Испражњивати, њујем, v. impf, au lieren, evacuо.

Испразнити, им, v. pf. ausleeren,

стасио.

Испрасити, си, v. pf. merfen (von der Sau), pario.

Испраситисе, сесе, v. r. pf. m. ј. рмаче, wetfen (von mehrern Säuen),

pario.

Испрати, исперем, v. pf. auва фен, eluo.

Испратити, им, v. pf. inaus beglei= ten, comitor.

Испратња, f. ber 216фіед, дав Beleite qut den Beg, salutatio (osculum, verbera) viatica.

Испраћање, п. дав Sinaušbegleiten, comitatio discedentis.

Испраћаши, ам, v. impf, inušbeglei.

ten, comitor discedentem. Испрашиши, им, v.pf. Беän, pulvere adspergo.

Испрва, anfänglim, primitus. Исподак, шка, m. Erzeugniß без Tur. 46, crepitus (?): колишно је дијете, као испрдак (öfterr. der Surstnevel). Испрдетисе, имсе, (Рес.) vide испрИспрдишисе, имсе, (Срем.) ђешисе. Исподнути, нем, v. pf. ausfarjen, expedo. Испрђетисе, димсе, v. г. pf. (Ерц.) ausfarzen, expedo. Испребијаши, ам, v. pf. vielfach zerflagen, contundo.

Испрегнути, нем, vide испрећи. Испрегризати, ам, v. pf. sičlfadh zer beigen, dimordeo.

Испред, мог - hinweg, e conspectu: иди испред мене; прође испред куће; испред Божића. Испредавати, дајем: v. pf. паф ein. ander ergeben, dedo unum ex alio. . Испредање, п. дав r[pinnen, acqui

Испрескакати, скачем, v. pf. кога, einen (im Gespräche) bestegen, zu Schanden reden, überreden, superare sermone. Испрести, едем, v. pf. erfpinnen, nendo acquiro.

Испрећи (говорисе и испрегнуши), регием, v. pf. ausfpannen, solvo equos.

Испречати, ам, (Рес. и Срем.) vide испријечати.

Испречитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide испријечишисе.

Испрешивати, ам, v. pf. nah einan. der zusammen nähen, consuo aliud ex alio.

aduror.

Испржити, им, у. pf. brennen, rösten, frigo (каву, дијете). Испржитисе, имсе, v. г. pf. ch ber brennen, Исприбадати, ам, v. pf. паф einanber anstecken, adfigo unum ex alio. Исприбијаши, ам, v. pf. nаh einander anjchlagen, adfigo unum ex alio. Испријека (Ерц), von der eite, latere. Испријечати, ам, v. pf. (Ерц.) н. п. опанке, Ereuzmeife mit Riemen befe= ftigen, decusso lora.

Испријечити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. пушку на вратима, f anlernen (das Gewehr z. B.), adclino. Испријечитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich anstemmen gegen jemand, aduitor in aliquem.

Исприкивати, ам, v. pf. inôgefammt anschmieden, accudo.

Испричати, ам, v. г. pf. 1) borersäý. len, enarro. 2) auserzählen, enarro. Испричатисе, амсе; v. г. pf. fid) au$= erzählen, sat narrasse.

Испришивати, ам, v. pf. inbgefammt annaben, adsuo.

Испробадати, ам, v. pf. ¿erftedheit,

compungo.

Испровлачиши, им, v. pf. nah einander durchziehen (die Fäden, Riemen, Heftel), trajicio.

Испродавати, дајем, v. pf. gant vers taufen, divendo.

Испрорезивати, зујем, v. pf. insges sammt durchschneiden, discindo. Испросецами, ам, (Рес. и Срем.) vide испросијецати.

Испросијецами, ам, v.pf. (Ерц.) паф einander durchschneiden, unum ex alio disseco.

Испросити, им, v. pf. 1) ђевојку, ег bitten, erfreien, impetro. 2) erbetteln emendico.

Испросий, на, но, erbeten, precibus

Испуститисе, имсе, v. г. pf.

е.

währlosen, negligo rem meam. Испуцати, ам, v. pf. berften, rumpor. Испуцаписе, цајусе, v. г. pf. н. п. пушке, топови, fan, satis sonusse (de tormentis): „Јуче су се пушке испуцале — Испуштање, п. baš lušlajfen, emissio. Испуштати, ам, v. impf, quêlaffen, dimitto.

Испуштатисе, амсе, v. r. impf. ft verwahrlosen, negligo me. Испуштити, им, vide испустити. Испуштишисе, имсе, vide испусти.

тисе.

