Page images
PDF
EPUB

жан.

ање.

жапін.

Бегова, вца, m. einer von Beg Beg8 Безимена неђеља, f. heigt sie Britte

Leuten, homo begi, miles , puer. Woche der großen Faste, hebdomas Беговица , f. bie Begin, bеgа.

tertia jejunii magui. Прва се неђеља Бегунад, нца , m. (Рес, и Срем.) vid, зове чиста, друга пачислі а, бјегунад.

прећа безимена, четврта сре. Беда, f. (Рес. и Срем.) vidе биједа. допосна, пета глува, шестia Бедевнја, f. 2lrabifфе Ctute, equa цвјетна, седма велика. arabs. cf. апкиња.

Безимени, на, но, патенов, оқne 9Хаз Беден, р. vіdе зид.

men , anonymus. Бёдипи, им, (Рес. и Срем.) vidе бије- Безјак, m. Solpel, stolid us: иди без. дипи.

jaye jegah, sagt z. B. der Vater zum Бедрика, f. eine Battung 2(epfel, mal; Sohne, der etwas dumin getban oder species,

gesagt hat, (cf. Bezjak in den Truberi. Бедрица, f. (сп.) vidе бедро :

iden Vorreden um A. 1560). „Па потрже мача од бедрице Безобразан, зна, но, famios, impuBrapo, D. der Scenfel, crus.

dens. Брење, п. (Рес. и Срем.) vidе бије- Безобразнік, m. Bee Gфаmlоje, imђење.

pudens. Бежан, f. (Рес. и Срем.) vidе бјежан. Безобразница, f. Die GфamToje , imриБежан, ш. (Рес. и Срем.) vidе бје. dens femina.

Безуман, мана, Ho, unvernünftig. Еежање, о. (Рес. и Срехт.) vidе бје.

demens.

Безумље, п. Иnternunft, dementia: Вежан, ким, (Рес. и Срем.) vidе бје. „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

„Немој дати умље за безумље Без, орие, ѕinе.

Бекавица, f. 2) срицање: у буквару, Без*, m. yidе плапно 1.

das Buchstabiren , syllabarum prolatio. Безален, нa, нo, ohne 21rg, arglow, 2) die Blöferin (f. B. Sdaf), balatrix; unschuldig, innocens.

нађо село манипије људи, и напрос Desasaenôcm, f. die Unschuld, innocen- си смо векавица и приспia бeкaвиtia.

ца (у приповијетки). Безакон йк , m, ein Renfф офne Reli. Бекељење, п. Вав Raulflet fфеn, rісtiо. gion, carens religione.

Бекељитисе, имce, v. r. impf. на коБезаконица, f. $rauenѕіmmеr оfne Xes , ra, das Maul filetschen, ringor. ligion, mulier carens religione. Бекнупи, нем, v. pf. büten, bаlаrе. Безакоње, п. (сл.) Die Streligion , im- Бекуima, f. Офimpfmоrt fir ein fФlеф. pietas :

tes Taschenmesser, convicium in culгу инђији тешко безакоње:

trum plicatilem obtusum , prayum. „Не поштује млађи спаријега" – Бел, m. (Рес. и Срем.) vidе бјел. Бобожан, жна, но , gottlов, аtheus. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој

m. ein Gottloser, atheus, загонепіки : Бела селу зове : дај міг БНабожница , f. Die Gottlefe, athea.

бело бела леба испод бела скупia жна, но, forglов, forgenta

(пі. ј. овца и јагње). fren, solutus cura , securus.

Бела, f. (Рес. и Срем.) vidе бијела. Безводан, дна , но, maffеrlов, сагеnѕ Белај *, m. Der unfaiй, рав unglut, ajuis.

malum. cf. зло, биједа: белај пе наБезглаван, вна, на, офne Oberhaupt, шао; нуто белаја ! ударио сам на t. B. eine Familie, deren Stariesdina белај. gestorben,

саrеnѕ principe, patre fa- Бела недеља, f. (Рес и Срем.) vidе биcapite.

јела неђеља. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) тi. Белінце, цена, п. (Рес. и Срем.) vido

бјеланце. , Безгрешнёсто, f. (Рес. и Срем.) vide Беласање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјела.

безгрјешносп. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fün İов, Беласажисе, асе, (Рес. и Срем.) vide sine noxa , sine peccato.

бјеласансе. Безгрјешыўся, . (Ерц.) pie Cunblojig Белац, лца, m» (Рес. и Срем.) vidе биfeit, Unschuld, innocentia.

