Page images
PDF
EPUB

pune illudas.

[ocr errors]

36овина, f. vіdе зовина.

mаlаm mеdіtаtur in illum. 2) у пуш. 3. Ba, f. die Holunderfiaude, sambucus ке (доњњ и горњи). nigra. Linn.

Зубак, пка, m. Һур. р. зуб. Зовина , f. фоlunterbols, lіgnum sam. зубаю, та, то, 1) gegibnt, mit 346 buci.'

nen versehen, dentatus. 2) der Haare 3. внути, нем, v. pf. rufen, inсlаmо. auf den Zähnen bat, acer, cui uon im3óva, f. Art fliegenden Insekte, bestiolae genus : : лепи уочи као зоља.

3y6ai, mua, m. der Zahn (des Kamms), Здпца, f dim. p. 3об:

deps pectinis.
„Сви су коњи зопцу позобали, Зубача, f. panicum dactylon Linn.
„А мој доро није ни пакнуо

зубити им, v. impf. н. п. пестере, Bóp*, m. die Heftigkeit, vehementia, im- die Zähne (der Säge) (därfen, acue petus. с. сила.

dentes serae ,

limae. 3ipa, f. die Morgenröthe, aurora. 3y6uk, m. dim. das Zähnchen, dentulus, 3opa, s. Frauenname, nomen feminae. зубља, f. н. п, зубља луча, м. ј. цен, з рана, f. Starennanie , Domen femi- чица луча , ein Spanu, assula ,

ramentum.
Зорац, рцə, m. „Успани снао, зора Зубљење , п. За ефärfen Ser Cage.

је"( звао свекар снау). — „Зора ли је, jähne, acutio serae.
зорац ли је: нешто напето реп, па зубљнца, f. dim. р. зубља.
прчи око куће” (одговорила снаа; зубни, на, но, заbni, dentium.

а оно се обадала говеда око куће). Зубун, m. eine 2irt gate (iupon), tuЗорипи, ри, v. impf. (сп.) roth fера nicae genus. Зубуне у Србији носе и (001 der Morgenrörbe), rubeo.

және и људи, а у Сријему, у Бач„Зора зори, петли поју

кој и у Баналу, само жене. ЗубуЗорица , f. dim. р. зора :

ни што се носе у Србији, они бу ош зорица не забијељела,

бијели (од домаћега сукна) и без Ни Даница лица помолила

Рукава ; женски су дугачки, готово зорка, f. Brauenna тe, nomen feminae, до земље, а мушки су кратки, мало Зорли*, јако, силно, здраво, beftig, дужи од појаса; а што носе және vehementer.

по Сријему, по Бачкој и по Бана, збрињак, m. зора ли је, зорњак ли је : пу, они су од картуна, па су пос.

напело реп, па при око куће, cf. зорац.

муком; имају рукаве, и мало су Зорњача, f. vide Даница.

дужн него у Србији мушки. Zpâk, m. l der ©оппеntrаbl, radius Зубу нић, m. dim. р. зубун. Зрака, f. 7 solis.

зубунчина, f. augm. р. зубун. Зрачица, f. dim. b. зрака.

Зујање, п. Вав бmfen, ѕuѕuirrus (apis) Зрелина , f. Die Reife, maturitas.

cf. зучање Зрно, зрела, лo, reif, matyrus. 3yjarnú, jum, v. impf. summen, sumsen, Зрепи, ем (и зрим), v. inpf. reifen, ѕuѕurro. cf. зучати. maturor : зру јабуке ; зри грожђе.

зука, f. бав Сттеп, ѕuѕurrus apium. зрна, f. Srayennanie, nomen feminae. 3 ква, f. eine art 24epfel, mali genus, 3ph B.be, n. (coll.) die Körner, grana. Зукнути, нем, v. pf. 1) fummen, inзонка, f. Жrauenname, пореи, femi- susurro. 2) ein Wort fallen lassen,

ins Ohr sagen, jo aurem insusurro. Зрно, п. 1) дав Жоrn, grapum.2) (пуш. Зулови*, м. р. бie goten, cincinni. yano) die Flintenfugel, glans plum

cf. Випінце. bea.

3 yaym*, m. die Gewaltthätigkeit, vioзрнце, p. dim. р. зрно, cin Xəеnуеn, " lentia. granulum.

