Page images
PDF
EPUB

чинило се као каша.

muro.

Качня, на, но, н. п. обруч, $ap =, Квашёње, п. Вав пеkеn, humeсtаtiо. Wanne: , labrorum.

Квека, f. Bas Behgefrey (bes jungen Качкање, о. Рав Slujjigtreten Bed Rоthев, Hasen), gemitus (lepusculi). conculcatio luti.

Квеннуюн, нем, v. pf. квек - frepert Качками, ам, v. impf. Ben Sot, iet. (wie ein junger Hase) ingemisco ut waten, conculco lutum.

lepuscuļus. Каша, f. 2) деr 3rey (@fterr. Prcin), pie Квечање, в. дав 23e6frepen (bes juna

Brüge, alica. 2) hyp. . кашика. gen Hafen), gemitus lepusculi. Каша, f. кад се штого, врло рас- Қвечали, чим, у. impf. квек • freyet,

кува , или се измијеша пако, да се gemo ut lepusculus. не зна шта је, беr Зrey, puls: на- Квоцање, п. рaв Bludjen Ser (Blud.)

Henne, glocitio. Kawaruja *, f. der Striegel, strigilis,

Квіцали, Вочем, v. impf. glucken, Кашаљ, шља, m. Ser Supen, tissis. gludsen, glocio. Кашика*, f. Ber giffe, cochlear, ligula. Квочка, f. 1) бie @tuthene, gallina cf. Жлица.

glociens. 2) bei dem Doppel: Raborc Кашилук m. der Stahl (an der Flinte) die Hälfte, die der Gläubiger behält, chaly bs sclopi.

(die andre heißt nune: also Henne und фашичар, m. ein eifeImaфer, cochle Hübnlein) pars major bacilli numeris arius. у Србији највише цигани Вла notati (paбon dicti).

шки граде кашике (времена, ко- Квочёпина, f. augm. 9. квочка. рипа и карлице), и носе по селима, Кврга, f. Der 21ившифв, excrescens gibод куће до куће, ще продају и ber. дају за брашно.

Карка, f. бав nurren, stridor (der Кашичара, т. п. јводеница (потоҷа Rage).

ра), што јој коло споји усправо; а Кврвнуши, нем, v. pf, Enurren, imпера су у таковог кола као каши. murmuro (sicut felis). ke, cine Badmühle mić aufrechten Rås KBprabe, n. Das Knurren der Lage, murdern, molae parvae genus,

muratio. Кашичарев, ва , во , vidе кашичаров. Кврчаппиг, чим, т. impf, tnurren, murКашичарка , f. (Влашка циганка) eine Löffelmacherin, cohlearia.

Кеба, f. (понајвише у Бачкој) cit Кашнчаров, ва, во, бев &#flers, co Kleines Taschenmesser , cultellus plicachlearii.

tilis. Попрже као кебу иза појаса. Кашичица, f. dim, дав giftlben, lі- кебица, f. dia. b. кеба, gula.

Кевшање, дав Befsen Ber Nagoyunce, Kawkêm, m. das Casquet, galeae ge allatratio canis venatici.

Кевпіапии, вкем, у. impf, befsen wis Код Кесара обритери бише

ein Spürhund, latro ut canis sagax. „И носише од злата кашкепте Кёкавац, вца, m. Sеr #roate (Binbi. Karuљање, р. Вай фиjten, tuѕѕitiо. sche), der kaj (statt unga) spricht, slavus Кашљапии, љем, v. impf. buіtеn, tussio, Croata , qui kaj dicit (pro iuma). Кашљив, ва ,

Ben puften baben, Keњача, маст шпио се ували на tussi laboraus.

главчини, или на осовини, бie Bagen Каштар, піра, рон. п. вино, Бесь, domiere, die, zwischen der Achse und dec fauer, acerbus,

Nabe sichtbar wird, axungia apparens Kauno, zuweilen, subinde.

ex parte utraque rotae, Квака, f. vіdе кука.

Кепёц, m. Der Зmerg, nanus, Kgap, m. die Beschädigung, damnum. що, мањеница, стармaли. Кваран, рна, но, реrѕоrbеn, corruptus. Kep, m. Bеr pürkuno, canis ѕаgах. Кварење, p. Bas Befфätigen, Berber. Кера, f. hyp.р. кер. ben, corruptio.

Керица, f. dim. p. кера. Аварипти, v. imрt. verserpen, corruppo. Керна (Крка?) f. намаспир у ДалмаКвас, т.

