Page images
PDF
EPUB

Зндинe, f. pl. Bas Bemduer, Dauera 3јање, vide зијање.

werk, die Trümmer, ruinae, rudera. 3јатн, зјам, vide зијати. Зијамет*, m.

зјеница, . (Ерц.) беr аugapfet, pupilla, „Осјећи ћу бегом зијамете – Зламење, п. "Бав 13eit waffer für eine Зијан*, m. vіdе шпепіа.

Wöchnerin, aqua lustralis : omniao Зијанипи, им, vidе штетовали. по зламење. cf. водица. Зијање, в. дав Raulаffеn = feil = baben, Зламеновање, р. дав Бејрrеngеn mit Gähnen, hiatio.

Weihwasser, lustratio puerperae. Bujamı, am, v. impf. gähnen, hio. Зламеновати, нујем, v. impt, и. pt. Зијафепі*, м. (у Србији и у Босни по mit Weihwasser besprengen, lustro варошима) vidе част 1.

puerperam. Brijes, m. (Épy.) 1) die Deffnung des ziáma, Frauenname, nomen feminae,

бmunset, hiatus. 2) pas Bahnen, bia- Злапан, пнa, нo, golien, aureus, tus. Зашао као зијев по чељадма Златана, Srauennanie, nomen feminae. (у приповијетки). 3) bei Ben Bebeen, Злаптар, m. Ber Boofфтio, aurifex: die Definung der Kette, hiatus stami. „Златари ће доћи, pis: oвoлики пи зијев (кажесе жени, „Прстен саковати, дигнувши ногу, кад је нађе ко ће „Бурму позлатипи. снује пређу).

Златарев, ва, во, 10ев Bolofфmiов, Зијевање; п. (Ерц.) ба в вақnen, osci- Златаров, ва , вo, j aurificis. tаtiо.

Злапіарски, кa, кo, a) wolfфтів я, Зијевали, ам, т. impf, (Ep.) göhnet, auriticum. 2) adv. nach Goldschmid: oscitor.

24rt, more aurificis. Зијевнути. нем, v. p. (Ерц.) einmahЗлатипи, им, v, impf. pergotten, inauro, gähnen, hio.

Златка, f. 8rauenname, nomen feminae. Bine*, f. pl.(cm.) die Teller, bei der 3.amko, m. Mannsname, nomen viri.

türkischen Musie, die Symbeln, cymbala: 3aamunya, f. m. j. mya, die Fleische „Усіпавите зиле и борије

fliege, musca cadaverina Linn. Спіаде јека зила и борија

Злапio, p. 1) дав &ol, aurum. 2) (ст.) Zuma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die злато маптерино, п. ј. ђевојка : Kälte, frigus.

„Ој ђевојко злато материно – Зими, im iзinter, hieme.

„Пјевни, пјевни злато маптерино – Знмина, f. Crein oper Xino, дав für „Оспаде му злато испрошено

den Winterhaushalt geschlachtet wird, Baamoje, m. Нова млада не смије

carnes pecudis mactatae pro hieme. (од спида) никога у кући звапік Зимити, им, уide зимовами.

по имену: зато је обичај да она, Зимни , на, но, 23inters, hiberpus, по што се доведе, свим кућанима Зимовање, р. Dat überwintern, hiber (мушкoме и женском) нађене нова natio.

имена (само за себе) ; лако н. п. Зимовами, мујем, т. impf. и. pf. übeta некога зове (старије ђепиће) ла. wintern, hiberno.

мом, неког ба бом, неког гос. Зимовник, der Winteraufenthalt подином (јели отишао господин

Winterquartier (der Räuber), hiberna да доћера ссяње ?), неког ђевеpraedonum:

ром; а млађе бра пом, зла. „Снијег паде, друми западоше , појем, соколом, милош по М, „ТІланине се снијегом завише ;

милојицом, и т. д. жене го. „По гори се одити не може :

спом,

мамом, накОм, сна„Да пражимо себи зимовника, шом, невом; a fевојке убави„Бе ће који зиму презимппін

цом, љепотицом, секом,roЗимозелен, f, дав mmеrgrün, inter спођицом, голубицом, и т. д. grün, vinca minor Linn.

