.

[blocks in formation]

Зврцнути, нем, v. pf. кога, einem 3врчка, f. der Näsenstüber, Schneller, ein Schnippchen geben, talitro percutio. talitrum: нијесам га ни збрчком Згадитисе, имсе (ди ми се), v. r. pf. ударис.

ekelhaft werden, anekeln, attaedet: зra.

Згађање, u. baš Zreffen, collineatio. дио сам се на — ; згадило ми се, Згађати, ам, v. impf treffen, collineo. Зглавак (зглабак?), вка, т. дав Ве Згазити, им, у pf. jertreten, couculco. lent, articulus.

Згледање, п. baš untlicn, aspectio. Згледати, ам, v. pf. erbliđen, couspicor.

Згледатисе, амосе, v.r. pf.fi gegen Згледатисе, амосе, v. r. impf. feitig an

blicken, invicem se aspicere. Зглобити, им, v. pf. н. п. лијес (дав Bertreute, Berlegte) zufammenlegen, das Geschirr zusammenbringen, compone, colligo.

Зглобљавање, n. baš ufammenfügen,

consertio.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Згодити, им, v. pf.treffen, ferio, col

lineo.

Згорешисе, рисе, v. г. pf. m. ј. ватра, zu Glut zusammenbrennen, ardore confici. Зготовити, им, v. pf. н. п. ручак,

јело, bereiten, adparo.

Зграбити, им, v. pf. ergreifen, corripio. 3rpaд.a, f. das Gebäude, aedificium. Зградица, f. dim. v. зграда. Згрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide згризати..

Згрешити, им, (Рес. и Срем.) vide згријешити.

Згризање, п. 246freffin, 216meiden, depastio.

Згризати, ам, v. impf. abfteffen, de

[blocks in formation]

Згрозитисе, имсе, v. r. pf. žufaттен. schaudern, cohorreo.

Згртање, п. 1) дав Bufammenfaffen, collectio. 2) дав lušeinanderóreiten, dispersio.

Згршами, грћем, v. impf. 1) žufam. menfaffen, coiligo. 2) auseinanderschar= ren, dispergo.

Згрувати, ам, v. pf. Betfßoßen, contundo.

Згрішмитисе, шти ми се, v. r. pf. Art Etels, wenn man z. B. Fettes ist, oder ein Stein im Brot ist, horret palatum.

Згубити, им, (ст.) vide caгубити: „Милош згуби Турског цар Мурата, „И Турака дванаест иљада – Згулити, им, v. pf. abreißen, finden,

derpio, excoгіо: аљину, кожу. Згуљивање, п. даš uiblößen, denu

datio.

Згуљивати, љујем, v. impf. entblößen, deuudo.

Згуснутисе, несе, v. г. pf. bi, bit werden, condensor. Здела, 1. (Рес. и Срем) vide жђела. Здерами, рем, vide згуляти. Здјела, 1. (Ерц.) vide жђела. Здрав, ва, во, 1) gefun, sanus, validus. 2) н. п. лонац, чаша, дапз unverlegt, integer, incolumis; daher ђевојка. 3) здрав здравцит (здравцат?), здрава здравцита, здраво здравцилю, terngejuno, sanissimus. Здравац, вца, m. cine Art Bebiugé.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Зевнуши, нем, (Рес. и Срем.) vide зијевнуши.

Зезање, п. eine Hrt [mmingender Be wegung, agitatio futuentis. зeзamи, aм, v. impf. fich schwingend bewegen, agitari futuendo. Зезнути, нем, v. pf. cine iwingenbe Bewegung machen, agitari futuendo. Зейтин *, ш. дав Del (Baumol), oleum. cf. уље. Зейшинипти,

им, v. impf. mit Del murgen, oleo condio. Зентиница, f. суд, што се у њему Држи зентин, дав Денäјффен, ampulla olearia.

Зейтињење, п. дав Delen (Bürjen mit Del), oleatio.

Зейтин - тане*, vide маслинка. Зентуни*, adj. olivengrün oleaginus. Зејо, т. һур. у. зец: мени зејо! мени зејо! (вичу ђеца кад се играју зеца).

Зелімбаћ (зеленбаћ), m, bie grine Eidechse, lacerta viridis. Зелен, f. bie Grune, bas Brüne, viridi tas. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide поврће.

Зелен, на, но, 1) grün, viridis. 2)

[ocr errors]
[blocks in formation]

Зеленко, m. зелен коњ, ber Wpfelf$im= mel, equis albi genus. Зелењак, њка, m. зелен кукуруз, grüner (unzeitiger) Kukuruz (Mais). Зелењеши, ним, v. impf. (Ерц.) grü. men, viresco.

Зелењетисе, нимсе, v. r. impf. (Ерц.)
Grunen, vireo.

