Page images
PDF
EPUB

Зндинe, f. pl. Bas Bemduer, Dauera 3јање, vide зијање.

werk, die Trümmer, ruinae, rudera. 3јатн, зјам, vide зијати. Зијамет*, m.

зјеница, . (Ерц.) беr аugapfet, pupilla, „Осјећи ћу бегом зијамете – Зламење, п. "Бав 13eit waffer für eine Зијан*, m. vіdе шпепіа.

Wöchnerin, aqua lustralis : omniao Зијанипи, им, vidе штетовали. по зламење. cf. водица. Зијање, в. дав Raulаffеn = feil = baben, Зламеновање, р. дав Бејрrеngеn mit Gähnen, hiatio.

Weihwasser, lustratio puerperae. Bujamı, am, v. impf. gähnen, hio. Зламеновати, нујем, v. impt, и. pt. Зијафепі*, м. (у Србији и у Босни по mit Weihwasser besprengen, lustro варошима) vidе част 1.

puerperam. Brijes, m. (Épy.) 1) die Deffnung des ziáma, Frauenname, nomen feminae,

бmunset, hiatus. 2) pas Bahnen, bia- Злапан, пнa, нo, golien, aureus, tus. Зашао као зијев по чељадма Златана, Srauennanie, nomen feminae. (у приповијетки). 3) bei Ben Bebeen, Злаптар, m. Ber Boofфтio, aurifex: die Definung der Kette, hiatus stami. „Златари ће доћи, pis: oвoлики пи зијев (кажесе жени, „Прстен саковати, дигнувши ногу, кад је нађе ко ће „Бурму позлатипи. снује пређу).

Златарев, ва, во, 10ев Bolofфmiов, Зијевање; п. (Ерц.) ба в вақnen, osci- Златаров, ва , вo, j aurificis. tаtiо.

Злапіарски, кa, кo, a) wolfфтів я, Зијевали, ам, т. impf, (Ep.) göhnet, auriticum. 2) adv. nach Goldschmid: oscitor.

24rt, more aurificis. Зијевнути. нем, v. p. (Ерц.) einmahЗлатипи, им, v, impf. pergotten, inauro, gähnen, hio.

Златка, f. 8rauenname, nomen feminae. Bine*, f. pl.(cm.) die Teller, bei der 3.amko, m. Mannsname, nomen viri.

türkischen Musie, die Symbeln, cymbala: 3aamunya, f. m. j. mya, die Fleische „Усіпавите зиле и борије

fliege, musca cadaverina Linn. Спіаде јека зила и борија

Злапio, p. 1) дав &ol, aurum. 2) (ст.) Zuma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die злато маптерино, п. ј. ђевојка : Kälte, frigus.

„Ој ђевојко злато материно – Зими, im iзinter, hieme.

„Пјевни, пјевни злато маптерино – Знмина, f. Crein oper Xino, дав für „Оспаде му злато испрошено

den Winterhaushalt geschlachtet wird, Baamoje, m. Нова млада не смије

carnes pecudis mactatae pro hieme. (од спида) никога у кући звапік Зимити, им, уide зимовами.

по имену: зато је обичај да она, Зимни , на, но, 23inters, hiberpus, по што се доведе, свим кућанима Зимовање, р. Dat überwintern, hiber (мушкoме и женском) нађене нова natio.

имена (само за себе) ; лако н. п. Зимовами, мујем, т. impf. и. pf. übeta некога зове (старије ђепиће) ла. wintern, hiberno.

мом, неког ба бом, неког гос. Зимовник, der Winteraufenthalt подином (јели отишао господин

Winterquartier (der Räuber), hiberna да доћера ссяње ?), неког ђевеpraedonum:

ром; а млађе бра пом, зла. „Снијег паде, друми западоше , појем, соколом, милош по М, „ТІланине се снијегом завише ;

милојицом, и т. д. жене го. „По гори се одити не може :

спом,

мамом, накОм, сна„Да пражимо себи зимовника, шом, невом; a fевојке убави„Бе ће који зиму презимппін

цом, љепотицом, секом,roЗимозелен, f, дав mmеrgrün, inter спођицом, голубицом, и т. д. grün, vinca minor Linn.

