Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

canon :

1)

Kabyma, f. die lache, Pfüße, palus. Кандил , m. (сп.) vide кандило: Каљужање, в. дав 23ilsen bеr ефweine „Злапан кандил од дванаест ока —

in der Sache, volutatio suum in palude. Kahqua0, . die Hängelampe (vor der Каљ ужансе, амce, v. r. impf. fib in Mutter Gottes), Lucerna (lampas) pender Pjuße wälzen, volutor in palude.

silis. Kapun, in. die Galione , navis

genus: Каниписе, имсе, т. г. impf. fit, ana „Усапише два камуна златна

fdjifen, paro me : канио сам се да Kamapa, f. vide romiaa.

пи дођем. Камалга *, дie Зі:nfe, Snterefe, fenus : Канков, m. (у Сријему, у Бачк. ну дао новте на камапу. *

Lan) der Tripper, gonorrhoea. Kayah, w. der Stein, tapis.

Кано (каоно ?), mie, ut, quemadmodn. камен, на, но, teinern, apidеnѕ. Кановції, m. pi. (може се једноме рећи Kamihấp, m. der Steinmet, lapicida. икановац). По неким селима у Камінню, па, mo, fteinig, petrosus. Бијоградској нанји имају људи обиКаменипінсе, имce, v. г. impf. beritei= чај те говоре голово уза сваку ри. •rn, supefio, saxeus fio.

јеч каном,

каном баmо. На Каменица, f. један камен, ein einef= Врачару 1804 године прозвали су и mir Sriin, laris, saxum.

(Бијограђани и други бећари којеКаменица, f. ако се зову млoгa ce- - какви ) запо кановцима и'по

ла, као н. п. Каменица у Сријему, смијевали су им се појешта, и поу Јадру, укључу (код Кладова, ђе лико пута мало се нијесу из пушаданас не ма ниједнога Србљина, не- ка тукли зато. го Власи).

каном, cf. кановци. Камінчић, m. dim. Bas eteinфеn, la- Канон, m. (см.) Ranon (Wirenitte),

pillus. Kavethâk, m. ein Ort, wo viel Felsen „Те Србиње јунак причешћује liegent, locus saxosus.

Без канона и без испов'jеди – Kareine, n. (coll.) das Gestein, saxa. Kahra, f. Art Waffergefässes mit Handha. кнењење, п. Вав 23erteiner, stupor. be, hydriae genus (e Germania adlatum). Камзе, г. pi. у ножа оно bе се држи Кантар*, шv pie Bage, libra. Канппар

PyKOM, das Messerbeft, manubrium кадија (мјера вјера ), Pie Bage fo cultri.

es entscheiden. камі, (понајвише у Ерц.) tіdе камен: Каншарина, f. 1) Зав 28agegel, pecuками пін у срце.

- nia pro pendendo. 2) augr.. p. канптар. кам. А., f. сав karel, camelus (xiunios). Канпарскат, на, ко, н. ін. кука, јаје, Kaminaeka, t. die Mönchskappe , cucul. Wage-, librae. los monachi.

Кантарција *, m. See 28agemeijter, zyКамчак, чка, т. vіdе каменчић.

gostates. Камиш', m. Das pfeiferobr, tubulus Кантарџијин, на, но, бев 23agemeis tistulae. cf. чтбук.

zygostatae, Калитовина , f. "per еlingфаит, vi- Канура, f. ein eteen (Bund) Baumwolo , Г.

lengarn, fasciculus filorum gossypinoKamkálhe, n. das Vorjammern, lamen

Кан уми, нем, т. pf. tropfen, decidit камками, ам, v. impf. Fоriаmmеrn, la- stilla. nieutor.

Канчело, p. cin Ctren (Bunb) Зmira , Камо? pp — bin? quorsum? камо се filorum tortorum. пн? камо он? кам» новци ?

Канца*, f. .) бie ®rale (6ee 21Mer8), unKamınja *, f. die Karbausche, die Knute, guis. 2) der Haken, harpago (auf Schifo

der Tandschu, scutica, flagellum. fen), cf, чавља. Камц јатье , n. Bаѕ peitfen, lagellatio. Канција*, f. vіdе камција. Камі і зали, ам, v. impf. peitfфен, Па- Канц јање, п. vіdе камшијање. gello .