Зеља, m. (Рес и Срем.) vide зељо.
Зеља, m. vide зељо.

Зељан, на, но, н. п. пита, von wil. den Gemüse, ex olere silvestri.

Зеље, п. milbeš Bemüfe, olus silvestre. Зељин (зељин), на, но, дев зеља,

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Зенђил*, ла, ла, vide богат.
Зенђилук*, m. vide богаство.
Зеница, f. (Рес. и Срем.) vide зјеница.
Зепсти, зебем, v. impf. frieren, frigeo.
Зердав, m. 1) ber 3obel, Zibellma 2)
das Zobelfell, pellis zibellinica.
Зерде

,

егла, п. eine Art faiter Drehl fpeife, mit Sonig, cibi genus: "Жуто зерде у сребрну сану 3em, m. der Schwiegersohn, gener. Зеша, f. ријека у Ерцеговини. Зетов, ва, во, деб Cawief, generi.

Зетовски, ка, ко, 1) ber Simicacre söhne, generarum, 2) adv. wie ein seni, more generi.

Зец, т. деr аfe, lepus. Плашив као зец. Зечина, f. 1) augm. v. зец. 2) дав фа fenfel, pellis leporina.

Зечић, m. dim. у. зец. дав Бäвфen, lepusculus.

Зечица, f. даê Beibфen vom Dafen, lеpus femina.

Зечји, чја, чје, Safen, leporinus. Зечји три, m. Die Sauhedhel, ononis spinosa Linn.

Зивкање, n. dim. у. звање.
Зивками, ам, dim. . звати.
Зид, т. біе Mauer, murus.
Зидање, п. дав Тauern, operis late-
ricii molitio.
Зидар, m. Der Maurer, faber

rins.

mura

Зидарев, ва, во, дев Maurers, mu-
Зидаров, ва, во, гагіі.
Зидарски, ка, ко, 1) Maurer, mu-
rariorum, 2) adv. wie ein Maurer, more
murarii.

Зидати, ам, v. impf. mquern, opus
latericium molior.
Задина, f. augm. у. зид.
Н 2

Зидине, f. pl. raš Gemäuer, Mauer. werk, die Trümmer, ruinae, rudera. Зијамет*, m.

"Осјећи ћу бегом зијамеше Зијан*, m. vide шmema.

Зијанити, им, vide штетовати. Зијање, п. дав Maulaffen = feil = baben, Gähnen, hiatio.

Зијати, ам, v. impf. gäßnen, hio. Зијафет*, m. (у Србији и у Босни по Варошима) vide част 1. Зијев, m. (Ерц.) 1) діе Deffnung дев Типдев, hiatus. 2) baš Mähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 5) bei den Bebern, die Heffnung der Kette, hiatus stami nis: оволики ши зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе снује пређу).

Зијевање, п. (Ерц.) дав ähnen, osci

tatio.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

„Снијег паде, друми западоше, „Планине се снијегом завише; „По гори се одити не може: „Да тражимо себи зимовника, „Бе ће који зиму презимими Зимозелен, f, да6 mmergeün, Binter= grün, vinca minor Linn. Зимус, Зимске,

diesen Winter, hac hieme,

Зимушњї, ња, ње, son biefem min.
ter, hujus hiemis.
Зинути, нем, v pf. gånen, oscito.
Зипарање, п. дав grunòlofe Кеден ипð
Schienen, vociferatio.

Зипарати, ам, v. impf. ohne Bruno ihrenen, vociferor.

Büğm*, m. der Ruß in der Tabakröhre, fuligo nicotianaє: црно као зиф,

Зјање, vide зијање.

Зјати, зјам, vide зијати.

Зјеница, 1. (Ерц.) ber dugapfel, pupilla. Зламење, п. дав Beit, waffer für eine Böhnerin, aqua lustralis: отишао по зламење. cf. водица. Зламеновање, п. дав Befprengen mit Weihwasser, lustratio puerperae. Зламеновати, нујем, v. impf. u. pf. mit Weihwasser besprengen, lustro puerperam.

Злата, Srauenname, nomen feminae. Златан, тна, но, golden, aureus, Златана, Srauenname, nomen feminae. Златар, m, ber olomi, aurıfex: "Златари ће доћи, ,,Прстен саковати, „Бурму позлатити. Златарев, ва, во, lbes Golf mibs, Златаров, ва, во, aurificis. Златарски, ка, ко, 1) Golòð=, aurificum. 2) adv. nach Goldschmid 2rt, more aurificis.

