Page images
PDF
EPUB

Јемин*, m.

cici genus.

Јелица, f. Traнenname, nomen feminae, Јерменски, на, ко, 1) armenif%, arJeaka, f. Frauenname, nomen feminae, menius. 2) adv. armenisch, armeuice. Jeno, n. die Speise, cibus.

Jépocum, m. Mannsname, nomen viri. Јелов, ва, во, $annett=, abiegnus. Јеросима, f, frauenname, пошер КеJenoemua, f. Tannenholz, liguum abie

miuae. gnum.

Јерусалим, m. 3erufalem, Jerusalem. Јељен, т. (у Ерц.) vide jелен.

Јерусалімац, мца, m, vide БожогроJeмaц, мца. m. Der Bürge, sponsor.

бац. Јеменија *, f. марама, шамија, еіnе Јерусалимски (Јерусалімскії), ка, но, Art Kopftuch , vittae genus.

von Jerusalem, Jerusalemiticus. Jèmenuje *, f. pl. die Pantoffeln, sanda- Jecen, f. der Herbst, auctumuus. lia, soleae.

Јесенас, I diesen Herbst , hoc aucЈеменлије, f. pl. vide jeмeније. Jecenacke, ) tumno, dem Sprichwurte: Јемин*, м. vіdе заклепва :

шIIю ке бипін јесенас, нек буде „Јер сам Богу јемин учинно,

Benepac, liegt folgende Anekdote zum „Да п'у оца више просиш не ку- Grunde : der Emin, magistratus tur- А. Калуђере, да ме оженимо.

Б. Кад, са истину? Јемінлук *, m. Bas Nomintfum, dignitas А. Јесенас. et munus emini.

Б. Ва испину, што ће бити јесен Јеминов, ва, во, des Emins, emini.

. нас, нек буде вечерас. Јеминовац , вца, m. einer von Be8 ©min Jeсeнaшњіі, ња, ње, роп бiejem pers. Leuten, bomo emini.

fte, hujuѕ аuсtumui. Јемижки , ta, кo, mins, eminorum. Јесеннписе, нисе, Ү. r. impf. 8una Јмужа, f. vide joмужа.

Herbfte gehen, herbsten, auctumnus apЈЕмужан, жна , но, vidе јом ужан. propinquat. Јемчење, д. Ва Зеrbürgeit, idejussio, Јесенскіі, на, кo, bеrtitlid, auctumsponsio,

Јесењи, ња, ње,

nalis. Јемчити, им, v. impf. Fue Burgfфaft Jeсти, једем (говорисе и јем), v. impf. auffordern, vador.

essen, edo. емчишнсе, имсе, т. г. impf it реr. Јестива, п. p. bie Opeifen, cibi. bürgen, spondere.

Јестисе, једемсе, у. r. impf. 1) ер бас Jнђа“, f.

1 die Frau, die mit den feyn, comedi. Не једесе месо од Јенђибула * , f. Cmаtеn um die Braut сваке пинце, 2) јф абgrammeit, ma

geht, damit diese auf dem Wege nicht alein unter Cen Rannеrn fey, comes Jётрва, г. Беверова жена, діе ефd. Duptae :

gerin, leviri uxor. „Свале једнаке, јенђе девојке — Jёпрвин, на, но, бес ефwigerin, Јењачари, m. pi. Бie genitjarent,

uxoris leviri. praetoriani (Turcarum).

Јемрвица, f. dim. p. јетрга. „Исјекоше Турке јењичаре,

Jedilmuja, f. Frauenname, nomen feЈењнчаре цареве синове

minae (Euphemia): Јењичарскії, на, ко, 1) Sanitf аrеп, „Кад то зачу з'jепа Јефимија

praetorianorum, adv. wie Janitscha: Jégmo, m. vide Jeeno (mit allen 26. ren, more praetorianorum,

Teitungen) Jenno, m, vidе Јефто.

Јеца, f. (по Сријему, по Бачкој и по Jep, 1 1) warum, cur? 2) denn, weil, Hah.) ein Frauenname, zonneu femiJepa, s enim. Јергован,

m. spanischer Holunder, sy. Jeyân, m. eine Art Schweinc (das Gea ringa vulgaris Linn.

gentheil poin мангулица), дie langја из Јеребица, Т. as Reppbubn, perdix. fett zu machen sind, aber auch Mangel Јерс бичі, чја, чје , Reppbubn= , per

ertragen können, porci genus. Јецање, п. ба3 СФluen, singultus.