Златокос , ca, co, golPhaar1g, 3umýc, diesen Winter, hac hieme,

crine:

„Уловио Сосу златокосу Зимушь і, ња, њe, pon Diefen ДВіn. Златокрили, ла, ло, (сіп.): Фо!gt ter, hujus hienis.

flügelt, aureis alis : Зинути , нем, Ү• pi. göynen, oscito. „У језеру ушва златокрила Зипарање, п. Зав grunolofe Reben uno Злажен, нa, нo, golven, aureus, Sorenen, vociferatio.

гatus, cf. злапан. Зипарапти, ам, v. impf. офne Bruno Злаћење, п. дав 23ergolben, ipauration: fфереп, vociferoг.

Зліковац, вца , m. Der BijemiФt, ho" Зифа*, m, Ber Xup in ter Хабағrgyre, mo nequam, improbus.

fulіgo picotiарае: црно као зифт, 310, 0. das Hebel, walum,

m.

aurco

au

[ocr errors]

Зло, беl, male.

Злочинац, нца, m. Bеr lеbеlthäter, 3A 6a, f, die Bosheit, malitia.

sons, malefactor. Злобан, бна, но, übeImolen, mali- Злочинство, в. дie uebetthat, malefivolas.

cium. 3o5uma, , v. impf. einer Beleidis 3Maj, m. der Drache, Lindwurm, draco.

guag gedenken, einem über wollen, ZmajeB , Ba, bo, des Drachen, draconis. omnia mala alicui cupere.

Змајевип, па, пo, gemaltig wie cin Злобљење, п. Зав иebelmolen, male Drachellindwurm) draconis vim habens. volentia,

Змајогњені, на, но, (сп.) н. п. Вук, Зловољан, љна, но, иптиtbig, tristis : Feuerdrache, draco igneus, ein Beina,

„Јер је Марко иза сна зловољан mne des Despoten Vuk aus Königs Mac Злогућ, m. злослуп, п. ј. онај , који thias Beit (пјевасе како је Ђурђева

све зло слуши и говори, деr unə Јерина казивала Турцима кад се glücksprophet, vates mali. Некакав родио Змајогњени Вук: Босански спаија, који је имао у „У мог сина слијепца Гргура, , своме селу піановог злогука, спре

„У њега се мушко чедо наде; • тисе на fабу, но прије него пође, „Није чедо чеда каквано су: , дозове злогука к себи, па му рече : „Вучја шапа и орлово крило, „Злокуче! ја полазим у име Бога „И змајево коло под пазуом; на ацилук; но ти да не говориш за „Из уста му модар пламен бије, мном нитипа зло, док не дођем ку „Матери се не да задојити — : ћи, па ћу ти онда поклонии ши. „Моме брату Змајогњеном ВукуНик проса„Добро господару Змија, f. бie Chlange, serpens, c. гуја. (одговори злогук); али ако ти не змијоглав, ва, во , н. п. кокош.

дође ш, ко ће мени дапін просо ?? Знак, щ. дав зеіфеп, ѕіgnum. Злопамшило, m. Bеr eine Beleibigung Знаменипі, та, по , вивезеіфnet, in-.

nicht vergißt, der nachträgt, rachfüch: signis. tig ist, memor mali, injuriae.

Знан, на, но, бећапnt, notus. Од знаЗлопата, f. Das Steno, miseria,

на зеља глава не боли , fagt man, Злопапиши, им, v. impf, Barben, glene wenn einer unter Bekannten beuratet. leiden, egeo, patior,

Знанац, нца, m. Der Betannte, fami3aonafême, das leiden, miseria.

cognitus. Злопоглеђа, m. (сп.) er expopt 3ti- Знаница, f. Die Betannte, femiua fami. dende, iratum tuens:

liaris. „Оно јесте Срђа Злопоглеђа Знање, п. бав 23ifen, scientiя. Злорад, m. der Schadenfroh, laetus 3Haman, mua, no, bekannt, poţus. dampo aliorum.

Знапи, ам (говорисе и знадем), т. Злоран, на, но, fфіефt verbauens, di impf. wissen, scio. gestionis malae : дијеле злорано.

Значење, р. Die Seдeutung, nоtіо. Злослуп, m. vіdе злогу.

Значити, им, y. impf. beдegten, sigЗлосрепан, пнa, нo, vidе злосрећан. Zaocpemusik, m. Unglüdlicher , infelix. 3hoj, m. der Schweiß, sudor.. Злосрепњица, f. Die unglüdliфе, in- Знојав, ва, вo, im Офweige, sudans. felix.

