ten, comitor. Испратња, f. Der ubfdied, bas Beleite auj Den Beg, salutatio (osculum, verbera) viatica. Испраћање, n. Das Sinausbegleiten, comitatio discedentis. Испраками, ам, v. impf, finausbegleto ten, comitor discedentem. Испрашими, нм, v. pf. bе täuben, pulvere adspergo. Испрба, anfanglic, primitus. Испрдак, шка, m. Orzeugnif без jur. 3e6, crepitus (?): колишно је дијете, као испрдак (ößterr. Der Fury nevel). Испрдеписе, имсе, (Pec.) vide испрИспрдишисе, имсе, (Срем.) ђеписе. Испрднути, нем, v. pf. ausfarzen, expedo. Испођемисе, димсе, v. г. pf. (Ерц.) Ru ausfarzen, expedo. Испребијаши, ам, v. pf. sielfad) zees inlagen, contundo. Испрегнути, нем, vide испреки. Испрегризами, ам, v. pf. sièlfad zer. beigen, dimordeo. Испред, соr binwveg, e conspectu: иди испред мене; прође испред куће; испред Божића. Испредавати, дајем: v. pf. nad eins anber ergeben, dedo unum ex alio. Испредање, п. дав Gripinnen, acqui sitio uendo. n. V. Испредаги, ам, impf. erfpinnen, Das ulusfpannen, so lutio. Испрека, (Рес. и Срем.) vide испри јека. Испрекивати, ам, v. pf. insgefammt überschmieden, recudo." И прекрштати, ам, v. pf. erbrechen, confringo. nad ein anger ins pf. nad einanber И пресецами, ам, (Рес. и Срем.) vide einander zerhauen, disseco unum ex alio. Испрескакати, скачем, v, pf. кога, einen (im Gespräche) bestegen, zu Schane den reden, überreden, superare sermone. Испресми, едем, v. pf. erfpinnen, neudo acquiro. Испреки (говориме и испрегнути), регнем, v. pf. ausfpannen, solvo equos. Испречами, ам, (Рес. и Срем.) vide испријечати. Испречилисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide испријечишисе. Испрешивати, ам, v. pf. nad einan. der zusammen nähen, consuo aliud ex alio. Испржиши, им, v. pf. breanen, röfter, frigo (каву, дијете). Испржилисе, имce, v. r. pf. fid vees . brennen, aduror. Исприбадали, ам, v. pf. nad einanber anjteden, adfigo unum ex alio. Исприбијаши, ам, v. pf. nad einanдес anschlagen, adfigo unum ex alio. Испријека (Ерц), von Der Geite, latere. Испријечати, ам, v. pf. (Ерц.) н. п. опанке, Preuzmeife mit Riemens befes ftigen, decusso lora. Испријечими, им, v. pf. (Ерц.) н. п. пушку на вратима, а anleynen (das Gewehr z. B.), adclino. Испријечимисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich anstemmen gegen jemand, aduitor in aliquem. Исприкивами, ам, v. pf. insgefammt anschmieden, accudo. испричати, ам, v. г. pf. 1) vocerzäh len, enarro. 2) auserzählen, enarro. Испричатисе, амсе; v. г. pf. fid) aut erzählen, sat narrasse. Испришивати, ам, v. pf. inggefammt annaben, adsuo. Испробадаши, ам, v. pf. zerftedjeit compungo. Испровлачити, им, v. pf. nad einander durchziehen (die Fäden, Riemen, Seftel), trajicio. Испродаваши, дајем, v. pf. gant vers faufen, divendo. Испрорезивами, зујем, v. pf. insges sammt durchschneiden, discindo. Испросéцами, ам, (Рес. и Срем.) vide испросијецами. Испросијецами, ам, v. pf. (Ерц.) паф)= einander durchschneiden unum ex alio disseco. Испросити, нм, v. pf. 1) ђевојку, ег bitten, erfreien, impetro. 2) erbetteln Испросна, на, но, erbeten, precibus emendico. impetratus. Србљи приповиједају да само четири патријара треба да буду на земљи, и да се Србски патријар звао пеши исиро сни: зашто су га Србљи испросили од оне четворице. Испузами, испужем, v. pf. 1) binau. Erieden (mie Die Kinder), егерó. 2) bin aufflettern, enitor, erepo. Испуниши, им, v. pf. i) ausfülen (3. B. die. Stickeren nach innen zu) expleo. 