Page images
PDF
EPUB

dern, vagor:

[ocr errors]

Багана, ,

HAJI

[ocr errors]

Бабине, f. р. (у Српјему ђекоји го- Бабичење , п. Сав бабица = fepn, obste

воре бабиње) і) бав ізофenbstt, tricatio. puerperium. 2) der Wochenbesud), sa- banyum, HM, v. impf. Geburtdhülfe Tutatio puerperae. Код Срба трају leisten, obstetricari. бабине обично седам дана. За није

Бабо, т. (Ерц.) vide oтaц. седам дана долазе дању жене на

Бабов, ва , во, бев бабо, patris. бабине (и доносе часіп (н. п. пн. Бабура, cine art itsenen fens (opne пе, уштипке, ракију, вино и т. д.) Kachein), fornax simplicissima. и Желепу дарове), те се часте и Бабускара, f. vіdе бабетина. веселе; а ноћу дођу комшије иком- Бабушина, f. дав Beifleifф, caro inшијнице, познаници и познанице, guinalis. ме чувајубабине, п. і. сједе се у Баврљање , p. ИmperfФlenbern, vаgаtiо. ноћ код породиље, и разговарају. Баврљали, ам, . impf. ImperfФlen» се и пјевају, а особипio преку и седму ноћ („Није седму ноћ дочу- Бага, f. некаква болест коњска. имају обичај рећи ономе,

f. кожица јагњeka, pas gamma који је мало сулудаст). Тада не

fel, pellis aguina. смије ни једно заспапти: зашло Багатела, f: (у Сријему, у Бачк, иуБан.) други једва чекају да га огаре, die Kleinigkeit (bagatelie), res parva.

да му пришију штого, ска- Баглама, f. 1) (највише се говори у. нав дроњак, нли читаво бебе) за млож. бр. багламе) оно гвожђе, аљине. На бабинама пјевају сваво- што држи врата за довратник (cf. јаке пјесме, а неке имају које се шарке), 2Ingel uno Bano ant per Chure. само пада пјевају, н. п.

cardo et vinculum januae. 2) Mana „Ој на делу на голему боб се зелени. тамбурица од при жице,

trichor„Ако га је посејао піе се зелени ? dii

genus, eine kleine Pandore von „Мирко *) га је посејао те се зеленіп, drey Saiten. „Ружа **) га се назобала, срце је Багљив, ва, во, н. п. конф. болн. .

Багрдан, ш, мала варошица између „Колалом лалом ко му отац беше ? Јагодине и Баточиңе. „Колалом лалом пај му ***) отац Багрена, f. Der 24cacienbaum, Robini беше,

pseudoacacia Linu. Колалом лалом ко му деда беше ? Бадава*, и т. д.

unentgeltlich, gratis.

. Нијесам му био на бабинама (да Гадавде, знам колико му је година).

Бадавацција*, m. Sеr аlеѕ umfont baben Бабини дни, m. pletiva 2Rärsinee, nix

will, qui omnia vult sibi gratis dari. Бабини укови,

jcadens meuse martiо. Бадало, о, оно мјесто, ђе ударају Пригіовиједају, да је у по доба не- bеца крајем од шпапа кад се бакаква баба ишкерала јариће у пла- нају. сі. банаписе. нину, па дунуо сјевер и ударио сни. Бадањ, дња, т. велика шупља клајег, а она рекла: „Прц марцу не да, шпо кроз њу пече вода, пie бојим ле се : моји јарчићи лето- обре коло на кашичари воденици, рошчили”. На по се расрди марш, die Röhre, canalis. па навали са снијегом и смразом, Бадање, п. бав Зteфen, punctio. ліе се смрзне и окамени и баба Бадали, ам, v. impf. 1) 'teije jteфen, н њезини јарићи. Кажу, да се и да, pungo leniter. 2) leise geben, incedo нас може внђепи у некаквој планинні punctim. (ѣе се по догодило) оно камење, Бадем*, m. Ranet, amygdalus. што је постало од бабе и од ја. Бадемов, ва, вo, Rancel .,

amygdali. . рика: баба споји у сриједі, а ја- Бадјава, рижи око ње.