3yayakap*, m. der Tyrann, Unterdrüs Здька, f. vіdе зрнка.

cer, tyrannus. 3phkâibe, n. das Auffressen (z. B. der 3y6a*, f. ein Durchschlageisen, um runs Kukuruz) · Körner die dem Schweinen de Löcher damit ins Leder zu stechen, vorgeschüttet werden, manducatio gra- g. B. zu einem Siebe, ferrum efficien

dis foraminibus in corio.
зрѣкапін, ам, v. impf. купити зрна зумбул*, f. eine 21st Blume, floris genus.
(н. п, кеме кад једе окомьене һу- 3 рна , f. die Pfeife bei bеr türtifфеа
Kypy3e), die Körner nach einander suis Musik, fistula turcica.
frejjell, grana depascor.

зу цнути, нем vide зукнути,
зуб,. г) деr Зауп, deus; он има зуб на зучање, р. vіdе зујање.
њега, е: bat einen 3aba (Рів) auf іtуп, зўчаши, чим, vide зузами,

неимо

тављени планом и наложени па

[ocr errors]

nae.

norum,

И,

кладе ?

Ивовина ,

Шабачкој наији, накрај Цера под
И.

Видојевицом.
Ивањско цвијеће, р. (жупо и биiс-

10) das Labkraut (Walditroh, Unser

Frauen Bettstroh), galium verum Linn. unt, et: и ја, и пи, fool iaІв Ивер, m. Bеr роl;fрапn beim gimmers ди, et ego, et tu; и памо и амо. mann, sarmentum. Куд ќе ивер од ů, fie, eos; threr, eoruin : ja cam 'n

виђео ; зовни п; ја и се не бојим. Иверак, рка , m. hyp. . ивер, й, cf. ии!

Иверак, рка , m. Gebirgе зwildben бет Ибар, бра, m. Slup in Gerbien. Ибар. 1 slupe Jaдaр uno дem Serge Цер.

утијече у Мораву више Карановца. Ивёpje, (colf.) pie epänne, poljabfäle, Hopánk, m. eine kupferne Walokanne, sarmenta. Tas cupreum, aeneum.

Иверчић, m. dim. 2. ивер. Ибрьчик, м. dim. р. ибрик.

Mbik, m. ein Weidenwald, salicetum. Ибришим*, м. свилени конци, Gei- Ивица, f. а) dim p. ква. 2) бав Snse (ат

denzwirn, ein Faden Seide, filum seri. Tuch, an der Leinwand), latus panoi. cuin.

Ивка , f. Srauenname (cf. Ивана), поИбришим - поканица, Ғ. (см.) п. ј. піка- men muliebre. ница од ибринима :

Ивко, Im. Ranuname, aomcn viri. „Притеже му четири колана, Ивница, f. планина у Брцеговини „Аи пету ибришим - лhаницу (у Дробњацима): Ива, m. (Рес. и Срем.) vide Иво. „Сан уснила љуба војводина, Jiea, f. eine Art Weide, salicis genus „Анђелија Стоја Караџића, (quod quaere).

,,Те вас Дробњак магла притиснула, Hsay, m. Mannsname, (Johann der „А из магле вила покликнула

Täufer) nomen viri (Joannes Baptista). 2,Са Ивнице високе планине Ивана, f. Sohanna (Seauenname), по- Иво, m. (Ерц.) hyp. 9. Иван. men feminae,

HBOB, Ba, Bo, von Weiden, salignus. Иваница , f. dim. 2. Ивана.

f. Da8 43eisenbols, lіgnum #bahin, m. Mannsname, nomen viri. saliguum. Иванчић, m. dim. p. Иван.

игда"(о. i. и гда), је, aligandy, cf. икад. Ивань дан, ња днe, m, Neft бев 5. Зоя игла, f. Die Zavet, acus.

hann des Täufers, den 24. Juni), dies Hrnap, in der Nadler , opifex acuarius. : festus S.Joanni Baptistae. Србљи при- Иглени, на, но, н. п. уши, дав аа

повиједају, да је Ивањдан ма- del : Dehr, foramen acus. во велики свешац, да на њега сун. Игленица, f. Die Racelbüфе, руxis це на небу припуп од слираа спа- acuaria. не. Уочи 'ивања дне је обично на иглица, f. Sав 97äselben, acula, scicula, неким мјеспима (као н. п. у Јадру) Игња, т. (Рес. и Срем.) vide Игњо. палипін лилу оно пора: нагуле чо- #lmam, m. Janatius, ein Manns, бани лиле (брезове или третињове) Игњапија, m. н мену - у процјепове, те начине Игњатије, т.