Знојан, на , но,

vidе знојав. 3aocpeka, f. Unglückskind, infelix, Знојење, п. бав ефwiken, ѕudаtiо. Злосрећан, бна, но, unfelig, infelix. Знотипінсе, имce, v. г. impf, fфwiken, Злосрећник, vidе злосретњик.

sudo. злосрећница , f. vіdе злосрепњица.

306, f. der Haber (und, was man satt Злоставили, им, y. impf. unə pf. и. dessen dem Pferde gibt), avena et omno

glüdlich machen (eine Jungfrau), ihr frumentum quod equo datur.

Gewalt anthun, vim inferre virgini, Зобање, п. Бав $jfen von Rörner, Злостављење , п, сав Цnglütli mas

manducatio granorum. chen, violatio virginis.

Зобами, бљем, т. impf. (8örner) fref= Злопроp, m. See scino , 23erfolger, in fen, manduco fruges : зобље коњ, коimtcus: он је мој зловор:

пош; људи зобљу прење, грожђе. 3aoka, f. die Bosheit, malitia. Зобип, им, v. impf, п. ј. коња, fut. Злоha , m. (Рес. и Срем ) vidе злоко. tern mit Körnern , sagino frugibus. Злоко, Ф. (Ерц.) cil fфііmmев $ino, Зобљење, р, дав füttern mit körneen, puer malitiosus.

pabulatio. Злокуд., да , до,

bösartig, pravae 306hnya, f. der Hafersad, aus dem das Злаһудан, дна , но,indolis.

Pferd frißt, saccus avenae, saccus paa злочесіп, ма, пo, fфефt, malus. bularis,

liaris,

nifico.

[ocr errors]

nae.

зобовина, f. vіdе зовина.

mаlаm mеdіtаtur in illum. 2) у пуш3oba, f. die Holunderstaude, sambucus ке (доњњ и горњи). nigra. Linn.

зубак, пка, m. Һур. р. зуб. Зовина, f. фоluaserbols, lіgnum sam- зубам, та, то, і) gegasnt, mit зара buci.

nen versehen, dentatus. 2) der Haare Вівнути, нем, v. pf. rufen, inсlаmо. auf den Zähnen bat, acer, cui von imBóba, t. Urt fliegenden Insekts, bestiolae

pune

illudas. genus : лети у очи као зоља.

зубац, пца, m. Ber gapn (бев Жаттв) Здпца, f. dim. у. зоб:

deps pеctіnis. „Сви су коњи зоницу позобали, Зубача, f. panicum dactylon Linn. „А мој доро није ни пакнуо

зубити им, v. impf. н. п. птестере, Bóp*, m. die Heftigkeit, vehementia, im die Zähne (der Säge) (därfen, acuo petus. cf. сила,

dentes serae, limae. Bopa, f. die Morgenröthe, aurora. 3y6nk, m. dim. das Zähnchen, dentulus, Bopa, f. Frauenname, nomen feminae. зубља, f. н. п, зубља луча, п. ј. цјен, збрана, f. Travenname, nomen femi. чица луча ,

ein Spanu, assula,

ramentum. Зорац, рцə, m. „Успани снао, зора Зубљење, т. дав ефärfen Ser Cage. је"( звао свекар снау). — Зора ли је, zähne, acutio serae. зорац ли је: нешто напежо реп, па зубљица, f. dim. р. зубља. трчи око куће” (одговорила снаа; Зубни, на, но , 3abni, dentium.

а оно се обадала говеда око куће). Зубун, m. eine Art Jacke (upon), tuЗорити, ри, v. impf. (сп.) toth fern nicae genus. Зубуне у Србији носе и (pon der Morgenröche), rubeo.

жене и људи, а у Сријему, у Бач„Зора зори, петли поју

кој и у Банату, само жəне. ЗубуЗорица , f. dim. р. зора :

ни што се носе у Србији, они су ...) ош зорица не забијељела,

бијели (од домаћега сукна) и без Ни Даница лица помолила

рукава ; женски су дугачки, готово 3opka, f. Frauenname, nomen feminae, до земље, а мушки су кратки, мало Зорли*, јако, силно, здраво, befting, дужи од појаса; а што носе жене velementer.