Бадјавад, (у Босни) vide бадава. Бабино уво, p. cin fraut, herbae

genus. Бадјаваде, Бабица, f. 1) dim. р. баба. 2) бie Беб. Бадљи, f. р. некаква

болести у amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему Бадњак, m. сирова уцерова главња, ошкивају косе.

Типо се, по обичају, у очи Божи.
Ка ложи на вапіру. Бадњака морају

бити два или три, и морају се у очік * Или како буде нме ощу. Божића (на бадњи дан) и осјећи. **) или како буде име маптери.

Кад се у вече смркне, онда дома**) Како му буде име. •

Кин унесе бадњаке у кућу,

}

очима.

, инал)

:

[ocr errors]

жи на вапру; пад ступи с бад- Бајчета, m. XannBname, nomen yiri. њаком у кућу, онда рече: „Добар Бака, f, hyp. 2. баба. вече и честиiп вам бадњи дан”. А Бака *! vidе гле ! из куће га какав мушкарац поспе Бакал*, m. трговац, шпо продаје жипіом н одговори му: „Дао пи сир, масло, мед и лі. д. Веr ерея Бог добро срепињи и честити”. zereyhändler , condimentarius, По Брцеговини ђе су велике куће, Бакалка , f. Sie pesereyträmerin, conонђе довуку бадњаке на шест или dimentaria. на осам волова, па наберају кроз Бакалница, f. бакалски дубан, бав куку, пе ишћерају волове на друга Spezereygewölbe,taberna condimentarii. врата, а бадњаке скину у кући – Бакалов, ва, во,дев'бакал, condimettarii. Кад већ бадњаци прегоре, онда

Бакалскӣ, кa, кo, 2) ветürgerämer *, (сјутрадан, на Божић) узму оне condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürfe угарчике, те метнуу башчи на ка- Främer, more condimentarii. Бву младу шљиву, или на јабуку. Бакар*, кра, m. Зав иpfer, cuprum, с. Божик по полажајник.

Бакат, кла, т. дав Betrappe, incesБадњи дан, њега днe, m. Ver Chrift. sus cum sonitu.

abend, dies ante festum Christi uataie. Баква, f. оно мјесто, ђе се спаје Бадњић, m. dim. р. бадать.

ногом, кад се баца камен с рамеБаждарина, f. (см.) 3olgeto, porto- Ha, Standort der Steinwerfenden, rium :

statio jaculantium saxa. „На водици вила баждарица

Бакин, на, но, беr бака, vetulae. „Те узима пшешку баждарину: Баклава*,f.einert пипia,placentae genus. „Од јунака оба црна ока,

Бакрач“, m. vіdе копао. „А од коња ноге све четири Бакрачић, m. dim. 2. бакрач. Баждарица, f. (сп.) 3ölnerin, porti. Бакрачлија*, f. vіdе узеньнја. trix (?), cf, баждарина.

Бакрен, на, но, Pupfern, cupreus, aeneus. Баждарскії, кa, кo, н. п. кантар,

Бакшање,

n. das Trappen, incessus zölnerisc, portitorum.

cum sonitu. База, f.. vіdе зова.

Бактапи, кћем, v. impf trappen, basephambaua*, m. der mit dem Auss sonitum edo incedens.

ил. infuhr • 3ole Celebnte , portorio Бакуљз, f. на дрвету (особило рас. praefectus.

мову и церову) до коре, од прінБазер,амбашин, на, но, бев базер- лике с три прста дебело. Бакуља Бамбаша, portorii praefесti. .

је бјеља од правога дрвета и Базерђан*, m. vіdе трговац.

прије иструли од њега. Базјаш, m. мали намаспирић на ли- Балабан*, м. назеба, кијавица, бес

јевом бријегу Дунава (у Банату). Schnupfen, gravedo, pituita. Банр*, m. Das ujer, ripa, cf. бријег, Талав, ва , но, rоgiѕ, mucosus.

Балавац, віцца, ш. беr Xotige, puer mu. Баја, Г. hyp. р. баук. baja, f. Stadt in Südungern , nomen Балавица, f. Das Romäофеn, puela urbis. Бајски, ha, кo, pon Баја.

mucida. Бајалица, бie Заибerin, incantatrix. Баланиб, . Der Steppel, tudicula.