name, Ignatius. као велике кипе, па у очи Ивања Игњо , (Ерц.) hyp. 2. Игњап. дне, пошто се смекне, запале пе игра, г. ) сав бріеl, lusus , luduѕ. 3) процјепове и обнесу око порова, der Tanj, chorea. потом неке зађену у пор не изго- игралиште, п. Веr piel., Ber gangə ре, а неке узму чобани и изнесу на plaß, locus saltatorius. какво брдо, ђе дође и више чобана, Играње, т. 2) дав epielen, lusus. 2) те се играју. Тако се цали лила и das Tanzen, saltatio. у очи Петрова дне. А на неким играли , ам, v. impf. } fpielen, ludo мјестима (као по Сријему) беру ђе.

2) tanzen, salto. војке (уочи Ивања дне) Ирањско игралисе, амce, v. г. impf. fpielen, ludo. цвијеће те вију вијенце и меѓу ис- Играција , f. (angeeignеt uno ferbijirt пред куће по спреи или по плоту. fatt perpayuja, Recreation, von Ha Берући љевојке цвијеће пјевају раз. rpami, spielen) das En, was a in Don: личне пјесме, а особипо ову:

nerstag dem Schullehrer dargebracht „Ивањско цвеће Пепровско,

wird, damit er die Knaben, statt deb „Иван га бере те бере :

Lernen8, spielen läßt, munusculuin ovi „Мајци га баца у крило,

datum ludimagistro die Jovis, qua „А мајка с крила на земљу

pueri lusum diriittuntuг. Кои не доИвања, f. Зидане од намасшыра, у несе играције, онога (камшо) зап

!

evoco.

вори учитељ у школу, пе учи сам Изакрепи, ври, т. pf. hervorsprudeln, читав дан

scaturio. Игріч, m. 1) Der Spieler, lusor. 2) деt Изагнапи, ам, v. pf, autreiben, ejiLanier, saltator.

cio, exturbo. Играчица . . .) дie Cpielerinn, femina Изадирање , п. бав Дивreipen, erulsio;

luidens. 2) die Lanzerinn, saltatrix. fuga. Игрчка, ? (у Сријету у Бачк. ну Изадирати, рем, т. impf. 1) aurri:

Бан.), де бріеlеrtу, (fur Xinter), cre- Ben, evello. 2) Reißaus nebmen, fu• pundia.

gio. Игри иme , p. (сл.) vide игралиште : И за дрепи, ем (и задерем), изадръо, Ја усади вишњу на игришту

(Рес. и Срем.) vidе изaдријети, Дол” по игришппу, по девојачком— Изадријерін, рем (и изaдeрeм) иза. Игуман (gen. игумнә игумана), дръо, v. pf. (Ерц.) 1) betauéreipza,

minyoojeevos der Jaumen eines Klosters, evello. 2) Reißaus nebmen, aufugio: hựgumenos cornobii.

је два је изадръо. Игуманија, f. (п'ypoin) bie Oberin in Иза звапи, зовем, т. pf, bеrаивrufen,

listen Kiviter, hegumcua monasterii. и

уманов, ва, во, де 8 9uarbianв, Иза згівагье, п, дав феrаuBrufen, evo : ii umesi.

• catio. й умански, кa, кo, 1) beдитenif, Изазнівапн, ам (и изазивљем), т, impf,

hе unenicus 2) adv. паф Suarvia18 berausrufen , evoco.
Art more hegumeini.

Изанђапи, ђа, у. pf. fit реrliegen, Игуманство, п. pie бeдитenfфаft, jacendo corrumpor (de panuo). muuus et diguitas hegumeni.

Изапрати, перем, vidе испрати. и умнов, ва, вo, vide игуманов. Изасипање, р. 1) раз Диві фutten, cf. Hangin' als interj. auf und davon, avolat. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Ижребия (изждребитн), им, (Рес. Изасипапти, ам (и изаситиљем), v. impf. и Срем.) vide иждријебити.

ausschutten, efl'undo. Ижаре битисе (изждребнинсе), бесе, Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), Р.

