Page images
PDF
EPUB

„Ја ћу бити на чардаку,

Звонарски , кa, кo, Ber звонари, fuдукате бројити,

sorum aut pulsatorum campanarum. „Дукали ке звеќепати,

Звонити, им, y. impf. Täuter, pulso по звeкemy дођи

campanam, Звекемање, и: vіdе звечање.

Звонце, целia , n. dim. . звоно, бав ЗЕәкепаши, кекем, vidе звечати. Glödden, campanula. Ввекнупп, нем, v. pf, ertlingen, rеѕоnо. Звоњење, п. Вав eauten, sopus et pul. Звекнути, нем, pf. v. auf Ben opf

satio campanae. fhlagen (daß es erklingt), ferio caput 3Bophnk, m. Stadt- und Festung am lins alicui ut resonet : Звекнуо га по ten Ufer der Drina, eine Tagreise глави.

pon Bеr еаѕе. Србљи (око Звор. Звір, f. (Рес. r Срем.) vide звијер. ника) приповиједају, да је Зворник Зверање , p. (Рес. и Срем.) vidе звје- ви дао некакав 3 вони мир не зна. рање.

божац прије Риста на 800 година. Звёрапии, ам, (Рес. и Срем.) vidе звје- Зворничанин, т. човек на Зворника. pamu.

Зворнічкін, кa, кo, v. Зворник Звёре, епта, р. (Рес. и Срем.) vide звијер. Звоцање, р. бав ефnappen mit Ben Зверніње, п. (Рес. и Срем.) vidе звје- Zähnen, captatio, frendor. риње.

Звоцали, ам, у. impf. mit Ben 3ä6. Зверка, f. (Рес. и Срем.) vidе звјерка. nen schnappen, capto dentibus. Звецкање, п. dim. р. звечање. Звіцнути, нем, v. pf. јфnappen, elaps Звецкапи, ам , dim, p. звечати. pen (wie der Hund, Storcy), capto Звецнуши, нем, dim. b. цвекнути. deutibus, strepo. Звечак, чка, m. Der Bloфenfф mеngеt, Зврцање, р. дав ефnippen fФlagen, pistillam campanae.

Talıtratio. Звечан, m. град у Косову. Звечански, Зврцали, ам, v. impf. einem ein ©фnipp» ha, кo, pon Звечан.

chen schlagen, geben, talitro perЗвечање, р. бав Жlingen, sonus.

cutio. Звечали, чим, v. impf. elingen, sono. Зврцнути, нем, y, pf. кога, еіnет 3berka, eine eiserne Platte, die in den ein Schnippdoen geben, talitro percutio.

Slöjtern, besonders in der Türker, statt 3Bpyka, f. der Nasenstuber, Schneller, der Glode dient, campanae ferreae ge- talitrum : нијесам га ни звучком

nus simplicissimum (tabula ferrea). ударио. Звіжд, m. eine Begeno per наија По- Згадилисе, имce {ди ми се), v. г. pf. жаревачка.

efelhaft werden, anekeln, attardet : zra. Звііждање, п. Зав Фfeifent, sibilаtiо. дио сам се на — ; згадило мн се. Звиждати, дим, у. impf, pfeifen, sibilo.. Згађање, р. дав Зrefe, cоllіnеаtiо. Звізнуши , нем, у. pf. einen Pfiff thun, Згађали, ам, v. impf trеfеn, cоllіnео. sibisum edo.

Згазин, им, у р. зеrtreten, conculco, Звијезда, f. (Ерц.) Ser Stern, stella. Зглавак (зглабан ?), вка, m, дав Фе.

Ковати, или подизаи, кога у зви- lent, articulus. језде. 2) (ст.) град некакав : Згледање, р. бав 2nblicn, aspectio. „Иване од Зивјезде града

Згледали, ам, v. pf. etblide, cousЗв ijep, f. (Брц.) дав wilve Ebier, fега. Звијере, звјерепа, п. vіdе звијер. згледатисе, амосе, v.r. pf.jid gegen. Звездица, f. dim. р. звијезда. Згледаптисе, амосе, у.г.inpf.j feitig ап• Звјерање, п. (Ерц.) бав јфеце Иmber5li. blicken, invicem se aspicere.

den, circumspectio formidolosa. Зглобити, им, v. р. н. п. лијес (сав Зејерапи, ам, v. impf. (Ерц.) fфеи Zerstreute, zerlegte) zusammenlegen,

umber blicken, pavide circumspicio. das Geschirr zusammenbringen, comЗвјері!ње , p. (Ерц. coll.) дie xbiere дев pon, colligo. Waldes, ferae.

