Page images
PDF
EPUB

Барабар*, in einer gіnie, simul (it, Басање, р. баѕ DaberfФtenbern , inсеѕ. non sequitur) parallele.

sus inconsultus. Барабарење, п. Вав Beben in gleiber Басапии, ам, v. impf. ићи не гледајући Linie; das Messen, contentio.

kyga, daherschlendern, incedo temere. Барабаритисе, имce, y. r. impf. с ким, Баскија, f. vіdо жиока.

fid in gleiche Linie stellen, comparor , Hacma*, f. 1) gedruckte Reinmand, linteum contendo. cf. поредиписе.

pictum. 2) Art Pulverbüchie, genus Барак , m. eine 21st langbaariger бипте, pyxidis ad pulverem nitratum. canis pili lougi.

Баспа, іn cer Rependart: по іmеби не Bapam , m. nom. propr. einer Stadt: баспа учинипи, п. ј. по пии не мо„Ја сам јунак од Барата града, жеш учинипін (pon ital. basta ?); ако „Ја сам диздар у Барапту граду

и баста. Барашање, и, бав зи • thun • Saben mit Басписапи*, ишем, v. pf. ertreten, jemand, negotia cum aliquo.

perniФtei, perdo, cf, погазипи, поБаратал, ам, v. impf. (вот ital. ba

кварии: rattare) C KHM, mit wem zu thun(Geschäfs „Лави би му чадор

басписали te) haben, negotium habere cnmaliquo bam*, m. vide cpeha. Бардагција“, m. Хаппеntöpfer, cantha- Бdma, m. (Рес. и Срем.) vidе бато. гоrum figulus,

bamák, m. die Hüfte nebit dem Fuße Бардак*, m. крчаг с носцем, Ranne beym Geflügel, femur (volalilium). (irdene), cantharus fictilis.

Балал*, покварено, разваљено, заБардачина, f. augn. р. бардак.

пуштено, н. п. пушка, сап, сіно. Бардачић, m. dim, p. бардак.

град, periorben, corruptus. Барем, vidе бар.

Балалија, f. шпогођ покварено, н. п. Бареш, m. Си mpf, palus.

пушка, сап, реrѕоrbеnеs 3eug, res Барило, п, некаква мјера (ital. barile, corrupta.

franz. baril), etwa eine Tonne, orca, Балалија, f, yidе бипіка. amphora: колико је Дунаво, има у Бапалипін, им, v. pf, н. п. пушку,

њему спо барила воде (у припови салі, виноград, yerlaffen, bеrwађrs јепки).

losen , desero. Барица, f. dim. p. бара.

Балаљивање, р. бав деrwayrlofen, neБарјак m. Fabne, signum, vexillum. glectio. bapjármâp, m. Fahnenträger, signifer. Hamabiibamin, nyjem , v. impf. verlas: Барјакарев, ва , во, бев қақпен sen-, negligo, desero. Барјактаров, ва , вo,träger, signiferi. Башанца, f. Der Xumpf Sев 24rтв, оф. Барјактарскі, кa, кo, j sähnriфф», ne Hand, brachium mutilum manu.

signiferi. 2) аdу. wіt ein Söhnri), Батар, пра, м. вода у Мачвil : more signiferi.

„Иза Балipa са села Салаша bapjam*, m. das Bairamsfest, festum

„Тврде спіраже покрај Батра баци -Bairam apud Turcas.

Балапи, ам, у. impf. (сп.) (cf. ital. Барјамовање, п. бав ереrn бев Bai. battere?) schlagen, klopfen, pulso: rams, celebratio diei bair a m.

„Божіні бата на обоја врала, Барјамовапiн, мујем, т. іmрt. ш. pf. „Да унесе при повара злаша

das Bairamsfest begehen, ago diem пјевасе у очі Божића. festum bairam:

Балачић, m. dim. 2. батак. „Смиљанићу домaдeр се нађи, Баптина, f. .) деr &tot, fustis. 2) су, „Нека Турци с миром барјамују лудаст човек, беr Stot, stipes. 3) Барјачић, in. dim. p. барјак.

оћеш башину! Bu frieg} (tbuft) её gea Bapka, f, der Fischbehälter, Fischhalter, wiß nicht, nequaquam auferes (facies). vivarium piscium.

Балінање, п. бав Вorbringen von ви? Барна, m. (по Сријему и по Бачкој) mem Zeug, deliratio, nugae. der Gaul, caballus.