Канцијаті, ам, vidе камцијати. Канаке бета, п. vide канапе. Кањрисање , п. ба8 23orfingen, praeKanade *, Bema, n. der Flaschenkeller,

Siaidenforb, sporta ampullaria. Кањәрпсати, ришем, v. impf. (по на. Kahân, m. der (Hanfo) faden, Spagat, fu- мастирима, особио у Србији) vors

a culus cinna !inus. cf. древа, врвца. singen, praecino (vom Nodijen, der in Канапе (кaнate) *, пета, р. беr Cofa,. Büderarmen Kirchen Den Dctoich u. A. 2.5 Staпaрee, lectus.

von einer Seite der Sänger auf die ans Кан ат, т.

dere überträgt, und zugleich den Särs ђе паде горыії канаш тркве - gern vorsingt).

fter,

rim.

fat o.

[ocr errors]

centus.

davia :

nus.

291
Kao
Кар

Кар

398 Kao, tie, quemadmodum.

Карабе, f. pl. vіdе карабље. Као, кала, m. vіdе блато, глиб.

Карабице, f. pl. dim. p. карабе. Каон, нa, нo, vide Каљав.

Карабље, f. pl. 1) eite 21st pіrtenflute, Kaono, wie, sicut.

fistulae genus. 2) на гадьима, ба Kận, f. der Tropfen, stilla.

Flötenstück am Dudelsad, fistula utriKana, f. die Kappe, Müße, cappa (?), culi. cucullus.

Карабљице, f. pl. dim. 6. карабље. Капак *, пка, m. vіdе заклопац. Карабогданска , f. Die Rolsau, MolКапамација*, m. Bеr Дефептaфet, opifex stragulorum.

„Дмитар узе земљу Каравлатику, Капање, п. бав Хröpfeln, stillаtiо. „Каравлaшку и Карабогданску Капара, f. (ital. caparra), дав 2Ingelo, Каравида, f. Seauennae , Domen fearrha.

minae. Капарисати, ришем, v. pf. pеrаngеt. Карав іље, n. Die Zette, dianthus caroDen, arrha firmo,

phyllus Linn. Капами, пљем, v. impf. tröpfeln, stillo. Kaрaвлa*, влаа, m. See 23аlафе аив See Капетан, m. per pauptmann, Sel. Walader, Valachus proprie e terra hauptmann, tribunus, dux.

Valachiae. . Капетанија, f. Das Somnianco, impe- Kaрaвлатња , f. Die 98alabin, mulier va

rium илд manus : изгубио капетани- lacha. ју; дошао с капетанијом.

Каравлaшкa, f. Die 943 afафер, yalachia. Kaliеланица, f. дie Seau бев Xerobaupt. Kaрaвлaшки, кa, кo, 2) mаlафіі, уа • manns, uxor ducis.

Jachus. 2) adv. walachild), valachice. Калешаничин, нa, нo, Ser капетани- Каракоса, f. Die Єфраrshaarige, puelца , uxoris belli ducis.

la nigris capillis, cf. црнокоса. Каретанов, ва, во, des Feldhaupts Kapamahka, f. eine Art Birn, piri gemanns,

ducis. Капетановац, вца, m. ciner von Se8 Каран, m. Rannname, nomen viri.

Hauptmanns Leuten, homo ducis. Карановац, вца, (или Карановци pl.), Капетански, кa, кo, 1) н. п. плата,

m. etасt in Cerbien (на десном бри. Feldhauptmanns: Sold, ducis und du- јегу Мораве, према упшоку Ибра у cum. 2) adv. wie ein Feldhauptmann, Мораву). more ducis aut ducum.

Карановачкі, кa, кo, bon Карановац. Капеntанство, п, бie Setbhauptmann., Ќарановчанин (Каранёвчанин), јфаft, imperium.

човек из Карановца. Капешина, f. augm. p. капа.

Каранфил*, m. vіdе каравиље. Капија *, f. Bas Shoe, porta. cf. врата. Карање, р. Сав 28fbeltein, objurgation Kánuk, m. der Theil des Kopfs, den die Kapamu, am, v. impf. aueschelten, ob

(turtif de Feb-) Müße bedect, pars ca- jurgo. pitis, cui insidet mitra.

Каратисе, амce, v, г. impf. einancer Капица, f. dim. p. капа.

