Ико, м. (Ерц.) dim. 9. Илија.

Ико (и ко), икога, irgent wer, quisquam: ако и ко дође (доћи ћу и ја), si quis. Икоји (и који), којега, irgeni melder, quisquam. Иколико (и колико), irgenò eine Mene ge, nut etmas, aliquantum. Икона, f. ein Seiligenbilo, icon (texas). Иконија, f Frauenname, nomen femi nae (Iconia).

Иконица, f. dim. 9. икона.

Иконос, m. Die Leifte an Der Wand, bie dem Heiligenbilde zum Fußgestelle dient, iconophorus (?).

икра, f. Der Fifdrogen, ova piscium, ci. мријест.

Илал * m. der Ohrlöffel, auriscalpium. Или, over, aut : или ја, или ти, ent weder ich, oder du, aut ego, aut tu. cf. али, ја, јали.

Hanja, m. (HAÍAE) Elias, Elias.
Илински, ка, ко, н. п. мјесец (бес
July), Elias, Eliae.
Илијца, m. dim. v. Илаја.

Илинка, f. Frauenname, nomen muliebre (von Elias ins femininum movirt). Илинча, f. (cm.)

,,Барјак од илинче Илипи, vide или.

Илиџа *, f. as warme Bab, thermae. cf.

nomen feminae.

Иловача, f. Der getten, argilla. Илок, m. Dorf und Edlog an der Donau in Glavonien, arx Slavoniae. Илоча. нин, човек из Илока. Илочка, ка, ко, vоп Илок.

Иљада, f. ein Zaufeno, mille. Иљадар, m. einer, Der Zaufenbe befift, homo mille numorum (dives). Иљадитисе, десе, v. r. impf н. п. овце, vertausendfachen, auf tausend anwäch, fen, augeri millies:

„Трипум му се иљадиле овце Иљадица, f. 'dim. v. иљада. Иљађење, п. 𐐨ać Bermehren zu taufens den, incrementum milliarium. Иман * m.

„А тако ми Дина и имана Имање, n. baš Jaben, habere. Имање, п. 1) Die Jabe, habentia, facultates. 2) (по Бачкој) овце, дiе фа fe, oves.

Имати, ам, v. impf. haben, habeo. Имамисе, амсе, v. г. impf. fid frehen, reditus habeo (uberes aut tenues). Имбреме, f. pl. Die Seftel (am Semve),

fibulae.

nen, nomino.

- nominis homo.

Имењака, f. bie Kamensfawejter, ejusdem nominis femina.

Имењаков, ва, во, дев Пamensbrubers. Имук, на, не, Имукан, Ана, HO, } vermöglich, dives. Инако (см.), anders, aliter: „Је ли тако, да ни је инако? Kuâm *, m. 1) der (Wort-) Streit, contentio. Од ината не ма горега зана ma. 2) der Trog, contemtus: за инаm, jum Eroge.

Инамитисе, имсе, v. r. impf. an fen, janten, contendo, litigo. Инаћење, n. ba 3anten, contentio. Иначе, fonft, alias, sin minus. cf. онако. Инаџија m. der Zänker, litigiosus, Индап * m. die Hülfe (Hülfstruppen), auxilia: отишао му у индам; до шао му Индам ;

,

„Сад ће нама лијеп индам доћи, ,,Виђећете јада од Турака „Ваља дават, индам у Лозницу Инди*, alfo, Demnad), igitur, itaque, ergo. ef. Дакле. Инђа, f. hyp. v. Инђија 2. Инђија, f. 1) Sabien, India:

„Из Инђије, из земље проклете 2) Frauenname, nomen feminae. Ино, (см.) anders, aliud (cf. друкчије): ,,На ино се њему не могаше auf eine andere Art, alio modo. Инокосан, сна, но, eingeln, einfam, D. i. ohne andere verman𐐨te Familien. häupter, bloß mit seinem Weib und Kino im Saule, sine cognatis, cum sola uxore et liberis degens. Иноча, f. 1 (см.) друга жена, е Иночица, dim. Stebenfrau, zweite Frau (neben der ersten), uxor altera: ,,Нека буде сестри иночица Интерес, ш. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) 1) дав intereffe, D. i. Die 3infen, fenus. 2) Intereffe, D. i. Mugen, fructus. cf. добиш.