Златокос , ca, co, golPhaar1g, 3umýc, diesen Winter, hac hieme,

crine:

„Уловио Сосу златокосу Зимушь і, ња, њe, pon Diefen ДВіn. Златокрили, ла, ло, (сіп.): Фо!gt ter, hujus hienis.

flügelt, aureis alis : Зинути , нем, Ү• pi. göynen, oscito. „У језеру ушва златокрила Зипарање, п. Зав grunolofe Reben uno Злажен, нa, нo, golven, aureus, Sorenen, vociferatio.

гatus, cf. злапан. Зипарапти, ам, v. impf. офne Bruno Злаћење, п. дав 23ergolben, ipauration: fфереп, vociferoг.

Зліковац, вца , m. Der BijemiФt, ho" Зифа*, m, Ber Xup in ter Хабағrgyre, mo nequam, improbus.

fulіgo picotiарае: црно као зифт, 310, 0. das Hebel, walum,

m.

aurco

au

[ocr errors]

Зло, üsel, male.

злочинац, нца, m. Bеr uebeltbater, 31 16a, f. die Bosheit, malitia.

sons, malefactor. Злобан, бна, но, beImolens, mali- Злочинство, р. бie uebeltbat, malefivolus.

cium. Злобипи, им, т. impf. einer Bеlеібі. Змај, m. der Drache, Lindwurm, draco.

guag gedenken, einem übel wollen, Zmajeb , ba, bo, des Drachen, draconis. omnia mala alicui cupere.

Змајевит , па , пo, gemaltig mie cin Злобљење, р. Зав иевеlроnеn, male Drache(Lindwurm) draconis vim habens. voleptia.

Змајогњена, на, но, (сп.) н. п. Вук, Зловољан, љна, но, интиtbig, tristis : Feuerdrache, draco igneus, ein Beinas

„Јер је Марко иза сна зловољан me des Despoten Vuk aus Könige Mae Злогућ, m. злослуп, м. ј. онај , који thias Beit (пјевасе како је Ђурђева

све зло слуши и говори, per un Јерина казивала Турцима кај се glücksprophet, vates mali. Hekakab родио Змајогњени Вук : Босански спаија, који је имао у »У мог сина слијепца Гргура, своме селу паковог злогука, спре- „У њега се мушко чедо нађе; Мисе на кабу, но прије него пође, „Није чедо чеда каквано су: дозове злогука к себи, па му рече : „Вучја шапа и орлово крило, „Злокуче! ја полазим у име "Бога „И Змајево коло под пазуом; на ацилук; но и да не говориш за „из уста му модар пламен бије, мном ништа зло, док не дођем ку „Мапери се не да задојити — : Ки, па ћу ти онда поклонити ши „Моме брату Змајогњеном Вуку: ник проса” – „Добро господару Змија, ғ. біeeblange, serpens, ci. гуја. (одговори злогук); али ако ти не змијоглав, ва, во, н. п. кокош.

дође ш, ко ће мени дати просо ?? Знак, m. Вав Зеіфеп, ѕіgnum. Злопамшило, m. Der eine Beleiligung Знаменип, па, то, вивезеіфnet, in-.

nicht vergißt, der nachträgt, rachsüch: signis. tig ist, memor mali, injuriae.

Знан, на, но, беғапnt, notus. Од знаЗлопапа, f. Das Sleno, miseria,

на зеља глава не боли, fagt mап, Злопапиши, им, v. impf, parpen, Glen wenn einer unter Bekannten beuratet. leiden, egeo, patior,

Знанау, нца, m. Der Betannte, famic Злопаћење, бав Weiдеп, miseria.

coguitus. Злопоглеђа, m. (сп.) Эer erbot Blі. Знаница, г. bie Befannte, femima famidende, iratum tuens:

liaris. „Оно јесте Срђа злопоглеђа — Знање, п. бав 3ifen, scientiя. Злорад, m. per Cavenfrоb, laetus Знаптан , шна, но, беtаnnt, notus. damno alioram.

Знати, ам (говорисе изнадем), т. Злоран, на, но, fфіефf verbauent, di impf. wissen, scio. gestionis malae : дијете злорано.

Значење, п. pie Ведеutung, nоtіо. Злослуп, m. vіdе злогук.

Значипи, им, т. impf. bebeten, sigЗлосрепан, піна, но, vidе злосрећан.

nifico, Baocpemuîk, m. Unglü&licher , infelix, 3hoj, m. der Schweiß, sudor. Злосрешњица, f. pie Иnglülіфе , in- Знојав, ва, во , im Офweige, sudans. felix.