(chelten, objnegare se invicem. Kanunuja *, m. der Thorwächter, janitor. Kapayaa *, f. der Wachthurm, specula, Катицны *, m. dim. 9. капија.

turris excubitoria. Kariáp, m. der Korporal, decurio. Kapaw, m. eine Art Fisc, piscis genus. Катларија, f. vie Worporalfaft, impe. Карашчић, m. dim. p. караш. rium und manus decirionis.

Карван*, т. дie karamane, commeaКалларов, ва, во, бев Яorporate, de- tus, comitatus. curionis.

Кареm* m. pie Strаfе beim прстенКапларовица, f. Bie korporalin, uxor Spiel, mulcta (pocna) in ludo annuli. decurionis.

Карелили, им, v. impf, int прстенKaллaрчић, m. dim. P. hаплар.

Spiel strafen, multo in ludo annuli. Капља, f. vіdе кап.

Карећење, п. дав Ctrafen im прстен. Капљица, f. dim. Pаѕ kröpfen, stil- Spiel, maltatio in ludo annuli. lula.

Карика, f. Der Reif, Rina, Ser дав Капурина, f. vіdе капелина.

Robr der Flinte an den Schaft befestigt, Kanym, n. der Kaput (öfterr.), Kapot, orbis. cf. павпia, genus togae.

Карлiкача, f. vіdе кариклија. Калца, f. dim. у. кат.

Kapiikanja, f. eine Art runde Müße der Hera Kap, m. 1) das Uusídelten, increpatio: Regowiner , galerus hercegovinensium.

Бар је Божји дар, али је мука кад Карли*, adi. indecl. betün mert, ѕоllісі-
бију па не даду плакаши. 2) * vide tus, vide брижан.
6pura, Sorge, cura,

Карлица, f. cine 2rt Xeogfфӣfel, alreus.

Slia.

Карличкцa, dim. p. карлица.

Касно, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)vid. Карловац, вца, m, Warltat, Carlo- доцкан. stadium, cf. Карловци.

Каспірола, f. Die Cafferole (8aftrole) Карловачкі, ка, но, 1) $arTomiser, sartago manubriata.

Carlovicensis. 2) Karlstädter, Carlosta. Kam*, m. 1) das Stockwerk, contignadiensis. .

tio : кућа на два калга. cf. бој, паКарловкиња, f. ) &arlowikerin, Carlo- Bah. 2) eine Reihe Schnüre am Kleide: vicensis mulier:

удри при ката гајпіана, А што су ми Карловкиње

Kámana*, m. der Husar , miles eques. беле румене

Капанац, нца, m.i) ба8 Лnhängeflов. 2) die Karlstådterin, Carlostadiensis (franj.le cadenas) reseda sera apposita mulier.

2) das Gelb-Praut, luteola Linn. Карловци, ваца, м. р. 1) Xarlomit Капанскій, кa, кo, 1) bufarija, , equе.

(и дітien), Carlovicium. 2) (горњи) stris 2) adv. husarisch , more equitis. vide Карловац.

Капарка *, f. Bеr Xatbaum, malus. Карловчанин, т. 1) Sarlowiger, homo Капил*, . vide

крвник. Carlovicensis. 2) Karlstädter, Carlo- Kamkan, dann und wann, subinde. stadiensis.

Калран*, ш, деr fіеnеup, fulіgo pinea, Kapma, f. die Spielkarte, 'charta lu- Kamupahija, f. das Gefäß für die Wagens

schmiere, vas in quo axungia asservatur, кірпіање, р. das startenspiel, lusns Kafiynak, hka, m. das Knabenkraut, chartarom.

orchis satyrium. Kapmâp, m. der Kartenspieler, lusor Kayk, m. 1) der laut des Truthahng chartarius. .

galli indici 'sonus. 2) * vide yanma. Картара, г. pie SartenauffФlägerin, Каўкање, п. Bas creen Set Crut» vetuli e chartis lusoriis vaticinaus.

berine , vox gallinae indicae. каратисе, амce, v. г. impf. $arten Kay капи, учем, v. impf, 15en gaut peo spielen, ludo chartis.

Каўкнути, нем, v. pr. X Truthаbi18 Карпаш, м. vіdе картар.

von sich geben, edo sonum galli ina Карпун, m. (у Сријему, у Бачкој и

dici, y bab.) der Baumwollenzeug , (Cattun, Kay'pau*, m. der Ungläubige, increduluse öiterr. gemein : Karton) textum xyli- Kaypma*, f. vide Apo6.

Каурска, . Das gаn реr unqläubigen, Kapyile, f. pl. (1. 3tal. carozza) der Terra incredulorum (Ungern die Stutsche, rheda.

Dentschland). Һаручице , f. pl. din. p. каруце. Каурск it, ка", ко1) ung liubift , inКаручні, на, но, н. п. коњ, Жutfф • credulorum. 2) adv. nach Art der Uns rhedarius.

gläubigen, more incredulorum. Kâc, m. der Trab, gradus tolulilis. Кафа, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан. Касаба*, f. мала варошица , cint $le: по варошима) vide кава,

den, Marktfleđen, oppidulum, vicus. Kapana, f. vide kabaha. Kacano, in. Traber, gradieus tolutim. Кафпан*, m. Der Rajtan, tunicae sea касалов, ва, во, бев касало, 3. . togae genus, caftanus ?

KOA Kacanobe kyke, schickt man ies Kaya, f. die Kufe, Wanne, labrum. mand (in April), wenn man ihn durch Kaikābe, n. dus Tröpfein, (abfallen vergebliche Gänge foppen mil.

des Gewinns) beim Kleinhandel, luКасање, в. дав Зraben, gradus tоlu- celli adventus. tilis. .

Һацкали, ка, v. inpf. tripfcfn, lucellam Касапин *, m, vidе месар. Нови каса

yenit: Katјка пара. и под реп кољу.

Качамак, m. (у Банату говоре и Буља) Касапиши, им, v. impf. сјећи месо, der Kukuruzbren, Polenta von Maid, Fleisch ausbauen,

polenta e zea mais Linn. Касапљење, ц. рaв Sleifbauen, ars Качанів, т. lanii.

»y Клисури испод Качаніка Касапница, f. vіdе месарница.

„Оста Муса увр Качаника Касапскі, кa, кo,

vide

месарскн. Качар, in. der Fafbinder, vietor. Касапи, ам, v. imрt. traben, tolutin қачара, f. зграда е стоје каде, и incedo.

Hütte, wo die Fáifer mit Pflaumen Қаскање, p. dim. 2. касање.

stehen, tugurium ad labra. Касками, ам, т. dim. p. касапни. Karapes, Ba, Bo, Idee Fagbinders, vieКасници, им, (у Сријемуу Бачк. и у Качаров, ва, вo, jtoris, Бан.) vidе доцнити.

Качица, dim. 2. Каца.

num.

und

[ocr errors]

lapius sum.

.

[ocr errors]

чинило се као каша.

качні, на, но, н. п. обруч, зав г, Квашёње , . дав Refen, humeсtаtiо. Wanne: , labroium.

Квека, f. Das Wengefrey (bes jungen Качкање, о, бав Тlujjigtreten Bed Rоthев, Hafen), gemitus (lepusculi). conculcatio luti.

Квёкнутя, нем, v. pf. квек - frepet Качкан, ам, v. impf. Ben Soth 3er. (wie ein junger Hase) ingemisco ut maten, conculco lutum.

lepusculus. Kanua, f. .) деr Зrep (@flerr. Prein), pie Квечање, р. дas Bebfbrepen (бев јune

Всӣke, alica. 2) Тур. р. кашика. gen Hafen), gemitus lepusculi. "Каша, f. кад се шлого, врло рас- Қвечали, чим, у. impf. квек • fфереп,

кува , или се измијеша пако, да се gemo at lepusculus.
не зна шта је, беr Зrey, puls: на- Квоцање, п. рав @lutfen Ser (Blud.)

Henne, glocitio.
Kaimaruja *, f. der Striegel, strigilis, Квоцали, вочем, т. impf, gluten,
Кашаъ, шља, m. Bеr рut еn, tussis. gludsen, glocio.
Кашика*, f. Ber giffet, cochlear, ligula. Квочка, f. .) бie @ludbeтe, gallina
cf. ЖАица.

glociens. 2) bei dem Doppel - Rabosch Кашилук“, m. Bee Gtabt (an per Sliate) die Hälfte, die der Gläubiger behält , chalybs sclopi.

(die andre heißt nune: also Henne und фашичар, m. cin QifeImaфer, cochle- Hühnlein) pars major bacilli numeris

arius. у Србији највише цигани Вла- notati (pahoin dicti).
шки граде кашике (времена, ко- Квочетина, f. augm. 9. квочка.
рипа и карлице), и носе по селима, Кврга, f. Der Дивљифв, excrescens gib-
од куће до куће, ше продају и

ber.
дају за брашно.