11) der Sauerteig, fer цији. Квасац, сцa, m. Jmentum. 2)(aure OrilФ Кёров, ва, во, дев ерӣrpunbs, sagawomit man die frische säuert, fermen cis canis, tum.5) пиварски квасац, бie Bier. Керовљи, ља, ље, н. п. піраг, бес befen, fernientum.

Spürhunde, canum sagacium. Квасипи, им, y, impf, nepen, hu- Repyшa, f. Die Opürküncina, capis sa

mecto.. Квашеница, . Brotfфnitten in @pern Керушин, нa, нo, Vet Spurpüдріп, und Somali, cibi genus.

canis sagacis.

[ocr errors]

во,

cf, Mas

gax femina.

Кесім.

Керче, чеmа, д. Вав Сpurpunoфen, wider einen auf dem Herzen hat, iracatulus sagax.

tus alicui. Кеса*, f. а) беr Beutel, crumena. 1) saccи. Кидање, р. 1) бав n+mepreisen, rap

lus.2) der Beutel als bestimmte Zahl,(500 tio. 2) das Ausmiften, purgatio staPiafter), crumena, sacculus continens buli. 500 piastros.

Кидали, ам, v. impf. 2) reifen, rampo. Kecera , f. eine Art Fisch, piscis genus, 2) aušmisten, purgo stabulum. Кәсежица, f. dim. p. кесега.

Кидисати, ишем, у. pf. gewaltfame Kècep*, m. eine Art Zimmerart, asciae Hand anlegen, vim infero : oke cam

genus, dolabra. 2) (icherzweise) der себи да кидише. Bart, barba.

Кідљив, ва , во, н. п. пређа, Фав geca Кәсемина , augm. 2. кеса.

reißt, quod facile rumpitur. Кесеција *, м. ein turtifфеr &trapen. Krija Ocјеклија, т. (спі.):

räuber zu Pferde, latro turcicus equo „Veнepao Кија осјеклија vectus.

„Он отиде шеер Бајној луци Kecam*, m. 1) eine Bauschsumme, aver. Kijaвица, f. Тав хiepen, stеrрutаtiо.

sio : Влашка плаћа Турскоме цару Кијак, m. Der #nuttel, fustis. кесим, пп. ј. плаћа осјеком. 2) тietbe Kијамет“, m. See Sturm (eig. и. fig-), Per für den Fruchtgenuß, aversio pro usu Welt Ende, mundi interitus: kyaa keu fructu, die meist in einem Theile der пи на том кпјамепту? као у очи Sruht felbit Deftebt : дао краве под кијамета.

кијање, в. дав їieper, sternutatio. Кесити, им, y, impf. п. і зубе , дie Кнјали, ам, v. impf. нiepen, sternuta

Zähne weisen, ostendo dentes, rin. Kiijaya, f. vide kujax. gor.

кијачић, m. dim. э. кијак. Кёситисе, имce, v. г. impf, Iафен илр кијачица , f. dim. р. пијача. die Bähne weisen, ringor.

Kujalki, adv. wie mit einem Knittel, Кесица, f. dim. Рав Зeutele, mar ceu fuste: ударио га пушком кија. supiolum.

YKA (init dem Stolben). Kecmen, m. die Saftanie (österr. die Kiika *, f. der Zopf, cauda (capillorum);

Retten), Baum und Frucht, castanea. ријетко се чује у простом говору, Kecmehlik, m. der Kastanienwald (Sies него у приповијетнама и у пјесма. stenwald), castanetum.

ма, н. п. Спопаде га за кину Кеспење, п. (coll.) Die #aftanien, ca ча се обре, кика се омиче staneae.

„Ајдук чешља кику у букенку, Кесу рина, f. vіdе кеселина,

„Са својом се киком разговара: Kémeyu, eine Art serbischen Tanges,

„Кико моја ! $e feu oпaднути? choreae serbicae genus.

Кикање, р. Вав 3ieben beinm 3opfe. Kêy, m. das As in den Karten, monas Кнікатисе, амсе, т. т. impf. вуқисе (chartarum lusoriarum).

с ким за кнку, jih bеі бет 3opfe Kèy! | interj. Laut, um die Ziegen zu

nehmen.

Кикинда, f. Ctast im Banat. Кецање , п. бав Rebrufen, yox hetъ.

Кикбш, f. vіdе кокош. Прицiовиједају Кецали, ам, у. impf, tek rufen, dico да се некаква Српкиња потурчила

у суботу, а у неђељу виђела сво. Kèqeza, f. die Schürze (das Vortuch) га оца ће носи кокош да прода, der Frauen, praecingulum.

да му рекла: пош по Влаше кецељица, f. dim. p. кецеља.