Знојан , на , но, vide знојав. 3ocpeka, f. Unglückskind, infelix, Знојење, т. бав ефwiken, ѕudаtiо. Злосрећан, һна", но, иnfelig, infelix. Зноjиписе, имсе, т. г. impf, fфwiken, Злосрећник, vidе злосретьик.

sudo. Злосрећница , f. vіdе злосрепњица.

366, f. der Haber (und, was man statt Злоставити, им, y. impf. uno pf. ии. dessen dem Pferde gibt), avena et omno

glüdlich machen (eine Jungfrau), ihr frumentum quod equo datur.

Gewalt anthun, vim inferre virgini. Зобање, р. бав $jjеn уоn förner, злостављење, п, сав Иnglütli mа.

manducatio granorum. chen, violatio virginis.

зобалти, бљем, v. impf. (8örnet) fref= Baomeop, m. der Feind, Verfolger, in fen, manduco fruges : зобље коњ, коimtcus: он је мој злопівор:

тош; људи зобљу прење, грожђе. Badka, f. die Bosheit, malitia. зобилиг, им, y. impf. п. ј. Коња, füt. Злоћа, m. (Рес. и Срем ) vidе злоко, ternľmit Körnern, sagino frugibus. Злоко,

(Ерц.) ciii fwlimmев #ino, Зобљење, р, дав füttern mit Rörner, puer malitiosus.

pabulatio. Злокуд., да, до, bösartig, , prayae 306hnya, f. der Hafersad, aus dem das Зләһудан, дна, но, іndоlis.

Pferd frißt, saccus avenae, saccus paa Злочесні, піа, пio, fфефt, malus. bularis,

liaris ,

р.

pune illudas.

зобовина, f. vіdе зовина.

mаlаm mеdіtаtur in illum. 2) у пушZoba, f. die Holunderstaude, sambucus ке (доњњ и горњи). nigra. Linn.

Зубак, пка, m. hyp. . зуб. Зовина, f. polyoverbols, lіgnum sam. зубап, та, то, 1) gejäbnt, mit зар: buci.

nen versehen, dentatus. 2) der Haare Зовнупи , нем, v. pf. rufen, inсlаmо. auf den Zähnen bat, acer, cui uon imBóba, f. Urt fliegenden Insekte, bestiolae senas : лепи уочи као зоља.

зубац, пца, m. Ber gapn (бев Жатт), зопца, f dim. у. зоб:

dens pectinis. „Сви су коњн зопцу позобали, Зубача, f. panicum dactylon Linn. „А мој доро није ни пакнуо

зубити им v. impf. н. п. песпере, Bóp*, in. Die Heftigkeit, vehementia, im die Zähne (der Säge) schärfen, acuo petus. cf. сила,

dentes serae ,

limae. 3opa, f. die Morgenröthe, aurora. зубић, m. dim. Тав 3bnd еn, dеntulus. 3opa, f. Frauenname, nomen feminae. зубља, f. н. п, зубља луча, п. ј. цјен. Зорана, f. Travenname, nomen femi.

чица луча ,

ein Spann, assula, nae.

ramentuin. Зорац, рцə, m. „Устани снао, зора Зубљење, т. бав ефärfen Bet eage.

је”( звао свекар снау). — „Зора ли је, zähne, acutio serae.
зорац ли је: нешто напехо "реп, па зубљица, f. dim. р. зубља.
трчи око куће” (одговорила снаа; зубни, на, но, 3abn, dentium.

а оно се обадала говеда око куће). Зубун, m. eine Art Jacke (jupon), tuЗірити, ри, v. inpf. (сп.) roth fера nicae genus. Зубуне у Србији носе и (von der Morgenrötbe), rubeo.

және и људи, а у Сријему, у Бач„Зора зори, петли поју

кој и у Банату, само жене. ЗубуЗорица , f. dim. b. зора :

ни што се носе у Србији, они бу ...ош зорица не забијељела,

бијели (од домаћега сукна) и без „Ни Даница лица помолила

Рукава ; женски су дугачки, готово зорка, f. Brauenna me, nomen feminae. до земље, а мушки су крапки, мало Зорли*, јако, силно, здраво, beftig, дужи од појаса; а што носе жене vehementer.