Пјевају како се разбољео у сватови- Балван, m. велики дирек као греда, ма (кад се женио бунгур челе- Balteri , trabs. бија параном ђевојком) Бале, f. р. слнне, беr Xok, mucus. купус на сланини, па му довели Балега, f. п. говођа, коњска, проју бајалицу да му баје : obuja, der Unflat, Viehéoth, stercus. „Проја бајс, купуса нестаје. Балегање, п. дав Rijten, fotbmaфen Бајање, п. баѕ Заибerit, incantatio. (vom Vieh), cacatio pecorum, bajam, ma, nio, altbacken, vetus , non Балегашн, ам, v. impf. miften, Ben

Koti) von sich geben, stercus facio. Бајали, јем, у. impf. 3aubert , incanto Балење , n, vidе баљење. (morbum , dolorem).

Балија, f. (verätliФ) Все $ürte, turоа, Бајко, Ю. Лаппвпате, поmеn viri. (per convicium). Бајна лука, f. град и варош у Бос, Талијелина , f. augm, p. балија,

ни на води Врбасу. Бајнoлyчaнин, Балиопи, им, v. ipopf. easen, muco macule човек из Бајне луке. Бајнoлyчка, 2) roßen, weinen, muco maculor flendo. жена из Бајне луке. Бајнoлyчка, Бало, n. vied балавац. кa, кo, Don Бајна л лука.

Hancam, m. der Balsam, balsamum. Bajo, m. Mannsname, 'uomen viri. Балла *, f. vіdе cјекира (ами се рие

обала.

COSIS.

н.

recens.

опе наново.

ам ,

ү.

јетко говори, н. п. ја говоритм, а он цара као и најприје, па погађају ни у балппу).

Други пут (п. ј. Балук*, p. Ірибља права, дie Sifф. друге године царовања) цар има Балукаni, m. Jbrner, follyörner, сос- при

маше (п. і погађа у прcili indi.

љін штаті док припуп не умаши), Балчак *, m. у сабље, нли у мача трећи пут четири и лі. д. а прва

оно, е се држ: руко11, Der Briff аn други пуш сједе на бадало (тј. Sübel, capulus :

на оно мјесто, ђе ударају шпа. „Крвава му сабља до балчака

повима кад и бацају) кад иогађа у babeMez, m. die größte Art Kanonen, свој штал; прећи пупп се примаћ

grobes Geschüß, tormentum majus • не колико може скочили, а четвр„Све баљеvез баљеме за виче,

пи пут колико је дуг кад пру„А лубарда лубарду дозива

жи руке. Кад изиграју онолико пуТаъғње, и. дав Rogen, muсi emissio. па (или кад један цар онолико гоbambagala, ganz unentgeldlic, plane дина царује), до колико су погодії. gratis.

ли да кене прљу, онда га жене, п. і. Ен, т. дer Ban, banus.

стану сви уред један за другим, па Бананье, п. 1) vidе бенеплатье. 2 дав се раскораче те прља прође четвобаналінсе - бріеl, ludi genus.

ронәшке између њиовін негу, а онц Банали, р. Зав (Хетев mater) Запаt іш га сваки ударні по једном шаком, Süden Ungerns, Banatus.

или црвелом (како погоде најBahamu, vidе бенетати.