(Рес н Срем.) vide иждријебилисе. r, impf. ausschlagen, erumpo. Иждријебити (изждријебити), им, Изасрапи, серем, v. pt. beraufheis v. pf. (Ep.) werfen (von Stuten!), eni. pen, procaco. Који његову иглу изова је кобила иждријебила једе, онај преба чувалдуз да иза.

cepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Иждријебитисе (изждријебиписе), бе- Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens

ce, v. г. pf. (Ерц.) п. ј. кобиле, ing: eine Padnadel (ch**. gejamt mеrfеп, еnіtіtur alia ex alia : Изасралтисе, серемсе, т. г. pf. Tarit» све су се кобиле наідријебиле.

ren, evacuari. ижђен уши, нем, v. pf. (Ёрц.) . i. име Изасупи, спем, т. pf, aufфutten, Ижђеспи, ђенем. v. pf.

Seinen effündo. ерівпатеn geben, aufbringen, impono Изасуписе, спесе , v. г. pf. aus fФla». Domeu irrisorium.

gen (aus der Haut) erumpo, prodeo. Ижении (изженнпин), нм , v. pf. ber. Изашкалии, изачем, v. pf. fertig me? heuraten, colloco filios.

ben, pertexo. Иженилисе (изженилисе), нимосе, Изaтoгa, p. i. иза пога, Sarauf, exv. r. pt. jich nach einander verheuraten,

in cf. иза. uxores duxere alius ex alio.

Изаби, заkем, тіdе иəнки. Ижимање (изжимање), п. бав 28. Изба , к. (по Ерцеговини и по Србији

drücken (des Wassers), expressio. око Новог пазара) vide соба. Ижимати (изжималии), ам, v. impf. Избавилин, им, у.

pf

. befreyen , libero. ausdrüden, exprimo.

избављање , n. бав зеfrepen, liberatio. жина, f. vіdе клијепті.

избављати, ам, т. іmрt. befrepen, liИжљевање, п. (Ерц.) vidе излијевање. bero. Икљевали, ам, (Ерц.) vidе излијевали. Избадање, п. бав 2ив fteфen, efossie Ижљубиши, им, vidе изљубит.

excisio. Ижљубипписе, имосе,vidе изљубитное. Избадати, ам,

Избадапти, ам, ү• impf. au8 fteфen, Из, аив, ех.

effodio, 'excido. иза (из за), von Bеr fіntеrn Beite. Избалнпи, им, т. pf, topig maфen,

von jenseite, a parte postica : Aohe usa muco maculo. брда; иза зиме mо пло, иза китие сун. Избацивање, п. 1) бав беrаumerfen, це; ласно је иза града стрiјељали. ejectio. 2) das Ausschießen, rejectio. Изабрапи, берем, v. pf. etwaylen, eligo. 3) das Abfeuern der Flinte, ejaculatio

.

tor:
те све Коње.

6

mero.

зило.

1

Избацивами, цујем, т. impf. 2) фее. Избости, бодем, v. pf. 1) auf fteфen,

auswerfen, ejicio. 2), ausschießen, re- expungo 2) gerstechen, compungo. jicio. 3) Товfiepen, абfeueen, ejaculor, избрали, берем, vidе изабрали. Избации, им, v. pf. 1) bеrаивреrfеп, избрисати, ришем, v. pf. амбlofфеп,

ejicio. 2) ausiфiepen, rejicio. 3) пуш- deleo. ку, поп, абfeueen (bit ѕlіntе), еја- Избројни, им, v. pf. augählen, epuculor (glaudes). Избегнути, нем, vide избели. изброћине, f, pl. Bеr афғrapp, rubia Избежати, жим, (Рес. и. Срещ.) vide tinctorum secunda, (der Saß der Färs избјежами.

berröthe, nachdem sie einmal gebraucht Избелепи, лим, (Pec.) vidе изби- worden). Man braucht ihn z. B. zum Избелиши, лим, (Срем.)јељепи. Färben der Ostereyer, wie das BapИзбейн (говорисе и избегнупи), беr

нем, (Рес. и Срем.) vidе избјећи. Избубати, ам, v. pf. (onomatop.) 3er. Избечипи, им, v. pf. п. ј. очи, ftiere bläuen, contundo,

Jugen machen, oculis rigidis tueor. Избудити, нм, v. pf. па беr Xeibe Избивати, ам, v. impf. не избива, као wecken, excito alium ex alio,

Буга из Сарајева , te ijt nie abmefeno, Избушиши, им, v. pf. 3erlüфеrn, perit immer daheim, wie die Pest in foro, pertundo. Sarajewo.

