corripior.

Изгледање, п. даô Sinausfehen, prospectio.

Изгледами, ам, v. impf. hinausf auen, prospicio.

Изгледаши, ам, у. pf. erschauen, spetando acquiro.

Изплодами, оћем, v. pf. genagen, corrodo.

Изгмизами, мижем, vide изгамизати. Изгнанти, ам, v. pf. austreiben, exturbo. Изгњечити, им, v. pf. jerquetfфen, contero, elido.

Изговарање, п. 1) baš Mlusfpreden, pronunciatio. 2) das Entschuldigen, excusatio.

Изговарати, ам, v. impf. 1) ausfpres chen, pronuncio. 2) entschuldigen, ex

cus".

Изговаратисе, амсе, v. r. impf. fi entidulbigen, excuso me. Изговор, м. ie Enticulbigung, Mueres де, excusatio.

Изговорити, им, v. pf. 1) entimulbis cen, excuso. 2) ausreven, sermonem ad finem perduco.

ИЗГОЕ ритисе, имсе, т. г. pf. 1) fid entidulvigen, excuso me. 2) fid quô.

rečen, satis locutum esse.

Изг ними, им, v. impf. 1) аuftreiben, expello. 2) erpreffen, exigo. Изгоњење, n. baš ulustreiben, expulsio. Изгорелина, f. ein Fludwort für etmas Bermiftes, Dem man Berbrennung muni t: камо на изгорелина? convicii genus.

Изгорелица, f. vide погорелица. Изгорео, рела, ʌo, verbrennt, adustus, combustus.

Изг реши, Рим, v. pf. I abbrennen, Изгорјети, рим, (Ерц.)] exuror. Изгр поми, бем, v. pf. 1) berausimaben, berausEragen, erado. 2) gerera. Ben, lacero unguibus. Изгристи, ризем, v. pf. gerbeifen, corrodo, gernagen. Изгрнути, нем, v. pf. berausfdarren, erado, eruo.

Изгрмање, n, as Serausfdarren, era

sio.

Harpmamu, rphem, v. impf. heraus

scharren, eruo (z. B. das Feuer aus dem Ofen).

Изгрувати, ам, v. pf. zerschlagen, concutio, cf. избубати. Изгубиши, им, v.

pf. verlieren, amitto. Изгубилисе, имсе, v. г. pf. 1) verloren gehen, perdor. 2) einfallen (im Gesichte abmagern), macesco.

Изгулиши, им, v. pf. Durd) Magen ents blogen, erodo.

Изгурами, ам, v. pf. zerftoffen, zu Grunz de richten, elido. Издавање, п. 1) дав Berrathen, proditio. 2) das Geben vom Hause weg, Veruntreuen, interversio. Издавати, дајем, v. impf. 1) wegger ben, interverto. 2) verrathen, prodo. Издавна (из давна), son längft bet, pri

dem.

Издаја, f. Der Berrath, proditio. Издајник, m. ber Berräther, proditor. Издалека (из далека), von weitem, eminus, e longinquo.

Изданак, нка, m. ein nüttel von einer Staude, die am Boden abgehauen ift, fustis genus: ударио га издан

ком.

Издангубиши, им, v. pf. an geit vero lieren, pessumdo tempus, (3. 23. изДангубио три дана).

Изданути, нем, v. pf. aušathmen, exspiro.

Издаши, ам (говориме и издадем), v. pf. 1) meggeben, foras do. a) verrathen, prodo.

Издашан, шна, но, freigebig, liberalis. Издевање, u. (Рес. и Срем.) vide изди. јевање.

Издевами, ам, (Рес. и Срем.) vide издијевати.

Издеветами, ам, v. pf. излупами ко. га, şerbläuen, contundo. Изделиши, им, (Рес. и Срем.) vide издијелиши.

Изделитисе, имосе, (Рес. и Срем.) viде издијелитисе. Изденути, нем, vide издеспи. Издер, m. н. п. добро платно, сукно за издер, leinmano, Eud, fo Štra. paße aushält, pannus aut linteum laboris patiens.

Издерами, рем, v. pf. gerreißen, la

Издизаши, дижем, v. impf. in biе Бође beben, tollo, erigo.

