Јадовање, п. 𐐨аз Fummersolle Leben, der Gram, aegritudo. Јадовати, дујем, v. impf. fid grämen, ingemo :

„Јад јадујем, ником не казујем Јадранин, m. Giner aus Dem Јадар. Јадранка, f. Gine aus дем Јадар. Јадранска, ка, ко, 1) за сес. 2) ja rifđ). Jáe, jaema, n. vide jaje.

Jâs, m. (bei der Mühle) der Ableitkanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, aqua mole reducta. Јазавац, вца, m. Der Dad, mcles (arsus meles Linn.) Јазавчји, чја, чје, н. п. праг, Даф,

melis.

Јâзак, ска, m. 1) намастир у фрушкој

гори. 2) село код мог намастира. Jазачки, ка, ко, ч. Јазак. Јазбина, f. рупа у земљи, даб даво loch, caverna melis. Јазија *, f. vide писмо 1:

„И артије књиге без јазије
Jaзуk! Schade! dolendum! cf. umema.
Јаињи, ња, ње, н. п. љуска, Cys, ovi.
Јајара, f. m. j. шљива, 2rt groffer,
weißer Pflaumen, pruni genus.
Јајац, ајца, т. град у Босни.
Jaje, jajema, n. das En, ovum.
Јајце, n. dim. y. jaje.

Јајчанин, m. човек из Јајца.
„Кулу гради беже Јајчанине

Jáк (comp. jачі), ка, ко, ßtarf, robustus,
fortis, firmus.
Јака*, f. vide колијер.

Jakиja, f. das Pflaster (von Seife, Branntmein und Gyern) auf bie Stelle des Pferdrückens, die vom Sattel wund gerieben ist) emplastrum in dorsum equi attritum a sella. Јако, vide сад.

Јаков, m. Jacob, Jacobus. Јакосан, сна, но, vide јакостан. Јакостан (и јакосан), сна, но, mád. tig, ftart, potens (meift von Bott): Бог је јакостан.

Јакошњи, ња, ње, igig, qui nunc est.. Јакреп*, м. дес Gforpion, scorpio, scorpius :

der

Ће пливају гује и јакрепи

Jakina, m. Mannsname, (von Jakob?)

nomen viri.

Jana! (cm.) ha! (beim Allah!), heus, hercle:

„Јала кардаш!јуриш на душмана Jалак, m. Der Graben, Ganal, fossa cf. јарак. Јалакање, п. баб јала rufen, excla matio jала!

Јалакати, ам (и јалачем), v. impf. јала rufen, exclamo јала. Јалакнуши, нем, v. pf. jала = rufen, exclamo jала!

,,Кад ли болан Турци јалакнуше Јали, over, aut, cf. или, али. Јалија *, f. baš ufer, ripa, litus: ,,Мртва Марка на свог коња врже, „Па га снесе мору на јалију „Не носи је сужњу на галију, „Већ је носи мору на јалију Јалица, f. 1) дав мébenpiero ves Gaums fuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und das er zuweilen selbst reitet, equus jumentarii equitatorius. 2) der Triumph. murfim клис - Spiel, jactus victor in ludo клис, quem vide.

Јалман*, m. Der Flinteni aft bів зит Schloß, scapus teli:

„Којано је златом обљевена „Од јалмана до горњег нишана Jалов, ва, во, 1) unfrustbar, sterilis. 2) gelt, non praegnans. Јаловац, вца, m. н. п. ован, unfru t

bar, verschnitten, sterilis, castratus. Јалова чорба, f. eine ulet Suppe, jusculi genus.

Јаловиње, п. дав gelte teh, pecus

sterile.

Јаловити, им, v. impf. 1) обна, vers schneiden, castro, unfruchtbar machen, reddo sterilem. 2) краву, кобилу, оBuу, durch Mißhandlung um die Frucht bringen, facio abortire.

Јаловитисе, исе, v. г. impf. н. п. крава, кобила, Fommt um bie Frumtr abortit.