прије) по гузници. Банативе , амсе,

г. inpf. Кад Банатски, кано, ) Запаtеr. 2) adr. ofе bеца да се банају, најприје се banatisch. договоре, до колике fiе године же- БанаКании, m. Ber Запаtеr, Banatu. ни пi и пру; онда узме свако Баница, f. die Banin, bana, bani uxor, свој штані по средини, па удара. Банка, f. Der Bantоgеttеl, syngrapha ју окомніце у земљу и тако редом mensae feneratoriae publicae. бацају шпалове с једнога мјеста; Банкропі, т. (у Сријему, у Бачк. које најдаље баци, оно је цар, ако- и у Бан.) деr ЗапFerutirte, decoctor, је најближе, оно је прља. ilоптом impar solvendo, cf. пропалица. mpља покупи све шапове , па да Банкропірање, р. рав 25antеrutiren, свакоме свој, а свој меліне по- decoctio. пријеко пред цара тако близу, како Банкротирати, ам, т. pf. инь impf. га цар спіојећи управо може дова- banfcrutiren , decoquo. типііі својим типалом; онда цар ба.. Бановина, f. Wano, то еirt Ban jerrfФt, ци жмурећи свој шпап те удари das Banthum, banatus. трин (ако ли ума и и, онда он Бановић, m, BanBfoon, bаni filius. у буде прља, а прља цар), па онда пјесмама, и у приповнијепкамга о сједе; bе се царев штаті успia- Бановићу Спіраињи чуо сам ће се Bн, онђе мора пірља свој шпіап да изговара Бановић. замјесми (п. ј. да га измакне), Бановица (бановица), f. vіdе баница, па онда сви редом бацају (не яму- Банспол, т. брдо у Сријему (изме. рећн) и погађају у трьин шат: ђу Карловаца и Крушедола). Сваки ліреба доппле да бије умр. Банупи, нем, v. pf. иіреrhofft оттен, љин штап (и трља једнако мора ex insperato adesse. свој штап да замјешта) докле Бања, ғ. а) 23av, balneum (cf. ital. bagno). не ума ши; а кад уман, онда 2) варош у Србији (близу Ниша): му трьа уз ме штап и баци у су- „Да би посл’о Вељка арамбашу во грожђе (п. ј. на страну), „Ко ће чуваці Баньу на крајинин ? па онда оспали сви бацају ако 3) на мастир у Далмацији. редом; а цар на пошљепhy, и он Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) бије док двапут не умаши. Онда

уide Бајна лука. мрла покупи све шпіанове из су. Бањани, м. р. Begeno iu per perego= Bora грожђа, па он погађа свим wina' an der Grenze von Montenegro: штаповима редом у свој штап ; „Да отиде у Бањане равне чијим штапом погоди, онај буде Бањање, п. vіdе купање. прља; а кад погоди царевим шпа • Бањатисе, амce, vide купапнҫе. пом, онда цар буде прља, а прља Бапски, кa, кo, 1) altmeibift, anilis. цар; ако ли свима шпацовима ума. 2) adv. altweibisch, auiliter. шін , онда покуши све штапове, па Бар, барем, menigiten, saltет. да свакоме свој, а свој нещне пред Бара, к. gафе, Рfüge, lacus, Jaсида.

[ocr errors]

Lapa6ap*, in einer linie, simul (it, Bacalne, n. das Daherschlendern, inces. non sequitur) parallele.

sus inconsultus. Барабарење, п. Зав ®eben in gleimer Басапiн, ам, v. impf. ићи не гледајући Linie; das Messen, contentio.

Kyga, daherschlendern, incedo temere. Барабаритнсе, имce, y. r. impf. с ким, Баскија , f. vіdо жиока.

sich in gleiche Linie stellen, comparor, Hacma*, f. 1) gedructe leinmand, linteum contendo. cf. поредитисе.

pictum. 2) Urt Pulverbüchie, genus Барак, m. eine 2rt langhaariger филде, pyxidis ad pulverem nitratum. canis pili lougi.

Басma , in per Rependart: По mеби не Барап, m. nom. propr. einer Ctact: баспа учинии, п. ј. по пи не мо„Ја сам јунак од Бараша града, жеш учинипін (won ital. basta ?); ако „Ја сам диздар у Барау граду ми баста. Барапање, и, бав зи • thun • paben mit Басписапи*, ишем, т. pf. Bertreten, jemand, negotia cum aliquo.

vernichten, perdo. cf. norazliny, 110bapamam, am, v. impf. (vom ital. ba

кварии: rattare) C KHM, mit wem zu thun(Beschäf: Лари би му чадор басписали te) haben, negotium habere cumaliquo bam*, m. vide cpeħa. Бардагција*, m. Хаппеntöpfer, cantha- Kama, m. (Рес. и Срем.) vidе бато. гоrum figulus,

bamák, m. die Hüfte nebit dem Fuße Бардак*, m. крчаг с носцем, anne beym Geflügel, femur (volatilium). (irdene), cantharus fictilis.

Балал *, покварено, разваљено, заБардачина, f. augm. p. бардак.

пуштено, н. п. пушка , сап, кино, Бардачић, m. dim, v. бардак.

град, periorben, corruptus. Барем, vidе бар.

Баталија, f. шпогођ покварено, н. п. Бареш, m. Cumpf, palus.