Извадитн, им, v. pf. 2) berauBebment, Избијање, п, фав феrаufФlagen, ex- bеrроrkоlеn, promo, 3) (сп.) кавгу. tusio,

п. ј. заметнути : Изб йјапи, ам, т. impf. KeraufФlagen, „шћаше Милоп извадити кавгу extuudo,

Извaлипи, им, у. pf. um perfen, eyerИзбије лиши, им, т. pf. (Ерц.) 1 weig to, prosterno. Избијељели , лим, v. pf. (Ерц.) 3 wers Извалитисе, имсе, т. г. pf, jih bits. Ben, albesco : избијељела чоа.

werfen, procumbo. ži z6npak , pka . m. das leberbleibset, der Mübabamı, am, v. pf. berauswälzen, Reft, residuum , reliquiae.

evolvor. Избирање,

n, das Ausklauben, Wählen, Изваљансе, амсе, т. г. pf. 1) п electio.

herauswälzen, provolvor. 2) sich satt Избирати, ам, у. impf. anglеfеn, wäha wälzen , satior volutando. len, eligo.

Изваљивање, р. дав Иmреrfеп, бins m. der Wähler, der viel Uusi werfen, prostratio. tlaubt, difficilis. Избирач нађе опи- Изваљівати, љујем, т. impf, ummers рач (кад се који жени).

fen, prosterno, Избистрипнсе, рисе, т. pf. Elаr, bell Изваљиватисе, љујемсе, т. г. impf, werden, sich klären, claror, limpidus fio. sich binwerfen, prosternor. Иззати, бијем, v. pf. 2) bеrаивјФla. Изван, (по Ерц.) auper, extra: он је

gen, elido, extundo. 2) zerschlagen, изван себе. ferbläuen, contundo,

Извараши, ам, v. pf, betriegen, deci-
И објегнути, нем, vide. избјећи. pio.
Избјежати, жим, (Ерц.) vidе избјели. Извесно, (Рес. и Срем.) vidе извјесно.
Ибјећи (говорисе и избјегнупи), бје- Извести, ведем, т. p. pinаuѕfuрrеп,

Tuem, v. pf. (Epg.) hinausfliehen, zers educo.
Aieben, diffugio.

Извести, извезем, т. pf. ftidеn, аса Избліза (изблйза, п. ј. из близа), боп perscribere. nahe, cominus.

Извести, извезем, т. pf. berausfüь • Набљувак, вка, m. оно што се у је.

ren, eveho. дан пуп избљује, беr 2Кивиrf, spu- Известисе, извеземсе, т. г. pf, bet. tum, ejectamentum.

ausfahren, evehor. Избљўвати, љујем, v. pf. авјpein, Извеслити, (Рес. и Срем.) vidе изви

јестили. Избьўватисе љујемсе, у.г. pf. fіф au8. Известилисе, имce, (Dec. и Срем.) visveien, satis spuisse.

de зивијеспишисе. И лети , лим, у. г. р. (Pec.)) абута. Изветритии , им, (Рес. и Срем.) vide Изболівалін, лујем, v. pf. gern

извјеттрити.

.) / (дисф Извешаган, ам, (Рес. и Срем.) vide Krankheit) morbo macresco. Изборш m. das Gewählte, die Blüte',

извјешали.

Извідати, ам, v. pf. beilent, auscuriren, Шо набору бољи од бољега

mеdeor, cf. излијечими.

Избирач,

exspuо.

: delectus:

из

Извир ,

звидети, дим, у. pf. (Рес.)in Ruget. Изволёвали, ам, (Рес, и Срем.) vide

звидими, дим, v. pf. (Срем.) schein изволијевапій. Извиђепти, дим, v. pf. (Ерц. ) перпеп, Извілепи, лим, (Pec.) vidе извољети.

beaugenscheinigen, coram inspicio. Изволијевање, п. (Ерц.) бав 2ив Нац. Извијање, п. бав &rjinеи, 21авјpintia ber, Wählen, delectio. Siren, excogitatio.

Изволијевали, ам, v. impf. (Ерц) аив. Извијапи, ам, v. impf. erfinnen, aug. lauben, deligo : немој ти мени шу

jpintifiren, excogito: извија којека- изволијевати којешта, него једи ква јела.

што ми се донесе. Извијатисе, јамсе, т. е. pf, fit min. Извілити, им, (Срем.) vidе извољепи.