Издизалисе, ижемсе, у. г. impf.

erheben, aufrichten, erigor. Издијевање, п. (Ерц.) 𐐨аз 2ufbringen et= nes Spißnamens, inditio nominis scommatici.

Издијевами, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. име коме, aujhringen (einen Epignas men), indere scomma.' Издијелити, им, v. pf. (Ерц.) authi len, verticilen, distribuo. Издијелитисе, имоce, v. r. pf. (Ерц.)

ich zertheilen, auseinander kommen. Издиpaлa, als interj. auf und Davon! кад он мо чу, а он онда издирала, aufugit.

Haдиcâшe, n. das Ausathmen (Sterben), exspiratio.

Издисати, дишем, v. impf. ausathmen, exspiro. Издићи (говориме и издигнути), ди. гнем, v. pf. auftidten, aufheben, er= Leben, erigo.

Издићисе (говорисе и издигнутисе), дигнемсе, v. r. pf. jid aufrimten, eriоздравими.

gor.

Издравити, им, vide Издреши, дерем, издръо, (Рес. и Срем. vide издријети. Издријеми, дерем, издръо, v. pf. (Ерц.) 1) zerreißen, lacero. 2) Reißaus nehmen, aufugio. Издрљанчими, им, v. pf. erfdmägen, abschwäßen, eblandior, emendico. Издрљати, ам, v. pf. befrigeln, сод

scribillo.

Изженитисе, имое, vide иженишсе, Изжимање, n. vide ижимање. Изжимати, ам, vide ижимами. Изигравање, n. 1) baš Geminnen burd) Spiel, lucrum ex lusu. s) das Ausspie. len, Vollenden des Spiels, absolutio ludi. Изигравами, ам, v. impf. 1) erfpielen, ludendo acquiro. 2) zu Ende spielen, absolvo ludum.

Изиграми, ам, v. pf. 1) erfpielen, l dendo lucror. 2) ju Gnie fpielent, ab

solvo ludum.

ausleiten (die Heerde), educo: „И изјави на планину стадо Изјагњими, им, v. pf. merfen, pario (von Safen) enitor: ова је овца изјагњила ме све овце; је си ли ши твоје овце изјагњио (aufgieben)? Изјагњишисе, њесе, v. r. pt. m. j. osue, werfen (von mehrern Schafen), pario.

Изјадитисе, имсе, т. г. pf.fd austlas gen, ausjaminern, querelis levor, re

creor.

Изјаловити, им, v. pf. gelt mamen

(durch Verlegung), sterilem reddo. Изјаловитисе, имсе, v. г. pf. gelt wers den, sterilis fio.

Изјањими, им, vide изјагњити. Изјањимисе, њесе, vide изјагњигписе. Изјати, јашем, v. pf. 1) binan reiten, den Berg hinanreiten, ascendo equo montem. 2) vide прojamи 2. 3) zu Schan. den reiten ein Pferd, equitando pessumdo. Изјауками, учем, v. pf. erllagen era beulen, exululo, ululatu acquiro. Изјаука исе, учемсе, v. г. рi lid aufe

heulen, ululaudo defessus sum.

Изјебами, бем, v. pf. diffutuo. Изједипогача, m. (im 3derg) Der Po gatscha Verzehrer, fruges consumere natus (?) : ти зи један изједнпогача! једаи испичутура! Изјелица, f. (Ерц.) 1) ber Bielfrag, gulo. 2) ber ubfteffer, devorator: „Нит' су ради Турци изјелице Изјепсти, јебем, vide изjебами.

Излагами, лажем, V. gen, expono.

impf. heraubles

Излагатисе, лажемсе, v. r. pf. fitu. ligen, satis mentitum esse. Излажење, п. baš ulusgelen, exitus. Излазили, им, v. impf. 1) ausgeljen, exeo. 2) ausbrechen, erumpo. Излајати, јем, v. pf. abbellen, elatro. Издајатисе, јемсе, v. г. pf. fid aubbels len, sat latrasse (auch fig.) ИзɅанутисе, немсе, v. г. pf. fid ents fahren lassen (ein Wort), sino mihi elabi.

ИЗАежатисе, жимсе, v. г. pf. fid) fatt= liegen, sat cubuisse.

Излемати, ам, (Рес. и Срем.) vide излијемами.

Излетање, п. (Рес. и Срем.) vide излијетање.