Јецалпи, ам, у. impf. (Фифjen, sinJeremias , Jeremias.

gultio. Jipnua, 1. Frauenname, nomen feminae Jejam, yna, m. die Gerste, hordeum. (Eэтот).

Jéчање, п. раз раlеnt, sоnitus. 2) да Jepune, n. Art Meblmub, pultis ge- 21 etben, gemitus.

Jeyam, YIM, v. impí. 1) hallen, sonu. m. Maiinsname , nomen viri. 2) cichzen, ingemo. Арменин, m. per 2irmenier, A-Denius. Jeчрма, f. vіdе kечерма. ерлінка, 1, pie Fleтeдiecili, Araҫдіа. Јечерица, f. d, p. језерца.

ceror.

рае.

Јер-мија,

dicis et perdicum Јеремије, m. )

р.

nus, cf. сатрица.

[ocr errors]

Јечмача, f. п. і. крушка , eine art J5мгужан, жна, но, pon frif gemeIEBirn, pyri genus.

ter Milch, de lacte recenti. Јечмен, на, но, н. п. њеб, слама, Јорган*, m. eine 2rt Bettvete, bie ges Gerstens, hordeaceus.

wöhnliche deutsche Bettdede , straguli Jèrmeniya, f. da6 Gerstenbrot, panis gedus. hordeaceus.

Јорганлук*, т. лице од јоргана, сае Јечмењача, f. vіdе jечмача.

obere Blatt der Betideđe i straguli Јечмітак, чка, т. vіdе јачмен.

pars media et princeps. Јечмиште, п. Ort, auf peт einmal Joргaнчић, m. dim. p. јоргән.

Gerste gebaut worden, locus, ubi hor- Jopri Bây, m. vide jeproban. deum fuit insitum.

, m. stolzes Gepränge, fastus : Јерек*, m. vіdе jело.

„Од њинова великог јордама *Jéwa, f. Frauenname, nomen feminae. Јордамипи, им, v. impf. stolzitten, Jeшa , m. (Рес, и Срем.) vide Jeшо. superbio. Jeuo, m. (Ерц.) hyp. p. Јеврем ипд . Јордамљeњe, n, Das etolgiere, supetЈевто.

bia fastus, Jóba, f. die Erle, alnus.

Јордаміција *, m. Bet etolje, etolgit: Јова, m. (Рес. и Срем.) vidе Јово. tende , superbiens. Јова, f. у Србији значи јова шпо у Јордан, m, Der Slup goran, dumen Сријему биланга, п. ј. кљусе које

Jordau. се нађе у селу (или у пољу) без Јвца, m. (у Сријему, у Бачл. кy Бая.) газдe, vide битанга 2.

vide Joyo. Јован , m. Sobann, Johannes.

Јоцо, m. (Ерц.) hyp. 6. Јован, Јована , f. Sopanna, Johanna,

Jom (joum, jo núme), noch, etiam, adhuc. Јованка, f. vіdе Јована.

Јошаница, f. 1) намастир у Србији Јованчић, m. dim, p. Јован.

(близу Јагодине). 2) ријека. Јовањ дан, ња днe, m. ein Seft еt. So= Јошік, m. ein @renpaio : &rlenbuft,

hannis des Täufer, den 7. Jäner, alnetum. He ke ли и у нашем јоши

dies festus S. Joannis Baptistae. ку дренова бапінна нарасти, Јовањски , кa, кo, н.- п. мраз, зокап? Jộuije , n. (coll.) ein Erlenbuid, aloi.

nis - Kälte, frigus quod solet incidere Jouirâk, m. ein Ort, wo junge Erlen circa diem festum S. Joannis.

Tehen, alnetum.
ЈовањШmas, m. човек, који слави Јо-

Bak dan, ciner, der den heil. Johann Joume,
Joannis. .

Јуса, f. (у Славонији пy Pватској, Јовица, m. dim. p. Јово.

бie Cuppe, jus. cf, чорба. Jóbka, f. Frauenname , nomen feminae. Jyr, m. der Südmind, auster , notus. Jobsâk, m. der Erlenwald, alnetum. Југов, ва , во, н. п. снијег, бев сид» Joo, m. (Ерц.) hyp. 9. Јован.

austri. Јовов, ва, вo, erle, aineus.