Pett, evehor, ѕublimis feror: Hзвијао. Извољени , лим, v. pf. (Ерц.) belieben, се орао под облаке.

sich würdigen (in den Klöstern, und in Извијестити, им, v. pf. (Ерц.) беrіф. den Städten), placeat, diguetur (in ten, certiorem facio.

Ungern). Извијестиписе, имсе, т.г. pf. (Ерц.) Извор, m. Bеr urfprung cines glufes, Auskunft bekommen, certior fio.

die Quelle', scaturigo. m. (ст.) vidе извор:

Извр, von oken bеrаb, dеsub : пече во„Извир вода извирала,

да извр брда. „Б”јелу пјену измелала

Извратилии, им, т.

pf. wenden (um: Извирање, . Ваѕ реrроrfpruceln, sca- wenden), verto. turitio.

Извраћање, п. дав Bensen, versio. извираши, pe, impf. п. ј. вода, еnt. Извраћапи , ам, v. impf. penben, verto. springen, scaturio.

Изврачали, ам, у. pf. erwahrsagen, alИзвирівање, в. дав Вpäsen, speculatio.

quiro vaticinando.

. Извирівати, рујем, т. іmрt. becau6. извргнути, нем, vidе изврћи. spahen, speculor ex

Извргнутисе, немсе, vidе изврћnce, . й звірипи, им, v.

pf. Finaufpäsen, Изврнути, нем, v. pf. и треrfеп, еvеrtо. prospicio.

Изврпіање, п. бав иттеrfеn, eversio. Извиркiвање , p. dim. р. извиривање, изврпали, рем, v. impf. ummerfen, Извиркивати,кујем dim. у.извиривати. everto. Hзвипи, вијем, v. pf, winten, nесtо. Извртели, птим, v. pf. (Рес.) 1.) Зtra й звиписе , вијемсе, v. pf. fіt еntmins Извршити, им, v. pf. (Срем.) Борrеі,

деп , fіф еmроrmіnvеn, evehor: извио изврлепи, врлим, v. p. (Ерц.) perfoсе орао небу под облаке.

ro. 2) herausziehen (den Schuß aus der и звјесно, (Ерц.) gemip, certe.

Flinte), evacuo telum. Извјетриши, им, v. pf. (Ерц.) аив. Изгри (говорисе и извргнули), рrauden, evaporor.

гнем, v. pf. н. п. пушку, еntlасен , Извјешали, ам, v. pf. (Ерц.) пад реr Tosicießen.

Reihе bеntеn, suspendo aliun ex alio. Изврђисе (говорисе и извргнуписе), извлачење, р. Завреrаu взieben, extrасtiо. вргнемсе, v. г. pf. 1) jih mеrjen (pom Извлачили, им, т. impf. pеrаивзieben, polje), rejicior, resilio. 2) ausarten, extraho.

degenero. Извода, f. главица купуса , или дру- Извршівање, п. Зав 3olenpen, absoгога каквог поврћа, што се оста

lutio. ви за сјеме.

Изврш нівали, шујем, т. impf. polen. Извідали, ам, v. pf. н. п. Коња,

den, perficio. überführen (das Pferd), circumduco Habpiulbamuce, wyjece, v. r. impf. 60ls equum sudantem.

endet werden, in Erfüllung geben, fit Изводити , им, т. impf. 1) bеrаuѕfube satis e. g. voluntati divinae,

ren, educo. 2) авјübren (ein Rico), Извршипи, им, v. pf, youbringen, perconcino.

ficio. Извођење , п. 1) дав реrаu&führen, edu- Извршитисе, шиce, v. г. р. н. п. Ба

ctio. 2) das Áusführen, Erequireu ei: ља чија , podbraфt wеrveit, exeo, periles Gesanges.

ficior. Извбжење, о. Вав феrаивführen, eve- Изв 'ки, вучем, v. pf. bеrаиваіереп, ел“ ctura, evectio,

traho. P3BO3, m. 1) das Führen, vectura. 2) die H srazmj, um , v. pf. zertreten, conculco.

Ausfuhr, exportatio.
Извозити, им, v. impf. bеrаивfübrət,

Изгами зати, мижем, v. pf. Keraustries

феt, prоrеро, рак, црв. führen, veho.

Иогашали, ам, vidе изпрачати. Изволёвање, п. (Рес, и Срем.) vidе изво- Изгин у ппи, немо, v. 14! Bilbe.

ben (von mehrern), perco, inter eo.

pf, ju Grunde gra

« PreviousContinue »