јелац. т. намасштир у Баналу. Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide БиБез дински, кa, кo, pon Бездин.

јела црква. Бездушан, шна, но, Бегзов, fublов, Белега, т. (Рес. и Сремт.) vidе биљега. expers cordis , sensus.

Белегија*, f, vidе гладилица.

Безбожник,

Безгрижан,

milias,

dе безгрјешан.

сање.

Бездін,

жење.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Анти.

[ocr errors]

Бележење, n. (Рес. и Срем.) vidе биље. Београд, m. (Рес. и Срем.) mit alert

2bleitungen, ffe, Бијоград. Бележипи, им, (Рес. и Срем.) vidе биље- Бедчин, т. 2) намастир у Фрушкој

гори. 2) село код мог намастира.
Белёнзуке*, *. pl. vіdе наруквице. Беочінац (ица), човек из БеочII-
Белило, (Рео и Срем) vidе бјелило. на. Беочински, кa, KO , pon Беочин.
Белиља, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелиља. Берач, m. Ber (Bein» Хавиеиз? ) Refer, lес-
Белина , f. (Рес. и Срем.) vidе бјелина. tor (vindemiator, messor).
Белпи, им, (Рес. и Срем.) vidе бије. Берачев, ва, во, Уев efere, legentis, (me-

tentis).
Белиписе, имce, (Рес. и Срем.) vide Берачица, f. Die (Bein) Referin, vin-
бијелитисе.

demiatrix. .
Белица, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелица. Беръчкії, кa, кo, н. п. плата , Refer»
Беличаст , па , то, (Рес. и Срем.) vide vindemiatorius.
бјеличaсп.

Берба, f. Die 23einleje, vindetnia.
Белнук*, m. etn lаngев weiblikев Иnters Бербер , m. der Barbier, tonsor.

Fleid mitdermeln,tunicae muliebris genus. Берберин, п. Ј
„Ој ћевојко дилберчику!

Берберлук*, m, pie Sarbierere, arѕ ton„у бијелу белнучићу,

soria. „Ко ти среза бијел бeлнук,

Берберница , f. Die Barbierince, tonОпнило му све у беглук

strinal Белучић, m. dim. р. бeлнук.

Берберскій, ка ,ко, 1) barbierif%, tоnѕ0Белобри, m. (Рес, и Срем.) vidе белобрк. rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Белов, m. (Рес. и срем.) vidе бел бр. Берді? патрол поврбај (23er ба ? Ра• Белов, ва, во, (Рес. и Срем.) vidе бјелов. trol'vorber), der Ruf der Schildwache, Бәлдвар , m. (Рес. и Срем.) vide Eјело. vox excubiarum apud Germanos, recepBap mit allen Ableitungen.

ta et in Serbia ; daher 6epokaže Бловина, f. (Рес. иСрем.) vidе бјеловина. бердокати, бepдoкнупти. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Бернсав , m. Raničname , nomen viгi. бјеловљев.

beprikem*, m. das Gedeihen, incremenБелогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide tum, successus, cf. срећа, напредак, бјелогрли.

да Бог наспорін. .
Белолик, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide Беріfеmан, пна, но, н. п. година,
бјелолик.

gedeislich, fruchtbar, glüdlich, optatus.
Белонога, f.(Рес. иСрем.)vidе бјелонога. Бермеп, m. Der Berinutein, vinum
Белким*, permutblid, (ut) oppor: бел. absinthiatum.
Ким ће и он доfін.

БІс, т. (Рес, и Срем,) vidе бпјес.
Белуг, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелуг. ѣссан, сна, но, (Рес. и Срем.) vidе биі-
Белуга, f. (Рес. и Серм.) vidе бјелуга. јесан.
Белугов, ва , во, (Рес, и Срем.) vide Беседа, f. (Рес. и Срел.) vide бесједа.
бјелугов.

Беседипіни, им, (Рес. и Срем.) vidе бе-
Белупак, пha, m. (Рес. и Срем.) vide сједипі.
бјелуттак.

Бесједа, f. (Ерц.) Sie Rese, ѕеrmо. Бељење, n. (Рес. и Срем.) vidе бијељење. Бесједни, им, v. iunpf. (Ерц.) През Бена, f., vide будала.

chen, sermocinor. Бенелук*, m. трава, што се меће у Бескорка, f. н. л. бритва, (Rejjer) оқnc

вино и у ракију да се човек опије и Schale, sine cortice, sine manubrio.
да заспи као мрлав, сав ©Фlaferat, Беспуканік, m. Renf¢ оқne раив ипо
herba soporifera.