Јаловица, f. m. j. крава, или овца, gelt, non praegnans, sterilis. Јаловка, f. 'vide јаловица. Jaлoвême, n. 1) das Verschneiden. ca

stratio. 2) das Mißwerfen, abortus. Jama, f. die Grube, fovea. cf. pyna. Јамац, мца, m. vide јемац. Јамачно, verläßlid, gemiß, certo, cerle. Јамешина, f. augm. 9. јама. Јамиши, им, impf. 1) копати јами. he, Rebgruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) megraumen, tollo, aufero : јами то с пута; јами говна, јами шалу,

Jamuk, m. im Weinberge die Rebgrube,

fovea viti serendae.

Јамица, f. dim. v. јама.

Jaмbêже, n. das Graben der Rebgruben
im XBeinberg, fossio vineae.
Јамурина, f. vide јамешина.
Јана, f. vide Јања.

Јанкић, m. dim. у. Јанко.

Јарачење, п. да3 Boruben bes Noffes jum Wettrennen, equi exercitium ad cur

sum.

Јарачими*, им, v. impf. m. j. коња за шрку, 𐐨аз Кob zum Nettrennen yors üben, exerceo equum ad cursum.

men viri.

Јанџик, m. vide парчуг.

Jama, Frauenname, nomen feminae. Јања, f. 1) Stävtden in ver 3mornifeeнаија (на лијевом бријегу Дрине). 2) Fluß der sie durchfließt. Јањад, f. (coll.) vide јагњад.

(ријетко се говори).

Jabe, n. das Reiten, equitatio.
Јање, њема, n. vide јагње.
Јањење, n. vide јагњење.
Јањешина, f. vide јагњетина.
Јањећа, ћа, ће, vide јагњећи.
Јањешце, п. dim. v. јање.
Јањиво, n. vide јагњиво.
Јањина планина (гора) f.
„Кроз некакву Јањину планину
Јањиши, им, vide јагњиши.
Јањимисе, имсе, vide јагњишисе.
Јањичари, m. pl.-vide јењичари.
Јањок, m. Untona (?), Aucona :
„Вино пије од Јањока краљу
„У Јањоку граду бијеломе
Јањци, њаца, m. pl. vide јагањци.
Јањчићи, m. pl. dim. 9. јањци.

Jao!

Јаоr! (Ерц.) - ad, me!! heu! Janj!

Јаорина (Јаворина), f. планина у Босни : „Колика је Јаорина планина, злато!Јана, м. (у Сријему и у Бачкој по варошима), Papa, tata. Januja *, f. vide грађа. Јапица, m. dim. v. jana. Jапунџе, џепа, n. cer Dantel, pallium. Послије ки е јапунце (не треба). Jap, in ver Kevensart: посијао жито на jap, im (egeniage Der Binterjaat, se

mentem fecit vernam.

Japa, f. Die Jige (vom Dfen), calor (fornacis).

Јарад, f. (coll.) iunge Biegen, capri et
caprae juvenes.
Јарак, рка, m. 1) vide јалак, 2) село у
Сријему.

Japan, pмa, n. das Joch, jugum.
Јаран*, in. Der Freund, Bertraute, fami-
liaris (cf. друг, пријатељ).
„Ој ђевојко мој стари jаране! -
Јараница, f. Die Beriraute, Freundin,
amica, socia.

Јаранство, n. Die (Berenidaft, Bertraut. idaft, societas, necessitudo. Japan, pua, m. der Bock, caper,

haedi. Јарешце, цемa, n. dim. v. jape. Јарида, f. Frauennaine, nomen feminae, Јарик, т. н. п. јечам, лан, Commers, aestivus.

Јарина, f. вуна од јагањаца, Vole von cammern, lana agnina.

Japina, f. die Sommerfrucht, fruges aestivae, vernae.

Јарићи, m. pl. vide јарад.

Јарица, f. m. j. шеница, Gommermci gen, triticum aestivum.