по Сријему, по Бачкој и по Бана, збрњак, m. зора ли је, зорњак ли је : ту, они су од картуна, па су пос. напело реп, па трчи око

тављени планом и наложени пакуће, cf. зорац.

муком; имају рукаве , и мало су Зорњача, f. vide Даница.

дужи него у Србији мушкң. Зрак, т. 1 Der Connenitrat, radius Зубу ниб, т. dim. р. зубун. Врака, f.j solis.

Зубунчина, f. augm. р. зубун. Зрачица , f. dim. . зрака.

Зујање, т. бав бӣmfen, ѕuѕurras (apis) Зрелина , f. Die Reife, maturitas. Зрно, зрела, 40, reif, maturus. 3yjarnú, jum, v. impf. summen, sumsen, Зрети, ем (и зрим), v. impf. reifen, ѕuѕurro. cf. зучати.

naturor : зру јабуке; зри грожђе. зука, f. дав Життеп, ѕuѕurrus apian. зрна, f. Srayennanie, поmеn feminae. 3',ква, f. eine art 21epfel, mali genus, 3pure.be, R. (coll.) die Körner, grana. зўкнути, нем, v. pf. 1) fum men, inзрнка, f. Srauenname, noneu, femi susurro. 2) ein Wort' fallen lassen,

ins Ohr sagen, in aurem insusurro. зрно, п. 1) бав Яorn, grapum.2) (пуш. Злови*, m. p. bie goten, cincipni. yaho) die Flintenkugel, glans plum

cf. вилінце. bea.

Зулум*, m. pie Bewaltfbätigteit, vioзрнце, п. dim. р. зрно, cin körnet,

lentia. granulum.

3yaymkâp*, m. der Tyrann, Unterdrüs Зрнька, f. vіdе зрнка.

der, tyrannus. 3piskâjbe, n. das Auffressen (z. B. der Zym6a*, f. ein Durchschlageisen, um runs

Kukuruz) - Körner die dem Schweinen de Löcher damit ins Leder zu stechen, vorgeschüttet werden, manducatio gra 8: B. zu einem Siebe, ferrum efficien

dis foraminibus in corio. Зрькапій, ам, v. impf. купити зрна зумбул*, f. cine art Blume, Поris genus.

(н. п, кеме кад једе окомене ку- зурна, f. Die Pfeife bei Per türttјфе kypy3e), die Körner nach einander auja гufie, fistula turcica. frejsell, grana depascor.

зу цнупи, нем vide зукнуши, зуб,ш. 1) беr Зауп, dens; он има зуб на зўчање, п, vide зујање.

њега, et bat einen gabin (Рії) auf inn, зучаши, чим, ride зузати,

неінто

cf. зучање

nae.

norum,

[ocr errors]

cum.

Шабачкој наији, накрај Цера под
И.

Видојевицом.
Ивањско цвијеће, р. (журо и биjc-

no) das Labkraut (Waldstroh, Unser И,

Frauen Bettstroh), galium verum Linni. uny, et: и ја, и пти, fomobt im аlѕ Ивёp, m. Bеr роl;fpann beim gimmera bu, et ego, et tu; и памо и амо. mann, sarmentum. Куд ќе ивер од й, fie, eos : tbrer, eorun : ја сам и кладе ?

виђео ; зовни п; ја и се не бојим. Иверак, рка , m. hyp. 6. ивер, й, cf. ни!

Иверак, рка , m. Gebirgе зwiiеn bепт Ибар, бра, m. Slut in Gerbien. Ибар. 1 slupe Jaдaр ипо бет Berge Цер.

ушјече у Мораву више Карановца. Ивёpje, (coll.) Die Spinne, polsabfäle, Mbpix*, m. eine kupferne Wajdanne, sarmenta. vas cupreum, aeneum.

Иверчић, m. dim. р. ивер. Ибричиб, m. dim. р. ибрик.

Mblik, m. ein Weidenwald, salicetum. Ибришим*, м. свилени конци, Gei- Ивица, ғ. а) dim y. ква. 2) бав &nse (ат denzivirn, ein Faden Seide, filum seri.

Tuch, an der Leinwand), latus panoi.

Ивка, f. Srauenname (cf. Ивана), поИбришим - пканица, f. (сп.) п. ј. піка men muliebre. ница од ибришима :

Ивко, In. Ranuname, aomcn viri. „Приптеже му четири колана,

Ивница , f. планина у Ерцеговини „А и пепту ибришим - тканицу (у Дробњацима): Ива, т. (Рес. и Срем.) vide Иво. „Сан уснила љуба војводина, yea, f. eine Art Weide, salicis genus „Анђелија Стоја Караџића, (quod quaere).