Кврка, f. бав $nurren, stridor (der
Кашичара, f. п. і, воденица (поточа- Kaße).

ра), што јој коло споји усправо; а Коркнути , нем, v. pf. Enurren, im-
пера су у таковог кола као каши. murmuro (sicut felis).
ke, cine Bachmühle mit aufrechten Rä: Küprabe, n. das Snurren der Lage, mur-
dern, molae parvae genus.

muratio. .
Канчарев, ва , во , vidе кашичаров. Кврчали, чим, v. impf. Eneren, mur-
Кашичарка , f. (Влашка циганка) eine
Löffelmagerin, cohlearia.

Кеба, f. . (понајвише у Бачкој) cint Кашичаров, ва, во, бев &#fflers, co- kleines Taschenmesser, cultellus plicachlearii.

tilis. Потрже као кебу иза појаса. Кашичица, f. dim, бав gifelen, li- Кебица, f. dim. 2. кеба, gula.

Кевшање, бав Befsen Ber Sagъбипте, Кашкem, m. Das Gaquet, galcae ge- allatratio canis venatici.

Кевпіапии, вћем, v. impf, befs en mis „Код Кесара обрипиери бише

ein Spürhund, latro ut canis sagax. „И носише од злата кашкепie Кёкавац, вца, m. Bеr #roate (28intiКашљање, р. бас фuften, tussitio.

che), der kaj (statt wa) spricht, slavus Кашљапи, љем, т. impf. buіtеn, tussio, Croata , qui kaj dicit (pro uma). Кашљив, ва , Ben puften baben, Keњача, f. маслі шпио се ували на tussi laboraus.

главчини, или на осовинк, бie Bagen Каштар, пра , po., д. п. вино, бесь, ich miere, die zwischen der Achse und dec fauer, acerbus,

Nabe sichtbar wird, axungia apparens Kalumo, zuweilen, subinde.

ex parte utraque rolae.
Квака, f. vіdе нука.

Kenei, m. der Zwerg, nanus
KBâp, m. die Beschädigung, damnum.

що, маљеница, спiaрмaли.
Кваран, рна, но, реrѕоrbеn, corruptus. Kep, m. Der Spürkuno, canis, ѕаgах.
Кварење, о. Рав Зејфätigen, Berber. Кера, f. hyp.р. кер.
ben, corruptio.

Керица, f. dim. p. кера.
Аварии, . іmрt. verberten, corrumpo. Kёрка (Крка ?) f. намасшир у Далма-
Квас, т. 11) der Sauerteig, fer- цији.
KBácaq, cha, m. Jmentum.2)saure Mild Képob, ba, bo, des Spürhunds, saga-

womit man die frische räuert, fermen- cis canis.
tum.3) пиварски квасац, бie Sier» Керівљії, ља, ље, н. п. праг, Pet
hefen, fernientuin.

Spürhunde, cauum sagacium.
Квасили, им, y, impf. negen, hu- Repyшa, f. Die Spurpӣ ибina, capis sa-

mecto., Квашеница, f. Brotfфnitten in pern Керушин, нa, нo, Bet Spurhйдділіп, and Samala, cibi genus.

canis sagacza.

muro.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

во ,

cf, ма

gax femina.

vectus.

[ocr errors]

Кесім.

Керче, чета, п. Вав Сpurhunsфеп, wider einen auf dem Herzen hat, iracatulus sagas,

tus alicui. Кеса*, f. 1) беr Beutel, crumena. 1) saccu. Кидање, п. 1) сав ntswepreisen, гор

lus.2) der Beutel als bestimmte Zahl.(500 tio. 2) das Ausmisten, purgatio staPiaster), crumena, sacculus continens buli. 500 piastros.

Кідати, , ам, v. impf. 2) reifen, rampo. Kecera , f. eine Art Fisch, piscis genus, 2) ausmijten, purgo stabulum. Кәсежица, f. dim. p. кесега.

Кидисати, ишем, у. pf. gewaltfame Kecep*, m. eine Art Zimmerert, asciae Hand anlegen, vim infero : oke cam

genus, dolabra. 3) (icherzweise) der себни да кидше. Bart, barba.