по Сријему, по Бачкој и по Бана. збрњак, m. зора ли је, зорњак ли је : пу, они су од картуна, па су пос.

напело реп, па порчи око тављени планом и наложени пакуће, cf. зорац.

муком; имају рукаве, и мало су Зорњача, f. vide Даница.

дужи него у Србији мушки. Зрак, m. 1 деr оnnеntrаbt, radius Зубу нић, m. dim. р. зубун. врака, f.j solis.

Зубунчина, f. augm. р. зубун. Врачица, f. dim. 6. зрака.

зујање, п. дав йmfen, ѕuѕuirrus (apis) зрелина , f. Die Reife, maturitas.

cf. зучање Зрно, зрела, 40, reif, matyrus. 3yjarnú, jum, v. impf. summen, sumsen, Зрепти, ем (и зрим), y, inpf. reifen, ѕuѕurro. cf. зучати. maturor : зру јабуке; зри грожђе.

зука, f. дав Життеп, ѕuѕurrus apium. зрна, f. Travenna nie, nomen feminae, 3) ква, f. eine 24rt 24epfel, mali genus, 3phebbe, n. (coll.) die Körner, grana. Зўкнути, нем, v. pf. 1) fummen, inзрнка, f. Trauenname, попеи,

femi susurro. 2) ein Wort fallen lassen,

ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зрно, п. 1) дав Rorn, grapum.2) (пуш. Зулови*, т." pl. Die goфen, cincini. yano) die Flintenkugel, glans plum

cf. випінце. bea.

Зулум*, ш. pie Bewalttpätigteit, vioзрнце, п. dim. р. зрно, ein Rörnet, lentia. granulum.

3yaymkâp*, m. der Tyrann, Unterdrüs Здька, f. vіdе зрнка.

der, tyrannus. 3phkâjbe, n. das Auffressen (z. B. der 3ym6a*, f. ein Durchschlageisen, um runs

Kukuruz) - Körner die dem Schweinen de löcher damit ing leder zu stechen, vorgeschüttet werden, manducatio gra 3. B. zu einem Siebe, ferrum efficien

dis foraminibus in corio. Зрюкапин, ам, v. impf. купити зрна зумбул*,f. eine 2rt Blume, oris genui.

(н. п, кеме кад једе окомљене ку- зурна, f. Die Pfeife bei реr türtifфе kypyse), die Körner nach einander aujs Musik, fistula turcica. freijei, grana depascor.

Зуцнути, нем vide зукнуши. зуб,ni. г) деr Зарп, dens; он има зуб на зучање, п, vide зујање.

thera, er hat einen Zahn (Pif) auf iign, yramu, um, vide syjama,

нешто

nae.

norum,

[merged small][merged small][ocr errors]

ди, et ego, et tu; и памо и амо. mann, sarmentum. Куд ће ивер од й, fie, eos ; ibrer, eorun : ја сам и

Кладе ? виђео ; зовни и; ја и се не бојим. Ивёрак, рка, m. hyp. р. ивер, й, cf. ни !

йверак, рка , m. Wеbіrge gmiiben бет ибар, бра, m. Slut in Gerbien. Ибар 1 slupe Jaдaр бет Berge Цер.

ушјече у Мораву више Карановца. Ивёpje, (coll.) pie Opänne, poljabf%de, Абрик *, m. eine tupferne 23ајфЁanne,. sarmenta. vas cupreum, aeneum.

Иверчић, m. dim. 2. ивер. Ибричић, m. dim. р. ибрик.

Nblik, m. ein Weidenwald, salicetum. Ибришим*, м. свилени конци, Сеі. Ивица , f. а) dim p. ква. 2) бав &nbe (ат dengwirn, ein Faden Seide, filum seri Tuch, an der Leinwand), latus pandi. cum.

Ивка, f. $rauenname (cf, Ивана), поИбришим - поканицца, f. (сп.) п. ј. пика men muliebre. ница од ибришима ма :

Ивко, Im. RanuBпате, воmcn viri. Припеже му четири колана, Ивница , f. планина у Ерцеговини „Аи пепту ибриши им - тканицу — (у Дробњацима): Ива, m. (Рес. и Срем.) vide Иво. „Сан уснила љуба војводина, Jjea, f. eine Art "Beide, salicis genus „Анђелија Споја Караџића, (quod quaere).

