Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Зорац, рца, m.,,Усмани снао, зора
је”( звао свекар снау).
-, Зора ли је,
зорац ли је: нешто напело реп, па
трчи око куће" (одговорила снаа;
а био се обадала говеда око куће),
зорими, ри, v. impf. (см.) roth fenn
(pon ber Morgenröthe), rubeo.
„Зора зори, петли поју
Зорица, f. dim. v. зора:
,ош зорица не забијељела,

[ocr errors]

Ни Даница лица помолила
Зорка, f. frauenname, nomen feminae,
Зорли*, јако, силно, здраво, beftig,
velementer.

Збрњак, m. зора ли је, зорњак ли је :
нешто напело реп, па мрчи око
куће, сf, зорац.
Зорњача, f. vide Даница.
Зрак, m. 1 бер Gonnenftrahl,
Арака, f. solis.

malum meditatur in illum. 2) у пуш.

ке (доњњ и горњи). Зубак, пка, m. hyp. v. зуб. 3y6am, ma, mo, 1) gezähnt, mit Zähnen versehen, dentatus. 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, cui non impune illudas.

Зубац, пца, m. ber 3abn (bes Ramms), dens pectinis.

Зубача, f. panicum dactylon Lino. Зубими им, v. impf. н. п. шестере, die Zähne (der Säge) schärfen, acuo dentes seraе, limae.

3y6nh, m. dim. das Zähnchen, dentulus, Зубља, f. н. п, зубља луча, m. ј. цјен, чица луча, ein Španu, assula,

ramentum.

Зубљење, n. Das Gärfen ber Gägea

[ocr errors]

zähne, acutio serae.

бљица, f. dim. v. зубља. Зубни, на, но, заби, dentium. Зубун, m. eine Art Jacke (jupon), tunicae genus. Зубуне у Србији носе и жене и људи, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, само жене. Зубуни што се носе у Србији, они бу бијели (од домаћега сукна) и без рукава; женски су дугачки, готово до земље, а мушки су крашки, мало дужи од појаса; а што носе жене по Сријему, по Бачкој и по Бана. my, oни су од картуна, па су пос. шављени пламном и наложени па

муком; имају рукаве, и мало су дужи него у Србији мушки. radius Зубунић, m. dim. v. зубун. Зубунчина, f. augm. v. зубун. Зујање, п. даš Gumfen, susurrus (apis) cf. зучање

Зрачица, f. dim. 5. зрака.
Зрелина, f. bie Keife", maturitas.
Зрно, зрела, до, reif, maturus.
Зреми, ем (и зрим), v. impf. reifen,

maturor: зру јабуке; зри грожђе.
Зрна, f. Frauenname, nomen feminae.
Зрновље, п. (coll.) Die Lörner, grana.
Зрнка, f. Frauenname, nomeu,

nae.

femi

Зрно, п. 1) a forn, granum.2) (пушчано) Die Flintentugel, glans plumbea.

Зрнце, n. dim. v. зрно, tin Körnden, granulum.

Злка, f. vide зрнка.

3рьнâье, n. das Auffressen (z. B. der Kukuruz) - Körner die dem Schweinen vorgeschüttet werden, manducatio gra

norum.

Зрњками, ам, v. impf. купити зрна (н. п, крме кад једе окомљене кукурузе), Die Lorner nad einander aujs frejjen, grana depascor.

3yo,m. 1) 𐐨er Заn, deus; он има зуб на жега, er bat einen Bann (Pie) auf inn,

Зујами, јим, v. impf. fummen, fumfen,
susurro. cf. 3учами.

Зука, f. baš Šummen, susurrus apium.
Зуква, f. eine urt Mepfel, mali genus,
Зукнути, нем, v. pf. 1) fummen, in-

susurro. 2) cin Sort fallen laffen, ins Dhe fagen, in aurem insusurro. Зулови*, m. pl. Die goden, cinciuni. cf. вилице.

Зулум*, m. Die Bewaltthätigteit, vie

lentia.

Зулумкар*, m. Der Tyrann, Unterbrüs der, tyrannus.

3ym6a, f. ein Durchschlageisen, um run-
de Löcher damit ins Leder zu stechen,
3. B. gu einem Giebe, ferrum efficien-
dis foraminibus in corio.

