Page images
PDF
EPUB

а је гори, него што Срб ми данас говоре на кое другому мјесту)? Раља да му је злоба чапила и толковала моје објавленије. Ја сам казао да kе у њему бипи ријечи , које народ Српски говори, како по Турској, шако и по њемачкој. Ако сам се ја и родио у Јадру (чега се не спікдим, него се пим дичим и поносим), опет могу слободно казати, да сам више Србаља виђео од мога г. рецензена: ја сам провео године е Бошњацима ис Ерцеговіцима (из Пиве, из Дробњака, из Гацка и из НикшиЖа); а провео сам године са Србијанцима од Лознице до Неготина ; а (да не рече г. рецензент да је ово све у Турској) провео сам године и по Њемачкој од Земуна па до Пеприње, до Сентнaндрије и до Pшаве. Како ли је могао из објавленија разумјепи, да у мом рјечнику не ће бити ништа Славенскога ?! Ваља да би он по своме естетическом вкусу и по високоме граматическом знању Слакенског језика могао писати Српски без свега Славенскога! а остали ќе људи сви рећи да је Славенски Бог, вода, небо, жена, мапи, сестра, слава, права, брап, писа и, слави по и, велик, широк и оспале оваке Српске ријечи на иљаде! По свој прилици овај г. рецензент не зна управо ни што је Српски , ни што је Славенски.

3) „Да наопаке Српске граматике и рјечници Славенски језик, на „итету Српске цркве, у пропаст бацају.” Из овога би рекао човек, да је г. рецензент из реда они људи , који све буне и свање с именом Божјим (а њега ради) почињу, доказујући, да је све оно и Богу мрско, што њима није по вољи. Он сирома мисли, да је Српска црква пaко піврда, као што је он вјешт у њезину и у Српском језику. Српска црква ниппи је основана на Ҷивутскоме, ни на Грчкоме, ни на Славенском језику, него на Ристовим истинама , које су једнаке у свима језицима. Колико је Еванђелије изгубило од своје светиње што је преведено с Грчкога језика на Славенски, и са Славенскога на Влашки, полико би изгубило и данас да се преведе на Српски. Може бипи да ћег, рецензентi с овим рјечником добипін у руке и библију Росијску, на простоме и, као што он мисли и говори, покв.а реноме и нечисто ме Росијском језику; па се цар Александр и св, синод не боје да ће Росијска црква пропасти, него се јощ надају да ће се боље утврдити. — А и пioм се сваки памепан човек мора чудити, Како могу српске граматике (макар и наопаке биле) и рјечници Сла. венски језик у пропаст бацишин ! Ја Славенски језик љубим и поштујем, као и други који му драго Србљин; и зато мислим, да му се у данашње вријеме ни чим боље не може помоћи, него да га подијелимо од Српског језика, и да му дамо ону чест и поштење, шпо му приликује, као и цркви у којој се њим поје и служи; и да му се опет с друге стране не може већа неправда учинити ни дубља пропаспі копати, него говорећи и доказујући, да је све једино Српски и Славенски језик, и пишуки Српски по Славенској граматици. Кад се у нашим школама каже: Ово је језик Српски, а ово је Славенски; ово је граматика Српскога језика, а ово је Славенскога ; онда ће се јамачно знали боље обадва језина, него што се данас знаду; и онда не ће смјенти сваки по своме в

вкусу о њима којешна лупацан, него ќе говордпи само људи, који сшвар познају и разумију.

• Које ова рецензија, које г. Павле Соларић с његовим позивањем па скупштину, да се гради данашњега Српског језика граматика *), подбунише ме и нажераше да додам сад к овоме рјечнику и једну малу Српску граматику. Ја сам још од лани састављао којешта за другу Српску граматику, и мислио сам мало доцније да је већу издам ; а ево ме сад речени догађаји набераше, е на оне веќе ево ову малу скрпи које» како,

желећи и гледајући да ми сва стане на један пабак. Каква је, и колика је, да је ; увјерен сам да ће бити боља од прве; и надам се да ће бити мила г. Солари у, и осталим ученим Србљима, који желе (као и он), да се у дне наше, колико можно бољма, опише и позна све

што се каса нашега језика”; и који би вољели у један пупі виђети двије Српске граматике (једну за Србе од Србије к Западу ик Југу, а другу за остале), неголи ни једне. Мислим да ће је г. Соларні драговољно понијети на учену скупштину међу Карловчане, Будимце, Сомборце и Новосађане, и што се у њој добро нађе, да ако га защо не одбаце, што је од Јадранина из Турске. Ја сам гледао само, да мн се из ње ништа не избаци, а штого, који више зна, нека додају. А по мога г. рецензента, и по оспале, који мисле као и он, она ће учили наопако, као и прва (и може бити још наопачније).