„Те вас Дробњак магла приписнула, Heah, m. Mannsname, (Johann der „А из магле вила покликнула

Täufer) nomen viri (Joannes Baptista). ,,Са Ивнице високе планине — Ивана, f. Johanna (rauenname), по Иво, m. (Ерц.) hyp. 2. Иван. men feminae,

Ивов, ва, вo, von Beisen, salignus. Иваница, f. dim. 2. Ивана.

Ивовина, f. Da8 23eisenbols, lіgnum Bahîm, m. Mannsname, nomen viri. salignum. Иванчић, m. dim. p. Иван.

Игда (о. i. и гда), је, aliqando, cf. икад. Ивањдан, ња днe, m. Set бев Б. Зо, игла, f. Die zabel, acus.

hann des Täufers, den 24. Juny, dies Hrnap, in. der Nadler , opifex acuarius. ; festus S.Joanni Baptistae. Србљи при- Иглени, на, но, н. п. уши, бав аа

повиједају, да је Ивань дан ма del: Dehr, foramen acus. ко велики свешац, да на њега сун. Игленица, . Die zavelbüфе, руxis це на небу припуп од спраа спа acuaria. не. уочи 'ивања дне је обично на иглица, f. Bas Räselben, acula, acicula, неким мјестима (као н. п. у Јадру) игња, т. (Рес. и Срем.) vide Игњо. палипін лилу оно пора нагуле чо

Игњат, т. | Fanatius, ein Manns. бани лиле (брезове или преiuњове) Игњатија, m. и метнуу процјепове, е начине Игњатије, т. па me, Ignatius.

великё кипте, па у очи Ивања Игњо , (Ерц.) hyp. . Игњап. дне, пошто се смркне, запале не игра, к. ) бас ерiel, lusus, luduѕ. 3) процјепове и обнесу око порова, der Tanj, chorea. потом неке зађену у пор ме изго. игралиште , n. Bеr &piel., Sex Xanie ре, а неке узму чобани и изнесу на plaß, locus saltatorius. Какво брдо, ђе дође и више чобана, Играње, т. 2) раз epielen, lusus. 2) те се играју. Тако се цали лила и das Tanzen, saltatio. у очи Петрова дне. А на неким играли, ам, v. inpf. } fpielen, ludo мјестима (као по Сријему) беру ђе.

2) tanzen, salto. војке (уочи Ивања дне) Ивањско игралисе, амce, v. г. impf. fpielen, ludo. цвијеће те вију вијенце и меѓу ис- Играција , f. (angeeignеt unə ferbijirt пред куће по спреи или по плолту. statt perpaqja, Recreation, yon la Берући евојке цвијеће пјевају раз. rpamil, spielen) das Gy, was ain Don: личне пјесме, а особипо ову :

nerstag dem Scullehrer dargebracht „Ивањско цвеће Пепровско,

wird, damit er die Knabent, statt det „Иван га бере ме бере :

Lernens, spielen läßt, munusculuin ovi „Мајци га баца у крило,

datum ludimagistro die Jovis, qna А мајка с крила на земљу

pиeri lusum dinnittuntuг. Који не дойвања, f. зидане од намасшира, у несе нграције, онога палито) зап

[ocr errors]

evoco.

вори учитељ у школу, ле учи сам Изаврeти, ври, т. pf, bеrроrfpruseIn, читав дан

scaturio. Игріт, m. 1) Der Opieler, lusor. 2) Set Изагнан, ам, у. pf. аивtreiben, ejiLa Hier, saltator.

cio, exturbo. Играчица. f. .) oie Cpielerinn, femina Изадирање , п. Зав Дивееipen, erulsio;

Tudeus. 2) die Tangerinn, saltatrix. fuga. Игрчка, 1 (у Сријему у Бачк. иу Изадирати, рем, т. impf. 1) aureis

Бан.), де бріеlerey, (fur Xinter), cre Ben,' evello. 2) Reißaus nebmeri, fu* pundis,

gio. Игри иште, р. (сл.) vide игралиште : Извадрепи, ем (и задерем), изадръо,

Ја усади вишњу на игришпу (Рес. и Срем.) vidе изaдријепи, „Дох” по игришлт у, по девојачком— Изадријері, рем (и изaдeрeм) иза. игуман (gen. игумна и игумана), дръо, v. pf. (Ерц.) 1) bеtаивrеіреп,

m in joupleyos der jqumen eines Klosters, evello. 2) Reijaus nehmen, aufugio: hugumenos cornobii.

