„Јад јадујем, ником не казујем Јадранин, m. Siner aus dem Јадар. Јадранка, f. Sine aus дет Јадар. Јадрански, ка, ко, 1) Gaorer. 2) jabrif. Jae, jaema, n. vide jaje. Ja3, m. (bei der Mühle) der Ableitkanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, aqua mole reducta. Јазавац, вца, т. бес Дафв, meles (arsus meles Linn.) Јазавчји, чја, чје, н. п. праг, Дафе, melis. Јазак, ска, m. 1) намастир у фрушкој гори. 2) село код тог намастира. Јазачки, ка, ко, у. Јазак. Јазбина, f. рупа у земљи, дав Даво loch, caverna melis. Јазија, f. yide писмо 1: „И аршије књиге без јазије Јајчанин, m. човек из Јајца. Јак (comp. јачи), ка, ко, [tart, robustus, fortis, firmus. Јака*, f. vide колијер. Jaкnja, f. das Pflaster (von Seife, Branntwein und Eyern) auf die Stelle des Pferdrückens, die vom Sattel wund gerieben ist) emplastrum in dorsum equi attritum a sella. Јако, vide сад. Јаков, т. Засоб, Jacobus. Јакосан, сна, но, vide јакостан. Јакостан (и јакосан), сна, но, тäd. tig, ffart, potens (meift bon Sott): Бог је јакостан. Јакошњи, ња, ње, ißiß, qui nunc est.. Јакреп*, м. bet torpion, scorpio, scorpius : Бе пливају гује и јакрепи „Јала кардаш! јуриш на душмана Јалак, m. Der Graben, Canal, fossa cf. јарак. Јалакање, п. das jaлa rufen, exclamatio jала! Јалакати, ам (и јалачем), v. impf. јала tufen, exclamo јала. Јалакнути, нем, v. pf. јала = tufen, exclaino јала! „Кад ли болан Турци јалакнуше Јали, оðer, aut, cf. или, али. Јалија *, f. дав Ufer, ripa, litus: „Мртва Марка на свог коња врже, „Па га снесе мору на јалију „Не носи је сужњу на галију, „Већ је носи мору на јалију Јалица, f. 1) дав Тебепред без Saum fuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und das er zuweilen selbst reitet, equus jumentarii equitatorius. 2) der Triumphs wurfim клис - Spiel, jactus victor in ludo клис, quem vide. Јалман*, m. ber Flintenhaft bis jum Schloß, scapus teli: „Којано је златом обљевена Од јалмана до горњег нишана Јалов, ва, во, 1) unfru$tbar, sterilis. 2) gelt, non praegnans. Јаловац, вца, т. н. п. ован, unfruit. bar, verschnitten, sterilis, castratus. Јалова чорба, f. eine Wrt Suppe, jusculi genus. Јаловиње, п. дав gelte 23tеh, pecus sterile. Јаловити, им, v. impf. 1) овна, yers schneiden, castro, unfruchtbar machen, reddo sterilem. 2) краву, кобилу, оBuy, durch Mißhandlung um die Frucht bringen, facto abortire. Јаловишисе, исе, v. г. impf. н. п. крава, кобила, tommt um bіе Урифе, abortit. Јаловица, f. т.ј. крава, или овца, stratio. 2) das Mißwerfen, abortus. Jama, f. die Grube, fovea. cf. pyna. Јамац, мца, m. vide јемац. Јамачно, verlägli, gemiß, certo, certe. Јамешина, f. augm. v. јама. Јамипи, им, impf. 1) копати јамиke, Rebgruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) wegrdumen, tollo, aufero: јами то с пуша; јами говна, јами шалу. Jamuk, m. im Weinberge die Rebgrube, fovea viti serendae. Јамица, f. dim. y. јама. Јамљење, п. дав Sraben ber Hebgruben Јанкић, m. dim. 9. Јанко. Јарачење, п. дав Вогӥбен бев Хоев зи 23ettrennen, equi exercitium ad cur sum. Јарачити *, им, v. impf, m. ј. коња за трку, дав Хof sum Bettrennen yor. üben, exerceo equum ad cursum. Јанко, т. Тапи$name (von Јован?), пo- Jape, реmа, n. ein junges Stüd Siegen men viri. Јанџик, m. vide тарчуг. Jama, Frauenname, nomen feminae. „Кроз некакву Јањину планину } Jaor! (Epu.) ach, weh! heu! Janj! Јаорина (Јаворина), f. планина у Босни : „Колика је Јаорина планина, злато! — Јана, т. (у Сријему и у Бачкој по варошима), Дара, tata. Јапија *, f. vide грађа. Јапица, m. dim. 9. јапа. Јапунце, џета, n. ber Mantel, pallium. Послије кише јапунце (не треба). Jap, in der Rebenšart: посијао жито на jap, im Gegenfaße ber Binterjaat, sementem fecit vernam. Japa, f. die Hiße (vom Ofen), calor (fornacis). Јарад, f. (coll.) junge Biegen, capri et caprae juvenes. Јарак, ока, m. 1) vide јалак, 2) село у Сријему, Јарам, рма, в. baš Soh, jugum. Japan, m. der Freund, Vertraute, familiaris (cf. друг, пријатељ). „Ој ђевојко мој стари јаране! Јараница, f. bie Beriraute, Freundin, amica, socia. Јаранство, п. діе efeldaft, Bertraut» ichaft, societas, necessitudo. Japan, pua, m. der Bock, caper, vich, capella aut caper juvenis. Јаребица, 1. vide јеребица. Јаребичји, чја, чје, vide јеребичји. Јаренце, цета, n. vide jарешце. Јарешина, f. 1) leifh von jungen Biege lein, caro haedi. 2) das Ziegenfell, pel lis haedi. Јарина, 1, вуна од јагањаца, Bolle von gämmern, lana aguina. Japana, f. die Sommerfrucht, fruges aestivae, vernae. Јарићи, m. pl. vide јарад. Јарица, f. m. j. шеница, Sommerwei. en, triticum aestivum. Јарица, f eine junge Riege, capella. Јаричица, f. dim. 9. ја рица. Јарко сунце, п. (ст.) lite (und wars me) Conne, lucidus sol et calidus: ,,О јуначе! моје јарко сунце „Јарко сунце на високо ти си — Japmak, m. die Wage (am Wagen), jugum, moran dіе ждрепчаници (Stei Schwänkel, österr. Drittel). Јарменка, f. Stauenname, nomen fe minae. Jacôme, n. (coll.) Eschenbäume, fraxini. Јасик, m, ber Heipenmalo, populetum. Јасика, f. 1) bie lefpe, populus. 2) Srau= enname, nomen feminae. Јасиков, ва, во, Черен, populcus. Јасиковац, вца, m. 1) бет Дејpentab, baculus populeus. 2) Rame einer Duel le in Лозница. Јасиковача, f. ber 2lefpenftod, fustis populeus. Јасиковина, f. даš Hefpenßols, lignum popoleum. Јасичић, m. eine junge lefpe, populus parva. Јасичица, f. dim. 9. јасика. numarius. Јасприца, f. dim. 9. јаспра. Јастребаст, та, то, н. п. кокош, vulturini. Јастријеб (pl. јастребови), т. (Ерц.) der (Hühner,) Geyer, vultur. Јастук *, m. 1) даs Lifen, ber Bolfter, pulvinum. 2) дрво, што стоји по особини (код кола). 3) дав ilien (ei. ne drt Kolo = Zals, meift in Stäòten), choreae genus. Јастучић, m. dim. 9. јастук. Јатаган, m. велики нож, eine let fängers, culter major. irf» Јатак, m. ber (Diebš=) Şehler, recepta tor latronum aut furum. Јати, јашем, v. impf. reiten, equito, vehor equo. Jámka! interj. der Arme! misellus, ocmao сиротан, јашка! Jamo, n. ein Trupp Vögel, agmen avium. У јато голубе, да ше кобац не о Днесе. Јачина, f. bie Stârte, fortitudo. Јачмен, т. Јачмичак, чка, т. Јаша, m. (Рес. и Срем.) vide Јашо. 1(öfferr. bie Berfte, Јашаки, ћа, ће, Helt, equitatorius, ein Augenübel). Јашење, п. (по Сријему, по Бачк. и cf. јааћи. по Бан.), даš