2) erfüllen (den Befehl), impleo, facio satis. Испунитисе, нимсе, v. г. pf you wers sehen oder legen, daß der Nabel zu ober kommt, umbilicum protendo. Испуст, m. марга не ма испуста, at teinen plan, um Dabin ausgelalien gu werven; дао му испуст, Gelegenbeit veridaffen gur Tuudt, fugae copiam fecit. Испустити, им, v. pt. qublajfen, di mitto. Испуститисе, имсе, v. r. pf. fid ver. wahrlofen, negligo rem meam. Испуцами, ам, v. pf. berften, rumpor. Нспуцалинсе, цајусе, v. г. р. н. п. пушке, топови, fid fatt idiegen, satis sonuisse (de tormentis): „Јуче су се пушке испуцале Испуштање, n. Das ulušlajjen, emissio. Испушмами, ам, v. impf. auslaffen, dimitto. cf. наново. Исмелиши, ли, v. pf. falben, pario Исмелитисе, лесе, v. r. pf. Palben (om mehrern Kühen), pario. Hcmepamи, ам, (Рес.) и Срем.) vide ишкерами. Истеривање, п. (Рес. и Срем.) vide ишћеривање. Исмер вами, рујем, (Рес. и Срем.) vide nukеривати. Исмећи, мече, v. pf. auslaufeni, effluo. extrusio. Истискивање, n. das Hinausdrücken, цаписе. Истјецање, р. (Ерц.) дав Servorthur žu einer Zhat, adparitio, oblatio. Исмјецатисе, мjечемсе, v. r. impf. (Epu.) sich hervorthun zu etwas, ex sisto. Исто (тако), gerabe fo, eodem plane modo. Истоваравање (испповаривање?), п. das Abladen, deqneratio, exoneratio. истоваравати (истоваривати?), ам, v. impf. ablaven, deonero, exocero. истоварити, им, v. pr. a) abtaren (die Waare), deonero. 2) abladen (den Wagen), exonero. Исток, m. der Sonnenaufgang, sol oriens, ortus solis. Истолковати, кујем, v. pf. (по по варомаспирима и у Њемачкој aмa) verdolmetschen, interpretor. Исус, m. eius, Jesus. Исцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide исцјеђивање. Исцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) тіде исцјеђивати. Исцепами, ам, (Рес. и Срем.) vide ucцијепами. Исцепамисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide исцијепамисе. Исциједити, им, v. pf. (Ерц.) ausfeis ben, excolare. Исцијепати, ам, v. pf. (Ерц.) zerfpal ten, discindo, diffindo. Исцијепатисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) feine Kleider zerrissen haben, lacera Исцјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) ausfeiben, excolare. Итање, n. 1) vide бацање. 2) да$ Ci= len, festinatio. Hmap, шра, po, фией, velox. Имаíни, ам, v.impf. 1) vide бацами. 2) eilen, festiuo. Имац, ица, m. 1) на један шац, auf cinmal, im Nu, repente. 2) један имац барута, м. . онолико, колико се пушка може напунити само један пуш, ein Gauß Nulver, portio singula pulveris pyrii. Имење, п. (Рес.) vide ићење. Имети, иним, (Рес.) vide икети. Итипін, им, vide бацити. Имими, им, (Срем.) vide ићеми. Ишко (и шко), vide ико Имлен, на, но, (у Сријему, у Бачка и у Бан.) aufgeredi, ingenii vividi. Итња, f. bie Gite, festinatio. Имња је ђаволски посао. имоcm, . Die Gile, festinatio : Hmmm f. mm. имо Имрина, Sie dnelli feit, velocitas. festinatio. „Али Турци цареве ичаге ,,Млого Турак" цареви ичага Hu, interj. Der Lauf um die Hühner zu vertreiben, sonus pellendis gallinis. Ишарами (изшарами), ам, v. pf. bunt machen, variego. Ишарет*, m. Bint, nutus: казао му ишаретом, м. ј. намигнуо на њега. Ишетами (изшиемами), ам (и ишећем), v. pf. herausipazieren, prodeo. Ишибати (изшибати), ам, v. pf. mit Ruthen zerpeitschen, virgis caedo. Ишкање, д. 𐐨as Иш rufen, vox иш, иш. Ишками, ам, v. impf. иш! tufen, ingemino иш. Ишнути, нем, v. pf. einmal иш rufen, dico иш. Ишокчими (изшокчими), им, v. pf. паф einancer zum Шокац maden, facio esse шокцит unum ex alio.. Ишокчимисе (из|цокчимисе), имосе, т. r. pf. insgefammt Шокац werden, fio шокац unus ex alio. Ишпан, m. (у Сријему, у Бачкој и у Baн.) der Aufseher der Arbeiter, (der Gpan, жупан in Rrain, Çovnivos im Conftantin), praefectus agrum colentium, aut aliorum servorum. Ишпанов, ва, во, деб ишпан, той ышпан. Ишпановица, f. bet импан Frau, uxor то ишпан. Ишмал * m. der Appetit, cibi appetentia: ово отвора ишталю Иштали*, adj. indecl. bet uppetit, appetens cibi, Ишменити (изштеними), им, v. pf. merfen, pario catulos. Ишменитисе (изшменимисе), несе, v.pf. sämmtlich Jünge werfen (von Hüns Dinnen) pario: ишмениле се све кучке. Иштешити (изштетити), им, v. pf. beschädigen, verderben, corrumpo, laedo. Ишлıипати (изштипами), ам, v. pf. zerfneipen, jerjmiden, convello. Ишкерами, ам, v. pf. (Ерц.) hinaub, jagen, expello. Ишкеривање, n. (Ерц.) Das Ginausjagen, expulsio. Ишћериваши, рујем, v. impf. (Ерц) binausjagen, expulso. Ишћесмати, ам, v. pf. burdlödern (art Stiferen), opus perforatum fa cio. Ишкил*, m. cf. прстен, Ишчащими, им, v. pf. н. п. ногу, руку, ausrenten, luxo. Ишчекамисе, amoce, v. r. pf. cinan= Dee erwarten, exspectare se loco dicta. Ишчекивање, n. Das Gammeln an eis nem verabreveten :Drter exspectatio in loco certo, Ишчекивати, кујем, v. impf. fammeln, erwarten bis alle beisammen sind, exspecto dum conveniant. Ишчекиватисе, кујемосе, v. r. impf. sich sammeln, exspectare se invicem loco certo. Ишчепками, ам, v. pf. 1) aus[dars ren (wie die Henne) erado. 2) zerscarren, radendo corrumpo. Ишчерупами, ам, v. pf. gerrupfen convello. Ишчешаши, шем. v. pf. н. п. уш из главе, heraušfragen, effrico. Ишчешљати, ам, v. pf. 1) ausläm. men, pectino. 2) (fig.) durchkämmen, striegeln, pecto. 3) durchziehen, durchs hecheln, perstringo. Ишчилеши, лим, v. pf. (Рec.)) ausgehen, Ишчиʌити, им, v. pf. (Срем.) fein Ente Ишчиљети, лим, v.prf. (Ерц.) erreiden (vom Wein u. dgl.) deficio. Ишчисиши, им, v. pf. reinigen, ex a, pron. ich, ego, Ja, 1) Ja, ita: Ј. А. Је ли шако ? 2) ja ja, ja mu, entweder ich, oder du, aut ego, aut tu. 3) у пјесмама на неким мјестима готово не значи ниш. ма, него се додаје само да изиђе пуна врста, н. п. ,,Ја када се понапише вина — „Када виђе Чупићу Стојане ,,Ја у боју Црнобарца Спапка „Ја два врана два по Богу брата Jaaњe, n. vide јање. Јаати, јашем, vide jam. Jaahи, а, е, Н. п. коњ, Кeit = equitatorius. cf. јашаћи. Јабана*, f. 1) bie Frembe, terra extera: није ми јабана, er ift mir uidt fremd, er ist mir etwas verwandt, est propinquus mihi. 2) не говори на јабаHу, nicht ungereimt, nicht befremdend, non insolite. * Јабанац, нца, m, ber Frembe, alienus - ,.Ја ћу меби понуде донети: „С јаблан’дрва јаблански јабука „Суви шљива са сирови грана Јабука, f. 1) ber upfelbaum, malus. 2) Der apfel, malum; отишли на јабуку, cf. Колачи. vom Јабуков, ва, во, upfel, mali. Јабучица, f, dim. 9. јабука. 2) бес Јавкање, n. dim. 9. јављање. Јавна исе, амсе, dim. 9. јављашисе. Јавор, Јаворина, f. vide Јаорина. Јагањци, њаца, m. pl. Die gämmer, agni. Јаглика, f. Frauenname, nomen feminae. Јагма*, f. на јагму, reißent (geht Die Јагмитисе, имсе, т. г. impf. око шта, Jarne, Hema, n. das Lamm, aguus, Jareд, m. der Pappelbaum, die Pappel, populus. Јагњетина, f. 1) Das gammfleifd, caro Јагњење, п. даô gammen, partus. agnina. 2) das Lammfell pellis agnina. Јагњећи (јагњећа), ћа, ће, camms, agui. Јагњешце, п. dim. v. Јагњиво. м. (см.) даš gammen, agnoјагње. rum partus: „Да грдне цркве! а бијесни светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидете коње, да се пуста Бога намолимо" (приповиједају да је рекао некакав Ерцеговац, кад је ударио поред некаква ликог намастира). Јагњиши, им, agnum, enitor. y. Ве impf. Iammen, edo Јагњитисе, имсе, v. г. impf. Iammen, pario (de ove). Јагода, 1) Die robeere, fragum. 2) jrau. Јагодица, f. 1) dim. v. јагода. 2) јаго чевина. Јагочевина, f. Urt Krauts, genus. herbae Jarp3*, m. der Fuchsschimmel, equus variegatus (ut sunt ova coturnicis). Jarpsacm, ma, mo,,klein gescheckt, equus variegatus. Јагрзов, ва, во, деć Žud8fdimmels, equi variegati. -- Јад, m. Der Kummer, bas Beh, aegri- lid), miser. Јадар, дра, m. 1) вода у Србији (пече између Цера и Гучева, и умјече у Дрину ниже Љешнице). 2) кнежина Зворничке наије (око воде Јадра). 3) (Црни Јадар) вода у Босни (изги ре у Краљевој гори под Куш атом). Јадиковање, n. Das WebElagen, lamentatio, ejulatio. Јадиковаши, кујем, v. impf. wchlla= gen, lamentor. Јадиковина, f. (cm) Erauerbaum (3): |
3 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |