Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

али.

[ocr errors][merged small]

гусле јаворове

Jáxia , m. Mannsname, (von Jakob?) „И гудало од јадиковине

nomen viri. Јадитін, им, v. impf. Elagen, queror.

Jana"! (cm.) ha! (beim 20ah!), heus, Јадписе, имce, v. г. impf, fi, bеflagen,

hercle : conqueri.

„Јала кардаш ! јуриш на душмана Јадник, . Bеr drme, miser!

Janak, m. der Graben, Sanal, fossa cf. JaAnna, f. die Arme, misera.

јарак. Јадо! interj. припијевасе ђешто у Јалакање, п. Зав jaлa rufen, exclaпјесмама , н. п.

mаtiо јала ! „Да ли ми је јадо! jeднa литра злала Јалакати, ам (и јалачем), т. impf. „Да позлашим јадо! Богданова јала rufen, exclamo jала.

Bpama

Jaлaкнули, нем, v. pf. jaлa < rufen, Јадовање, т. ба8 Pummerpole Reben,

exclamo jала! der Grain, aegritudo.

„Кад ли болан Турци јалакнуше Јадовапти, дујем, у. impf. fich grämer, Jaan, oder, aut, cf. HAH, ingemo :

Jåanja *, f. das Ufer , ripa, litus: „Јад јадујем, ником не казујем „Мрпва Марка на“ свог коња врже, Јадранин, m. Siner aus бет Јадар. „Па га снесе мору на јалију Јадранка, f. Sine au8 бет Јадар. „Не носи је сужњу на галију, Јадранскіі, кa, кo, 1), забеr. 3) jacrif%. „Већ је носи мору на јалију Jáe, jaema, n. vide jaje.

Jaanya, f. 1) das Nebenpferd Ges Saums Jâu, m. (bei der Müble) der Ableitkanal fuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und

neben dem Wehr, canalis praeter mo- Das er zuweilen selbst reitet, equus lem, aqua mole reducta.

jumentarii equitatorius, 2) der Triumph Јазавац, вца; т. бer Зафе, meles idurf im KanC-Spiel, jactus victor in lu. (arsus ineles Linn.)

do KAIC, quem vide, . Јазавчріп, чја, чје , н. п. лiраг, Дафв ., Jaлмaн*, m. See $lintenfфaft бis зиш melis.

Schloß, scapus teli :
Јазак, ска , m. 1) намастир у Фрушкој „Којано је злалом обљевена

гори. 2) село код мог намаспира, Од јалмана до горњег нишана
Ја зачки, кa, кo, p. Jазак.

Јалов, ва, во , 1) unfruФtbar, sterilis. Јазбина, f. рупа у земљи, бав Дав» 2), gelt, non praegnans, loc, caverna melis.

Јаловац, вца, m. н. п. oвaн, unfruФt. Јазија*, f. уide пасмо 1:

bar, verschnitten, sterilis, castratus. „И артије књиге без јазије

Јалова чорба, f. eine 21st Suppe, jus-
Јазук *! Сфаде! dolendum ! cf. шепта.
Јаињії, ња, ње, н. п. љуска, Фn = , оvі. Јаловіње, п. бав gelte 23te), pecus
Јајара , f. п. і шљива, 24rt grоjer, sterile.

weißer Pflaumen, pruni genus. Јаловити, им, . impf, 2) овна, Јајац, ајца, т. град у Босни.

Ichneiden', castro, unfruchtbar machen, Jaje, jajema, n. das Ey, ovum.

reddo sterilem. 2) краву, кобилу; Jajye, n. dim. v. jaje.

Obyy, durch Mißhandlung um die Fruct Јајчанин, т. човек из Јајца.

bringen, facio abortire. „Кулу гради беже Јајчанине

Јаловиписе, исе, v. г. impf. н. п. краЈак (comp. јачі), кa, кo, jtar, robustus, ва, кобила, tommt um pie SruФt, fortis , firmus.

abortit. Јака*, f. vіdе колијер.

Јаловица, f. п. ј. крава, или овија,
Jaknja *, f. das prater (von Seife, gelt, non praegnans, sterilis.

Branntwein und Einern) auf die Stelle Janobka, f. vide jaaobhija.
des Pferdrüdens, die vom Sattel wund Janobbême, n. 2) das Verschneiden. ca-
gerieben ist) emplastrum in dorsum e- stratio. 2) das Mißwerfen, abortus.
qui attritum a sella.