Југовина, f. DaB Birocco : Better, Ibaua Јововина, f. дав &rlcatoli, lіgnum al- wetter, tempestas solveus nirem et

glaciem. Јогунасп, па, то, eigenjinnia, part. Јужан, жна, но, (н. п. вријеме) vide пätig, pervісах. •ef. твердоглав.

југов. Jöryhkija, f. der Starrkopf, pertinax. Јужење, р. Вав €infalen бев 36auptt. Јогунлук *, m. Bеr ѕіgеnjinat, perti- ters, solutio nivium, glaciei. nacia.

Јужитисе, жисе, т. г. impf. н. п. ври. Joj! 1) vide jaoj. 2) ihr , illi (feminae) : jeme, es thaut auf, solvitur nix' et кажи јој.

glacies. Јок*, vidе није.

Јужнії, на, но , 35 au, venti australis. Јока, f. hyp. p. Јована.

Jyj! vide jaoj. Јокица, m. dim, p. Јоко.

Јула, f. (по Сријему, по Бачк. и Јокица, f. dim. p. Јока.

Бан.), ЗuTфеn, Juliola. Joкo, m. hyp. 9. Јован.

Јулар, m, vide улар. Јоксим, m. XannBname, nomen viri. Јулијана, f. (по Сријему, по Бачк. и Јокпур, ударио јоктур у кесу, піфів по Бан), Зuliana, Juliana, ба! nihil est! vidе нема.

Јулка, f. (по сријему, по Бачк. по Joлдatu“, т. vіdе друг.

ban.) Julchen, Juliola. Joumaba*, f. Urt Reisepfanne, vasis genus. Jyuân, 1: (coll.) iunge Dohren oder Süße, Joмужа, f. млнјеко не варено, frijФ juvenci aut juvencae. gemelkte Milch, lac recens.

Јунаһ, щ. реt Befo, heros.

Јошт,

vide jou.

.

minds,

neum.

1

по 3

занспа.

Јунаков, ва, во, бев Selben, herois: Јучерањй, ња, ње,
Јунакова мајка најприје заплаче. Јучерашњи, ња, ње, је

geftrig, hesternus Јунац, нца, m. Bеr junge Sф в, ©tier,, juvencus. Јуначење, р. Вав Харfertbun, virtutis

К. ostentatio.

, p. Jyhávamuce, umce , * v. t. impf. Fich als K,

131, ad: к мени, к вама (ауф Held stellen, virtutem ostento.

Ka, ibов мени, вама) : Јуначкі, кa, кo, 1) belbenmapis, he- „Како пале сину књигу пише, гоicus. 2) adv. peroift, heroice.

„Те је шаље ка Крушевцу граду JyHawmBO, n. das Seldenthum, der Bea „Ти отиди ка Вргорцу граду roitmus, vitas.

Кабале*, f, pl. (у Сријему и у Бачк. по Јуне, нелта, п. cin junger Офв обеr Жи, Bapowima) die Cabalen, Ränte, doli.

judges Rind, juveacus, aut jurenca. Кабаница (и кабаница) *, f. Der Xantel, Jinekî, ka, ke, vom jyre, juvenci aut pallium. juvencae.

Кабао, бла, m. Der ajfereimer (8ӣs Јуница , f. - Die junge Sub, juvenca. bel?), aqualis, urna. Јуничнца, f. dim. p. јуница.

Kabach, ma, mo, von großem Umfang, Јунчик, m. dim. v. јунац.

late patens : није тешко, али је кадрве, alerting, opino, cf. јамачно. басшо.

Kanap, m. 1) der Süfner , opifex urna. урење, п. vide Керање.

narius. 2) планина у Србији. Јурити, им, vide Керапи.

Кабларев , ва , во, Jypím *, m. der Stuem, impetus. Кабларов, ва , во,

des Küfners, urnarii. puwa,'m. Mannsname , nomen viri. Кабларски, кa, кo, 2) See kujner, urМурашање, п. Вав etürmen, oppugnatio. nariorum. 2) adv. wie ein ka6nap, moЈуришади, ам, т. impf. ftürmeti, im- re urnarii. . pugno.

Каблина, f. 1) augm. p. кабао. 2) im Јуришипи, им, т. pf. ftürmen, impe- Mühlbau eine Einsatröhre, tubus ima tum facio.

missus canali. Брош, ш. vіdе Урош.