једва је иза дръо. Игуманија, г. (п'yorim) дie Sherin in Иза звали, зовем, т. pf, yera Brufen,

elle'n Kiviter , hegumeua monasterii. й уманов, ва, во, бев Виаrbianв, изазніванье, п. Рав фerauBrufen, evo: hi uneoi.

4 catio. и умански, ка, ко, .) beдитenifФ, Изазнівапн, ам (и изазивљем), y, impf. hegu:nenicus 2) ady. nach Guardians herausrufen, evoco. Art more hegumeini.

Изанђапии, фа, у. pf. fib berliegen, Игуманство, n. Die бeдитenfфаft, jacendo corrumpir (de panuo), muuus et dignitas hegumevi.

Изaпрaли, перем, vidе испрати. и умнов, ва; вo, vide игуманов. Изасипање, п. 1) дав 24u@fфutten, cf. идидін аlѕ іntеrj. auf uno дaрon, ayolat. * tusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Иждребити (изждребитн) , им, (Рес. Изасипапи, ам (и изасипљем), v. impf. и Срем.) vide иждријебити.

ausschütten, effundo. Ижаре типисе (изждребитисе), бесе, Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), т.

(Рес и Срем.) vide иждријевиписе. r. impf. ausschlagen, erumpo. Иждрије бити "(изждријебити), им, Изасрапи, серем, v. pt. beraufheis v. pf. (Epr.) werfen (von Stuten), eni. реп, рrоcасо. Који његову иглу изова је кобила вждријебила једе, онај преба чувалдӯз да иза.

cepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Иждријевиписе (изждријебипписе), бе Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens

се, у. г. pf. (Ерц.) п. ј. кобиле, ing: eine Packnadel sch**. gesammt 'merfen, enititur alia ex alia : Hacpamuce, cepemce, v. r. pf. lapie. све су се кобиле индријебиле.

ren, evacuari. ижђен уши, нём, v. pf. (Ёрц.) 1 л. і. име Изасути, спем, т. pf, aufфütten, Ижђеспи, Бенем. v. pf. Jeinen

effundo. Срівпаmеn geben, aufbringen, impono Изасуписе, спесе, т. г. pf. aufфта. noineu irrisorium.

gen (aus der Haut) erumpo, prodeo. Иженили (изженипи), нм, т. pf. Ber. Изашкалии, изачем, v. pf. fertig mes heuraten, colloco filios.

ben, pertexo. Иженилисе (изжениписе), нимосе, Изaтoгa, p. i. иза пога, Sarauf, exv. r. pt. ich nach einander verheuraten,

in cf. иза. uxores duxere alius ex alio.

Изали, зађем, тіdе иəнки. Ижимање (изжимање), п, бав Див. Изба , f. (по Ерцеговини и по Србији

drücken (des Wasser8), expressio. око Новог пазара) vide соба. Ижімати (изжималки), ам, v, impf. избавили, им, v. pf. befreyen, lіbего. ausdrüden, exprimo.

избављање, р. бав Веfrepen, liberatio. Ижина , f. vіdе клијеп.

избављати, ам, v. impf. efresen, liИжљевање, п. (Ерд.) vide излијевање. bero. Икљевации, ам, (Ерц.) vidе излијевали. Избадање, п. бав 28 fteфen, effossie Ижљубин, им, vidе изљубитн.

excisio. Ижљубипінсе, имосе,vidе изљубнтисе. Избадали, ам, ү• impf. aufteфen, Из , аив, ех.

effodio, excido. за (из за ), pon per pintern Ceite. Избални , им, v. pf, robig maфen, pon jenfeite, a parte postica : дође иза muco maculo, брда; иза зиме mо пло, изa пише сун. Избацивање, п. 1) дав феrаив werfen, це; ласно је иза града спријемати. ejectio. 2) das Dusschießen, rejectio. Изабрали, берем, v. pf. dewablen, eligo. 3) das Abfeuern der Flinte, ejaculatio.

tor:
те све Конье.

« PreviousContinue »