Јама, f. Die Brube, forex. cf, рупа.
Јако, vide сад.

Јамац, мца, m. vide jeмaц. Јаков , m. Засоб, Jacobnѕ.

Jamayho, verläßlich, gewiß, certo, certe. Јакосан, сна, но , vidе јакосман. Јамелина , f. augm. p. јама. Јакостан (и јакосан), сна, но, mäd). Јамини, ним, impf. 1) копати јами

tig, stark, potens (meist von Gott): bor ke, Rebgruben maden im Weinberg, је јакостан.

fodio vineam. 3) wegräumen, tollo, Јакошњй, ња, 1ње, іfіg, qui nunc est.. aufero: јами mо с пуша; јами гов“ Jakpen*, m. der Skorpion, scorpio , на, јами шалу, scorpius :

Jamuk, m. im Weinberge die Rebgrube. Бе пливају сује и јакрепи

fovea viti serendae.

culi genus.

bers

sum.

Jaмица , f. dim. 9. јама.

Japarême, n. das Vorüben des Rosses zum Јамљење, n. дав Уraben Ser Rебgruben Wettrennen, equi exercitium ad cur

im Weinberg, fossio vineae. Јамурина , f. vіdе јамепина.

Јарачити*, им, v, impf. п. ј. коња за Јана , f. vіdе Јања.

трку, бав Хор 3um 913ettrennen 20:4 Јанкih, m. dim, p. Јанко.

üben, exerceo equum ad cursum. Јанко, m. Лаппвпате (оп Јован ?), по- Јаре, репа, п. ein jungев etit 3iegen men viri.

vieh, capella aut caper juvenis, Jaнцик, т. vіdе парчуг.

Јаревица, f. vіdе јеребица. Јања, Trauenname, nomen feminae. Јаребичјн, чја, чје, vide jeрeбичји. Јања, й. ) Ctätten in per 3mоrnіtеr. Јаренце, целта , n. vіdе јаренце.

наија (на лијевом бријегу Дрине ). Јарелина , f. 1), Sleifh pon jungen Siega 2) Fluß der Tie durchfließt.

lein, caro haedi. 2) das Ziegenfell, pelЈањад, f. (coll.) vidе јагњад.

lis haedi. Јањац, њца, m. Вав ganim, agnus Japehii , fa, fe, Sociв., haedi. (ријетко се говори).

Јарештје, целта, р. dim, v. јаре. Јање, р. Bas Reiten, equitatio. Jаpнда , f. Trauennaine, nomen feminae, Јање, њема, п. vіdе јагње.

Јарик, m. н. п. јечам, лан, Sommeren Јањење, п. vіdе jarњење.

aestivus. Јањетінна, f. vіdе јагњепина. Јарина, f. вуна од јагањацца , 23ple pon Jaњefii , fa, fe, vidе јагњећи.

Lämmern, lana agnina. Јањешце, p. dim. b. јање.

Japina, f. die Sommerfrucht, fruges aeЈањиво, п. vіdе јагњиво.

stivae, vernae. Јањина планина (гора) f.

Јарићи, m. pl. vіdе japaд. „Кроз некакву Јањину планину Јарица , f. м.

1. ј. шеница, Commerwei. Јањиши, им, vidе јагњиши.

ken, triticum aestivum. Јањитисе, имce , vide jarњиписе.

Ја" рица, f. eine junge Ricae, capella. Јањичари, . pl.-vidе јењчари. Japичица, f. dim. 2. ја рица. Јањок, m. 24 nFona (?), Ascona : Јарно сунце , p. (сп., lite (uno mara „Вино пије од Јањока краљу

me) Sonne, lucidus' sol et calidus: „у Јагњоку граду бијеломе

„0 јуначе! моје јарко сунце Јањци, њаца, m. pi. vіdе jаrањци. „Јарко сунце на високо піи си — Јањчићи, m, pl. dim, p. јањци. Japmax, m: die Wage (am Hagen), jugum, Jao!

woran die mapenahniųu (Ditscheid, Jaor! (Ерц.) 5 аф, web ! heu !

Shipänkel, ojerr. Drittel). Jani!

Japmuxa, f. Frauenname, nomen feЈаорина (Јаворина), f. планина у Босни : ininac. „Колика је Јаорина планина, злато!— Јармењак, т. п. је сврдао, деr ѕоф. Jana, m. (у Срлі-му и у Бачкој по ва- bohrer, terebra jugo perforando. Ycma ,ронима), Papa, tata.