Ја`рица, f eine junge Ricge, capella. Јаричица, f. dim. v. jа ица. Јарко сунце, п. (см.) lidre (uno mars me) Conne, lucidus sol et calidus : „О јуначе! моје јарко сунце „Јарко сунце на високо ти си Јармак, m. vie age (am Wagen), jugum, moran iе ждрепчаници (Осtideio. Schwänkel, österr. Drittel).

Јарменка, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Јармењак, m. m. је сврдао, bet jоф bobrer, terebra jugo perforando. Уста су јој динаром прорезана, а гузица сврдлом јармењаком пробушена (кад која стискује уста кад говори, а једе за двојицу). Japyra, f. die Bergrieje, alveus de monte decurrens.

Јаружица, f. dim. v. jаруга. Јарчев, ва, во, Des Bods, capri. Јарчевина, f. ВBodfleiid, caro caprina. Јарчина, f. augm. v. japaц. Jарчић, m. dim. v. jарац. Јасак *, m, baš Berbot, interdictum: „Цар Сулеман јасак учинио „Да с' не пије уз Рамазан вино Јасакчија *, m. Der tü tide Geleitba mann, comes et defensor. Jасакчију воде у Турској владике, и велики трговци.

Јасакчијин, на, но, деć Belcitsmannb,

comitis.

Јасан, сна, но, bel, liquidus (de voce).

Jacн, m. die Esche, fraxinus.
Јасеник, m. Der G{denwald, fraxinctum.

puleus.

Јасиковина, f. baš ulefpenbolj, lignum popoleum.

Јасичић, m. eine junge uefpe, populus

parva.

Јасичица, f. dim. 9. јасика.
Јасле, јасала, f. pl. Die Srippe, prae-
Јасли, јасала, f. pl. sepe.
Jacнa (Jácнa), f ein Mädchenname, no-
men virginis (q. d. lucida).
Јаспра, f. Der 2fper, numi genus.
Јаспре, при, f. pl. fpern, Belo, numi.
Јаспрени, на, но, н. п. кеса, Belò,,

numarius.

Јасприца, f. dim. 9. јаспра.

Јастреб, m. (Рес. и Срем.) vide jaстријеб.

Јастребаст, та, мо, н. п. кокош, generfarb, coloris vulturini. Јастребац, пца, m. планина у Србији иза Крушевца.

Јастребуша, f. јастребаста кокош, eine generfarbene Senne, gallina coloris

vulturini.

Јаспријеб (pl. јастребови), m. (Ерц.) der (Hühner,) Geyer, vultur. Јасмук *, m. i) Das Riffen, Der Bolfter, pulvinum. 2) дрго, што стоји по осовини (код кола). 3) bab Stiljen (eis ne urt solo-Zang, meift in täòten),

choreae genus. Jacmyчић, m. dim. v. јастук. Јатаган, m. велики нож, eine 2lrt Sirida

fängers, culter major.

Јалак, m. Der (Diebs=) Sehler, recepta

tor latronum aut furum. Јами, јашем, v. impf. reiten, equito,

vehor equo.

Jámka! interj. der Arme! misellus, ocmao сироман, јамка!

Jamo, n. cin Zrupp Bögel, agmen avium. У јато голубе, да ме кобац не о

днесе.

matio.

vires assumo.

Јачати, ам, v. impf. ftärler werden, Jачина, f. bie Stärte, fortitudo. Јачмен, м.

1 (österr. die Gerste, Jаша, m. (Рес. и Срем.) vide Јашо. Јачмичак, чка, м. n.fein Augenübel). Jamaki, ha, ke, Reits, equitatorius, Јашење, n. (по Сријему, но Бачк. и cí, јааћи. по Бан.), да3 Meiten, equitatio, cf. јање.

Jaшити, им, v. impf (по Сријему, по Бачк. н по Бан.); reiten, equito, cf. јаши.

Јашмерица, f eine Sispunter an ber Јáшо, m. (Ерц.) hyp. v. Јаков.