Зглобљавање, п. бав Зufammеnfügen, Зверка, f. (Ерц.) ein 23afətbier, ein consertio, Stück Bild; fera.

Зглобљавати, ам, v. imрг. Зufаm mens Зонар, т

m. 1) der Glockengießer, fusor fügen, consero. campanuarum. 2) беr 81ctner, Blos Згњечипи, им, v. pf, sufammenЁneten,

denläuter, Küfter,pulsator campadarum. subigo , depso. 32 Hapa, f. der Glodenthurm, turris Broga, f. die Gelegenheit, Bequemlict. canpanaria.

Peit, opportunitas :

згода, Звонарев , ва , во древ звонар, fasoris брапе! Звонаров, ва , во , aut pulsatoris caш. Згддан, дна, но, qаng tеht, bединет, papae.

opportunus : згодна пушка, пуш,

н

[ocr errors]

picor. .

ЖІВ

[ocr errors]
[ocr errors]

љање.

Згодини, им, т. pf, treffen, ferio , col- pflanze, die die Mönche, wenn fie in's lineo.

Dorf kommen, dem Hausherrn und Згорепинсе, рисe, v. г. pf. л. і ватра, Ben frauen Barbieten (у крајини Не

zu Glut zusammenbrennen, ardore con- голинској иу Кључу), herbae genus. fici.

Здравипти, им, v. impf. 1) gefuno pers Зготовии, им, т. pf. н. п. ручак, den, genesen, convalesco. 2) Gesund. јело, bereiten, adparo. .

keit zutrinken, propmo: Зграбипи, им, у. pf. ergreifen, corri- „Чашом здрави Ришњанин Иване, pio.

„А Мијајло књигом из њедара Зград.a, f. Сав Bebäuse, aedicium. Здравица, f.чаша, што се пије у здравЗграда, f. dim. 2. зграда.

de, der Gesundheitstrune, pгoріЗгрејали, јем, (Рес. и Срем.) vidе згри

patio. јами..

Здравко, m. Лаппвпаттe, nomen viri. Згрешили, им, (Рес. и Срем.) vide Здравље, . бie Befuncheit, valetudo. згријешили.

Здрављење, п. 1) дав @enefen, гесиЗrpisaњe, p. 2bfreffon, 26peisen, de- peratio valetudinis. 2) vide wasapas

pastio. Згризари, ам, у. impf. абfreffen, de- Здрављице, п. hyp. р. здравље. pascor.

Здраво, 2) gefuno, integra valetudine. 3rpijamu, jem, v. pf. (Epy.) erwärmen, 2) tüchtig, stark, valide : 3Apabo ra саlеfacio.

је ударио ; немој здраво слезали. Згријешили, им, vide сагријешипін. Здравципі, на , то, Сf, здрав. згрністи, ризем, v. pf. abeejjen, dе- здробицій, им, v. pf, gerbrotein, per- .. pascor.

trio. Згрнуши, нем, v. pf. 1) зиjаmment: Здрозгапи, ам, v. pf, serfфmettern,

(charren, corrado. 2) wegscharren, de. com minuo. rado. .

Здрлиписе, имее, т. г. pf. jih ents Згрізиписе, имce, v, г. pf. sufaттенә sweyen, bis zu Thätlichkeiten, rixor. ichaudern, cohorreo.

3e6a, der Fink, fringilla. Зграње, р. 1) бав 31fаmmenfaffen, Зев, m. (Рес, и Срем.) vide зијев,

collectio. 2) das Auseinanderbreiten, 3ébabe, 1. (Pec. ou Cpen.) vide saje

dispersio, Згріали, гркем, v. impf. 1) зufams Зевали, ам, (Рес. и Срем.) vide зије.

menfassen, coiligo. 2) auseinanderscharz ren, dispergo.

Зевнупи, нем, (Рес, и Срем.) vide зиЗгрували, ам, v. pf. seritopen, con

јевнуши. tundo.

Зезање, т. еіnе art fфwingenber Bea Згрилиписе, шли ми се, ч. г. pf. wegung, agitatio futuentis.