„Сјало сунце иста до запада, "А не сјало ђе је моја мајка Иставити, им, у. р. н. п. лонац, врата, 1) megitellen, removeo, a) aus. heben (die Thür), evello. Истављање, п. 1) дав 23eft, remotio. 2) des Ausheben, avulsio. Истављати, ам, v. impf. 1) megfeben, removeo. 2) Ausheben, avello. Истакање, в. дав lufфenten, effusio.

Истакаши, тачем, v. impf, ansfфens

ten, effundo.

Истакнутсе, немсе, vide "истаћисе.

Истелиши, ли, v. pf. Falben, pario. Истелитисе, лесе, v. r. pf. Falben (pon mehrern Kühen), pario. Истерати, ам, (Рес.) и Срем.) vide ишћерати.

Истеривање, п. (Рес. и Срем.) vide ишћеривање.

Истеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide ишћеривати.

Истећи, тече, v. pf. auslaufen, effiuo-
Исти, идем, vide ићи.
Исти, та, то, felbft, ipse.
Истива (исшива), f. meerfhaumene pfeis
fe, fistula fumatoria e spuma marina,
Истија (из шија), langfam, leife, lente.
Истина, f. bіе Bahrheit, veritas.
Истина, на, но,
I wahrhaft,
Истинити, та, то, гах.
Истински, ка, ко, н. п. истина, wait,
wahrhaft, verissimus, ipsissimus: mo
је истинска лаж.
Истискивање, п. дав Біпаubbrüden,

extrusio.

те

Истискивати, кујем, v. impf, in
ausdrücken, extrudo, urgeo foras.
Истиснути, нем,
V. pf. hinausdrüs
Истицање, n. vide истјецање.
Истицатисе, шичемсе, vide истје-

fen, extrudo.

цатисе.

Истјецање, в. (Ерц.) дав Servortun zu einer That, adparitio, oblatio. Истјецатисе, тјечемсе, v. r. impf. (Epu.) sich hervorthun zu etwas, ex«

sisto.

Исто (тако), gerače fo, codem plane

modo.

Истоваравање (истоваривање?), п. das Abladen, deqneratio,

exoneratio.

Истоваравати (истоваривати?), ам, v. impf. abladen, deonero, exouero. Истоварити, им, v. pf. 2) ablačen (die Waare), deonero. 2) abladen (den Wagen), exonero. Исток, m. der Sonnenaufgang,

oriens, ortus solis,

sol

Истолковати, кујем, v. pf. (по на мастирима и у Њемачкој по вароunмa) verdolmetschen, interpretor.

Исус, m. Gefus, Jesus.
Исусов, ва, во, Sefu, Jesu.
Исцедити, им, (Рес. и Срем.) vide ис-
циједити.

Исцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide исцјеђивање.

Исцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) viде исцјеђивати.

Исцепати, ам, (Рес. и Срем.) vide исцијепати.

Исцепатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide исцијепашисе.

Исциједити, им, v. pf. (Ерц.) außfeis hen, excolare.

Исцијепати, ам, v. pf. (Ерц.) zetfpa ten, discindo, dilindo. Исцијепашисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) seine Kleider zerrissen haben, lacera

Исијеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) ausseihen, excolare.

Итање, n. 1) vide бацање. 2) дав і= len, festinatio.

Итар, шра, ро, фиец, velox. Имагни, ам, v.impf. 1) vide бацати. 2) eilen, festino.

Итац, ица, m. 1) на један ипац, auf einmal, im Ru, repente. 2) један ипац барута, ш. ј. онолико, колико се пушка може напунити само jeдан пуm, ein Schuß Pulver, portio singula pulveris pyrii.

Итење, п. (Рес.) vide ићење.
Итети, итим, (Рес.) vide ићети.
Итипін, им, vide бацити.
Итити, им, (Срем.) vide ићети.
Ишко (и шко), vide ико
Ишлен, на, но, (у Сријему, у Бачк
и у Бан.) aufgemedt, ingenii vividi.
Итња, f. діе ile, festinatio. Итња
је ђаволски посао.
Итост, f. bie Sile, festinatio: у ито
Иmommf. шти.

Итрина, біе $nelliqfeit, velocitas.
Итрост, f. vide итрина.

Ићење, п. (Ерц. и Срем.) дав Silen. festinatio.

Ићети, итим, v. impf. (Ерц.) eifen,

,,Али Турци цареве ичаге „Млого Турак" цареви ичага — ·Hш, interj. der Lauf um die Hühner zu vertreiben, sonus pellendis gallinis. Ишарати (изшарати), ам, v. pf. bunt machen, variego.