пушка, сап, реrѕоrbеnеѕ Зeug, res Барило, п. некаква мјера (ital. barile, corrupta.

frans. baril), etwa cine Sonne, orca, Бапалија, f, yidе бипіка. amphora: колико је Дунаво, има у Бапалипін, им, v. pf, н. п. пушку, њему спо барила воде (у припови- салі, виноград, yerlaffen, bеrwars јетки).

losen , desero. Барица, f. dim. p. бара.

Балалiвање, р. бав Веrwayrlofen, nem. Fahne, signum, vexillum. glectio. bapjármáp, m. Fahnenträger, signifer. Samabibami, nyjem, v. impf. verlass Барјакпарев, ва , во, des Fahnen: sen, negligo, desero. Барјакпаров, ва , во,jträger, signiferi. Батаљица, ғ. беr Xumpf Sев 24rmв, орг Барјактарскіі, кa, кo, 1) Sabnribв, ne Hand, brachium mutilum manu.

signiferi. 2) аdу. mie ein sänri), Батар, тра, м. вода у МачвІІ : more signiferi.

„Иза Балipa са села Салаша Bapjam*, m. das Bairamsfest, festum „Тврде спіраже покрај Баmра бати Bairam apud Turcas.

Батапи, ам, у. impf. (сп.) (cf. ital. Барјамовање, . дав epern Set Bai. battere?) schlagen, klopfen, pulso : rams, celebratio diei bairam.

„Божић бата на обоја врата , Барјамовапiн, мујем, v. impf. и. pf. „Да унесе при повара злаша das Bairamsfest begeben, ago

diem пјевасе у очіі Божића. festum bairam:

Башачић, m. dim. р. батак. „Смиљанићу дома дер се нађи, Балина, f. 2) беr ©tod, fustis. 2) су, „Нека Турци с миром барјамују лудаст човек, беr Stocf, stipes. 3) Барјачић, n. dim. p. барјак.

оћеш башину! би Priest (tbuft) её ge: Sapka, f, der Fischbehälter, Fischhalter, wiß nicht, nequaquam auferes (facies). vivarium piscium.

Балкінање, п. дав Borbringen von дипі: Барна, m. (по Сријему и по Бачкој) mem Zeug, deliratio, Dugae. der Gaul, caballus.

Баmйнапи, ам, v. impf. говорити коБаровит, па, то, fumpfig, paludosus, jeruma, dummes Zeug daher ich wäßeli, uliginosus.

nugari. Баруш*, м. пушчани пра, бав Офіерг, Батиница, f. dim. р. балина.

pulver, pulvis pyrius. cf. npa, Башли*, adj. indecl. vіdе срећан. Барутана, f. дав pulpermagasin; bіе Баллија, m. Der Bütlike, felix.

pulperfabrie , horreum pulveris ругіі; „Јер је Лазо у боју баmлија officina pulveris pyrii.

Бато, m. (Ерц.) 1) hyp. pon бралі. 2) Барутни, на, но, н. п. кеса, pulver • manchmal so viel als 6a60 (Water), pater. (Beutel), pulveris pyrii.

Балок, m. (око Дунава доље од Пореча) pacàmak*, m. die Treppenstufe, gradus. gedörrte$ Flicciso, piscis arefactus.

Барјак

*,

Бапочна, f. мала каротенца између

Смаил ба ша нп. д. 2) баше, Багрдана и Асан • Пашине паланке. pl. eine Art Adeliger, nobilium genus: Haka, m. hyp. von 6pani.

„Осилише баше Бијоградске Баук, m. Sеt аubaи, Ваитаи, ter. Башење, п, дав Заftеn (Bafфа и сі. riculum.

nem ragen), appellatio bassae nomine. Баукање, п. Зав Заираиeit, terrificatio, Башење, бав Setragen wie cin Safфа, Баукаши, учем, v. impf. BauBauen, ter- affectatio dignitatis bassae. rilico.

Башин, на, но, дев Вајфа, bаѕѕае. Бау кнути, нем, у. pf, baubauen, ter- Башiнскiй, кa, кo, t) Зајфа •, basrefacio.

sae, bassarum, 2) vdy. wie ein Bascha, Баура, f. само у овој загонетки : Ја

more bassae. ше: тупia нa бaури? п. і. сврака Баниши, им, т. impf. кora, zu einem на крмачи.