Art Etels, wenn inan z. B. Fettes isst, Besamu, am, v. impf. sich schwingend oder ein Stein im Brot ist, horret pa- bewegen, agitari futuendo. latum,

Зезнупи , нем, . p. cine jфwingenbe Згубипои, им, (ст.) vidе cагубити: Bewegung machen, agitari futuendo,

„Милош згуби Турског цар" Мурата, Зейтин“, ш, бав деl (Saunol), oleum. „И ту рака дванаесіп иљада Згулянти, им, v. pf, abreigen, fфinten, Зейинипти, им, V. impf. init Del

deгiрio, excorio: аљину, кожу. würzen, oleo condio. Згуљивање , p. дав $uibl#pen, dena- Зелінница, f. суд, што се у њему datio.

држи зенин, дав Јeiflafффеп, ашЗгуљівати, љујем, v. impf. entblӧреп, pulla olearia, . deuudo.

Зейпињење, р. Вав Оelen (2Bürgen mit Згуснулисе, несе, т. г. pf. Dict, vit Del), oleatio. werden, condensor.

Землин - тане *, vidе маслинка. Здела, f. (Рес. и Срем.) vidе жђела. Benmyhu*, adj. olivengrün oleaginus. Здерапи, рем, vidе згулипии. зејо, m. hyp. р. зеу: мени зејо! ме. Здјела, t. (Ерц.) vidе жђела.

ни зејо! (вичу bеца кад се играју Здрав, ва, во, 1) qefuno, sanus , зеца).

lidus. 2) н. п. лонац, чаша, даnѕ Зелембақ (зеленбақ), m, bie grine unverlebt, integer, incolumis; daber Eidechse, lacerta viridis. ћевојка. 3) здрав здравцим (здрав- Зелен, f. Die Grüne, даѕ drine, viridiцап ?), здрава здравцима, здраво tas. 2) (у Сријему, у Бачк. иу Бан. ) здравцилію, tergejиий , sapissimus.

vide sophe. Здравац, вца, ш. cine Art Bebig$. Зелен, на, но, .) grün, тиidis. 2)

вање.

[ocr errors]

ва ін.,

[ocr errors]
[ocr errors]

cf. уље.

va

vas

[ocr errors]

grün, d. i. unreif, ininiaturus : MADA Zemnâk, m. der Lande mann, popularis. и зелен (као гушчје говно), „Ber Земљакиња, f. Die Ranbsmannin, poGelbsanabel, imberbis.

pularis femina. Зелена када, f. darcissus pseudonar- Земљан, на, но, irset, terreus ,

fica cissus Linn:

tilis, „Плави зумбул и зелена када Земљаница, f. чинија, или чаша, од Зеленепи, ним, (Pec.) vidе зелењепти. zemde, ein irdenes Gejasirr , Зел неписе, нимсе, (Pec.) vidе зеле- fictile. њенисе.

Землица , f. dim. р. земља, баѕ günoЗеленика, f. т, j. јабука :

chen, das Erdlein, regiuncula. „о јабуко зеленико!

земљичка , f. Die Cemmel, simila. „Што с молики род родила Земљу рина, f. augm. р. земља. Зеленило, п. дie grüne sarbe, grünев Земун, m. Gem li, Zemlinum.

Fárbemittel, pigmentum viride. Земунац, нца, m. ccmliner, ZemliЗеленими, им, v. impf. 1) grün fürten, nensis.

colorem viridem induco, colore viridi Zemynnya, f. die Erdhütte, antrum.

inficio. 2) (Срем.) vidе зелењетти. Земункиња (Земункиња), f. Die eenlis Зеленішисе, имce, (Срем,) vidе зеле- nerin, Zemlinensis femiua: њетнcе.

„Збор збориле младе Земункиње – зеленкаст, mo, grünlim, sub- Земунски, кa, ho, Cemiiers, Zemviridis.

linensis. Зеленко, m. зелен коњ, Ber 2pfeljimЗень ил*, ла, ла, vidе богалт, mel, equis albi genus.

Зенђiiлук *, м. vіdе богаство. Зелёњак, њка, т. зелен кукуруз, Зеница, f. (Рес. и Срем.) vid• зјеница.

grüner (ungeitiger) Kukuruz (Vais). зепслій, зебем, у. jinpf. frieren, frigeo. Зелењепи, ним, y. impf. (Ерц.) grü: Зердав , m. 1) Ber 3obei, Zibellma. 2) nen, viresco.