Злашиши, им, v, impf. vergolben, inauro. Златка, f. Grauenname, nomen feminae. Златко, m. Тапивнате, nomen viri. злámничa, f. m. j. мya, die Fleisch

[ocr errors]

fliege, musca cadaverina Linn. Злато, п. 1) даš Solò, aurum. 2) (cm.) злато материно, т.ј. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјебни злато материно „Остаде му злато испрошено 3amoje, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); тако н. п. некога зове (старије ђешиће) m a. том, неког бабом, неког господином (јели отишао господин да дођера свиње?), неког ђевером; а млађе братом,

зла

мојем, соколом, милоштом, милојицом, и т. Д. жене го. спом мамом, наком, сна

шом, невом; а ђевојке убавицом, љепотицом, секом, госпођицом, голубицом, и п. д. Златокос, саa, co, golohaarig, aureo

crine:

[blocks in formation]
[blocks in formation]

male

Злобити, им, v. impf. einer Beleibi. gung gedenken, einem übel wollen, omnia mala alicui cupere. Злобљење, п. дав Цебе тоеп, volentia. Зловољан, љна, но, unmuthi, tristis : „Јер је Марко иза сна зловољан Злогун, ш. злослут, ш.]. онај, који све зло слути и говори, der Un glücksprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спреМисе на Кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече: „Злогуче! ја полазим у име Бога на аџилук; но ми да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиНик проса" „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо?” Злопамтило, m. ber eine Beleibigung nicht vergift, der nachträgt, rachsüch tig ift, memor mali, injuriae. Злопата, Е. дав Slend, miseria. Злопатити, им, v. impf, дасбеn, leiden, egeo, patior, Злопаћење, дав Leiden, miseria. Злопоглеђа, m. (ст.) ber erboßt Bli. dende, iraturm tuens: «Оно јесте Срђа Злопоглеђа Злорад, m. der #adenfroh, laetus

[ocr errors]

lend

damno aliorum. 3лoран, на, но, schlecht verdauend, digestionis malae : дијете злорано. Злослут, m. vide злогу. Злосретан, піна, но, vide злосрећан. Злосретњик, m. Unglüdliher, infelix. Злосретњица, f. bie Unglüdlime, iц

felix.

340cpeka, f. Unglückskind, infelix. Злосрећан, ћна, но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide злосретњик. Злосрећница, f. vide злосрешњица. Злоставити, им, v. impf. unpf. un. glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Semalt anthun, vim inferre virgini. Злостављење, пn. baš Unglüdlidh ma chen, violatio virginis. Злотвор, m, ber Seind, Berfolger, inimtcus: он је мој злотвор: Злока, Г. діе Воôbeit, malitia. Злоћа, m. (Рес. и Срем) vide злоћо, Злоко, т. (Ерц.) сій (фіттев inò,

puer malitiosus. Злоћуд, да, до,

2 böšartig, pravae Злоћудан, дна, но, indolis. 3лочеcm, ma, mo, schlecht, malus.

Злочинац, нца, m. ber Цебеthäter, sons, malefactor.

Злочинство, п. діе Uebelthat, malefi

cium.

Змај, m. ber Drahe, Cinomurem, draco. 3мajeв, ва, во, des Drachen, draconis. Змајевит, та, то, gewaltig mie cin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змај огњени, на, но, (ст.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, ein Beinas me des Despoten Vuk aus Königs Mas thias Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родио Змајогњени вук:

,,У мог сина слијепца Гргура,
"У њега се мушко чедо нађе;
,, Није чедо чеда каквано су:
„Вучја шапа и орлово крило,
,,И змајево коло под пазуом;
„Из уста му модар пламен бије,
,,Матери се не да задојити -) :

,,

, Моме брату Змајогњеном Вуку Змија, f. bi hlange, serpens, c. Гуја. Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. Знак, m. baš Beichen, signum. Знаменит, та, то, ausgezeichnet, insignis.

Знан, на, но, betannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. ber Betannte, familiaris, cognitus.

Знаница, f. bie Befannte, femina fami

liaris.

Знање, п. дав Biffen, scientia.
Знатан, птна, но, betannt, notus.
Знати, ам (говорисе и знадем), т.
impf, miffen, scio.

Значење, п. діе Bedeutung, notio.
Значиши, им, v. impf. Бедецten, sig-
nifico.
Зној, m. ber weif, sudor.
Знојав, ва, во, im Shweiße, sudans.
Знојан, на, но, vide знојав.
Знојење, п. дав $wigen, sudatio.
Знојитисе, имсе, v. r. impf. {migen,

sudo.

366, f. der Haber (und, was man statt

dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. баš ifen von Körnern, manducatio granorum.

Зобати, бљем, v. impf. (Körner) fref.

fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобити, им, v. impf, m. ј. коња, füte tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, п. дав füttern mit Körnern, pabulatio.

Зобница, f. ber Saferface, auß dem baš Pferd frißt, saccus avenae, saccus pa bularis,

« PreviousContinue »