Ишарет*, т. 23int, nutus: казао му ишаретом, ш. ј. намигнуо на њега. Ишетами (изшетати), ам (и ишећем), v. pf. herausspazieren, prodeo. Ишибати (изшибати), ам, v. pf. mit Ruthen erpeitschen, virgis caedo. Ишкање, п. baš Иш rufen, vox иш, иш. Ишками, ам, v. impf. иш! rufen, ingemino иш.

Ишнути, нем, v. pf. einmal иш rufen,

dico иш.

Ишокчими (изшокчити), им,

V. pf. паф enančer zum Шокац тафеn, facio esse шокцит ипит ex alio.. Ишокчитисе (изіцокчишисе), имосе, у. r. pf. insgesammt Iokay werden, fio шокац unus ex alio.

Ишпан, m. (у Сријему, у Бачкој и у Bau.) der Aufseher der Arbeiter, (der Span, жуna in Krain, Condos im Conftantin), praefectus agrum colentium, aut aliorum servorum. Ишпанов, ва, во, beš ишпан, του

ишпан.

Ишпановица, f. дев ишпан Srau, ихог

той ишпан.

Иштал*, т. ber ppetit, cibi appetentia: ово отвора иштал. Иштали*, adj. indecl. bi ppetit, appetens cibi,

Иштеними (изштенити), им, v. pf. werfen, pario catulos. Ишменитисе (изштенитисе), несе, v.pf. sämmtlich Jünge werfen (von Hüns діппен) раrіо: иштениле се све кучке. Иштещими (изштетити), им, v. pf. beschädigen, verderben, corrumpo, laedo. Иштипами (изштипати), ам, v. pf. jerfneipen, jer¿miđen, convello. Ишћерати, ам, v. pf. (Ерц.) ţinauß. jagen, expello. Ишћеривање, п. (Ерц.) baš Dinaus= jagen, expulsio. Ишћеривати, рујем, v. impf. (Ерц) hinausjagen, expulso. Ишкесмати, ам, v. pf. burlähern (Art Stickeren), opus perforatum fa

cio.

Ишкил*, m. cf. прстен,

Ишчащими, им, v. pf. н. п. ногу, руку, aubrenten, luxo. Ишчекатисе, амосе, v. r. pf. cinan= der erwarten, exspectare se loco dicto. Ишчекивање, п. дав Sammeln an ei. nem verabredeten Orte, exspectatio in loco certo.

Ишчешаши, шем, v. pf. н. п. уш из главе, heraušfraßen, effrico. Ишчешљати, ам, v. pf. 1) quäm, men, pectino. 2) (fig.) durchkämmen, striegeln, pecto. 3) durchziehen, durchhecheln, perstringo. Ишчилети, лим, v. pf. (Рес.) ацдеђеп, Ишчилиши, им, v. pf. (Срем.) fein nde Ишчиљети, лим, ѵ.prf. (Ерц. erreichе

(vom Wein u. dgl.) deficio. Ишчистити, им, v. pf. reinigen, expurgo.

Ишчупати, ам, v. pf, 1) quêraufen, evello. 2) zerraufen, divello, vellendo solyo.

А. Је ли тако?
Б. јест, ја. cf. да.

2) ja ja, ja mu, entweder ich, oder du, aut ego, aut tu. 3) у пјесмама на неким мјестима готово не значи нише та, него се додаје само да изиђе пуна врста, н. п.

„Ја када се понапише вина „Када виђе Чупићу Стојане ,,Ја у боју Црнобарца Станка "Ја два врана два по Богу брата Јàање, n. vide јање.

Јаати, јашем, vide јами. Јааки, ћа, ће, н. п. коњ, Reit= equitatorius, cf. јашаћи.

Јабана*, f. a) bie Srembe, terra extera: није ми јабана, er ift mir uidht fremd, er ist mir etwas verwandt, est propinquus mihi, 2) не говори на јабаHу, nicht angereimt, nicht befremdend, non insolite.

Јабанац, нца, m. ber Srembe, alienus cf. туђин,

Јабанлија *, m. vide јабанац.
Јабански, ка, ко, fremb, alienus. cf.my.
Јаблан, m. ber appelbaum, populus.
Јабланов, ва, во, Wappel, populeus.
Јаблански, ка, ко, во Vappel, populeus;

Јабуков, ва, во, Wpfel, mali.
Јабуковац, вца, m. cin tab yom
Apfelbaum, baculus e malo.
Јабуковача, f. dr ber, cidrus.
Јабуковік, m. vide јабуковача.
Јабуковина, f. Apfelbols, lignum mali.
Јабучар, ш. 1) ber ipfeiträmer, poта-
rius, poma vendens. 2) der Liebhaber
von Bepfeln, qui amat mala.
Јабучарев, ва, во, vide јабучаров.
Јабучаров, ва, во, дез јабучар.
Јабучић, m, ein junger ipfelbaum, та-
las parva.
Jabучua, f, dim. v. jабука. 2) der
Јабучица,
Adamsapfel, pomum Adami.