Интов, m. Die Rutfфe, pilentum. Интригант, m. Der Sntrigant, artifex (malis artibus utens). Ова је ријеч (с интригама заједно) дошла у Србију прошавшије година. Интриге, f. pl. bie Jntrigen, Mänle, artes (malae). cf. плетке.

m. die Abschwörung (einer edulò), abjuratio debiti: ударио у инкар.

,

Инкариши, им, v. impf. abfdmören,
Инџијел *, m.
abjuro.
Инциʌ, т.
meint):

Į das Evangelium, evan
I gelium (ift der Soran gea

„К нама брже оџе и ванзи! ,,Понесиме књиге инџијеле „Ја сам глед,о у нашем инџилу Йње, n. eine Battung Reif (Kaubreif). pruinae genus.

Ноле (и оле), пиc etmas, nur ein wenig, aliquantillum : да зна поле; да има Hpa, f. gegerbte Schafshaut, pellis ovilla поле памеши; да је иоле вруће. depilis.

c!interj. Laut, um die Schafe vor sich Иса!/ gu treiben, sonus agentis oves. Исаило, m. faias, Isaias. Исак, m. faal, Isaacus. Исе, сема, р. Der Iheil, Der Untheit portio.

Исевање, п. (Рес. и Срем.) vide исије

вање.

Исéваши, ам, (Рес. и Срем.) vide искјевали.

Исевци, вака, m. pl. (Pec. и Срем.) vide исјевци.

Исејаши, јем, (Рес. и Срем.) vide иси јати.

Исек, m. vide исечак.

Иселими, им, v. pf. überfiedeln, trans

fero.

Иселишисе, имсе, v. r. pf. uberftebeln, emigro, sedem muto.

Исељавање, n. Dаз Ueberfiedeln, emi gratio.

Исељавати, ам, v. impf. überfiedeln;

transfero.

Исјевци, вака, m. pl. (Ерп.) оно брашНо, што се по други пут исијева (на рјеђе сито) из мекиња, да8 Паф= geftebte, farina secunda (?). Исјек, m. vide исјечак.

Искидамнсе, амсе, v. г. pf. berften, disrumpог, н. п. од смија. Искилавиши, им, v. pf. einen Brud) (im Unterleibe) verursachen, herniam adfero.

Искилавишисе, имсе, v. r. pf. einen Bruch bekommen, herniam accipio. Искипеми, пи, v. pf. (Рес.) überlaufen Искипити, пи, v. pf. (Срем.), (im Gie:

dundo, effluo.

disseco.

Исјечак, чка, m. (Ерц.) од печена брава, или од козе, оно између бутова и ребара, Das aufgehaucne Stud cines gebratenen Camme son Der Süfte bis zu den Rippen, pars exsecta agui assati: maj се рани исјечцима. Исказати, кажем, v. pf. ausreven, gu Ende sprechen, omnia dixisse. Искајамисе, јемсе, v. r. pf. genug bea reuen, satis doleo: кајемсе, не могу се искајами.

Искакање, п. дas uusfpringen, exsultatio (?).

Искакати, качем, v. impf. ausfpringen, exsilio..

Искалими, им, v. pf. m. j. срце на коme, abkühlen, den Muth kühlen, expleo animum.

Искаљаши, ам, v. pf. mit Coth befdmugen, luto foedo. Искамками (искамкати), ам, v. pf. abjammern, elamentor. Искање, п. дов Begehren, Berlangen, petitio.

Искап, сf. на искап.

Искапати, пље, v. pf. austropfen, auss träufeln, exstillo: очи ти искапале! Искапими, им, v. pf. ausidlütfen (bis jum legten Zropfen), exsorbes. Искапљивање, n. Daš Hlus{dlürfen, exsorptio. Искапљивати, љујем, v. impf. bis auf ben legten Zropfen austeinfen, exsorbeo. Искарати, ам, v. pf. ausfelten (öfterr. ausgreinen), objurgo. Исками, ишмем (у Босни по вароши.

ма ишћем), v. impf. verlangen, peto. Искамисе, ишмемсе (у Бос. по вар. ишћемсе), v. r. impf. um Grlaubnig bitten, sich erbitten, peto. Искварнши, им, v. pf. perverben, cor

Искитими, им, v. pf. aufpugen, er

orno.

Исклаши, кољем, v. pf. jerbeiffen, com. mordeo: исклали је пси. Исклијаши, ам, v. pf. hervorleimen, progermino.

Искобељатисе, амсе, у. г. pf. sich her vormäljen, expediri. Искобили, им, v. pf. eraßnven, omine consequor, cf. кобити. Искозими, зи, v. pf. werfen (von 3ies gen), pario.

Искозилисе, зесе, v. г. pf. m. j. козе, werfen (von mehrern Ziegen), pario. Искомадаши, ам, v. pf. jer füđeln, in Stücke schneiden, disseco. Искончаши, ам, v. pf. н. п. чарапе, mit Zwirn ausstiden, filo pingo. Ископавање, n. Das ulusgraben, effos

sio.

Ископнеми, ним, v. pf. (Рес.)) н. п. лу Ископними, ним, v. pf. (Срем.) беница, Ископњеми, ним, v. pf. (Ерц.) s

ben, gerfdmeljen, inmenvig vertro nen, exsiccor, dissolvor. Искореними, им, (Рес. и Срем.) vide искоријеними.

Искоријеними, им, v. pf. (Ерц.) . 5 murželn, eradico. Искорити, им, v. pf. ausheften (baв

Federmesser aus dem Hefte drehen). Искосиши, им, v. pf. abreiben, attero Искоситисе, имсе, v. г. рf. freis ben (vom Kleive), deteror. Искочиши, нм, v. pf. ausfpringen,

silio.

ex

Искрвимисе, имосе, v. г. pf. ftreiten, fo daß Blut fließt, rixas cieo cruentas. Искренуши, нем, vide изврнути. Искресали, решем, v.

pf. н. II. вampy,

anschlagen (Feuer), excito ignem. Искретање, n. vide извртање. Искремами, рећем, vide извртати Искривими, им, у. pf. "krümmen

Искупљати, ам, v. impf. fammeln, congrego.

Искупљивање, д. Das Lostaufen, re

demtio.

Искупљивати, љујем, v. impf. [oblaus fen, redimo.

Искусуриши, им, v. pf. ale üfan. De beridrigen, debita residua exsolvo. Искуцавање, п. Das Lostlopfen, uluf tlopfen, emotio, quae fit pulsando. Искуцавами, ам, v. impf. aufflopfen, pulsando removeo.

Искуцаши, ам, v. pf. н. п. чеп, или Ерањ на буреmy, austiopfen, pulsando removeo.

куцками, ам, dim. 5. искуцами. Искушавање, D. vide кушање.

Искушавами, ам, vide кушами. Искушапи, ам, v. pf. verjuden, tento. Искушеник, m. Der Moviže, novitius, discipulus.

Ис рисами *, ленше, v. impf. н. п. раHa, fließen (von der Wunde, manat (virus e vulnere), cf. меки. Испагати, ам, v. pf. eridlafen, dormiendo acquiro.

Испаватисе, амсе, v. г. pf. fid ants= itlaten, satis dormivisse. Испадање, п. даб Jerausfalen, elapus (?).

Испадаши, ам, v. impf. berausfalen,

excido.

Испарати, ам, v. pf. auseinanger Флеі» den, discinde.

dе испјевалисе.

Испердашиши, им, v. pf. 1) bei be Kirschnern: ein Fell ausziehen, dehnen, extendo. 2) sensu obscoeno: effutuo. Испек, m. effelzing (?), portio sicerae pro commodato lebete ad cremandam siceram.

Испеши, пењем (и испнем), v. pf. in die Höhe heben, elevo. Испемисе, пењемсе (и испнемсе), т. r. pf. binaufgehen, flettern, ascendo. Испеки, печем, v. pf. 1) baden, pinso, н. п. леб. 2) braten, asso, н. п. јагње,,

Курку. 3) ракију, brennen, cremo. Испирање, . Dag uustrinfen, ehibitio. Испијати, ам, v. impf, austrinten, epoto. Испирање, . Daš ulušmajden, uusfpiz Ien, ablutio.

Испираши, , aм, v. impf. auswaschen,

lavo.