су јој динаром прорезана, а гузнJanja *, f. vіdе грађа.

ца сврдлом jармењаком пробушеЈапица, т. dim. p. јапа.

на (кад која спискује успа кад го. Jаnу нце, цепа, р. беr Xantel, pallium. вор, а једе за двојицу).

ослије кичте јапунце (не треба). Japyra, f, die Bergrieje, alveus de monJap, in cer Xebensart: посијао жито на te decurrens.

jap, im (egenfate per 213interfaat, ѕе. Јаружнца, f, dim. 2. jaруга, mentem fecit vernam.

Јарчев, ва, вo, De& Sots, capri. Japa, f, die Hiße (vom Dren), calor (for- Japrebuha, f. Bockfleisch, caro caprina, pacis).

Јарчіна, f. augm. p. japaц. Japan, f. (coll.) iunge Ziegen, capri et Japink, m. dim. v. japaiy. caprae juvenes.

Јасак m, das Verbot, interdictum; Japan, pкa, m. 1) vide jалак, 2) село у „Цар Сулеман јасан учинио Српјему.

„Да с не пије уз Рамазан вино Japan, pma, n, das Joch, jugum. Jacákynja *, m. der türkische Geleitba Japan*, m. der Freund, Vertraute, fami- mann, comes et defensor. Jacakuniy liaris (cf. друг, пријатељ).

воде у Турској владике, и великі „Ој Бесојко мој спари јаране! - трговци. Japaница , f. vie 23ertiraute, Srentin, Jaciкчијин, на, но, бев Beleiffmannв. amica, socia.

comitis. Japaнcтвo, n. Die Befend, aft, Bertraut. Јасан, сна, но, bel, liquidus (de voce). ichaft, societas, nccessitudo.

Jacin, m. die Esche, fraxinus. Japaц, еца, m. Der 3od, caper, Jaceriên, m. der Eldenwald, fraxinclum.

neum.

Jacehuna, f. nom. propr. eines Flußes, der Jayk, m. die Wehrlage, lamentatio,

aus dem Rudnitergebirge kommt. Јаўкање (јаукање), в. дав !$ebtlagen, Јасенов, ва, во, ©јфей, fraxineus. lamentatio. Јасеновац, вца, m. ein &fфеnt аb, bа- Jaукали (јаукати), јаучем, v, imрг. culus fraxineus.

wehklagen, lamentor. Јасеновац, вца, m. варои у Славонији. Јаўкнути, нем, у. pf. web rufen, ejulo. Jacehobaya, f. der Eidenprügel, fustis Jaunja *, f, die füntie Bethzeit der Lürs frasineus.

ken, hora quinta orandi Turcarum. Jacehobuna, f. Eschenholz, lignum fraxi- Jayâtbe, m. das Erstarten, virium firJacête, n. (coll.) Eschenbäume, fraxini. Jayamu, am, v. impt. stärker werden i

matio. Jacîx, in, der aéjpenwald, populetum.

vires assumo. Јасика, f. D) дie 21efpc, populus. 2) Хrau=

Јачина, f. Die Starte, fortitudo. enname, nomen feminae.

Јачмен, т. Јасиков, ва, во, Дејpets , populcus.

I (österr. die Gerste,

Јачмічак, чка, m. ein 24ugenibel). Јасиковац, вца, m. 1) Оer 21ejpenjtat, baculus

Јаша, m. (Рес. и Срем.) vide Jaшо. populeus. 2) Name einer Quel. lе іn Лозница,

Jamahii, ka, ke, Reits, equitatorius, Јасиковача, f. Der 21efpen ftod, fustis po- Јашење , n. (по Сријему, ню Бачк. и

cf, jaahи. puleus. Јасиковина, f. Pa® 21efpenbols, lіgnum

по Бан.), дав еіtеn, equitatio, cf.

јање. popoleum. Јасичні, m. eine junge 2efpe, populus Јішити, им, v. impf (по Сријему, ю

Бачк. н по Бан.); reiten, equilo, cf. parva. Јасичица, f. dim, p. јасика.

јапи. Јасле, јасала, т. р. 1 vie srippe, prae- Jaштерица , т. еіnе pispu tеl аn bеr

Jauno, m. (Ерц.) hyp. p. Јаков.
Јасли, ја сала, f. p. sepe.
Jacua (Jácha), f. ein Mädchenname, no-

Zunge, im Munde, pustula in lingua, men virginis (q. d. lucida).

іn оrе. Кад јаштерица и зиђе коме Јаспра, f. Der afper, numi genus.

на језику, онда кажу да је неко на

лагао нешто на њега. Ако је јаЈаспре , при , f. p. 21fpern, et, numi. Јаспрени, на, но, н. п. кеса, Wellə,

штерица, с десне стране, онда

је мушко налагало; ако ли је с лиnumarius. Jacпpица, f. dim. v. јаспра.

јеве, онда је женско.

Je, u ist, est. Wann je und wann jecm Јастреб, ш. (Рес. и Срем.) vide ja

zu stehen hat, fiche die Grammatik. спријеб. Јастребaспі, та, то, н. п. кокош, Јеб, m. A) per Saame, semen, ѕоminium

2) fte, eam : ја сам је внђео. generfarb, coloris vulturini. Јаспребац, піца, . планина у Србији

(опірра). 3) fututio (gans eigentlib ber иза Крушевца.

Beichlaf)

Јебанија, f. 1 Јастребуша, г. јаспребаспа кокош, Јебање, и." der Beischlaf, futulio. eine generfarbene Henne, gallina coloris Jebao wyja, 1. das Bordell, lupanar.

vulturini. Јастријеб (pl. јастребови), m. (Ерц.)

Јебати, бем, т. impf. befФІafen, futuo.

Јебао би гују у око. der (Hühnero) Bever, vultur.

Jebay, jenga, m. der Hurer, fututor vaЈаспук *, m. ) таб #iffen, Der Bolfter,

Jidus. pulvinum. 2) дрво, шпо стоји по осовини (код кола). 3) рав Жијеп (ei• Jeбaчина, f. Der Beijiaf, fututio.

Jehâı, m. der Beischläfer, futuens. ne art Rolo : Хайз, meift in etätten), Јёбиисе, имce, dim. p. јебаптисе. К.

се јеби, лијепо се гледи. Јастучић, m. dim. v. јастук.

Јебница, f. fututrix. Jаmаган, m, велики нож, cine 21st irfф.

Јебичина,

f. fängers, culter major.

augm. 6. јебица. Jamak, m. der (Diebs-) Fehler, recepta- Jeoyyamır, am, dim. v. jebama.

Јебуцање, p. dim. p. јебање. tor latronum aut furum. Јати, јашем, v. impf. reiten, equito, Jeбуцаписе, амce, dim. p. јебалтисе,

tu der dithyrambisch - spracúbnen 10Jámka! interj. der Arme! misellus, ocmao скочица : сиротан, јапіка !

„Ој пн секо секуцала! Jamo, n. ein Trupp Vögel, aginen avium. „Је си ли се јебуцала? у јално юлубе, да пе кобац не о.

„Како би се јебуцала, днесе,

„Кад још ни сам ни бруцала.

choreae genus.

vehor equo:

[ocr errors]

sensu.

[ocr errors]

Jeba, f. ein Frauenname, Euphemia, Eu. Jedini, ha, ho, einzig, unicus, phemia.

Једіница , f. 1) Pie cinsige 3 ohter, filia Jesa, f. Gva, Eva (2dams Frau).

unica. 3) ријетко сукно, што се пока у Јверица, f. vіdе вјеверица.

једну жицу; неки газову кл'а шње, Jeвeричић, m. ein jina в c iwborn, sciu. као шліо стоји и удў шановој п!ulus , sciuri catulus.

дипломи (даној м. Хилендару љ. Jeвeричида, f. dim. b. јеверица.

1548, која је сад у Карловцима у Jлверичій, чја, чје, Сіфborg, sciuroram. митрополитској архиви), eine 26t Jeepa, f. Frauennaine, nomen feminae, Tuch, das die serbischen Frauen zu Haus (Буг». v. Јевросима ?).

se erzeugen, panni genus. Jeepem, m. Ephremn, Ephrem.

Јединодушно, einbelig, unanimi conЈевросима, f. vіdе Јеросима. Јевта, m. (Рес. и Срем.) vidе Јевто. Једінче, чепта, л. бав еіnѕige Riнд, fJibman, m. ein Mannsname , nomen vi- lius (filia) unicus (unica). ri (von Euthymius).

Jёдити, им, v. impf. etsürnea (fterr. Јевтин, нa, нo, wolfeil, vilis. Од giften), irrito.

јевлина меса чорба за плот. Једиписе, имce, v. г. impf. зürnen, iraJedinnhha, f. 9 inéans) die Wohlfeil: scor, stomachor. beit, vilitas annonae.

Једнак, кa, кo, gtei, aequalis. Јевица, m. din. Ф. Јевта.

Једнако, 1) gleit, aequaliter. :) beftarts Јевто(једни говоре и Јеппо),m. (Ерц.) dig, in einem fort, continuo.

Euthymius, Eulhymius, cf. 'Jegmo. Једначење, р. дав 2luФgleiфен, aequaJère, rema *, n. die Feile, lima.

tio. . Јегленисање, п. Саверrеhеn, ёфта. Једначити, им, т. impf. glei, atament,

феn, confabulatio, cf. разговарање. aequo, Јегленисами, нишем, т. impf" fфта. Једнојајац, јца, m. Bеr &іnbоpеr, qui Ben, confabulor.

uno tantum testiculo est praeditus. Јегленце *, цепа, р. беr piscura, con- Једнолик, кa, кo, gleiфеи @ejiФtев, fabulatio, cf. разговор.

faciei aequalis : Jernéhnja *, der Somäßer, confabu- „Три ћевојке, све при једнолике lator.

Једном, cinnai, semel; aliquando. Jeryba, der dal, anguilla.

Једномесечићи, р. р. (Рес. и Срем.) Jia, m. a) Galle, fel. 2). Gift, venenum. vidе једномјесечики. Један, дна, но, p. ciner, unus, 2) ein, Једномјесечики, m. pl. (Ерц.) @eft mі.

aliquis. 3) једни кажу, einige (6ie ei= jter, deren Geburtstag in den nämlis nen) sagen, aliqui dicunt.

фen Ronat fält. Кад се једно, од Један, дна, но, зоrnіg (giftig), iratus. једномјесечила жени, или удаје, Једанаест, еlf, cilf, undесі.

онда друго не смије бити код куЈеданаестеро, vidе једанаесторо. fe (него га пошу куд у друго сеЈеданаеспіі", ла, піо, беr іfte, un- ло), нити смије јеспін од они јела decimus.

што се голове за свадбу. Кад јеЈеданаеспоро, eine 3abl von еlf, uр. дно умре, онда мену у пуно јеdecim.

дну ногу мртвога а другу живога, Једано 5 (п. је један пулі), 2) ein mat, па онда оно живо дозове каквога

semel. 2) einmal, aliquando. cf. je AHOM. момка (с којим се пази) и рече Једар, дра, ро, діфt uno feft, solidus. му: „Да си ми по Богу брат, пуJeдвa, taum, vix ; једва једнице, ғаит сти ме (или одријеши ме).” Онда und kaum.

онај отвори пупо и пусти га; и Једек *, m. 1) vidе уже. 2) бав фаrая по су послије побратими (мо depferd, equus ad pompam :

ово не чине свуда, и по понајви„И он води цареве једеке

ще жене, које млого гашају и гаЈедење, р. 1) бав ©ffen, estis. 2) Bie тању вјерују.

Среife, cibus (у крајини Неготин- Једноничење, а. vide jeднoуђење. ској). cf. јело.

Једноничими, им,

vide једноудини. Једин, на, но, н. п. човек, бie einige Jeднot, vidе једном.

Mannsperson in einer Haushaltung, Jeahoyaum, M, v. impf. nur einmal solus in familia.

des Tags essen (an gewissen Fasttagen, Јединац, нца, m. 1) беr еіnѕige Соқп, oder sonst aus Andacht), nonnisi semel

filius unicus. 2) der finzige in einer de die manduco. раив6altung, unus paterfamilias: кад Једноуђење , n. Вав пиr einmat De Lago буде невоља, онда и јединце побе- gjjen, manducatio uoica de die. рају на војску,

Једнош, үidе једном.

2

Једовит, па, то , giftig, venenalus. Jeннa, f. vіdе cota. Je spårbe, n. das Fest werden, coasoli- Jék, m. 1) der Hall, sonitus, vide jeka. datio,

2) die wahreste Zeit zu etwas, tempestiЈедрати, ам, v. impf. feft mеrѕеn, con- vitas , H. II. solidor, н. п. грожђе једра.

А. Има ли и сад грожђа ? Једріна, f. Die Setigkeit, pitbeit, 50- Б. Има , сад у највећи јек. liditas,

Јека, f. Ser Sal, souіtus : Јеђење, п. Бав 3ürden, ira et irritatio. „Стаде јека квіња око двора Jerki, m. der Igel, erinaceus.