Башинапи, ам, v. impf. говорити коБаровип, ша, шo, jumpfig, paludosus, jeruma, dummes Zeug daher ich wäßen, uliginosus.

nugari. Баруш*, m. пушчани пра, бав ефіер», Бапиница, f. dim. р. батина.

pulver, pulvis pyrius. cf. npa. Башли*, adj. indecl. vіdе срећан. Барулана*, ғ. бав pulpermagasin; bіе Баллија, m. Der Blütlike, felix.

pulperfabrit, horreum pulveris pyrii; „Јер је Лазо у боју башлија oficina pulveris pyrii.

Бато, m. (Ep.) 1) hyp. pon браті. 2) Барушни, на, но, н. п. кеса, pulver - manchmal so viel als 6a60 (Water), pater. (Beutel), pulveris pyrii.

Баток, m. (око Дунава доље од Пореча) Bacanak, m. die Treppenstufe, gradus. gedörrtes Flicciso, piscis arefactus.

[ocr errors]
[ocr errors]

Баточина, . мала вароница између Смаил баша нп. д. 2) баше,

Багрдана и Асан • lашине паланке. pl. eine Art Adeliger, nobilium genus: Haka, m. hyp. von 6panr.

„Осилише баше Бијоградске Баук, m. Bеr аибаи, 23аитаи, ter. Башёње, п, даѕ Зајфеn (Bafфа 3u еі. ricolum.

nem fagen), appellatio bassae nomine. Баукање, n. Ba€ BauBauent, terrificatio. Башење, бав еtragen wie cin Safфа, Баукати, учем, v. impf. Vaubauen, ter affectatio dignitatis-bassae. rilico.

Башин, на, но, бев Вајфа , bassae. Баукнули, нем, v. pf, baupauen, ter- Башински, кa, кo, ) 23ајфа -, basrefacio.

sae, bassarum, 2) vdy. wie ein Bascha, Баура, f. само у овој загонетки •Ја

more bassae. ше пупа на "баури? пп. і. сврака Башиши, им, г. impf. кога, 3u einem на крмачи.

Bachc! sagen, bassam appello aliquem. Бацакање, п, бав Иmbеrwеrfеn bеr $üя Башнтисе, имce, v. г. impf fі, зим

Be, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Baitha machen, facere se ipsum bassam. Бацакатисе, амсе, г. г. impf. н. п. но- Башнтисе, имce, v. г. impf. fit als

rama, mit den Füßen umherwerfen, Barcha betragen, stol; thun, allecto jacto pedes.

bassae dignitatem et ins. Бацање,m.рав Іeife etеd еn, punctio lepis. Башка*, vide особипо, н. п. он жиЕ Бацање, . дав Berfeit, jactatio.

башка од свога оца, пі. ј. не живи Бацапи, ам, dim. р. бости.

соцем. Бацати, ам, у. impf. 1) werfen, jactio. Баш - кнез m, cf. кнез.

2) пушке, Товfiepen, emitto iсtum. Башлун*, м. а) глава у преслице, Ser Бацаписе, амce, v. r, inpf. Werfen, Хосфеп, соlus, 2) оглавар коњски, per

jaeere: бацајусе ћеца камењем. Halfter , capistrum. Бацкање, п, dim v. бацање.

Башпина, f. очевина, или оно мјесто Бацкамі, ам, dim. р. бацапи.

ђе се ко родио, büterliфев &rbe, Бации, им, v. pf. 1) Perfen, jacio. 2) patrimonium.

nyway, losschießen, emitto ictum. Башча*, f. 1) градина, Barten, horБацилисе, имce, v. г.

•pf. werfen, jacio : 1us. 2) шљивик или оно мјесто, „Прости Боже и бијела цркво,

куд су посађене јабуке и крушке, Да се бацим једном преко тебе — Softgarten, hоrtus. Бачва, f, велика каца задникена као Башчина, f. augm. 2. башча.

6ype, ein großes Faß, dolium. Баичнца, f. dim. р. башча. Бачвания, m. einer aus per Бачка, Башҷован*, м. 1 Gärtner, hortulaSerbus e Bacia,

Банчованција, m. I pus. Бачванка, f. Die Batfфеrіn, feminа bа- Бденије, п. vide дeније. ciensis.

bė, interj. geh, abi: Бачванскії, кa, кo, 1) 3atfфеr, bаciensis. „Бе не лудуј моја снао драга

2) adv. wie Batscher, more baciensium. ber*, m. der Beg, begus (?). Бічванче, чела, и, еіn junger Batfфеt, Bёг, . (Рес. и Срем.) vidе бјег. puer. baciensis.