,,Те вас Дробњак магла приписнула, Heah, m. Mannsname, (Johann der „А из магле вила покликнула

Täufer) nomen viri (Joannes Baptista). ,,Са Ивнице високе планине — Ивана , f. Sohanna (Seauenname), по- Иво, m. (Ерц.) hyp. 9. Иван. men feminae,

Ивов, ва, вo, von Beisen, salignus. Иваница , f. dim. 2. Ивана.

Ивовина , f. Da8 33eisenbols, lіgnum Hbahin, m. Mannsname, nomen viri. salignum. Иванчић, m. dim. p. Иван.

Игда (о. i. и гда), је, aliqando, cf. икад. Hвань дан, ња днe, m, Seft бев Б. игла, f. Die Zavel, acus.

þann deb Läufers, den 24. Juni), dies Hrnap, in der Nadler , opifex acuarius. { festus S.Joanni Baptistae. Србљи при- Иглени, на, но, н. п. уши, дав аа

повиједају, да је Ивањдан та del : Dehr, foramen acus. во велики свешац, да на њега сун. Игленица, f. Die Savelbüфе, руxis це на небу припут од спираа спа acuaria. не. уочи ивања дне је обично на Иглица, f. Tag zäselben, acula, scicula, неким мјеспима (као н. п. у Јадру) Игња, m. (Рес. и Срем.) vide Игњо. палити лилу око пора : нагуле чо

Игњат, m,

l Ignatius, ein Manns. бани лиле (брезове или третињове) Игњалија, m. и мепіну - у процјепове, пе начине Игњатије, т.

name, Ignatius. као велике кипе, па у очи Ивања Игњо, (Ерц.) hyp. p. Игњап. дне, пошто се смркне, запале пие игра, f. ) бас ёpiel, lusus, ludus. 2) процјепове и обнесу око торова,

der Tanj. chorea. потом неке зађену у пор пе изго- игралиште , n. Bеr &piel., Ber Xandə ре, а неке узму чобани и изнесу на plaß, locus saltatorius. Какво брдо, ђе дође и више чобана, играње, п. 1) сав ерielen, lаѕus. 3) те се играју. Тако се цали лила и das Tanzen, saltatio. у очи Пепірова дне. А на неким играли, ам, у. impf. } fpielen, ludo мјеспима (као по Сријему) беру ђе.

2) tanzen, salto. војке (уочи Ивања дне) Ирањско играписе, амice, v. г. impf. fpielen, ludo. цвијеће ме вију вијенце и меѓу ис- играција , f. (angeeignit uno ferbijirt пред куће по спреи или по плоту. statt perpayuja, Recreation, von Ha Берући ћевојке цвијеће пјевају раз rpami, spielen) das Ey, was am Don: личне пјесме, а особипо ову: „Ивањско цвеќе Петровско,

nerstag dem Schullehrer dargebracht

ipird, damit er die Knaben. statt deb „Иван га бере те бере :

Lernens, spielen läßt, munusculuin ovi „Мајци га баца у крило,

datum ludimagistro die Jovis, qua скрила на земљу

pueri lusum dimittuntur. Koju He 40Ивања, г. зидане од намасшира, у несе играције, онога (кашто) зап

„А мајка

evoco.

вори учитељ у школу, ле учи сам Изаврeти, ври, т. pf, bеrроrfpruseIn, читав дан

scaturio. Игріт, m. 1) Der Opieler, lusor. 2) Set Изагнан, ам, у. pf. аивtreiben, ejiLa Hier, saltator.

cio, exturbo. Играчица. f. .) oie Cpielerinn, femina Изадирање , п. Зав Дивееipen, erulsio;

Tudeus. 2) die Tangerinn, saltatrix. fuga. Игрчка, 1 (у Сријему у Бачк. иу Изадирати, рем, т. impf. 1) aureis

Бан.), де бріеlerey, (fur Xinter), cre Ben,' evello. 2) Reißaus nebmeri, fu* pundis,

gio. Игри иште, р. (сл.) vide игралиште : Извадрепи, ем (и задерем), изадръо,

Ја усади вишњу на игришпу (Рес. и Срем.) vidе изaдријепи, „Дох” по игришлт у, по девојачком— Изадријері, рем (и изaдeрeм) иза. игуман (gen. игумна и игумана), дръо, v. pf. (Ерц.) 1) bеtаивrеіреп,

m in joupleyos der jqumen eines Klosters, evello. 2) Reijaus nehmen, aufugio: hugumenos cornobii.