Hof, cui nec ara nec focus :
Беневрие,t.pl.(fфеrshaft) vidе пеленгаfе.

„Купи побро под барјан јунаке:
Бенеліало, m. Der Tangweilige eфтаа „Све крвнике и бескућанике

Ber, fabulator longus, taedium ciens. Беснење, п. (Рес. и Срем.) vidе бjecБенетање, n. Dав Іangweilige ефwäsen, fabulatio longa.

Беснило, п. (Рес. и Срем.) vidе беснило.
Бенпати, неtіем, v. impf. говорити Беснили, им, Рес. и Срем.) vidе бjec-

kojewma, langweilig schwagen, fabu-
Jari taediose.

Беснока, f. (Рес. л Срем.) vidе бјеснока.
Бёно, т. бипрвпапте, поniеn саnis ; pas Бесомучан, чна, но, (Рес. и Срем.) vі.

ber (prim.: Оба, бено! — па ни јед. де бјесомучан.
нога (уот 3äger , Pem fein вено bе іде Беспара, Ж. vіdе опрњача.
Hasen fangen rolite).

Бесіделен, на, но; gefäftlов, оtiо.
Бео, бела, ло, (Рес, и Срем.) vidе бијел. sus. Беспocлeн поп и јарніе крсти.

нење.

нии.

vitam agere,

becnocanna, f. 1) die Muße, otium: Omh- ich möchte geben, darem. Eigentlich ist

Ки бу kегођ на беспoслици. 2) рав es der (nun meist unabänderliche) Dptas Faulenzen, der Müssiggang, otiatio : tiv vom Zeitwort 6umu selbst. профисе беспоcлице ; то је беспо- Бибер, m. Pfeffer , piper. слица. 3) Der Ruffіggänger, otiator : Биберетье, п. дав Фfeffern, piperatio. иди беспocлицо једна !

Биберипти , их, v. impf. pfeffeen, pipcro, Беспocличенье , n. дав 2Лüffіggебеп , otia- pipere condio. tio ?)

Биберніг , на, но, н. п. зрно, Фfeffer», Беспocличипи, им, у. [impf. muffіggе. Биберов, на, во, рiрегis. ben, otiari.

Бивање, о. Вав бftmаlige Ceyn, freDécrymo, nicht auf rechtem Wege, uns quenter esse. gerecht, inique.

Бівати, ам, у. impf. feyn, esse. Беспија, f. (у Сријєму и у Бачкој го. Биві, вола, m. Der Bufel, bnbalus,

1оре бешпија) "bie Bejiie, bestia (a18 Биволица , f. Die Bijellub, bubala. Shimpfmort).

Биволскі, ка, ко , н. п. кожа , Bufel. Белар, т. човек неожењен, Sunggе. baut, pellis bubalina. jeli, coelebs:

Биволче, челia , p. 48 Buffeital6, bu. У бећара свавога шикара ,

balus vitulus. „Понајвише буа и унију.

Бије да, f. (Ерц.) unvertiente Befфut. Беhарина, г. augm. р. бекар. 2) Sunga pigung, calumnia. Сачувај ме Боже gesellschaft, coelibatus.

биједе невидовне; нашла га биједа Бефаровање, р. Вав Зипаgеfеdеntебеп, на суву пушу. sita coelebs.

Биједини, им y. impf. (Ерц.) кога, Бекаровапін, рујем, v. impf. Sunggе. ungerecht beschuldigen, inique accuso. selle seyr, als solder leberi, coelibem bujehehe, n. (Ep4.) das ungerechte Bes

sebuldigen, accusatio iniquita Бећарски, ha, кo, i junggefelifф, coe- Бијел (comp. бјељи), ла, ло, (Ерц.)

lobis aut coelibum, 2) adv. auf Jungge. weiß, albus. fellen : Art, coelibum more.

Brijenâ, f. in der anekdotischen Redensbér, m. Wien, Vienna.

art: Зашао као бијела по пазару, Бечёj, m. ёtact im Banat. Бечејски , er geht nach der Reihe alle ab. ha, кo, von Бечеј.

Бијела неђеља , f. (Ерц.) (Die weige Boa Бечење, р. дав fфief = 2njeben, toryus che) die Woche vor der großen Faste, aspectus.