Zunge, im Munde, pustula in lingua, in ore. Кад јашмерица изиђе коме на језику, онда кажу да је неко налагао нешто на њега. Ако је ја шмерица, с десне стране, онда је мушко налагало; ако` ли је с лијеве, онда је женско.

seminium

Je, ) ist, est. Wann je und wann jecm
zu stehen hat, siehe die Grammatik.
J 6, m. 1) ber Saame, semen,
2) fte, eam : ja сам је виђео.
(onipua). 2) fututio (ganz eigentlich der
Beijchlaf).
Јебанија, f.

Jебаоница, f. baš Бorbel, lupanar.
Јебање, п. } der Beischlaf, futulio.
Јебаши, бем, v. impf. befalafen,
Јебао би гују у око.
Јебац, јепца, m. Der Hurer, fututor va-

lidus.

Jебачина, f. ber Beidlaf, fututio. Јебитисе, имсе, dim. v.

Jeбâч, m. der Beischläfer, futuens.

futuo.

јебаписе. Ко се јеби, лијепо се гледи. Jебица, f. fututrix.

Јебичина, f. augm. v. јебица. Јебуцати, ам, dim. 9. јебати. Jебуцање, n. dim. 9. јебање. Јебуцатисе, амсе, dim. v. јебатисе, in der dithyrambisch sprachkühnen по

скочица:

2

„Ој ми секо секуцала! „Је си ли се јебуцала? „Како би се јебуцала, „Кад још ни сам ни бруцала

phemia.

Jena, f. Eva, Eva (Adams Frau).
Јеверица, f. vide вјеверица.

Јеверичић, m. ein junges i horn, sciu-
rijulus, sciuri catulus.
Јеверичида, f. dim. v. јеверица.
Јеверичји, чја, чје, Cidborns, sciurorum.
Jéepa, f. Frauennome, nomen feminae,
(Бур. о. Јевросима?).
Јеврем, m. Ophrem, Ephrem.
Јевросима, f. vide Jepосима.
Jéema, m. (Pec. и Срем.) vide Jeemo.
Јевтан, m. ein Diann name, nomen vi-
ri (von Euthymius).

Јевтин, на, но, mohlfeit, vilis. Од јевтина меса чорба за плот. Jермин ћа, f. (sigisótns) Die 2Sofifeil= beit, vilitas anuonae. Јéвшица, m. diin. y. Јевта. Јевмо (једни говоре и Ј е п м о),ш.(Ерц.) Euthymius, Euthymius, cf. Jeomo. Jére, rema *, n. Die Feile, lima. Јегленисање, n. Das preden, Gowa. gen, confabulatio, cf. разговарање. Јегленисами, нишем, v. impf. imma.

Ben, confabulor.

Јегленце *, џемa, n. Der Discurs, confabulatio, cf. разговор:

Јегленција * der Schwäßer, confabu

lator.

,

Jeryba, der af, anguilla.

JEA, m. 1) Galle, fel. 2) Gift, venenum. Један, дна, но, n. ciner, unus. 2) ein, aliquis. 3) једни кажу, einige (Die ei= nen) fagen, aliqui dicunt. Један, дна, но, gornig (giftig), iratus. Једанаесm, elf, cilf, undecim. Једанаестеро, vide једанаесторо. Једанаести", та, то, 𐐨er Elfte, undecimus.

Једанаесторо, eine заlt von elf, un

decim.

Јединица, f. 1) bie einzige Zooter, filia unica.2)ријешко сукно, што се пка у једну жицу; неки га зову кла шње, као што стоји и у Душановој дипломи (даној м. Хилендару љ. 1548, која је сад у Карловцима у митрополитској архиви), eine urt Tuch, das die serbischen Frauen zu Haufe ergeugen, panni genus.

Јединодушно, einhellig, unanimi con

Jедначити, им, v. impf. gleid) muфен, aequo.