Измешаши, лећем, (Рес. и Срем.) vi-
de излијетами.
ИЗЛЕТеми, лим, v. pf. (Реc.) ausflies
ИЗАЕТИШИ, Им, v. pf. (Срем.)
ИЗЛЕ Кети, летим, v. pf. (Ерц.) evolo.
Излећи, лежем, v. pf. außbrüten, pul-

los excludo.

gen,

Изд ћисе, лежемсе, v. г. pf. ausgebrü. tet werden, excludor. Излечими, им, (Рес. и Срем.) vide излијечиши.

ИЗЛЕЧИшисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде излијечимисе.

Изливање, п. (Срем.) vide излијевање. Изливати, ам, (Срем.) vide излије

Изложими, им, v. pf. 1) burd Regen verbrauchen, consumo imponendo (ligna super foco). 2) herauslegen (die Waare), expono. Излоками, почем, v. pf. н. п. вода пут, ausfreffen, ausleden, exedo. Изломити, им, v. pf. gerbreden, fraugo. Изломитисе, имсе, v. г. pf. gerbres chen, frangor. Излудити, им, v. pf. преварити кога, übertölpeln, circumveuio. Излудитисе, имce, v. r. pf. d) übertölpeln laffen, circumvenior. Излупати, ам, v. pf. 1) vide изденепами. 2) е фlagen (Gefdirr, guffc), frango, effringo.

Изљубишп (ижљубиши?), им, v. pf. Der Reihe nach abküssen, exosculor aliam ex alia.

Изљубитисе (ижљубишисе?), имсе, v. r. pf. sich der Reihe nach abküssen, exosculari se invicem.

и мак, m. in ver Не𐐨ensart: на измаKy, beim Abzug (z. B. des Winters), decedente.

Измакнути, нем, vide измаћи.
Измакнутисе, немсе, vide измаћисе.
Измáлање, п. 𐐨as Servorfommen (hin=
ter dem Berge), apparitio.
Измáлапи, ам, v. impf. bervorzeigen.

promo.

Измаʌашисе, амсе, v. r. impf. bervor=

kommen, sich zeigen, appareo, pro

mineo.

Измалена (из малена), von Kindheit an,

a puero.

Измами, им, v. pf. herausiođen, abs loden, elicio. Измаћи (говориме и измакнути), макнем, v. pf. 1) wegruden, removeo. 2) abloden, elicio, extorqueo. 3) измаче, еt läuft Davon, aufugit. Измаћисе (говориме и измакнутисе), макнемсе, v. r. pf. megruden, removeor; измаче се коњ из руке, еnta windet sich, extorquetur.

Измáцити, ци, v. pf. werfen (von Dee Kake), pario.

Измацитисе, десе, v. г. pf. m. ј. мачке, merjen (von meheern Hagen), pa

rio.

Између, grifmen, son einem zum ans Dern, inter: између нас (mit Dena gen.)

Измена, f. (Рес и Срем.) vide измјене. Изменими, им, (Рес. и Срем. vid

измијеними.

Измешање, п. 1) bag ulugmerfen, ejectio. 2) Das ulus dießen, rejectio. 3) Einweben bunter Farben, intexio. Измешати, мећем, v. impf. 1) aus werfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 3) einweben, intexo. Изметалисе, efece, v. r. impf. 1) fid merjen (vom solze), rejici. 2) ausar ten, degenero, cf. изврћисе. Измешнути, нем, v. pf. 1) abfeueen, emitto (jaculum) e tormento. 2) ausschießen, rejicio. Изметнутисе, немсе, v. г. pf. vide изервисе.

ИзмеЋар *, vide слуга. Измече, чета, п. јагње, што се извади из овце кад је вук закоље (то жене остављају лијека ради), е 2luefchnittling (ein Camm, Das aut eis nem vom Wolfe törtlich verwundeten

Gaafe gefdnitten morben), fetus oviculae exsectus. cf. Букоједина. Измешати, ам, (Рес. и Срем.) vide измијешали.

Измивање, п. 𐐨аб хафен (ves Kopfes), ablutio capitis.

Измивати, ам, v. impf. ben Kopf aub.

waschen, lavale caput. Измиватисе, амсе, v. r. impf. fid Den Kopf auswaschen, lavor caput. Измијеними, им, V. pf. (Epu.) wechs feln, muto.

Измијенилисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich ändern, mutor. Измијешами, ам, v. pf. (Ерц.) 1) vers miiden, commisceo. 2) umrübren (ven Topf), permisceo.

Измилање, п. 1) baš Servorzeigen, ad. paritio. 2) das zu Ende Mahlen, permolitio. Измилати, ам, v. impf. 1) bervorgei. gen, promo. 2) zu Ende mahlen, permolo.

Измилатисе, амсе, v. r. impf. 1) fid hervorgeigen, promineo, apparee. 2) 3 Ende gemahlen werden, permolor,

Измицаписе, мичемсе, 7. г. impf. weg, rücken, removeor.

Измица уз! interj. (iderzhaft) auf unb Davon! fugam !

Измишљавање, n. Da3 Grvenfen, escogitatio.

Измишљавали, ам, v. impf. ausfinner, excogito.

Измишљало, m. ein Spintifirer, exco. gitator.

Измишљање, n. vide измишљавање. Измишљати, ам, vide измишљавати. Измјена, f. (Ерц.) bie ublofung Der Was

che, succedentes excubiae.

Измјењивање, n. (Ерц.) Die 2bänderung,

mutatio.

Измолити, им, v. pf. 1) erbitten, impetro. 2) hervorzeigen, promo. Измолитисе, имсе', v. r. pf. 1) fid eto was erbitten, impetro, 2) sich hervor. geigen, bersorfommen, prodeo, promineo.

Измоловами, лујем, v. pf. (у Срије му, у Бачк. и у Бан.) mahlen, depingo, н. п. човека, собу, цркву. Измрвиши, им, v. pí jerbrofeln, per

friare.

Изнаодими, им, vide изналазити. Изнаћи, ађем, v. pf. ausfinvig maфе, invenio (omnia quae commisisti). Изневериши, им, (Рес. и Срем.) vide изневјерими.

Изи вјериши, им, v. pf. (Ерц.) кога, verrathen, treulos an einem handeln, prodo.

Изнемоћи, могнем, v. pf. fdmad mer. cen, debilitor.

Изненада, unverhofft, ex insperato. Изнети, несем, (Рес. и Срем.) vide изнијети.

Изн тисе, несемсе, (Рес. и Срем. де изнијетисе.

И нијети, несем, изнијо (изнијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) berauštragen, effero. 2) austragen, unter die Leute brin= gen, effero in vulgus. Изнијетисе, несемсе, изнијосе (изнијеласе, лосе), v. г. pf. н. п. кокош, ji auslegen, alleGner gelegt iaben, edi

disse ova omnia.

Израдити, им, v. pf. erarbeiten, labore acquiro.

Израђивање, п. да3 Crarbeiten, acquisitio per laborem. Израђивати, ђујем, v. impf. erarbei. ten, laborando acquiro. Изракнушисе, немсе, v. г. pf. [id au&= raufpern, exscreo.

i pam, им, v. pf. burdy unb Dura verwunden, vulneribus conficio. Изранити, им, v. pf. eruähren, alo. Израњивање, п. Da3 Cruäbien, susten

tatio.

Израúваши, њујем, v. impf. ernafs

rea, sustento.

ernäh

Израство, сли, f. bas Servorgemadfes ne, quod excrevit.

Израсти, спем, v. pf. herauswachsen,

excresco.

бар, Hapropa,} von der Seite, a latere. Изређами", ам, v. pf. pečnen, reißen, dispono.

И резак, ка, m. Der Musimnitt, segmen

tum.

изрезами, режем, v. pf. 1) beraubfa, neiz

den, exseco. 2) verschneiden, concido. Изрезивање, n. Das ulusianeiven, ex

sectio

Изрезивати, зујем, v. impf. a:bfhnet=

ben, exseco.

Изреком, (Рес. и Срем.) vide изрије

ком.

И ресками, ам, v. pf. geri nigeln, di

scindo.

Изреки, речем (говорисе и изрекнем), V. pf. aussprechen, eloquor. Изрећисе, речемсе (говориме и изрекнемсе), v. г. pf. fid) verreden, dico quod nolim dixisse. Изрешемами, аam, v. pf. gerlöderл, рек