Каблић, m. dim. . кабао, бав $imer. Душарце, p. dim. p. јутро.

chen, urgula. Јутрења, f. Die Zeiie, sacra matutina Каблица , f. eine 21rt кабаo für mil), antelucana).

Käse, vasis genus lacti aut caseo adser. Jy'mpo, n. 1) der Morgen, mane. 2) der vando.

Morgen, das Juchart, jugerum. Кабличица, f. dim. . каблица. Jympoknek, m. (in einem muthwiligen Kàoa*, 1) der Kaffee, coflea. 2) das Kafo Smerz, als Arzney angerathen),

der fehaus, taberna coffearia : Menidenkoth, stercus. q. d. der Mors „Одшепташе у каву велику, genhod.

„Па сједоше по кави великој А. Боли ме зуб.

Kabaa, m. eine Art weiblichen Dberkleids, Б. Мешни мало јутроллека.

tunicae muliebris genus. А. ШІmа jе по јутроклек ?

Kaban *, m. eine Art kurzer (ftugenarti. не знаш шћа је јутроклек ? ger) Flinte, slintae genus. ympöcke,} heute früh, hodie mane.

Кавана *, f. vіdе кава 2. .

Кавга f. der Zant, rixa. cf. ceaħa. утрошњй, ња, њe, von Dіfem Tors кавгација *, m. Der @tantеr, rixator : gen, hujus

„У пилу су тешке пијанице, трошњица, f. Bajfer pon jeute früh, „А у кавзін љуле кавгације aqua hausta hoc mane :

Kabe3 *, m, der Käfig, cavea.
А моја би мајка јутрошњицу пила- Кав ні, на , но, Raffееѕ, cofeae inser-
Jjøka, f. 1) der ausgewalete Leig, mas- serviens (z. B. Löffel, Schale).

sa farinacea distenta. 2) eine nudelartis Kabèuuja m. der Kaffeesieder, caupo
ge Paste, die auch über den Winter aufs coflearius.
bewabet mеrbеn tann, maccheroni (?) Кавецијин, на, но, бев Жаfееlеvers,

thermopolae.
Кавец јница , f. Die Raffeejteberin, ther-

mopolae uxor.

Какжење, п. Зав Заnten, rixаtiо. dyapan dâu ,' den Tag vorher, pridic Kấxumuce, umce, v. t. imp. 110 zanı

K

Б. Зар

Јупрос,

mane,

pastillorum genus. Jyuê, gestern, heri.

}

Jyp xide jyue. лучера,

ejus diei. .

ken, rixari.

х

[ocr errors]

поц.

391
Кад
Каз

кад, m. Тав хавфermere, sufimentum. Казивати, зујем, т. impf. fagen, dico. KaA | 1) wann, quando ? 2) da, quando. Kasimûg, m. Mannoname, nomen viri

. Када) 3) 3eit, Ruffe, Ba man etwaв Казимира, f. Seauenname, pomen fatbun tann : не мам кад.

minae. Када, f. 1) hyp. 5. ќадуна. 2) pie 28ants Казук *, m, vidе колац. ne, labrum, lacus, vannus.

Кангција m. der Fährmann, Schiffer, Kaдaгoд, (Рес. и Срем.)vide кaдгођ. Кайк , m. ein Rap, etwa 10 Reute faf:

portitor. кaдaгok, (Ерц.) Кадар *, дра, po, fähis, im Gtance,

fens, scapha, vide чун. . potis.

Канікчија *, m. vіdе нагIија. Кадашњй, ња, ње, вои Фанип, ооп Кайл * (горове и кано), ла, лo, il: welcher Zeit ber, ex quo.

frieden, bereit, paratus, conteutus, d. Кадгод.(Рес. и Срем.) 2) тапn immer,

рад: Кадгођ, (Брц.) quandocumque. Томе Раде врло hаил био --

2) irgendwann, dann und wann, ali. Кайца f. ein Kopfschmuck von Müns quando.

zen, ornatus capitis numarius. cf. miapкаде, vidе кад. Кадива *, *. 1) беr еаmmеt, Camt, Каиш *, м. 2) Ser Riemen, lorum. 2) вia

panni bombycini genus. 2) (кадивица) Bret zum Schiffbau, tabula. die Sammeiblume, tagetes Linn. cf. Kaimake, n. das Riemenschneiden, Bre: кадина.

terschneiden, dissectio in lora, tabulas. Кадивица, f. dim. cf. кадива 2. Кайшали, ам, т. impf. резали на данКадија *, m. Ber Rabi (XiФter), judex. ше, н. п. сланину, і Xiemen, Brf= Кадијин, на, но, бев Жаді, judicis. ter schneiden , disseco in lora, tabulas. Кадијница, f. кадијна жена, бев Жамі Каишић, m. dim. 9. кайти. Frau.