Das Zobelfelé, pellis zibellivica. Зелењетисе, иимсе, т. г. impf. (Ерц.) Зерде, елта , p. cine Art Faiter xebi. grunen, vireo.

speise, mit Honig, cibi genus : Зѓља, m. (Рес и Срем.) vidе зељо. Жупіо зерде у сребрну сану — Зеља, ш. уіdе зељо.

3em, m. der Schwiegersohn, gener. Зељан, на, но , н. п. пипа, von wil: Зела, f. ријека у Ерцеговинн.

den Gemüse, ex olere silvestri. зелов, ва, во, бев Еріеgеtfolу nе, Зеље, п. milce& Bemufe, olus silvestre. generi. . Зељин (зељин), на, но, бев зеља, Зетовскій, кa, кo, 1) Bet etmicacr's bovis cani.

föhne, generurum, 2) adv, wie ein sem, Зељo, m.Ерц.) ein ефіmmefofe, more generi. bos canas.

зец, m, per paje, lepuѕ. Плашив као зеіц. Зељів, т. зелен пас, graulier филь, Зечина , f. ) augm. р. зец. 2) дав раз canis canus.

seufell, pellis leporina. Зелвљев, ва , во , бев зељов, canis Зечић, m. dim. р. зец. дав $ів деп,

cani. Зељош, m. ein Rame für grope #ano. Зечица , f. дав 21Beibфеn yoт фafen, Ге

nen (cf. Gazemes), nomen tormentis indi solitum :

Зечја, чја, чје, Safens, leporinus. „А све зељош зељоша дозива Зечји пірн, m. Die aubeфe, oponis Зељуг, m. зелен вепар, grauев еф mein,

spinosa Linn. porcus canus.

Зивкање, п. dim. 9. звање. Зељуга, f, зелена крмача, grаue Саи, зівкапії, ам, dim. p. івати. porca capa.

31A, m. die Mauer, murus. Зељ угов, ва, во, бев зељуг, роrсі зидање, п, дав діаиern, operis lateсарі. .

ricii molitio. Земаљски, кa, кo, ittif, terrester Зидар , m. Der Zaurer, faber (im Gegensaß des Himmlisiben):

rinis, „Или волиш царству небескоме", Зидарев, ва, во, бев taurеrѕ, nu„Или волиш царству земаљскоме ? Зидаров, ва, кој rarii. Земан*, m. bi jeit, tempus. cf. ври- Зидарски, кa, кo, 1) 27 aurer 3, тијеме.

rariorum. 2) adv. wie ein Maurer, more Зембіл, т. (у Сријему, у Бачк. и у murarii.

bah.) der Zecker (üre Körb), fisci genus. Buigam, am, v. impf. mauern, opus Земља, f. D) Die где , terra. 2) дав latericium molior. Land, terra, regio.

3 ідина, f, augui. р. вид.

lepusculus.

pus femina. .

mura

на

[ocr errors]

Зндинe, f. pl. Зав Веmаuer, Rauer: 3јање, vide зијање.

werk, die Trümmer, ruinae, rudera. зјали, зјам, vide зијати. Зијамет*, m.

зјентца, f. (Ерц.) беr аugapfet, pupilla. „Осјећи ћу бегом зијамете — Зламење, п. "Бав 13 сіt paffеr fіr eine Зијан*, m. vіdе шпела.

213üфnerin, aqua lustralis : опишао Зијании, им, vidе штетовапии. по зламење. cf. водица. Зијање, р. дав 9Xaulаffеn = feil - baben, Зламеновање, р. дав 5efprengen mit Gähnen, hiatio.

Weihwasser, lustratio prerperae. 3jamu, am, v. impf. gähnen, hio. зламеновами, нујем, v. impf, 1. pf. Зијафеni*, m. (у Србији и у Босни по mit Weihwasser besprengen, lustra варошима) vidе част 1.

puerperam, Bijee, m. (Épy.) 1) die Deffnung des 3.ama, Frauenname, nomen feminae.

Хипдев, hiatus. 2) pas Bahnen, bia- Злапан, пнa, нo, golien, aureus. tus. Зашао као зијев по чељадма Златана, Srauennanie, nomen feminae. (у приповијетки). 3) bei Ben Bebern, Злаптар, т. дer BolofФmio , aurifcx: die Deffnung der Kette, hiatus stami. „Злагиари ће доћи, pis: osолики пи зијев (кажесе жени, „Прстен саковати, дигнувши ногу, кад је нађе ко ће „Бурму позлатипи. снује пређу).