Бегање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјегање. Бачванчица, dim. 9. Бачванка.

Бегати, ам, (Рес. и Срем.) vidе бје. Бачка, m. Die BatfфEa , regio baciensis. гами. Бачки , кa, кo, Batfфеr, bаciensis.

berej, m. Drt im Banat, nomen loci Баца*, f. рупа на кући, куда излази

in Banatu. дим, бер Хайфfang, бав хацфоф, Бегенисами, нишем, v. pf. н. п. Бе. fumarium. cf. комин, димњак.

војку, јело какво, чоу, @efalen Hayak, 1. das Bein, der Schenkel, crus. finden, probo. Бајаклија, f. Der Solänker DuPaten (me. Беглук*, m, 2) бie Stone, angaria,

gen der geharnischten Beine), aureus opera ѕеrva: опишли на беглук. 2) реr hollandicus.

Fiscus, das Aerarium, die šammer, Баш*, 1) глава (и код Турака по der fürstliche Schat, fiscus : BOjHnyuma

значи), н. п. баш од лађе, п. ј. пред дају беруп из беглука ; узели му ви крај лађе. 2) баш не fy; нема све у беглук (conficiсt). баш ништа; баш сад дође; gеrаде, Беглучење, беr $robnpienft, operae seripsum.

vae praestatio. Баша*, m. 1) у Србији и у Босни 30- Беглучили, им, v. impf. fcopnen, аn.

ву свакога Турчина (који није бег gariam praesto. или какав агар башом (као у Сријему Беглучки, ка , но, н. п. чардак, амшпіо зову свакога варошанина го 6ap, herrschaftlich , donini. сподаром), н, п. усеин баща, Бегов, ва , но, без Beg, bеgі.

[graphic]

жан.

но,

Жање.

жапін.

Беговац, вца, m. einer von бев BegБезимена неђеља, f. heigt die Britte

Leuten, homo begi, miles , puer. Woche der großen Faste, hebdomas Беговица , f. Vie Begin, bеgа.

tertia jejunii magni. Прва се неђеља Бегунанд, нца, m. (Рес, и Срем.) vid, зове чис па, друга пачислі а, бјегунад.

прећа безимена, четврта сре. Беда, f. (Рес. и Срем.) vidе биједа. допосна, пета глува, шестта Бедевија, f. 21r abifфе еtute, equa Цвјетна, седма велика. "arabs, cf. апкиња.

Безимени, на, но, патешIo8, оқne 9?а? Беден, ш. vіdе зид.

men , anonymus. Бёдипи, им(Рес. и Срем.) vidе бије- Безјак, m. Зülpel, stolid us: иди бездипін.

јаче један, fagt 3. 3. Оer 23ater gum beapuka, f. eine Gattung Aepfel, mali Sohne, der etwas dumin gethan oder species.

gesagt hat, (cf. Besjak in den Truberi. Бедрица, f. (сп.) vidе бедро :

schen Vorreden um A. 1560). „Па лопрже мача од бедрице Безобразан, зна, но, famlов, imриBeapo, n. der Schenkel, crus.

dens. Біђење, п. (Рес. и Срем.) vidе бије- Безобразник, m. Bee Gфаmlofe, imдење.

pudens. Бежан, f. (Рес. и Срем.) vidе бјежан. Безобразница, f. Die GamToft , imриБежан, ш. (Рес. и Срем.) vidе бје.

dens femina.

Безуман, ина, unvernünftigi Lежање, р. (Рес. и Срет.) vidе бје demens.

Hezýmue, n. Unvernunft, dementia : Вежати, ким, (Рес. и Срем.) vidе бје- „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

„Немој дати умље за безумље hes, obne, sine.

Бекавица, f. ) срицање: у буквару, Без*, m. yidе плапно 1.

das Buchstabiren , syllabarum prolatio. Безазлен, нa, нo, ohne 24rg, argio8, 2) die Blöferin (3. B. Sdaf), balatrix; unsouldig, innocens.

нађо село манипије људи, и напрое Besåsxenócm, f. die Unschuld , innocen си смо векавица

триса бекави

ца (у приповијетки). Безаконик , m. ein Renj, oyne Reli. Бекељење, п. Вав 2Raufflet fфен, тісtiо. gion, carens religione.