Кайшлије *, m. p. п. і опанци,

Art Кадпјнски, кa, кo, 2) Ser Rasi, judi- Dpanten, hypodematis genus.

cum. 2) adv. richterlich, judicum more. Kajate, n. 1) das Rächen, ultio. :) das Кадилук *, m. Der Beritsbeзirt, @e. Bereuen, poenitentia.

richtssprengel, dioecesis judicialis. Kajáca *, 1). der Gurtriemen, lorum cinКадінац, нца, m. See @eriфispieder, guli equarii

. 2) der Säbelriemen, lo. lictor, viator.

rum acinacis : Кадионица, f. Die Räuфerpfаппе, дав „Трипупа је опасао пасом, Rauchfaß, turibulum.

А четвртом од сабље кајасом — Кадина, f. vіdе кадива.

Кајали, јем, у. impf. кога, кафеn, ulКадити , им, т. impf. räumern, famigo.

ciscor. Кадифа, г. (по варошима) vide кaдива. Кајалисе, јемсе, т. г. impf. bercue, Кадіфлија, f. п. ј. капа, аrt Cammta poenitet.

müke, mitrae genus, cf. кићенка : Кајгана *, f. eine 24rt Sperfpeife, fercu„На глави им кале кадифлије - lum oporum (?). кадно , vidе кад.

Кајда *, f. Die RufiPhote, modas musi

cus. Од пе најде не ма вајде.

Кајмак m. ride скоруп. Кадуна *, f. Die Dame, matrona. Kajcep (Kajcap) *, m. Xatmesinleder, coКадунин, на, но, беr Dame, matropae. rium coccineum. кадуница, . dim. . кадуна.

Кајсерли (кајсарлн)*, adj. indecl. ура Кадунцика*, f vіdе надуница.

Karmesinleder, coccineus. Kakuným; m. der Zeigefinger, digitus Kajcuja *, f. 1) die Aprikose, prunus arme jndex. .

niaca Linn. 2) die Früchte davon, pruKa3a3 *, m. der Pojamentirer, Bortens num armeniacum, praecoquum. wirker, limbolarius.

Кака, f. Cat (in реr ѕinсеriprафе), slerKazan*, der Kessel zum Eranntweinbrens nen, ahenum :

: наградно казан; пече Какав, ква, во, тав für ein, qualis ; казан; ајдемо на казан.

какав такав, бо wie er ijt, prout est, Казанија, f. vіdе испек.

talis qualis. Казанскі , кa, кo, н. п. капак, 3ит Какавгод, квагод, вогод,

Branntweinkessel gehörig, ahenarius. (Рес. и Срем.) Казанција *, p. Bеr keffelf) tей, Жер: Какавг'$, квагођ, водођ , quаlіѕсирі» Ter, abenarius.

(Ерц.) Казанчић, m. dim. p. казан.

Кані пін, им, т. іmрt. tate, казати, кажем, v. pf. fagen, dico, Какнути, нем, т. pr. taten, caco Kalifarbe, 1. das Sagen, dictio.

А. Қало је?

[ocr errors]
[ocr errors]

каднонада, } vіdе капкад.

cus.

was immer

[ocr errors]

que.

caco.

/

, ) }

вањао.

m. vide

[ocr errors]

Кал
Каль

24 5. Какни па лазни (па Кеш виђени ber Mönch, monachulus : oke kane како је).

Бога ми!
Како, 2) wie, ut ? како му драго, wie „Не шће кале зеља брати

immer, utcumque; Kako mako, so wie Kanem *, m. 2) die Rohrfeder, calamus.
es ist, prout. 2) wie, sobald, ut primum. 2) vide мoсур. 3) vidе калам.
3) seit, seitdem, ex quo.

Каленија, f. (особишто доље преко Каков, ва, во, уіdе какав.