Златарев, ва, во, 19es Boofфтів, Зијевање , n. (Ерц.) ба в ähnen, osci- Златаров, ва, вo, j aurificis. tatio.

Златарски, кa, кo, 2) bolpfфтів г, Зијевали, ам, т. impf. (Ерц.) göynet, auriticum. 2) adv. nach Goldschmid: oscitor.

22 rt, more auriticis. . Зијевнути. нем, v. pf. (Ерц.) einmab Златипи, им, y, impr. pergolben, inauro. gähnen, hio.

Златка, f. Srauenname, nomen feminae. Bine*, f. pl.(cm.) die Teller, bei der 3.amko, m. Mannsname, nomen viri.

türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: 3.amanya, f. m. j. mya, die Fleijds „Успавите зиле и борије

fliege, musca cadaverina Linn. „Спаде јека зила и борија

Злапно, п. ) дав Wol, aurum. 2) (ст.) Зіма , f. 1) дer 28inter, hiems. 2) pie злато маптерино, м. ј. ђевојка : Kälte, 'frigus.

„Ој ђевојко злато маліерино дими, im 23inter, hieme.

„Пјевни, пјевни злато материно Зимина, f. Офіхеіn pper Xino, paв für „Оспаде му злато испрошено den Winterhaushalt geschlachtet wird, Siamoje, m.

Нова млада не смије carnes pecudis mactatae pro hieme. (од спида) никога у кући звапни Знімнти, им, уide зимовапій.

по имену: заліо је обичај да она, Зніміни, на, но, эшinter =, hibernus. по што се доведе, свим кућанима Зимовање, р. Тав überwintern, hiber. (мушкoме и женском) нађене нова natio.

имена (само за себе) ; тако н. п. Зимовами, мујем, v. impf. и. pf. übers некога зове (сларије Ђелиће) а. wintern, hiberno.

мом, неког бабом, неког гос. Зимовник, der Winteraufenthalt подином (јели отишао господин

Winterquartier (der Räuber), hiberna да доћера сияње ?), неког февеpraedonum :

ром; а млађе бра пом, Снијег паде, друми западоше , појем, соколом, милош том, „IIланине се снијегом завише ;

милојицом, и т. д. және го. „По гори се однои не може :

спом, ма мом, наком, сна„Да тражимо себи зимовника, шом, невом; а kевојке убав иБе ће који зиму презимин

цом, љепотицом, секом, го3ivojenen, f, das immergrün, Winter: спођицом, голубицом, и лі. д. grün, vinca minor Linn.

Златокос, ca, co, golohaartg, aureө Зимус,

crine: Зим,ске,

„Уловио Сосу златокосу Зимушw.t, ња, њe, von Biefen 21Bin. Злаптоприли, ла, ло, (спі.): 80!geә ter, hujus hienis.

flügelt, anreis alis : зинути , нем, Ү• pi. göhnen, oscito. „У језеру упва златокрила Bunapáte, n. das grundlose Reden und Baken, ma, ho, goldeni aureus, auефі ереп, vociferatio.

ratus, cf. Златан. Зипарапти, ам, v. impr. ohne Grund 3na kelle, 1. das Vergolden, inauratio, Ichreyen, vociferor,

Зліковац, вца, m. Der Bojevit, hoзнфn, m. Der Ruр іn bеr Sabatroyre, mo nequam, improbus.

Tuligo picotianae; црно као зиф, Зло, д. Рав Иebel, malum,

[ocr errors]

m.

зла.

Joiesen Winter, hac hieme.

[ocr errors]

310, übel, male.

Злочинац, нца, т. беr uebettbater, 3a6a, f. die Bosheit, malitia.

sons, malefactor, Злобан, бна, но, übeImolens, mali- Злочинспиво, . бie uebeftbat, malefivolus. .

cium. 3ohama, Hm, v. impf. einer Beleidis 3maj, m. der Drache, Lindwurm, draco.

guag gedenken, einem übel wollen, 3Majes , Ba, Bo, des Drachen, draconis. omnia mala alicui cupere.

Змајевим, па , то, gе paltig wie cin Злобљење, п. Зав иебеlmolen, male- Drache(lindwurm) draconis vim habens. volentia.