једва је иза дръо. Игуманија, г. (п'yorim) дie Sherin in Иза звали, зовем, т. pf, yera Brufen,

elle'n Kiviter , hegumeua monasterii. й уманов, ва, во, бев Виаrbianв, изазніванье, п. Рав фerauBrufen, evo: hi uneoi.

4 catio. и умански, ка, ко, .) beдитenifФ, Изазнівапн, ам (и изазивљем), y, impf. hegu:nenicus 2) ady. nach Guardians herausrufen, evoco. Art more hegumeini.

Изанђапии, фа, у. pf. fib berliegen, Игуманство, n. Die бeдитenfфаft, jacendo corrumpir (de panuo), muuus et dignitas hegumevi.

Изaпрaли, перем, vidе испрати. и умнов, ва; вo, vide игуманов. Изасипање, п. 1) дав 24u@fфutten, cf. идидін аlѕ іntеrj. auf uno дaрon, ayolat. * tusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Иждребити (изждребитн) , им, (Рес. Изасипапи, ам (и изасипљем), v. impf. и Срем.) vide иждријебити.

ausschütten, effundo. Ижаре типисе (изждребитисе), бесе, Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), т.

(Рес и Срем.) vide иждријевиписе. r. impf. ausschlagen, erumpo. Иждрије бити "(изждријебити), им, Изасрапи, серем, v. pt. beraufheis v. pf. (Epr.) werfen (von Stuten), eni. реп, рrоcасо. Који његову иглу изова је кобила вждријебила једе, онај преба чувалдӯз да иза.

cepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Иждријевиписе (изждријебипписе), бе Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens

се, у. г. pf. (Ерц.) п. ј. кобиле, ing: eine Packnadel sch**. gesammt 'merfen, enititur alia ex alia : Hacpamuce, cepemce, v. r. pf. lapie. све су се кобиле индријебиле.

ren, evacuari. ижђен уши, нём, v. pf. (Ёрц.) 1 л. і. име Изасути, спем, т. pf, aufфütten, Ижђеспи, Бенем. v. pf. Jeinen

effundo. Срівпаmеn geben, aufbringen, impono Изасуписе, спесе, т. г. pf. aufфта. noineu irrisorium.

gen (aus der Haut) erumpo, prodeo. Иженили (изженипи), нм, т. pf. Ber. Изашкалии, изачем, v. pf. fertig mes heuraten, colloco filios.

ben, pertexo. Иженилисе (изжениписе), нимосе, Изaтoгa, p. i. иза пога, Sarauf, exv. r. pt. ich nach einander verheuraten,

in cf. иза. uxores duxere alius ex alio.

Изали, зађем, тіdе иəнки. Ижимање (изжимање), п, бав Див. Изба , f. (по Ерцеговини и по Србији

drücken (des Wasser8), expressio. око Новог пазара) vide соба. Ижімати (изжималки), ам, v, impf. избавили, им, v. pf. befreyen, lіbего. ausdrüden, exprimo.

избављање, р. бав Веfrepen, liberatio. Ижина , f. vіdе клијеп.

избављати, ам, v. impf. efresen, liИжљевање, п. (Ерд.) vide излијевање. bero. Икљевации, ам, (Ерц.) vidе излијевали. Избадање, п. бав 28 fteфen, effossie Ижљубин, им, vidе изљубитн.

excisio. Ижљубипінсе, имосе,vidе изљубнтисе. Избадали, ам, ү• impf. aufteфen, Из , аив, ех.

effodio, excido. за (из за ), pon per pintern Ceite. Избални , им, v. pf, robig maфen, pon jenfeite, a parte postica : дође иза muco maculo, брда; иза зиме mо пло, изa пише сун. Избацивање, п. 1) дав феrаив werfen, це; ласно је иза града спријемати. ejectio. 2) das Dusschießen, rejectio. Изабрали, берем, v. pf. dewablen, eligo. 3) das Abfeuern der Flinte, ejaculatio.

tor:
те све Конье.

« PreviousContinue »