Mopace) eine irdene Schüssel, "lanx Какoгoд, (Рес. и Срем.) wie immer, , fictilis. Какого), (Ерц.)

utcumque. Kannua, f. 1) die Rheinweide, ligustrum Каконо, м. ј. како.

vulgare Linn. 2) Frauenname , nomen Какопање, в. дав ®ағfen, clаngor. femiрае. . Какопати, коћем, Ү. impf. gaffcn, Калипи, им, v. impf. н. п. гвожђе, clango.

kühlert, refrigero (ferrum). Талабалук *, m. vіdе мложна. Kaлoпep, m. Die Softwurs, balsamita Karabakébe, n. das Kalfatern, refectio,

vulgaris Linn. densatio zavis. .

калп°*

falsch, unecht, falsus. cf. he. Калавашиши, им, y. impf. . і лау, Falfatern, reficio, denso.

Калпагија *, m. vіdе калпакчија. Kataspe, f. pl. eine Art kurzer şofen, Kaanak *, m. die Müße, galerus (wie die cf. пеленгаffе.

Pel müße der Ungern). Калај косипер.

Калпакчија *, м. беr оn üsenmaфet, gaКалајисање, в. дав 23erginnen , inductio lerarius. stanni.

Калпачић, m. dim. 6. калпак. Жалајисати, ишем, v. impf. ч. pf. et. Калуђер, ш. беr 27 фиб, monachus. zinnen, stanno induco.

Калуђерак, рка, m. hyp. 2. калуђер. Калајлија *, f. ein 8 innеrnеt geler, Калуђерење; . даѕ ѕіn фnten, imorbis standeus

monachatio, consecratio monachi Калајни , на, но, зіnnеrn, ѕtаnnеus. Калуђерилиш, им, v. impf. cinničnen, Karajžnja *, m. a) der Verzinner, qui consecro monachum.

obducit stanno. 2) der Huusirer, insti. Kaaykepkmuce, iMçe, v. r. impf. Mönch tor.

iperden, consecror monachus. Karam*, m. das Propfreis, surculus. cf. Kaayhepnija, f. die Nonne, monialis.

.

Калуђеричин, на , но, беr ionne, moКаламипи, им, y. impf. propfen, in- nialis.

Калуђеров, ва , во, бев Жаlugier, moКаламљење, п. баѕ propfen, inѕitiо. дасhі. Жалауженье, п. Зав egweifen, mon- Калуђерски , кa, кo, 2) monhif, mo. stratio viae.

nasticus. 2) adv. mönduisd, monastice. Жалауз*, т. 1) Оer Begveifer, dux viae.: Калуђерство (калуђерство), p. дав 2) der Unterhändler des Soweinhänds Mönchthum, res monastica. lers, procurator suum.

Калуђерче, чела, . Вав 27 јnlein, Калаузилии, им, v. impf. Ben Beg meia monachiscus. fen, monstro yiam.

Калуђершпина, f. angm. p. калуђер. Калаушпина, f. Dав @elo, pie Belobя Калуп*, ш. 1) сав Хорец, бie sоrm, пипа für деп калауз, peculiae debitae forma. 2) калуп дувана , cin Pad

Rauchtabak, fasciculus nicotianae. калац, лца , m. Зав junge @ras, herba Калулиши; им, v. impf. н. п. дуван,

rесеns: пустино коња на калац; un den Rauchtabak pressen. im Scherze von den Türken, wenn sie Kaayndêne, 1. das Pressen des Rauch. im teglige jino, пуспіно гузиццу на

tobaks. Калац.

Калчине * f. р. од сукна као велике Karaw, m. der Taugenichts, lump, ho. чарапе, што се носе у чи змама (у mo nihili.

Србији и у Босни), eine 21rt tudу eler Kanamumypa, f. ein Schimpfwort vom Strümpfe (itoliániích?), tibialium genus. Hunde, convicium in canem. .

Каља, f. eine 2rt eрeife, cihi genus. Kanapma *, f. die Heerstrasse, gepflasters Kabae, ba, Bo, mit Koth beichmußt, te Štrasse , via strata,

coeno inquinatus. Калдрми, пм , v. impf. plajteen, mu- Каљање , в. дав Беfueln mit foth, insterno.

quinatio coeni. Калдрмьење, - сав рrоftеrn, muni- Каљащи, ам, т. impf. mit Koth bef= tio viae.

deln, coeno iaquino Kâae, m. von ) lies m. (autrauli, poи калуђер) lic. Käљење , p. pat kuhlen, refrigeratio.

Калем.

Sего.

28 калауз.

nio,

« PreviousContinue »