Испирача, f. крпа, што се њом испи. ра шмо (н. п. пушка), дег 3ijdje= Ben, Wischhader, Wischlappen, lacinia ad abstergendum. Испрати, ам, vide шћерални. Испирʌимати, ам, v. pf. erhaben mes ben, texendo pingo. cf. изметами. Исписами, пишем, v. pf. 1) berausfarei= ben, exscribo. 2) abidreiben, regitreis chen, deleo. 3) verschreiben, verbrau= chen, consumo scribendo. Исписалисе, пишемсе, v. г. pf. 1) mas

chen, daß man abgeschrieben wird, deleor. 2) sich satt schreiben, sat scripsisse. Исписивање, n. 1) baš Serausjdreiben,

exscriptio. 2) das Abschreiben, deletio. Исписивами, сујем, v. impf. 1) bera ausschreiben, exscribo. 2) abschreiben, deleo.

Испис сашисе, сујемсе, v. r. impf. fid abschreiben lassen, deleri. Hспncнâ, f. die Abschreibgebühr, pecunia deletoria, quae datur scribae, ut soluto tributo nomen tributarii deleat

-

in codice debentium. Погодно некакав човек с драчлијом да отпрди арач, м. ј. да прдне засолце па пута (за сваку пару по један пут). Кад наврши із пума, а он онда одадре још једном по добро; а арачлија га запиша: „Заш

а Он одговори: „Ово Каши и списна.“ I 2

cho.

Испишавати, ам, v. impf. auspiffen, emingo. Испишами, ам, v. pf. aušpiffen, emingo. Испјевати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) ushin. absolvo cautum. 2) eijingen, can

tu adqniro. Испјеватисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) d) ausingen, sat cecinisse. Исплазити, им, v. pf. m. ј. језик, kytvorreden, sum Munde binauefteđen (die Zunge), exsero, protendo linguam. Исплакати, лачем, v. pf. н. п. уста, ausipulen. eluu. Исплаками, v. pf. erweinen,

лачем

tendo acquiro. Исплакатисе, чемсе, v. г. pf. fid) aus. meinen, flendi finem facio, sat flevi. Исплакивање, д. 1) baš Grmeinen, a quisitio per fletum. 2) das Ausweinen, finis flendi.

Исплакивати, кујем, v. impf. 1) et= meinen, fletu acquiro. 2) ausmeinen, desiuo flere.

Исплатити, им, v. pf. кога, коме, ougjanfen, exsulvo.

Исплаћавање, п. даб Ииззablen, so

lutie.

Исплаћи сами, ћујем, v. impf. au = zabien, solvo. Исплести,

vlecto.

дешем v. pf. flechten,

Испливати, ам, v. pf. heraušfdmim=

m.n, chato.

exspuo.

Исп

Исповест, f. vide исповед. Исповидими, им, (Срем.) vide испо Еиђети.

Исповиђеши, видим, (Ерц.) vide nc« повједили.

Исповиђетисе, видимсе, (Ерц.) vide исповредимисе.

Исповијашисе, jace, v. г. pf. fid win: den, volvi:

„Симна се права исповијала „Дол по игри шу, по девојачком — Исповијед, f. (Ерц.) Die Beidte, cou

fessio.

(Epu.) 1) das Beichten, Исповиједање, n confessio. 2) das Beichte hören. Исповије дати, ам, v. impf. (Epu) Beidte bören, auscultor confessiorem. Исповиједамисе, амсе, v. r. impf. (Epu.) beichten, confiteor. Исповијест", f. (Ерц.) vide испотијед. Исповједити, им, v, pf. (Брц.) (in

mal Beichte hören, audio confessionem.

Исповједитисе, имсе, v. г. р. (Брц.) einmal beichten, coufiteor. испоганими, нм, v. pf. verunreinigen, polluo.

Испоганишисе, имсе, v. r. pf. fib sudeln (vom Kinde das sich beladt),

concacare se.

Испод, von unten weg, ab imo, desub. *(komisch - fatyrisch im Исполаканије, п. Geiste der Mönchssprache von C2ками) das Ausschwemmen, Aus spülen des Mundes, mit einem Glafe Wein, bei großen Tafeln, nachdem man bereits aufgestanden, und sich die Hände gewaschen hat, elutio: He ma вина ни за исполаканије; Дајде још једну (чашу) за исполаканије. Испоредими, им, v. pf, an bie Ceite ftellen, comparo. Испореднисе, имсе, v. r. pf. sich in eine Reihe stellen mit einem Искорити, им, v.pf. ausweiben,

Исправљами, ам, v. impf. gecade rid

ten, corrigo. Исправно, redt, recte.