Vorfaste, hebdomas ante jejunium maБечин, им, v. impf. п. ј. очи, бie gnum, qua carnibus tantum abstinc

Hugen stier richten, stieren, rigidos figo tur, at non caseo , nec piscibus etc. oculos.

Бијела црква, f. (Ерц.) Beiptirфеи) Бéчитансе, имсе, т. г. impf. fфіеf аnje: Städtchen im Banat. ben, torve tueri.

Бијелать, лица, m. (Ерц.) беr ефіmmеt, „Бечу граде не бечисе на ме.— Бечка, f. иварско буре, бав Віеrfав, Бијеливи, нм, т. impf. (Ерц.) 1) wеі. dolium cerevisiarium.

веn, dеаlbo. 2) vidе бијељепи. Бечкерек, m. etаѕt im Banat. Бечке- Бијелилисе, имсе, т. г. impf. (Ерц.)

речанин, човек из Бечкерека. Беч- 1) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß керечки, кa, кo, von Бечкерек. glänzen, albeo. Бечки , кa, кo, i) 23iener , mienerifф, Бијелка , f. (Ерц.) бијела кокош, га•

Viennensis. 2) ady. wienerisch, more me für eine weiße Henne, alba (galVieunensium.

lina). Бечкиња, f. Pie 2Bienerin, femina Vien- Бијело поље, n. (Ериц.) варош у Ерце. nensis.

говини (код воде Лима). Бечлија , m. Ber 2Biener, Viennensis. Бијељење, п. (Ерц.), 2) бав Веіреп, Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, гори. 2) село близу пог намастира.

albitudo. Бешеновачкі, кa, кo, ppa Бешеново. Бијељепти, лим, v. impf. (Брц.) wеіg Бешика*, *. 1) vidе колијевка. 2) Die werden, albesco. Slafe, vesica. cf. мијур.

Бијељина , f. etаѕt tn bеr наија оп Бешкот, m. (сл.) некакав љеб (зів. Зворник. Бијељинац (нца), човек из kott?), panis delicatior :

Бијељине. Бијељински , кa, кo, pon „и бешкоmа љеба бијелога

Бијељина. Бештија, f. vіdе беспија.

Бијес, m, (Ерц.) бic But, rabies: буEi, Partikel, um den Optativ anzuzeis јес те сколно (говоре псептепту); или

gen, particula optativi, 3. 3, дао би, је опишао у ајдуке од бпјеса,

equus albus.

њашче.

(Rutbmile , цебеrmuth), или од не- Чепердесет коња доведоше, воље ?

„Све Турскије добрије бњака Бијесан (comp. бјешњі), сна, но, (Ерц.) Биіњација“, m. der gute Reiter, aptus

i) wütend, rabiosus. 2) übermüthig, eques : superbus.

• „у Турака с' врло добри коњи, Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vidе бијел. „И на коњма Турци бињатије Бијбград, m. (Ерц.) Belgrao, Belgradum. Бињашче*, taufeno, mille (иљада). Је. Бијеградац, граца, m. (Ерц.) беr Bel. дан је рекао бињашче, а други би. grader, Taurunensis :

рашче, па су се оnеш погодили, „То гледају Турци Бијограци

biete immerhin! Бијоградский, кa, кo, (Ерц.) 2) Bei. Бињйш*, m. cin eфаrlафтаntel, pal. grader : , belgradinus. 2) adv. belgra.

lium purpureum. disch, more belgradino.

Бир , m, оно жилго, што људи дају Бијограђанин, ш. (Ерц.) vide Бијогра- попу сваке године, дie Collectur pes дац.

Pfarrers, collecta parochi. Бијегратка, г. (Ерц.) бie Belgraдerin, Бирање, и. Фав Тайбеn, gefen, lесtiо. mulier Belgradina.

Бирање, р. бав 21briten, coudocefaБијограче, чепа , . (Ерц.) in junger ctio. Belgraber:

Бирали, ам, y, impf. Elauben, lеgеrе. „Шпо ке мени момче Бијограме, Бiратн, ам, v. impf. н., п. коња, abs „Кад ми може запаспі” Сарајевче richten, condocefacio. Бијоце, р. vіdе бјеланце.

Врач, рча, m. Begens in Bognien, Бијочут, m.vidе алка.

ober Зворник. búk, m. der Stier, taurus.