Змајогњені, на, но, (сп.) н. п. Вук, Зловољан, љна, но , unmutbig, tristis : Feuerdrache, draco igneus, ein Beinas „Јер је Марко иза сна зловољан me des Despoten Vuk aus Könige Mae Злогућ, m. злослуп, п. ј. онај , који tbiав 3eit (пјевасе како је Ђурђева

све зло слушн и говори, деr n. Јерина казивала Турцима кад се glüftprophet, vates mali. Hekakab родио Змајогњени Вук : Босански спаија, који је имао у „У мог сина слијепца Гргура, , (коме селу таковог злогука, спре

„Ў њега се мушко чедо наде; мясе на fабу, но прије него пође, „Није чедо чеда каквано су: дозове злогука к себи, па му рече : „Вучја шапа и орлово крило, „Злогуче! ја полазим у име "Бога „и змајево коло под пазуом; на ацилук ; но и да не говориш за „Из успа му модар пламен бије, мном нніца зло, док не дођем ку- „Матери се не да задојити — : ћи, па ћу ти онда поклонни ши. „Моме брату Змајогњеном Вуку Ник проса” „Добро господару Змija, f. бie Cblange, serpens, cf. гуја. (одговори злогук); али ако ти не змијоглав, ва, во, н. п. кокош. до, еш, ко ќе мени дали просо ?? Знак, m. Вав 3eiten, signum. Злопамшило, т. дer eine Beleibigung Знаменип, па, по , аивgезеіфnet, in-.

nicht vergißt, der nachträgt, rachfüchs signis. tig ist, memor mali, injuriae.

Знан, на, но, беҙапnt, notus. Од знаЗлопала, f. баз (Steno, miseria,

на зеља глава не боли, fagt man, Злопатити, им, v. impf, Barben, Glent wenn einer unter Bekannten beuratet. leiden, egeo, patior,

Знанац, нца, m. Der Betannte, famiЗлопаћење, бав geisen, miseria.

liaris , coguitus. 3anoraêka , m. (cm.) Der erboßt Bli: Shahnyja, f. die Bekannte , femiua famidende, iratum tuens:

liaris. „Оно јесте Срђа Злопоглеђа Знање, п. Зав ізіfen, scientiа. Злорад, m. per Gфареnfrоb, laetus Зналан , шна, но, беtаnnt, notus. damno alioram.

Знати, ам (говорисе и знадем), т. Злоран , на, но, fфіефt verbauent, di- impf. wissen, scio. gestionis malae : дијете злорано.

Значење, р. дie Ведеutung, nоtіо.
vide
злогук.

Значити, им, y. impf. beenten, sig-
Злосреплан, пнa, нo, vidе злосрећан. nifico.
Bancpem ik, m. Unglüdlicher , infelix. 3ôj, m. der Schmeiß, sudor.
Злосрепњица , f. Bie ungt@libe, in- Знбјав, ва, во, іт ефweige, sudans.

Знојан, на , но, vide знојав. Buicpeka, f. Unglü&skind, infelix, Знојење, в. дав ефwisen, ѕudаtiо. злосрећан, һна, но, unfelig, infelix. Знобипписе, имce, v. г. impf. fфwіtеп, Злосрећник, vidе злосретьик.

sudo. . Злосрећница, f. vіdе злосрешњица.

366, f. der Haber (und, was man statt Злоставиши, им, . impf. ил. pf. Hit. dessen dem Pferde gibt), avena et omno glüdlich machen (eine Jungfrau), ihr

frumentum quod equo datur. Gewalt anthun, vim inferre virgini. Зобäње, п. бав јfen von Rörter, Злостављење , п, сав Иnglütli та.

manducatio granorum.

Зобати, бљем, v. impf. (8örner) frefЗлопівор, m,

m. der Feind, Verfolger, in- fen, manduco fruges: зобље коњ, коimtcus: он је мој злопвор:

тони; људи зобљу прење, грожђе. Barika, f. die Bosheit, malitia.

зобилиг, им, v. inpf. п. ј. коња, fut. m. (Рес. и Срем ) vidе злоко, tern mit Körnern , sagino frugibus. Barko, n. Epu.) ein schlimmes Kind; 306bene, n. daß füttern mit Körnern, puer malitiosus.

pabulatio. Эл Кудан, дна, но ,7 indolis. bösartig, pravae 306hnyja, f. der Haferfad, aus dem das

Pferd frißt, saccus avenae, saccus paa Злочесні, па, пio, (Фlet, malus. bularis,

Злослүпі,

[ocr errors]

felix. .

chen, violatio virginis.

Злока ,

Злоуд., да , до,

« PreviousContinue »