Кідљив , ва , во, н. п. пређа, тав gerg Кәсемина, augm. p. кеса.

reißt, quod facile rumpitur. кесеција *, м. ein türtifфеr Ctrapen. Kija Ocјеклпja, m. (сті.): räuber zu Pferde, latro turcicus equo „Veнepao Кија Осјеклија

„Он отнде шеер Бајној луци Kecî*, m. 1) eine Bauschlumme, aver. Kijaвица, f. Зав 'tiepen, stеrрutаtiо.

sio : Влашка плаћа Турскоме цару Кијак, m. per nuttel, fustis. кесим, п. ј. плаћа осјеком. 2) Rietbe Kијамет*, m. Bеr cturm (eig. и. fig.), Ber für den Fruchtgenuß, aversio pro usu- Welt Ende, mundi interitus: kyga kew fructu, die meist in einem Theile der пн на пом кпјамету? као у очи SruФt felbit betest : дао краве под

кијамета.

Kiјање, п. Сав гieper, sternutatio. Кесни, им, y, impf. п. ј. зубе, бie Kјалин, ам, у. impf. niepen, sternuto

Zähne weisen, ostendo dentes, rin- Kaijaчa, f. vіdе кијан. gor. .

Кајачић, m. dim. p. кијак. Кёситисе, имее, у. г. impf, Тафен и по кнјачица , f. dim. 9. кијача. die Zähne weisen, ringor.

Kujalkî, adv. wie mit einem Knittel, Кесица, f. dim. Тав Beutelmen, mar- ceu fuste: ударно га пушком кија. supiolum .

чки (mit tem Xolben). Kecmen, m. die Kastanie (österr. die Kuika *, f. der Zopf, cauda (capillorum);

Keften), Bauin und Frucht, castanea. ријетко се чује у проспіом говору, Кесленк, m. Ber Rajtanienpalo (8es него у проповијетнама и у пјесма. stenwald), castanetum.

ма, н. п. Спопаде га за кику

ЧиКестење , п. (coll.) Die Saftanien, ca- ча се обрће, кика се омиче staneae.

„Ајдук чешља кику у буквику, Кесу рина, f. vіdе кеселина.

„Са својом се киком разговара: Kemeyu, eine Art serbischen Langes, „Кико моја ! ђе кеш опаднути? choreae serbicae genus.

Кикање, р. бав 3ieben beim 3opfe. Kêy, m. das 28 in den Karten, monas Кнікапінсе, амсе, т. г. impf. вуқисе (chartarum lusoriarum).

с Ким за кику, fib bеі бет 3opfe Kèg! | interj. Laut, um die Ziegen zu пертеп. . Kèga!) treiben, sonus agentis capras.

КикRнда, f. etаѕt im Banat. Кецање , п. бав Rebrufen, yox heti. Кикбш, f. vіdе кокош. Прицiовиједају кецации, ам, т. impf, tеt rufen, dico да се некаква Српкиња потурчила

у субоппу, ау неђељу виђела сво. Кецеља, f. Die ефure (Bas BortuФ) га оца Ђе носи кокош да прода, der Frauen , praecingulum.

да му рекла: „пош по Влаше кецељица, f. dim. p. кецеља.

кикош ?” (aut аlѕ Сprint mort). Кецкање, п. dim. p. кецање.

Kiina, f. 1) der Auswuchs an einem Кецкани, ам, y. dim. p. кечали,

Baime, tuber. Намеfесе као кила Кецнути, нем, у. pf. (bie 3iege) mit на грбаво дрво. 2) деr brut in

dem Ausdruđe keq vertreiben, forts Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemaße keßen, abigo capellam.

mensurae genus. Кечење, п. баѕ “aufpafen, (з. 3. im hiлав, ва, вo, bеr einen Bruh bat, herBallspiel), captatio.

niosus. Сви су болесни, осим кила. Кечика (кечига), f. vide нoствица. Бога браје. Кечили, им, т. іmрr. aufpajей (im Килавипи, им, т. іріpf, кога, cinem Badspiel), capto (pilam).

(duroo Anstrengung) einen Bruc pets Кешке *, кета, р. cine eрeife on II. ursachen, concilio herniam.

gen und Fleisc, cibi genus (solemnio- Karácsere, n. das Verursachen eines ris).

Bru8, conciliatio herniae. Кван, вна, но, на кога, беr еtmas Кинђирење, д. Тав 2ufputen, eдoгрalia

Ketz. .

1

« PreviousContinue »