Биратиче*, еіnев, unum (један). cf. биБіка, m. vіdе бик. Біка, f. (у. Босми, особито по ва- Бірі, біри ! Qaut um bie jungen Trut. ронцима) vidе нена.

bühner zu rufen, sonus vocandi pullos Биковил, ла, по, н,

п. вo, tier : gallinae indicae. Офв, bos taurus. .

Бібрка , (у Бачкој) 24rt ефafe, oris Биікуље, f. pl. vіdе вишице.

genus. . Тіло, р. беr puls, Die GФlagayer, arteria. Бирманац, нца, т. беr gіnіеnfоlsаt , Húna, f. Name für eine weiße Ziege, miles justus, continuus : уватили гау

бирманце. Биља, m. Stame für einen weipen Od• Биров, т. беr unter • $net im Dorfe, fen, bos albus.

genus magistri vici. Биље, п. Жräuter, herbae.

Бировљев, ва, во, бев Birov, sculteti. . Бііљera, f. (Ерц.) 2) Senneiden, nota. Бирпташ, т. vіdе крчмар.

2) Ziel, meta; Zielscheibe, scopus. Бирлашев , ва, во; бев "Birthв, cauБіљежење, п. (Ерц.) ба Segeiфаел, pouis. notatio.

Биртаvење, р. бав ефеntеn, caupopaБиљежиши, им, т. impf. (Ерц.) bes tio. geidnen, notare.

Бирішили, им, v. impf. Birty fepn: • Биљнн, на , но, беr wеigen giege, ca- cauponor.

Бираница , f. vіdе крчмарица. Бі»нн, на, но, бев weipen Ofen, bo. Бирпанії, кa, кo, vidе крчмарски. vis albi.

Брцауз, m. (2Birt)#bau€) vidе крчма. Білка, f. Sеr palm, calamus : нема Бирчанин, m. човек из Бирча :

дрва ни једне биљке; сув као биљка. „Док погубим Бирчанин? Илију Бигль ур* m. 1) дав Brennglав, vitrum Бисаг, m. (највише се говори у млож.

ustorium. 2) das Sirystalglas, vitrum броју : бисаге) беr guerfad, mantica. crystallinum.

bucep, m. die Perle , margaritat, Бімбаша *, m. ein Commentant poи Бісерни , на, но, н. п. зрно, Perlen.,

10oo Dann, chiliarchus. cf. војвода. Бісеров, ва, вo, margaritarum. Бимбашин, на, но , бев бимбаша, Бисерче, чema, p. (сп.) дie liebe fleine chiliarchi.

Perle, margarita : Бина*, f. Das Webäиде, аеdіficium. „Ја јој реко добар вече дилберче : bunuja *, f. der Balken an der Thür, in „Она мене: дођ довече бисерче

den der Riegel hineingestoßen wird, Grickalbe, n. das Läusefuchen, Causen, wenn man sie schließt, trabs recipiens pediculorum lectio, repagulum.

Біскапи, биштем, 7, impf. кога, cine Бињак**, м. дав Reitrop, equus equita- Läuse suchen, legere pediculos. torius :

Бісцiар, тра, po, elar, limpidus.

capra alba.

.

prae albae.

.

[ocr errors]
[ocr errors]

Тислірніна, f. Die flаr eit, limpitado. Ejeanna, f. (Eph.) die Bleicherinn, insoБистрица, f. ријека :

Tatrix. „Док начини високе Дечане

Бјелина, f. (Ерц.) Sie 913eife , albedo. „У приморју код воде Бистрице Бјелица, f. (Ерц.) н. п. шеница, јабука, Баланга, f. (у Сријему, у Бачк, и у трешња, дie Betke, alba (a18 21р. Бан.) :) љенивац, скитница, бер position). jaulenger, jui uil аgit, qtiаlог. 2) кљу- Бјелгiчаст, па, то, (Ерц.) peifli), се, које се нађе у селу или у пољу, albidus. а не зна се чије је, дав bеrrеnlojе Бјелобрі, т. (Ерц.) деr einen blouper Pierd, equus domino careus.

Sonurbart bar, ahenobarbus (?) Беланжење, п. дав $aulengen, cessa - Бјелов , m. (Ерц.) ein wеiper June, to, otiatio.

canis albus. Шапанжитисе, имсе, т. г. inpf, faulа Бјелов, ва, во, (Ep.) ben bеr бјел : &і. ngen, cessare,

che, quercinus. Бити, бијем, у. impf, a) нога, fФlagen, Бјеловар, m. (Ерц.) Ctast іn frоа.

verberare. 2) (6iлiн, будем) Терп, еѕѕе, tien. Бјелова рай (рца), човек из Бје. ef, jera M.