Heiten, equitatio, cf. јање. Јашити, им, v. impf (по Сријему, по Бачк. и по Бан.), reiten, equito, cf. јаши. Јаштерица, f eine Dißpufßtel an ber Јашо, т. (Ерц.) һур. . Јаков. Zunge, im Munde, pustula in lingua, in ore. Кад јаштерица изиђе коме на језику, онда кажу да је неко налагао нешто на њега. Ако је јаштерица, с десне стране, онда је мушко налагало; ако ли је с лијеве, онда је женско. Je, ) it, est. Bann je und wann jeem 1) zu stehen hat, siehe die Grammatik. Јеб, т. 1) ber Saame, semen, seminium 2) fie, eam: jа сам је виђео. (Gripua). 2) fututio (ganz eigentlich der Beischlaf). Јебанија, 1.1 Јебање, п. Јебаоница, f. baš Sorbell, lupanar. lidus. Јебачина, f. ber Bi, fututio. Јебичина, f. augm. v. јебица. ,, скочица : 2 „Ој ти секо секуцала! „Је си ли се јебуцала? „Како би се јебуцала, „Кад још ни сам ни бруцала ג Јева, f. ein rauenname, Supђетіа, Еи- Једини, на, но, einzig, unicus. phemia. Jena, f. Eva, Eva (Adams Frau). Јеверица, f. vide вјеверица. Јеверичић, m. ein junacs Lichhorn, sciu- Јевтин, на, но, moßlfeil, vilis. Од Јегление*, џета, n. ber Discurê, con- lator. Јегуља, ber Mal, anguilla. Јед, т. 1) Balle, fel. 2). Gift, venenum. Један, дна, но, n. ciner, unus, 2) ein, aliquis. 3) једни кажу, einige (bie ei= nen) fagen, aliqui dicunt. Један, дна, но, gornig (giftig), iratus. Једанаест, elf, eilf, undecim. Једанаестеро, vide једанаесторо. Једанаести, ша, то, der Slfte, undecimus. Једанаесторо, eine зaßl von elf, un decim. Једанпут (т.ј. један пут), 1) einmal, semel, 2) cinmal, aliquaudo. cf. једном. Jeдap, apa, po, dicht und fest, solidus. Једва, taum, vix; једва једвице, fаum und kaum. Једек *, m. 1) vide уже. 2) дав Para depferd, equus ad pompam: „И он води цареве једеке Једење, п. 1) дав fen, esus. 2) діе Špeife, cibus (у крајини Неготинској). сf. јело, Једин, на, но, н. п. човек, діе einzige Manniperfon in einer Saušhaltung, solus in familia. Јединац, нца, m. 1) ber einzige Sohn, filius unicus. 2) der Einzige in einer Santhaltung, unus paterfamilias: кад буде невоља, онда и јединце поћерају на војску. Јединица, f. 1) bie einzige Zooter, filia unica. 2) ријешко сукно, што се шка у једну жицу; неки га зовукла шње, као што споји и у Душановој Дипломи (даној м. Хилендару љ. 1348, која је сад у Карловцима у Митрополитској архиви), eine Wrt Tuch, das die serbischen Frauen zu Haufe erzeugen, panni genus. Јединодушно, einhellig, unanimi con sensu. Јединче, чета, п. ðaß einzige Rind, filius (filia) unicus (unica). Једити, им, v. impf. erzücnen (öfferr. giften), irrito. Једишисе, имсе, v. r. impf. sürnen, irascor, stomachor. Једнак, ка, ко, gleidh, aequalis. Једнако, 1) gleih, aequaliter. s) beftän= dig, in einem fort, continuo. Jеднáчешье, п. das Ausgleichen, aequa tio. Једначити, им, v. impf. gleid) тлфен, aequo, Једнојајац, јца, m. der Sinhuber, qui uno tantum testiculo est praeditus. Једиолик, ка, ко, gleichen Bejihtes, faciei aequalis: „Три ђевојке, све три једнолике Једном, cinmal, semel; aliquando. Једномесечићи, m. pl. (Рес. и Срем.) vide једномјесечићи. Једномјесечићи, m. pl. (Ерц.) Gef$mi. fter, deren Geburtstag in