Једнојајац, јца, m. Der Ginhover, qui uno tantum testiculo est praeditus. Једнолик, ка, ко, gleiden Bejiates, faciei aequalis :

,,Три ђевојке, све три једнолике Једном, cinmal, semel; aliquando. Једномесечићи, m. pl. (Рес. и Срем.) vide једномјесечићи.

Једномјесечићи, m. pl. (Ерц.) Gefdmis fter, deren Geburtstag in den nämliden Mionot fällt. Кад се једно, од једномјесечића жени или удаје, онда друго не смије бити код куће (него га пошљу куд у друго село), ними смије јести од они јела што се готове за свадбу. Кад једно умре, онда метну у путо једну ногу мртвога а другу живога, па онда оно живо дозове каквога

момка (с којим се пази) и рече му: „Да си ми по Богу брат, пусти ме (или одријеши ме).” Онда онај отвори путо и пусти га; и то су послије побратими (но ово не чине свуда, и шо понајвише жене, које млого гатају и гашању вјерују.

Једноничење, n. vide једноуђење. Једноничими, им, vide једноудиши. Једноћ, vide једном.

Једноудими, им, v. impf. nur cinmal des Tags essen (an gewissen Fasttagen. oder sonst aus Andacht), nonnisi semel de die manduco.

Једноуђење, n. Da3 nur einmal Des Zags Effen, manducatio unica de die. Једнош, үide једном.

„А мунаре попаст’паучина: „Не ќе имаш ко језан учиши Језгарица, f. 1) ber Kern, nucleus, Језгра, f. granum. 2) i. e. das Bes

ite, flos, robur. Језда, m. (Pec. и Срем.) vide Јездо. Јездимир, m. Mann name, nomen viri. Јездиши, им, v, impf. (cm) reiten, equito:

,,Гором језди Краљевићу МаркоЈездо, m. (Ерц.) hyp. 5. Јездимир. Језера, n. pl. поље у Ерцеговини (близу Дурмитора):

,,Рано рани у лов на Језера Jesepo, n. der See, lacus. Језерски, ка, ко, Dem Gee gehörig,

lacustris.

Језик, m. 1) Die Bunge, lingua. Језик за зубе! 2) діe Sprade, lingua. Језичан, чна, но, geltmäßig (viel re= dend), loquax (linguax): ,,Ој ми зрно шенично! „Ти не буди језично, ,,Па ћеш бими честито ; „Ако л' будеш језично, „Не кеш бити честито. (пјевају ђевојци кад је убрађују). Тезичац, чца, m. 1) пера у катанца, bie Fever des Gdloffes, momentum serae. 2) bie Sirf {unge, asplenium scolopendrium Linn. Језичuћ, m. dim. а, језик.

Јела, f. 1) Die Zanue, abies. 2) Frauen

name, nomen muliebre.

Jesaua, f. Frauenname, nomen feminae. Јелаш, m. Ddfenname, nomen bovis. Јелашин, m. Mannoname, nomen viri. Јелашје, п. (coll) bat Cannengeb (ф

frutices abietum.

Јелек * „m. vide ђечерма.
Јелен, m. 1) bet Sirid), cervus. 2) bee
Hirschkäfer, cervus volans Liun.
Јелена, f. Jcauenname, nomen feminae.
Јеленак, нка, m. hyp. v. јелен:
„Јеленак ми гору доми

Јеленка, f. Frauenname, nomen feminae.
путак да му је
Јеленче, чема, п. дав Бitiф alb, pul-

lus cervinus.

Јелења, ња, ње, $itfф., cervinus. Jean (je An)? gelt ist's so? Nicht mabr? an? nonne? Јелика, f. vide јела 1 : „Расла танка јелика ,,На два брда велика ; „То не била јелика, „Већ девојка велика Јелисавета, f. Glifabeth, Elisabeth. Јелисавка, f. (lifabeth, Elisabeth:

„Књигу пише Московска царица ,,По имену госпа Јелисавка —