Jéka, f. Frauenname', nomen feminae Јежење, р. бав да јteyen (erfrоtеn un) (рот Јела, Јелена).

sich zusammenziehead wie ein Igel, cou. Jekmekunja* m. vіdе jекмеција (mit tractio more erinacei,

allen Ableitungen). Jexumuce, umce, v. r. impf. dastehen Jexmeluja *, m. der Brotbäder, pistor.

und sich zusammenziehen wie ein Igel, cf, пекар, ипд мебар. contraho cutem ut erinaceus : jежи ми Јекмецијин, на, но, бев Зафеев, рісе кожа; шпа се ми јежиш ?

storis. Јеж ван, т. (cm) Ser sefuite, Jesuita Jeкмёigijница , f. Der Saterla pen, ta

(i. 6. in dem Liede vom Patriarchen berna pistoria. Чарнојевић):

Јекмеційјнскії (јекмецијски), ка, но, „Лоред мога Бонлије принципа, 1) Bader: , pistorius. 2) adv. nah Urt Бено леже моји јежовани

der Bäcker, more pistorum. Jёза, f. hyp. , језик. Језа парала гу. Јекмецілук*, ш. бie Saferen, Art pi

за плакала (кад кога бију за рђаве storia. ријечи).

Јекнути, нем, v. pf. ) aufäфеn, inЈезава, f. вода што упjече у Луна- „gemisco. 2) erschallen, intono. во под Смедеревом.

Jёко, m. Mannsname, nomen viri (von Језан * m. das Gebet, welches der tür. Јефло ?).

kirche Shodid a vom Minaret herun: Jekmậibe, n. das Haden, sonitus. terruft, oratio quam docet sacerdos Јекпіанін, кћем, v. impf, balein, ѕоро. turcicus de turri :

Јектика, f. (у Сријему, у Бачкој и у „А мунаре попаста паучина :

Бан.), бie Settit, bеctica., „Не ќе имап ко језан учипти Јекпінчав , ва , во , bеttіfф, tabе lаbоJзгарица, f. 1 ) беr Retn, nucleus, Jёзгра, f.

granum. 2) i.e. das Bes Jéra, f. 1) die Tanne, abies. 2) Frauen: ite, llos, robur.

name, nomen muliebre. Језда, m. (Рес. и Срем.) vidе Јездо. Јелача , f. Хrauenname, nomen feminae. Jespump, in. Mannsname, pomen viri. Jenaw, m. Dohrenname, nomen bovis. Јездиши, им, y, impf. (сп) reiten, e- Jeauna, m. Mannsname, nomen viri. quito:

Јелашје, п. (coll.) бас хапнеgebuf, „Гором језди Краљевић у Марко - frutices abietum. Јездо, m. (Ерц.) hyp. . Јездимир. Јелек *m, vidе bечерма. Језера , п. р. поље у Ерцеговини (бли- Јелен, ш. 1) беr pirf, cervus, 2) bee зу Дурмилора) :

Hiridhkäfer', cervus volans Linn. „Рано ранн у лов на Језера

Jerena, f. Frauenname, nomen feminae. Jesepo , n. der See, lacus.

Јеленак, нка , m. hyp. 9. јелен : Језерски, кa, кo, Pent Cee gehörig, „Јеленак ми гору, лохи lacustris.

путак да му је Je3118, m. 1) die Zunge, lingua. Je3HK Jesenka, f. Frauenname, nomen feminae.

за зубе! 2) Die Optaye, lingua. Јелёнче, чела, д. Тав фіtfфEa16, pulЈезичан, чна, но, gefähig (vіеl te: lus cervinus. dend), loquax (linguax):

Јелењй, ња, ње, $ief: , cervinus. „Ој пн зрно шенично!

Jean (je All)? geltist's ro? Nidt „Ти не буди језично,

mahr ? an? nonne ? „Ла Кеш били честито ;

Јелика, f. vіdе јела 1: „Ако л будеш језично,

„Расла мана јелика „Не fiеш бити честито.

„На два брда велика ; (пјевају ћевојци кад је убрађују). „То не била јелика, Језичац, чца, m. 1) пера у капанца, „Већ девојка велика

die Feder des Schlosses, momentum Jeancásema, f. Elisabeth , Elisabeth. scrae. 2) die Hirshzunge, aspleuium Jericâbka, f. Elisabeth, Elisabeth: scolopendrium Linn.

„Књигу пише Московска царица Jesuwuh, m. dim, , jeruk,

По идену госпа Јелисавка

raps.

« PreviousContinue »