ловара. Бјеловарскіі, кa, кo, pen Ентусали, ишем, v. pf. Vergeben, prae- Бјеловар.

tеrlаbоr: било и битисало, п. і. Бјловина, f. (Ерц.): $іфenbolj, lіgnum било, па и прошло.

quercinum. Ентисе, бијемсе, v. г. impf. 2) fіф Бјеловљев, ва , во, (Ерц.) беѕ wеigen

flagen, coufligo. 2) биjусе рибе, роп Huudes, cauis alti. Ber Segattung per Sife, coeo (de pi. Bјелогрлія, ла, ло, (Ерц. сп.) wеipscibus).

halsiy, colli albi: Еыпha, f. Sіе ефKat, pugna,

„Град градила бјелогрла вила E14, m. die Peitsche, Nagellum, scutica. bjesorys, m. Weifarsch , clunibus albis. Eviáde, n. der Peitsmenstiel, mauubri. bjesoajih, ka, ko, (Epi.) weißbadig, on scuticae.

facie alba. Біче, чеша, п. Зав etierlein, taurulus. Бјелонога, f. (Ерц.) бie seis fufiige, ѣі чић, m, dim. р. банк.

femina pede albo: pouћанице бјеbjer, m. (Epy.) die Flucht, fuga. bjezi лонога ! (in Ser 2Inettote porn 22 cnc.)

су срамни, ал' су пробначни. Бјелопоља, љца, m. човек из Бјелог Бјега, f. (Ерц.) само у овој загонет

ки: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи Бјелоцрквански, кa, кo, (Epiц.) von чўча те уваги бјегу (п. ј. мачка Бијела црква. и миш).

Hjenýr, m. Epy.) das weiße (männliche) Fi-rade, n. (Ерц.) vidе бјежање. Schwein , porcus albus. Ejørama, am, v. impf. (Ep.) vide 6je. Hjenyra, f. (Epu.) die weiße Sau, sus alha.

Бјел, гов, ва, во, (Еріу) де8 weipert Бjғгунац, нца, m. (Ерц.) Der Sludit: Soweineb, porci albi. ling, fugitivus.

Бјел так, пика, р. (Ерц.) Ver Диаз, Бјежан , f. (Ерц.) Sliebense, fugientes. Еј жан , т. (Ерц.) vеr gern Richt, fu. Бjeha, m. ein RannBname, nomen riri.

glor. Бјежанова мајка пјева, а Спо- Бјесн"ње , п. (Ерц.) раз Tajen, furor. јанова плаче.

Бјеснило, п. (Ерц ) vide jecнofia. Бећање, р. (Ерц.) сав Slieben, fuga. Бјеснипи, им, v. unpf. (Ерц.) 1) фії. Бit kamн, жим. у. imрt. (Ерц.) flichen, tend werden, rabiosus fo: нешто fugio.

бјесне псии ове године. 2) rajеп, Бјел, m. (Ерц.) cine Battung &іфе, toben, wüten', furere. quercus genus.

Bjechoka, f. (Epu.) die Wut, furor, Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : rabies.

Бела бјелу зове: дај ми бјелоб'јела Бјесомучан, чна, но, (Ерц.) Затоа еба испод б'јела скута (п. ј. овца и nisch, daemoniacus. jai tње).

Бјешњење, п. vіdе бјеснење. Белінце, п. (Ерц.) Зав $imeip, albumen. Благ, га, го, н. п. млијeho, gut, fü, Eje:acâme, n. (Epit.) das Weißlich senn, bonus, dulcis : 51:3en, albicatio. .

„Погибе им оца из Стамбола, Бјеласатисе, сасе, т. г. impf. (Ерц.) „Који благе рјечи говораше , retlid serii, albico,

„Ког је царе био опремно Ејелило п. (Ерц.) 2) мјесто ће се би- „Да по земых благе зборії р'јечи;

jean namuo, die Bleichs, der Gleich: „Не бил како земљу у мирно plas, lecus insolandіѕ lіntеis. :) it Благ дан, га дне , пі, і) і ч. крсно weise Sdminte, cerussa.

ume. 2) großer Feyertag, dies fesius.

B

пола.

[ocr errors]

quarzum Linn.

1

« PreviousContinue »