Бекоји наши мисле и говоре, да рјечник преба читаво друштво да, пише, а не један човек; но по мисле понајвише они људи, који нити знаду шпо је друштво, ни што је језик, ни што је рјечник, ни како се он пише. Ми видимо данас у Европи, да су најбољи они рјечници, које су писали једини људи, н. п. Њемачки Аделунгов, Пољски Линдов, Латински шеллеров, Англијски Јонсонов и т. д. А на оне што су писала друштва, познатио је да се једнако списашељи Талијански и Француски пуже и буне, и да и сваки дан поправљају. Досла пуша у друшіву луд поквари, што памепан начини за доста путпа и на мелан на име друштва онаково што напише, што под својим именом не би нипошто издао.

Ја сам се око ове књиге намучио, што може бити до данас нико ни око какве није; зашто осим труда, који сам подносно ријечи купећи и уред доводећи, морао сам се старати како ћу књигу на свијет издами, и како ћу међу пим живљеши. А при данашњему стању нашега књижества и језика, било је људи, који су жељели и трудили се, да овај Српски рјечник никад не изнђе на свијет; и да би се на њиова жеља испунила, по су они прорицали, но мом друге увјеравали; но вала Богу ! ево нас већ на обали. Оснм господе пренумеранта (којије, према цијени књиге и садашњему времену, има доста на моју и Српскога језика • радосп) *), ево ово су особити добротвори овога рјечника :

*) Римляни славенствовавішіні, страна 57. * На ову књигу има пренумеранпа и из онакови мјеспа, од куда до

данас још није било готово ни на какву Српску књигу, н. п. из Одеса, из Ерцеговине (на страни 155 сумљао сам да није пуст намастир Дужи, а сад имам из њега и пренумеранша), из Далмаш ински и из Србијански на мастира, и иә млоги други

[ocr errors]

І. г. ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА са својом госпођом МАРИЈом од рода ДЕМЕЛИЋА, ис њезином мапером госпођом AHком. Без њи се ова књига за сад (а може бити никад) не би могла ни почели (штампами) ян свршили. Има у народу нашему богатији људи од Тирке, који по каЕанама и да постављеним столовима mако уздишу кад се што о народу говори, да би човек рекао и крви би испод грла дали за народ и за његову срећу и славу: али да им дође народ у кућу, па да заиште, не пе ЛІ вљада форин пи (колико је дао Тирка на Српски рјечник), него пеп. нь адa новчића, одма би се згрозили као да је смрти дошла преда њи, и почели би се пужипи на зла времена и на рђаве пазаре, и драговољно би се опресли од свога народа, само да ништа не вшите и да им се прије Бине с очију.

1. Племенипи г. CABA от тюкюли, краљ, совјетник и златне матузе кавалер и пр., који је у помоћ Српскоме рјечнику поклонио пет стопина форини. Он свачим свједочи , да је вриједан бити списалieљем начертанија њенојего Арађанина, и Римљана у ІІ панији.

ІІІ. Њ, превосходителство, високопреосв. и високодосп. Г. СТЕ. ВАН СТРАТИМИРОВИЋ Кулпински, православни архиепископ Карловачки, и митрополия свега народа Српскога и Влашкога у К. к. државама, импер. Аустријског ордена Леополдова великога крспа кавалер, њ. 6. к. и А. величества дјејствителни тајни совјетник, и ученога друшпва у Гешинги член; који је у домоћ Српскоме рјечнику поклонио приста форинти,

:

мјеста; а из Црне Горе! Кад су Црногорци послали своје пре. нумеранте Г. Соларићу (да и он мени - пошље), онда су ме пркорнли (mе јако !), што и међу њима нијесам кога назначио да купи пренумерание на ову књигу, говорећи: Да сам ударио те тражим Србаља по свијем угловима Европе, а њи у Црној Гори да сам заборавио. Колико ми је овај њиов укор био мио и драг (из млого узрока), но опелі ми је мало на жао учинио, и до данас им још нијесам одговорио на њега. Какого, што ми је онда лежао на срцу и у памели мој Јадар, ђе сам се радио и узрастао, и на који сам из Шишатовца сваки дан по неколико пута уздишући погледао; и Сријем, ђе сам оно објавленије писао; тако ми је исто лежала на срцу иу памети и Црна гора, за коју сам још од љетињства мога чуо, и разумијо, да у њој још од Лазареви времена једнако траје Српска влада и царовање, и коју би и данас вољео смо пупа виђеми, него Јадар, или и какво друго мјесто на свијету; али запо у њој нијесам ни кога назначио да купи пренумеранпе, што нијесам имао никога позната. А да сам имао познаника, и да сам знао како се могу објавленија послали, ја би назначио кога да купи пренумеранте и у Сарајеву, у Мостару, у Требињу, у зворнику, и по млогим другим мјестима; и заиста се не би преварио, зашто сам виђео, како трговци и мајстори на речени мјеста радо чапіе оно што разумију; које и овће сад свједоче млоги пренумеранши од њи, који се налазе по Далмацији и по Дубровнику.

IV. Њ. превосходителство високопреосв. г. мојCEJ миоковиті, әравославни епископ Карлштадтски, њ. К. к. и А. величества дјејствипелни тајни совјетник.

V. Високопреосв. Г. ВЕНЕДИКТ КРАЉЕВИЋ, родом из Солуна (дакле земљак св. Кирила и Методија), православни елископ Далматински, Бококоморски, Дубровнички и Испријски, који је још на прво објавленије, не чекајући ни писма ни препоруке, скупио у својој епархији 105 пренумеранпа.

VI. Племенили г. КонсТАНТИН ЕМАНУил ЪИКА от Дешанфалве, у Салској вармеђи паб. суд. асесор. Изненада ме довела срећа да сједим у кући овога Маћедоно - Влашкога Тюкюлије, који се особипо обрадовао кад је разумијо и виђео, да се у његовој кући ради Српски рјечник , и засвједочио је да га је он одавно жељео и тражио због Српскога језика.

VII. Покојни и незаборављени г. ДРАГО ТЕОДОРОвић из Трије.

који ми је послао близу четири спа от нне форинти у сребру, и за и накупио пренумеранта у Тријеспу. Из Трјеспански пренумерана види се, како људи помажу чему оке, н. п. младоме Ерцеговцу г. Вили. пу Лучићу не треба више од једне књиге, али он оће да узме 10, па да поклони сиропињи; пaко г. Петар Теодоровић узима себи и госпођи својој и седморма ћеце сваком по једну, а особито 6 за сиротиіку. Да Трјеспанци у оваковим догађајима нијесу помагали Стојковићу, Доситеју и Соларићу, могао би ко рећи, да мени запто помаку, што сам из Турске, као и они понајвише.

Ова господа нека дијеле само славу и благодарності за оно што се добро нађе у овој књизи, а што буде (или се коме учини) рђаво и негаљало, моја је кривица и срамота; н ја ћу за оно ученоме свијету одговарапти, и ђе што будем погријешно поправићу, што ли не будем (него се коме само учини), бранићу.

са ,

Још неколико ријечи да проговорим о ђекојим ријечима у овој

[ocr errors]

1) Ја сам овije Српски језик раздијелио на при нарјечија (као што је сам по себи раздијељен), п. і. ЕРЦЕГОВАЧко, којим говоре сви Србљи, који живе по Ерцеговина, по Босни (како Грчкога, пако и Турског закона) по Црној Гори, по Далмацији, по Pвапіској и по Србији озго до Мачве, до Ваљева и до Карановца ; РЕСАВСко, којим говоре Србљи по Браничеву, по Ресави, по Лијевчу и по Темнику и горе даље уз Мораву, по наији Паракинској, по Црној ријеци и по крајини - Неготинској; и СРЕМАчко, којим говоре Србљи по Сријему, по Бачкој, по Банату, по горњој Мацарској и по Србији око Саве и око Дунава (до Мораве).