Basc! sagen, bassam appello aliquem. Бацакање, п, дав Иmbеrwеrfеn bеr $й. Башнтисе, имce, v. г. impf. jih sum

Be, z. B. von Kinderni, jactatio pedum. Sascha machen, facere se ipsum bassam. Бацакансә, амce, v. г. inpf. н. п. но- Еäшипнсе, имсе, у. r. impf. rich als

rama, mit den Füßen umherwerfen, Barcha betragen, ftol; thun, alTecto jacto pedes.

bassae dignitatem et jns. Бацање,m.дав leife Etedу en, punctio lеniѕ. Башка*, vide особипо, н. п. он живи Бацанье , п. бав 3erfe, jactatio.

башка од свога оца, п. ј. не живи Бацами, ам, din. р. бости.

соцем. Бацати, ам, т. impf. 1) реrfеn, jactio. Баш - кнез, m. cf. кнез.

2) пушке, Говfiepen, emitto iсtum. Башлун*, м. а) глава у преслице, беr Бацалінсе, амce, v. г. iinpf. wеrfеп, Хосеп, соlus. 2) оглавар коњски, per

jaeere: бацајусе ћеца камењем. Halfter , capistrum. Бацкање, п, dim b. бацање.

Башпина, f. очевина, или оно мјесто Бацкапуг, ам, dim. р. бäцалин.

ђе се ко родиo, püterliфев Srbe, Батципи, им, v. pf. 1) werjen, jacio. 2) patrimonium.

nyway, losschießen, emitto ictum. . Башча*, f. 1) градина, Barten, horLaunmuce, umce, v. r. pf. werfen, jacio :

1us. 2) шљивик , или оно мјесто, „Прости Боже и бијела цркво,

куд су посађене јабуке и крушке, „Да се бацим једном преко тебе — Obstgarten, hórtus. Бачва, f, велика каца заднитена као Банчина , f. augm. р. банича.

6ype, ein großes Faß, dolium. Башчица, f. dim, p. банича. Бачвания, т. еіnеr аив деr Бачка, Башҷован*, m. 1 Gärtner, hortulaSerbus e Bacia,

Банчованција, m. Бdчланка, f. Die Batfфеrіn, feminа bа- Бденије, п. vide дeније. ciensis.

be, interj. geh, abi: Бачванскії, кa, кo, a) Batfфеt, bаciensis. „Бе не лудуј моја снао драга

2) adv. wie Batscher, more baciensium. Her*, m. der Beg, begus (?). Бачванче, чета , и. ein junger Satfфеr, Ber, m. (Рес. и Срем.) vidе бјег. puer. baciensis.

Бегање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјегање. Бäчванчица, dim. 6. Бачванка.

Бегати, ам, (Рес. и Срем.) vidе бјеБачка, т. дie BatfФға , regio baciensis. Бачки , кa, кo, Batjer, bаciensis. Herêj, m. Ort im Banat, nomen loci Баца*, f. рупа на куки, куда излази

in Banatu. дим, беr Xaufаид, аз Хаифоф, Бегенисаши*, нишем, v. pf. н. п. kefumarium. cf. комин, димњак.

војку, јело какво, чоу, @efauen Hayak, 1. das Bein, der Schenfel, crus. finden, probo. Бајаклија,

, f. der Holländer Dukaten (we: bernyx*, m. 1) die Frohne, angaria , gen der gebarnischten Beine), aureus opera ѕеrva: опишли на беглук. 2) per hollandicus.

Fisçus, das Herarium , die Kammer, Баш*, 1) глава (и код Турака по der fürstliche Schaß, fiscus : BOjHnyuma

значи), н. п. баш од лађе, п. ј. пред- дају баруги из беглука ; узели му ни крај лађе. 2) баш не бу; нема све у беглук (conficiсt). баш ништа ; баш сад дође; gеrаде, Беглучење, веr $robnbient, operae seripsum.

vae praestatio. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни 30- Беглучили, им, y. impf. fropnen, аn.

ву свакога Турчина (који није бег gariam praesto. или какав агар башом (као у Сријему Беглучки, кa, кo, н. п. чардак, амшпо зову свакога варошанина го- 6ap, herrschaftlid, domini. сподаром), н, п. усеин баща, Бегов , ва, то, без Beg$, bеgі.

pus.

[ocr errors]
« PreviousContinue »