Зумбул*, f. eine Urt Hlume, floris genus.
Зурна, f. bie pfeife bei 𐐨ес türětjden
Drufil, fistula turcica.
Зуцнуши, нем vide зукнути.
Зучање, n. vide зујање.
Зучаши, чим, vide зујати.

И.

И.

unò, et: и ја, и ти, fowohl id als Du, et ego, et tu; и тамо и амою И, fe, eos; ihrer, eorum: ja сам и виђео ; зовни и ; ја и се не бојим. И, сí. ни!

Ибар, бра, м. Flug in Gerbiен. Ибар ушјече у Мораву више Карановца. Ибрик *, m. eme fupferne 2Зајф аппе,

vas cupreum, aeneum.

Ибричић, m. dim. v. ибрик. Ибришим*, m. свилени конци, Getdenzwirn, ein Faden Seide, filum seri

cum.

Ибришим - тканица, f. (см.) ш. ј. шканица од ибришима :

„Притеже му четири колана, „А и пету ибришим - тканицу Ива, м. (Рес. и Срем.) vide Иво. Hea, f. eine Art Weide, salicis genus (quod quaere).

Иван, m. Жanntname, (Johann Dec
Täufer) nomen viri (Joannes Baptista).
Ивана, f. Johanna (Frauenname), no-
men feminae.
Иваница, f. dim. 9. Ивана.

Иваниш, м. Жаппôname, nomen viri.
Иванчић, m. dim. v. Иван.
Ивањ дан, ња дне, m. Set без Б. К.
hann des Täufers, den 24. Juny, dies
festus S. Joanni Baptistae. Србљи при-
побиједају, да је Ивањдан та-
ко велики светац, да на њега сун.
це на небу трипут од страа ста-
не. Уочи Ивања дне је обично на
неким мјестима (као н. п. у Јадру)
палиши дилу око мора: нагуле чо-
бани лиле (брезове или трешњоге)
и метну у процјепове, те начине
као велике киме, па у очи Ивања
дне, пошто се смркне, запале ше
процјепове и обнесу око морова,
потом неке зађену у тор те изго.
pe, а неке узму чобани и изнесу на
какво брдо, ђе дође и више чобана,
ше се играју. Тако се пали лила и
у очи Петрова дне. А на неким
мјестима (као по Сријему) беру ђе-
војке (уочи Ивања дне) Ивањско
цвијеће те вију вијенце и мећу ис-
пред куће по спрея или по плоту.
Берући ђевојке цвијеће пјевају раз
личне пјесме, а особимо ову:
„Ивањско цвеће Петровско,
,,Иван га бере ме бере :

[ocr errors]

,Мајци га баца у крило,

„А мајка с крила на земљу

Ивања, f. зидане од намастира, у

[blocks in formation]

Иберчић, m. dim. 9. ивер.

[ocr errors]

Ивик, m. ein Beibenwald, salicetum. Ивица,f.1) dim v. ива. 2) Das Ende (am

Tuch, an der Leinwand), latus panni. Ивка, f. Frauenname (cf. Ивана), поmen muliebre.

Ивко, м. Тапužname, nomen viri. Ивница, f. планина у Ерцеговини (у Дробњацима):

„Сан уснила љуба војводина, „Анђелија Стоја Караџића, ,,Бе вас Дробњак магла притиснула, ,,А из магле вила покликнула ,,Са Ивнице високе планине — Иво, м. (Ерц.) hyp. v. Иван. Ивов, ва, во, bon 'Beiden, salignus. Ивовина, f. bas Beidenboly, lignum salıgnum.

Игда (0. і. и гда), je, aliqando, cf. икад.
Игла, f. bie Havel, acus.
Иraap,, m. der Nadler, opifex acuarius.
Иглени, на, но, н. п. уши, доз а
Del: Dehr, foramen acus.
Игленица, f. Die Паvеlbüфе, руxis

acuaria.

Иглица, f. 𐐨аз Кävelden, acula, scicula, Игња, m. (Рес. и Срем.) vide Игњо. И њам, м. Janatius, ein MannsИгњатија, m. Игњатије, м. name, Ignatius. Игњо, (Ерц.) Бур. v. Игњат. Игра, f. 1) bas Spiel, lusus, ludus. 2) der Tanz, chorea. Игралиште, u. Der Spiels, Der Dange plag, locus saltatorius. Играње, n. 1) Das epielen, lusus. 2) das Tanzen, saltatio. играми, ам, v. impf, 1} fpielen, ludo 3) tangen, salto.