Највећа је (и готово једина) разлика између ови нарјечија у изговаpaь у слова ѣ, које се у Ерцеговачком нарјечију изговара на четири начина: а) ђе се на њему глас не отеже, онђе га изговарају као је, н. п. бјелило, цвје пови, пјевами, рјечилт, умјели, сјенина, вјечип, и т. д. б) у оваковим ријечима послије д, л, н, п, пренівори се

ду ћ, луљ, кућ, пућ, аѣ остане само е, н. п. Бед, ђевојка, , еца; разбољеп иҫе, кољено, љеса: позелење ми, с mikeлисе, вркети и т. д. *). в) а ће би требало на њему глас отегнућаи, онђе се изговара нје, н. п. бијело, ријеч, дијеме (род. $emema!), де и је m, ciјено, внјек, лијевац, риједан (pje, й) и т. д. (Бешто се овако изговара ије и у онаковит ријечима ; Те је у садашњему Славенском језику е, н. п. лијесак (пјеско вилі о), вријеме (времена, времени лі), млијеко (мљечика, мънчар), ждријебе (ж дребеша, ждребеhії), јас пријеб (ја спребови, јаспре бас m) и т. д.). г) пред ј (я) изговара се као и, н. п. сијали, вијали, гријами и т. д. у Сремачком нарјечију изговара се двојако : а) (и највише) као е, н. п. вера, мера, речип, семе, певами, сејами, вејами, грејали и; бело, реч, деле, редаки п. д. 6) као и, н. п. лв. шипи, вршини, сп і дип исе, видип и, зеленило исе, разбохимисе и т. д. А Ресавско се само по пом разликује од Сремачкога, што се у њему и онђе говори е, ђе у Сремачкоме и, н. п. леmепти, видети, вртепи, разболенсе, спидемисе, позелене пи; волети и т. д. Осим ови општи разлика имају у Ресавском нарјечију још двије особите разлике (у склањању сушіп. имена): а) шпо имена првога Склоненија, која се свршују на ги на к, и у вин. млож, промјењују г на з, к на ц; тако исто и она имена, која се свршују на а и на у, имају и у син. млож, с, н. п. во има розе, разбио Турце, има добре опанце, изео све opace, продао кожусе и т. д. 6) што имена другога склоненија имају у дат. ну сказ. јед. броја е, н. п. дао девојке јабуку, носи на главе, седи у Ресаве, на Мораве, и т. д.

Између ови нарјечија мени се чини да се најједначије изговарају ријечи у Ресавскоме: зашто се у Сремачкоме може чули (понајвише у ђекојим глаголима шpetiега спрезања, у наклоненију неопределеном) и Сремачкоме и по Ресавскоме, н. п. разболнтисе и разболел иее, смиди і ясе и спидеп и се, леп и ми и лепени, позелено и позеленео и т. д. Тако се испо ове ријечи могу чути у Ерцеговачкоме по Ерцеговачки и по Сремачки, н. п. спи, еписе и смидип исе, лебепп илеп и т и, позелење ми позелени II и, Внѣ епи и видими, ослије тіљеми и ослијепи пти и т. д.

Мени се ни једно ово нарјечије не чини љепше ни милије од другога, него су ми сва три једнака; а ову сам књигу зало писао Ерцеговачким : а што се тако говори онђе ње сам се ја родио, и ако сам најприје од мајке и од оца научио говорити ; а б) да виде Сријемци и Бачвани и Банакани, како Њнова браћа и по оним земљама говоре : зашто се до сад омом ништа није писало.

3) судијин, бурчијин, абанијин, и остала овакова имена , чини ми се да у женскоме и у средњем роду избаце оно пољедње и, н. п. судијна, судії јно; бурчи јна, курчӣјно; абації јна, абац йј. но и т. д.

по

и

*) Послије пизговорaсe у ђекојим ријечима и као је, н. п. пjе мie.

*c mјеница, пјешнп и, пјештан, мјеш њи и п. д. апослије д врло ријешно, н. ц. додјела, гдјела (говорисе и жела).

« PreviousContinue »