Јавиши, им, v. pf. 1) belaint maßеn, риblico, manifesto. 2)овдe, vor den Schafen hergehen und sie leiten, duco oviculas. Јавитисе, имсе, v. г. pf. коме, fich melden, einsprechen; sich offenbaren, ers fcheinen, adpareo.

Јавкање, n. dim. . јављање.
Јавкатисе, амсе, dim. v. јављатисе.
Јављање, п. дав "Melben, significatio,
Јављати, ам, v. impf. melben, significo.
Јављашисе, амсе, . r. impf. fi mel.
den, saluto, ingredior.

Јавни, на, но, offenbar, manifestus. Јавнушисе, немсе, v. r. pf. dim. von јавитисе.

Јавор, m. ber born, acer platanoeides

Linn.

Јаворина, f. vide Јаорина.

Јаворов, ва, во, von Whorn, acernus.
Јаворовина, f. bornhols,lignum acernum.
JaBopje, n. (coll.) Ahornbäume, acera:
„Седлом бије о јаворје
Јагањци, њаца, т.
pl. die Lämmer, agni.
Јагањчићи, m. pl. dim. 9. јагањци.
Járaa, f. ein durch Braten geborstenes
Korn Kukuruz, granum zeae tostione
diruptum. cf. кокица.

Јаглика, f. Grauenname, nomen feminae.
Јаглук*, m. ein gejtidres Shmeißtuh,
sudarium (acu pictum).
Јаглучић, m. dim, 9. јаглук.
Јагма*, f. на јагму, reißend (geht bie
Baare ab), raptim (vendidi),
Јагмити, им, v. impf, fium etmab
reißen, rapio.

Јагмитисе, имсе, v. r. impf. око шта,
fich drängen, reißen um etwas, rapio
diripio, emo, distraho certatim.
Јагњад, f. (coll.) junge lämmer, vide
јагањци.

Јагње, њета, п. ба$ Lamm, aguus.

Јагњед, т. дег Фарреваит, біе Фар pel, populus.

Јагњење, п. даš gammen, partus. Јагњетина, f. 1) дав ؟аmmfleifh, caro

agnina. 2) дав Lammfell.pellis aguina. Јагњећи (јагњећа), ћа, ће, ؟amm, agui. Јагњешце, п. dim. v. јагње. Јагњиво. m. (ст.) дав ؟ammen, agnorum partus: Да грдне цркве! а бијесни светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидете коње, да се пуста Бога намолимо" (приповиједају да је рекао некакав Ерцеговац, кад је ударио поред некаква ликог намастира).

ве

Јагњиши, им, v. impf. lammen, edo aguum, enitor.

Јагњитисе, имсе, v. г. impf. Yammen, pario (de ove).

Jaroдa, i) die Erdbeere, fragum. 2) Fraus Јагода, enzimmername, nomen virginis. Јагодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији близу Мораве. Јагодинац (нца), човек из Јагодине. Јагодинка, жена из Јагодине. Јагодински, ка, ко, von Јагодина. 2) брдо у Рађевини,

Јагодица, f. 1) dim. 9. јагода. 2) јаго дице, діе Mangen, genae. Јагодњача, f. m, j. крушка, eine Hrt Frühbirnen, piri maturi genus. Јагорчевина, f. (у Сријему) vide jaro

чевина.

Јагочевина, f. Urt Krauts, herbae genus.

Jarps*, m. der Fuchsschimmel, equus variegatus (utsunt ova coturnicis). Јаграаст, та, то, flein gej edi, equus variegatus.

Јагрзов, ва, во, дев Juh6[$immels, equi variegati.

Jaa, m. der Kummer, das Weh, aegritudo: иди јаде и чемере! јаде несити! јебем му јаде; јади га убили! „Ој ђевојко, мој те јад убио

„Нек су њему двоји, троји јади; „Једни јади ђе се не виђесмо, „Други јади ђе се не састасмо, , Трећи јади ђе се не љубисмо Јадан, дна, но, arm, unfélig, unglüd

lich, miser. Јадар, дра, т. 1) вода у Србији (тече између Цера и Гучева, и утјече у Дрину ниже Љецінице). 2) кнежина Зворничке наије (око воде Јадра). 3) (Црни Јадар) вода у Босни (изви ре у Краљевој гори под Кушлатом). Ja4иковâmе, n. das Wehklagen, lamentatio, ejulatio.

Јадиковаши, кујем, v. impf. mehtla= gen, lamentor.

Јадиковина, f. (cm) Zrauerbант (?):