Игратисе, амсе, v. r. impf. fpielen, ludo. Играција, f. (angecignet und ferbifirt fatt реграција, Recreation, son на гpamn, spielen) das Ey, was am Don nerstag dem Schullehrer dargebracht wird, damit er die Knaben, statt des Cernens, fpielen lift, munusculum ovi datum ludimagistro die Jovis, qua pueri lusum dimittuntur. и не донесе играције, онога (кашмо) зап

[blocks in formation]

Laser, saltator.

[blocks in formation]

Изагнати, ам, v. pf. austreiben, ejicio, exturbo.

Играчица. 1. 1) bie Spielecinn, feminaзирање, п. 𐐨аз иušreifen, evulsio;

lu lens. 2) Die Eangerinn, saltatrix. Играчка, f (у Сријему у Бачк. и у Бан.), Diе Spielere), (fur Kinder), crepundis. Игри име, п. (см.) vide игралиште: ,,а усади вишњу на игри му „Дол по игришту, по девојачкомИгуман (gen. игумна н игумана), mnyouμevos der Jaumen eines Klosters, hegumenos coruobii.

Игуманија, f. (п'yosuevn) Die Dberin in e en Ripiter, hegumena monasterii. И уманов, ва, во, Des Guardians,

ii gumeni.

И умански, ка, ко, 1) begumeniid), hegumenicus 2) adv. nach Guardians Art more hegumeini. Игуманство, n. Die Segumeni aft, muuus et dignitas hegumeni. И умнов, ва, во, vide Игуманов. Идида als interj. auf und bayon, avolat. Иждребити (изждребиши), им, (Рес. и Срем.) vide иждријебими. Иждрё бишисе (изждребишисе), бесе, (Pec u Cpeм.) vide иждриједитисе. Иждрије бити (изждријебити), им, v. pf. (Epn.) werfen (von Stuten), enitor : ова jе кобила иждријебила

ме све коње.

Иждријебишисе (изждријебишисе), бесе, v. г. pf. (Ерц.) п. j. кобиле, ings gejammt merfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. Ижђен уши, нем, v. pf. (Ерц.) п.j.име Ижђесми, ђенем. v. pf. Jeinen Spignamen geben, aufbringen, impono

nomen irrisorium.

,

Иженими (изжениши), им v. pf.ver beuraten, colloco filios. Иженимисе (изженимисе), нимосе, v. r. pf. ich nach einander verheuraten, uxores duxere alius ex alio.

Ижимање (изжимање), п. дав Иив. drücken (des Wassers), expressio. Ижимати (изжимати), ам, v. impf.

ausdrücken, exprimo. Ижина, f. vide клијеш.

Ижљевање, в. (Ерц.) vide излијевање. И к ьевати, ам, (Ерц.) vide излијевати. Ижљубиши, им, vide изљубити. Ижљубитисе, нмосе,vide изљубитие. Из, див, ех.

Иза (из 3а), von ber fintern Geite. von jenfeits, a parte postica: дође иза брда; иза зиме то пло, иза кише сун. це; ласно је иза града стријељати. И абрати, берем, v. pf. cewagien, eligo.

fuga.

Изадирати, рем, v. impf. 1) auśrei= Ben, evello. 2) Reißaus nehmen, fus gio. Изадреми, ем (и задерем), изадрѣо, (Рес. и Срем.) vide изадријети, Изадријети, рем (и изадерем) иза. дръo, v. pf. (Ерц.). 1) berausreigen, evello. 2) Reibaus nehmen, aufugio: једва је изадръо. Изазвати, зовем, v. pf. heraubrufen,

[blocks in formation]

Изанђами, ђа, у. рf. Гіф verliegen, jacendo corrumper (de panuo). Изапраши, перем, vide испрати. Изасипање, п. 1) bas ulusidurren. cf. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипапи, ам (и изасипљем), v. impf. ausschütten, effundo.

Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), т. r. impf. ausschlagen, erumpo.

Изасрами, серем, v. pf. berausideiz Ben, procaco. Који његову иглу изједе, онај треба чувалдуз да иза. cepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens eine Packnadel sch**. Изасралисе, серемсе, v. г. pf. Iagic

ren, evacuari.

Изасуши, спем, v. pf. außfmütten,

effundo.

[blocks in formation]

Избацивати, цујем, v. impf. 1) бее. auswerfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 3) lobfdiegen, abfeuern, ejaculor, Избацити, им, v. pf. 1) herauswerfen, ejicio. a) ausidießen, rejicio. 3) пушку, шоп, abfeuern (bie Flinte), ejаculor (glaudes). Избегнути, нем, vide избећи. Избежати, жим, (Рес. и Срем.) vide избјежами.

ил

Изб Лети, лим, (Рес.) 1 vide избиИзбелиши, лим, (Срем.) јељети. Избећи (говорисе и избегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide избјећи. Избечими, им, v. pf. m. j. очи, ftiere Augen machen, oculis rigidis tueor. Избивати, ам, v. impf. не избива, као куга из Сарајева, er ift nie abwefen, ist immer daheim, wie die Pest in Garajemo.

Избијање, п. даb beraus clagen, ex

tusio.

[blocks in formation]

electio.

Избирати, ам, v. impf. auslefen, mäl: len, eligo.

Habupaч, m. der Wähler, der viel Aus, tlaubt, difficilis. Избирач нађе оширач (кад се који жени).

И о стритисе, рисе, v. pf. flar, bel Derben, fid Elären, claror, limpidus fio. Изми, бијем, v. pf. 1) betausida gen, elido", extundo. 2) jeridlagen, terblauen, contundo. Избјегнути, нем, vide. избјећи. Избежами, жим, (Ерц.) vide избјећи. Изјећи (говориме и избјегнути), бјегнем, v. pf. (Ерц.) binausfliehen, get. flieben, diffugio.

Избліза (изблиза, п. j. из близа), son

nahe, cominus.

Избљувак, вка, m. оно што се у је дан пуш избљује, Der Mlušwurf, sputum, ejectamentum. Избљувати, љујем, v. pf. ausfpeien,

exspuo.

Избљуватисе љујемсе, v. r. pf. fid) auš. fpeien, satis spuisse. Излети, лим, v. г. pf. (Pec.) абта. Изболоватн, лујем, v. Pf. Избољети, лим, v. pf. (Ерц.) Sranfheit) morbo macresco. Hs6op, m. Das Gewählte, die Blüte, избор, : delectus:

„По избору бољи од бољега

(ur

gern

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

,шћаше Милош извадими кавгу. Извáлиши, им, y. pf. ummerfen, everto, prosterno.

Изваʌитисе, имсе, т. г. pf. fich bins werfen, procumbo.

Изваљапи, ам, v. pf. herauswälzen .

evolvor.

Извáљатисе, амсе, v. r. pf. 1) fi

herauswälzen, provolvor. 2) sich satt wälzen, satior volutando. Изваљивање, n. baš ummerfen, Sins werfen, prostratio.

Изваљивати, љујем, v. impf, ummers fen, prosterno. Изваљиватисе, љујемсе, v. г. impf. fid) binmerfen, prosternor. Изван, (по Ерц.) außer, extra: он је

изван себе.

Изварати, ам, v. pf. betriegen, decipio.

И

весно, (Рес. и Срем.) vide извјесно. Извести, ведем, v. pf. binausführen,

educo.

[blocks in formation]

Извидети, дим, v. pf. (Pec.)]inuugen звидими, дим, v. pf. (Срем.) schein Извиђети, дим, v. pf. (Ерц.))nemen, beaugenscheinigen, coram inspicio. Извијање, n. Das Grjiuneu, Žusipinti= firen, excogitatio. Извијаши, ам, v. impf, erfinnen, audfrintificen, excogito: извија којекаква јела. Извијатисе, јамсе, v. r. pf, lid wins Den, evehor, sublimis feror: извијао. се орао под облаке. Извијестити, им, v. pf. (Ерц.) Бесiфа

ten, certiorem facio.

Извијеститисе, имсе, т.г. рf. (Ерц.)

Auskunft bekommen, certior fio. Извир, m. (cm.) vide извор : ,,Извир вода извирала, Б’јелу пјену измешала Извирање, п. Das Servorfpruveln, sca

turitio.