Бекељитисе, имce, v. г. impf. на поБезаконнца, f. Sauenzimmer obne Res ra, das Maul filetschen, ringor.

ligion , mulier carens religione. Бекнупи, нем, v. pf. blöten, bаlаrе. Безакоње, п. (сл.) Die gereligion, im- Бекута, f. Офimpfwort für ein jФТеф. pietas :

tes Taschenmesser, convicium in culу Инђији тешко безакоње:

trum plicatilem obtusum, prayum. Не поштује млађи спаријега" - Бел, . (Рес. и Срем.) vidе бјел. Безбожан, жна, но, доttlов, аtheus. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој

m. ein Gottloser, atheus, загонелики: Бела селу зове: дај ми Безбожница , f. Die Bottlefe, athea.

бело бела леба испод бела скупia Безбрижан, жна, но, forglов, forgen. (пі. ј. овца и јагње). freo, solutus cura, securus.

Бела, f. (Рес. и Срем.) vidе бијела. Безводан, дна , но, тајfеrlов, саrеnѕ Белај *, m. Der infaІЇ, Вав Иnglut, aquis.

məlum. cf. зло, биједа: белај пе на. Безглаван, вна, нa, obne Oberhaupt, шао; нуто белаја ! ударио сам на š. B. eine Familie, deren Stariesdina белај. geporben, carens principe , patre fa- Бела недеља, Ж. (Рес. и Срем.) vidе биcapite.

јела неђеља. Безгрешан, tuна, но, (Рес. и Срем.) тi. Белінце, цепа, п. (Рес. и Срем.) vide dе безгрјешан.

бјеланце. , Безгрешніст, f. (Рес. и Срем.) vide Беласање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјела.

безгрјешності. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fün lов, Беласажисе, асе, (Ресь и Срем.) vide sine noxa , sine peccato.

бјеласансе. Безгрјешмості, с. (Ерц.) Die Günolojiga Белац, лца, m. (Рес. и Срем.) vidе биkeit, Unschuld, innocentia.

јелац. т. намасштир у Баналу. Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide БиБездинскӣ, кa, кo, pon Бездны.

јела црква. Бездушан, шна, но, bеrаlов, fühlов, Белега, т. (Рес. и Срет.) vidе биљега. expers cordis, sensus,

Белегија*, f, vidе гладилица.

tia.

Безбожник,

milias,

сање.

Бездін,

жење.

[ocr errors]

Дм,

[ocr errors]

Бележење, п. (Рес. и Срем.) vidе биље. Београд, m. (Рес. и Срем.) mit alent

2bieitungen , fte, Бијоград. Бележипи, им, (Рес. и Срем.) vidе биље- Беочин, т. 1) намаcinир у Фрушкој

гори. 2) село кoд пoг намаспира. Белёнзуке*, t pl. vіdе наруквице. Беочінац (нца), човек из БеочіБелило, (Рео и Срем) vidе бјелило. на. Беочински, кa, кo, pon Беочин. Белиља, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелима. Берач, m. Der (Bein» RiЁurus) Refer, lесВелина , f. (Рес. и Срем.) vidе бјелина. tor (vindemiator, messor). Белити, (Ресь и Срем.) vidе бије. Берачев, ва, во, Уев Refere, legentis, (me

teatis). Белилисе, имce, (Рес. и Срем.) vide Берачица, f. Die (9Bein) Referin, vinбијелитисе.

demiatrix. Белица , f. (Рес. и Срем.) vidе бјелица. Берачки, кa, кo, н. п. плата , Refer» Беличасті , па, то, (Рес. и Срем.) vide vindemiatorius. бјеличаст.

Берба, f. Die 9Beinleje, vindetnia. Белнук*, m. ein lаngев Weibliфев Иnters Бербер, т.

der Barbier, tonsor. kleid mitdermeln,tunicae muliebris genus. Берберин, т. „Ој ћевојко дилберчићу!

Берберлук*, , Die Barbierere), arѕ tonу бијелу белнучићу,

soria, „Ко ти среза бијел бeлнук,

Берберница , f. Die Barbierbae, top„Отишло му све у беглук

strinal Белнучић, m. dim. . бeлнук. Берберскій, ка ,ко, 1) баrtierif, tоnѕ0Белобри, m. (Рес, и Срем.) vidе бјелобок. rius. 2) adv. barbierisch, more lonsoris. Белов", m. (Рес. и Срем.) vidе бјелов. Берді? патрол поврбај (23er да? Фа» Белов, ва, во(Рес. и Срем.) vidе бјелов. troll' vorber), der Ruf der Schildwache, Беловар, m. (Рес. и Срем.) vide Бјело vox excubiarum apud Germanos, recepBap mit allen Ableitungen.

ta et in Serbia ; daher 6epokale Беловина, f. (Рес. иСрем.) vidе бјеловина. бердокати, бердікнупи. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Бернсав, ш. Запивате, поmеn yiri. бјеловљев.