den nämlihen Monot fält. Кад се једно, од једномјесечића жени или удаје, онда друго не смије бити код куће (него га пошљу куд у друго село), нити смије јести од они јела што се гопове за свадбу. Кад једно умре, онда метну у путо једну ногу мртвога а другу живога, па онда оно живо дозове каквога момка (с којим се пази) и рече му: „Да си ми по Богу брат, пусти ме (или одријеши ме)." Онда онај отвори путо и пусти га; и то су послије побратими (мо ово не чине свуда, и то понајвише жене, које млого гатају и гатању вјерују. Једноничење, n. vide једноуђење. Једноничити, им, vide једноудити. Једноћ, vide једном. Једноудити, им, v. impf. nur einmal des Tags effen (an gewissen Fasttagen, oder sonst aus Andacht), nonnisi semel de die manduco. Једноуђење, п. дав nur einmal bet Zage Effen, manducatio unica de die. Једнош, vide једном „Поред мога Ђонлије принципа, Бено леже моји јежовани Језа, f. һур. , језик. Језа парала гуза плаћала (кад кога бију за рђаве ријечи). Језава, f. вода што ушјече у Дунаво под Смедеревом. , Језан * m. das Gebet, welches der tür kische Chodscha vom Minaret herunterruft, oratio quam docet sacerdos turcicus de turri: „А мунаре попаст, паучина: "Не ќе имаш ко језан учити Језгарица, f. 1) ber Sern, nucleus, Језгра, f. granum. 2) i. e. das Bes fte, flos, robur. Језда, m. (Рес. и Срем.) vide Јездо. Јездимир, т. Тапивате, nomen viri. Јездити, им, v, impf. (cm) reiten, equito : „Гором језди Краљевићу Марко Јездо, м. (Ерц.) Бур. . Јездимир. Језера, п. pl. поље у Ерцеговини (близу Дурмитора): „Рано рани у лов на Језера Jesepo, n. der See, lacus. Језерски, ка, ко, čem See gehörig, lacustris. Језик, т. 1) bie Junge, lingua. Језик за зубе! 2) діе Sprache, lingua. Језичан, чна, но, geld mänig (viel re= dend), loquax (linguax): „Ој ти зрно шенично! ,,Ти не буди језично, "Па ћеш бити честито ; "Ако л будеш језично, ,,Не Кеш бити честито. (пјевају ђевојци кад је убрађују). Зезичац, чца, m. 1) пера у катанца, die Feder des Schlosses, momentum serae. 2) bie Sirf#zunge, asplenium scolopendrium Linn. Језичић, . dim, у језик, Јенна, f. vide cota. Jek, m. 1) der Hall, sonitus, vide jeka. 2) die wahreste Zeit zu etwas, tempestivitas, H. II. А. Има ли и сад грожђа? Б. Има, сад у највећи јек. Jeka, f. der Hall, sonitus: „Стаде јека коња око двора Јека, f. Brauenname, nomen feminae (он Јела, Јелена). Јекмекчија*, m. vide јекмеџија (mit allen Ableitungen). Јекмеџија *, m, ber Srotbäder, pistor. cf. пекар, ипд лебар. Јекмеџијин, на, но, дев аст, ріstoris. Јекмеџијница, f. ber Säderlaben, taberna pistoria. Јекмеџански (јекмеџијски), ка, ко, 1) Bäcker-, pistorius. 2) adv. nah Art der Bäcker, more pistorum. Јекмеџлук*, m. čie Bäferen, Hrt pi путак да му је Јеленка, f. rauenname, nomen feminae. Јеление, чета, п. дав [16, pul lus cervinus. Јелења, ња, ње, Sitf, cervinus. Jean (je A)? gelt it's so? Nicht mahr? an? noune? Јелика, f. vide јела 1: , Расла танка јелика ,,На два брда велика; „То не била јелика, ,,Већ девојка велика Jeancásema, f. Elisabeth, Elisabeth. Јелисавка, f. lifabeth, Elisabeth: ,,Књигу пише Московска царица "По имену госпа Јелисавка |