Извираши, pe, impf. m. j. вода, ent-
fpringen, scaturio.
Извиривање, n. bat Spälen, speculatio.
Извиривати, рујем, v. impf. becauss
fpahen, speculor ex-,
Изварити, им, v. pf. binausipalen,
prospicio.

Извиркивање, n. dim. 9. извиривање,
Извиркивати,кујем dim. v.извиривати.
Извими, вијем, v. pf. winden, necto.
Избишисе, вијемсе, v. pf. [id entwins
Den, fid empormingen, evehor: изено
се орао небу под облаке.
Извјесно, (Ерц.) gemiß, certe.
Извјетриши, им, v. pt. ((Ерц.)

rauchen, evaporor.

[ocr errors]

Извјешати, ам, v. pf. (Ерц.) nad ber Reihe benten, suspendo alium ex alio. Извлачење, п. Das jeraußziehen,extractio. Извлачими, им, v. impf. Gerauszielen,

extraho.

Извода, f. главица купуса, или другога каквог поврћа, што се остави за сјеме.

Изводами, ам, v. pf. н. п. коња, uberjubren (bas pferb), circumduco

equum sudantem.

Изводити, им, v. impf. 1) becausfüh= ren, educo. 2) ausjuhren (ein Liev),

concino.

Извођење, п. 1) bas Perausführen, eductio. 2) das Ausführen, Exequiren eines Gesanges.

Извожење, п. да3 Serausführen, eve

ctura, evectio,

Извоз, m. 1) да8 Führen, vectura. 2) діе
Ausfuhr, exportatio.
Извозити, им, v. impf. berausführen,
führen, veho.

Изволéвали, ам, (Рес. и Срем.) vide изволијеваши.

Изволети, лим, (Рес.) vide извољети. Изволијевање, n. (Ерц.) даó ulusflaus delectio. ben, Wählen, Изволијевати, ам, v. impf. (Ерц) qub Flauben, deligo: немој ми мени му изволијевами којешма, него једи

што ми се донесе.

Изволити, им, (Срем.) vide извољети. Извољетни, лим, v. pf. (Ерц.) belieben, sich würdigen (in den Klöstern, und in den Städten), placeat, dignetur (in Ungern).

Извор, m. ber urfprung eines Нитев,

die Quelle, scaturigo. Извр, vоn обеn herab, desub: тече вода извр брда.

Извратити, им, v. pf. wenдеп (um. wenden), verto.

Извраћање, а. Dač Ben𐐨en, versio. Извраћати, ам, v. impf. menben, verto. Изврачами, ам, v. pf. 'ermagrfagen, aequiro vaticinando. извргнути, нем, vide избрки. Извргнутисе, немсе, vide изврћисе. Изврнути, нем, v. pf. umwerfen, everto. Извртање, п. Das ummerfen, eversio. и Ермаши, рћем, v. impf. ummerfen,

everto.

entladen,

Извршени, шим, v. pf. (Рес.) 1) get Извршити, им, v. pf. (Cpeм.) bobren, Изврћеми, вршим, v. рі (Ерц.) реrfоro. 2) herauszichen (den Schuß aus der $linte), evacuo telum. Избрки (говориме и извргнути), пргнем, v. pf. н. п. пушку, losichießen. Изврие (говориме и извргнутисе), вргнемсе, v. г. pf. 1) Ф merten (vom Solje), rejicior, resilio. 2) qušarten, degenero. Извршивање, п. даб Bollenben, abso

lutio.

Извршивати, шујем, v. impf. bolen. den, perficio. Извршиватисе, шујесе, v. r. impf. по endet werden, in Erfüllung gehen, fit satis e. g. voluntati divinae. Извршити, им, v. pf, volbringen, per

ficio.

Извршитисе, шисе, v. г. pf. н. п. Бо ља чија, volbrant werden, exео, рег

ficior.

Изв Ћи, вучем, v. pf. beraußfiehen, ex

traho.

Изга зими, им, v. pf. gertreten, conculeo. Изгамизами, мижем, г. pf. beraustries

den, prorepo, рак, цов. Изгатами, ам, vide изврачами. Изволевање, и. (Рес. и Срем.) vide изво- изгинути, немо, v. pf. ju Srunbe gra

арјевање.

hen (von mehrern), perco,

intereo.

« PreviousContinue »