Heprikem*, m. das Gedeihen, incremenБелогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide tum, successus, cf. срећа, напредак, бјелогрли.

да Бог наспори. . Белолик, кa, кo, (Рес. и Срем.) vid. Беріkеmан, пана, но, н. п. година, бјелолик.

gedeiglic, fruchtbar, glüdlich, optatus. Белонога, f. (Рес, иСрем.)vidе бјелонога. Бермепп, m. Der Berinutmein, vinum Белінм*, permutbli , (ut) opinor: бел absinthiatum. Ким ће и он доћи.

Бc, p. (Рес, н Срем.) vidе бпјес. Белуг, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелуг. Бесан, сна, но, Рес. и Срем.) "vidе биБелуга, f. (Рес. и Серм.) "vidе бјелуга. Белугов, ва , во, (Pёс. и Срем.) vide Беседа, f. (Рес. п Срем.) vide бесједа. бјелугов.

Беседии, им, (Рес. и Срем.) vidе беБелупак, пка, m. (Рес. и Срем.) vide сједим. бјелупак.

Бесједа, f. (Ерц.) бie Rese, ѕеrmо. Бељење, n. (Рес. и Срем.) vidе бијељење. Бесједити, нм, у. inpf. (Ерт.) Грее. Бена, f. vіdе будала.

chen, sermocinor. Бенђелун*, m. трава, што се меће у Бескорка, f. н. л. брипіва, (ORеffer) opne

вино и у ракију да се човек опиje it Schale, sine cortice, sine manubrio. да заспи нао мрпак, сав бlafteaut, Бескуканік, m. Renfф офne раив ипо herba soporifera.

Hof, cui nec ara nec focus : Беневрке,t.pl.(1) er;baft) vidе пеленгаfе.

„Купи побро под барјак јунаке: Бенеліало, m. per Tangmcilige Оффа? „Све крвнике и бескућанике

Ber, fabulator longus, taedium ciens. Беснење , p. (Рес. и Срем.) vide бесБенеmаjье, n. Da langweilige ефwägen, fabulatio longa.

Беснило, п. (Рес. и Срем.) vide 6јеснило. Бенпеапи, нећем, у. impf. говоритин Беснили, им, (Ресь и Срем.) vidе бjecкојешта, Tangweilig fфwagen, fabulari taediose.

Беснока, f. (Рес. п Срем.) vidе бјеснока. Бено, т. фипрвпате, поmеn саnis ; pas Бессмучан, чна, но, (Рес. н Срем.) vі.

bеr fpriфт.: Оба, бено! — па ни јед. де бјесомучан.
нога (vom Säger , Ben fein бeнo beipe Беспара, Ж. vіdе опирњача.
Hasen fangen roate).

Бесіоелен, на , но; gefфäftlo8, otio Бео, бела, ло, (Рес, и Срем.) vidе бијел. sus. Бaспocлeн поп и јариће крсти

јесан.

нење.

[ocr errors]
[ocr errors]

ritam agere.

[ocr errors]

Беспocлица , f. 1) bie Хиве , otium: опи ich möchte geben, darem. Eigentlich ist би ћу ђегођ на беспoслици. 2) рав es der (nun meist unabänderliche) Dptas Faulenzen, der Müssiggang, otiatio : tiv vom Zeitwort 6umu selbst. прођнсе беспоcлнце; то је беспо- Бибер, m. Pfeffer, piper. CARYA. 3) der Müssiggänger, otiator : Sibepére, n. das Pfeffern, piperatio. иди беспocлицо једна !

Биберипти , ит , v. impf. pfefern , pipero, Беспocличење , п. Вав эRüfiggeben, otia pipere condio. tio (?)

Біберніг , на, но, н. п. зрно, Фfeffers, Беспocличити, нм, у. [impf. muffіggе. Биберов, ва, вo, piperis. ben, otiari.

Бивање, в. Бав оftmаlige Ceyn, freБеспупно, піфt auf rеtem Bege, ипа quenter esse. geret, inique.

Бивати, ам, v. impf. feyn, esse. Бесшија, f. (у Сријєму и у Бачкој го. Бів, вола, m.. Ber Bйjel, bnbalus. торе бешпија) "bie Beflie, bestia (@18 Биволитца, f. Die Buffеltuh, bubala. Sdimpfwort).

Биволскій, ка, но, н. п. кожа, Büffels Бећap, m. човек неожењен, Sunggе. baut, pellis bubalina. jede, coelebs:

Биволче, чеnia , p. 48 Buffelta16, bu. у бећара свавога шикара,

balus vitulus. „Понајвише буа и уншију.

Биједа, f. (Ерц.) unpertiente Befфut. Беларинa, f. augm. р. bekap. 2). Jungs bigung, calumnia. Сачувај ме Боже gesellschaft, coelibatus.

биједе невидовне; нацла га биједа Бећаровање, р. дав Зипаgеfеlеntебеп, на суву пунту. vita coelebs.

Биједили, им impf. (Ерц.) кога, Беtарiвати , Рујем, v. impf. Jungges ungerecht beschuldigen, inique accuso. selle seyn , als solcher leben, coelibem Sujehebe, n. (Ep4.) das ungerechte Bes

Tehuldigen , accusatio iuiqua. Беларски, кa, кo, i junggefelifф, coe- Бијел (comp. бјељї), ла, ло, (Ерц.)

hbis aut coelibum. 2) adv. auf Jungge. weiß, albus. sellen : Art, coelibum more.

brijena, f. in der anekdotischen RedensБеч, m, Bien, Vienna.

art: Зашао као бијела по пазару, Бечеј, m. etаѕt im Banat. Бечејски, er geht nach der Reibe alle ab. ha, кo, von Бечеј.

Бијела неђеља, f. (Ерц.) (Die weige Пра Бечење, о. дав fфief = 2nfeben, torqus che) die Woche vor der großen Faste, aspectus.

Vorfaste , hebdomas apte jejunium maБечиши, им, v. impf. л. ј. очи, pie gnum, qua carnibus tantum abstincZugen stier richten, frieren, rigidos figo tur, at non caseo , nec piscibus etc. oculos.

Бијела црква, f. (Ерц.) 233eiptirфеи) Бечишнсе, имce, v. г. impf. Thief anfea Städtchen im Banat. ben, torve tueri.

Бијелац, лца, m. (Ерц.) See ефіnmеt, -Бечу граде не бечисе на ме.— Бёчha, f. пиварско буре, ав Зіеrfав. Бијелини, им, т. impf. (Ерц.) 1) wеі. dolium cerevisiarium.

Ben, dеаlbo. 2) vidе бијељени. Бечкерек, m. Ctast im Banat. Бечке- Бијелилисе, имсе, т. г. impf. (Ерц.)

речанин, човек из Бечкерека. Беч 1) Weiß auflegen, fucare se. 3) weiß керечки, кa, кo, von Бечкерек.

glänzen , albeo. Бечки , кa, кo, 1), 28iener , mienerif%, Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, та.

Viennensis. 2) ady. wienerisch, more me für eine weiße Henne, alba (galVieunensium.

lina). Бечкиња , f. Die 28ienerin, femina Vien- Бијело поље, п. (Ерц.) варош у Ерцеnensis

говини (код воде Лима). Бечлија , m. See Biener, Viennensis. Бијељење, п. (Ерц.), 2) бав зеіреп, Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој

dealbatio. 2) das Glängen, Weißregn, гори. 2) село близу піог намастира.

albitudo. Бейшеновачки, кa, кo, von Бешеново. Бијељепти, лим, т. impf. (Брц.) meip Бешика*, f. 1) vidе колијевка. 2) Die werden,

albesco. Slaje, vesica. cf. мијур.

Бијељина , f. etаѕt іn bеr наија воп Бешком, m. (сп.) некакав љеб (зів. Зворник. Бијељинац (нца), човек из kott?), panis delicatior :

Бијељине. Бијељински , кa, кo, von „И бешкоmа њеба бијелога

Бијељина. Бештија, f. vіdе бесија.

Бијес, m. (Ерц.) бic But, rabies: бунEi, Partitel, um den Optativ anzuzeis јес пе сколио (говоре псепету); или

gta, particula optativi, 2. 3. дао би, је опишао у ајдуке од 6njeca ,

equus albus.

« PreviousContinue »