кикош ?” (au аlѕ Сpril wort). Кецкање, п. dim. p. кецање.

Kina, f. 1) der Auswuchs an einem Кецкапи, ам, т. dim. 9. кецали, Baume, tuber. Намеfесе као кила Кецнупін, цем, т. р. (ie 3iege) mit на грбаво дрво. 2) Der Brut in

dem Ausdruđe keq vertreiben, forts Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemaß. teßen, abigo capellam.

mensurae genus. Кечење, п. бав “2ufpajen, (з. 3. im килав, ва, вo, Der einen Bru, bat, herBauspiel), captatio.

niosus. Сви су болесни, осим кила. кечика (кечигар, f. vіdе носпвица. вога браје. Кечили, им, т. impf. aufpajfen (im Килавипи, им, т. іnipf, кога, Balsviel), , capto (pilam).

(durch Anstrengung) einen Bruch vera Кешке *, кела, p. cine Opeife on 21. ursachen, concilio herniam.

zen und Fleisch, cibi genus (solenmio- Kundesente, n. das Verursachen eines ris).

Bruc, conciliatio herniae. Киван, вна, но, на кога, беr etwa® Кнньурење, в. дав Дирифеи, ехограlia

- Чи

Ketz.

einem

[ocr errors]

Kínum min Coexm.) } vide kunbenk.

voce KUTI.

Кинђўриптисе, имce, v. impf. іф ри. сели. Кад по све сврши, онда рефе, сошоr, cf. китиписе.

че : „Кисни не мисли, стигло ме Кінуши, нем, т. pf, niepen, stcrnuto. до врата” (п.ј. да се млијеко уки. Кннуписе, немсе, v. г. pf. (1fortpa= сели, док она буде до врата), па

феt аmоliri ѕеѕе: кини ми се с очију. се обрне к вратима, а лонац Кињење, п, бав Platen, excruciatio. млијеко (по земљи) за њом; зашто Кињиши, им, v, impf. мучили кога, је неопице била запела ногом за placken, excrucio.

упрту од торбе). 2) боm Regen be, Kín, m. die Bildsäule, signum , statua. neßt merden, pluvia madesco. Кипење, п. (Рес.) vidе кипљење. Кил, киті! interi. ruft man Ben göm.

Kuim nỹ4! ) mern zu, indem man sie

von den Müttern abtreibt, vox sepaKínbete, n, daß Ueberlaufen des siedens rautis ad tempus agnos a matribus. den Wasser8, redundatio.

Kima, f. 1) der Strauß, Buschen, sero Кіпьели, пиv. impf. (Ерц.) їїberlag. tum ; (cm) кита й сватови, т. ј. fen, redundo.

hkени сватови, wie im Birgil arina Кирација (кирајција)*, f. See Tietprob. virumque - 2) die Quaste, cirrus, fimner, Miethmann, inquilious.

bria. 3) kiima und kuima, das männs Kapuja, f. 1) die Miethe, merces conducti. liche Glied der Kinder. 4) Frauenname, 2) Die Fracht, vectura, merces vecturae; nomen feminae. тражи кирије, еr fut wав (Chläge), класті, та, по,

vidе кімнаслі. quaeгit malum; араллос и кирије, си- Кипіна, f. Die Gфneebuften auf pen” ђи ми с кола.

Bäumen nach frisch gefallenem Schnee, Кириција*, Веr Саитеr, vector сlіtel nives in arboribus : қилина у планиlarius :

ни, не може се ништа сјекін. „Кириција! камо пи кирија ? Кіпипи, им, т. impf. 3ieren, fфтй. „Уанције ту меанције.

den, exorno. Кирицајнски, "ка, ко) Seat., ve- . Кітица, f, dim, p. кипа. Кирицајснії , кa, кo, jcturarius,2) adv. Киткање, и. дав Кипі, rufen, abactio

nach Urt des Saumfrachters, more vecturarii.

Кітками, ам, т. impf. tit, it fage, Кисање, р. бав 2nfidеn sum 23einen

dico ки! murmur ad fletum vergens.

Kiлiнаст, па, пio, bufфіg, densus, Кисати, ам, v. impf. (@terr. raunsen) н. п. босиљак.

sich zum Weinen arschicken, os ad "fle- Kumor, m. ein großer Wald in der Mas tum diduco.

tídwa, zwischen der Drina und der Киселина, f. Sie Caure, acor, acidi Ўeftung Шабац: tas.

„Погуби га попе Смиљанићу киселини, им, т. impf. 1) jäиеrn, aci. „У Китогу лугу зеленоме dom reddo. 2) опанке, einweiben,

„Кипіог проћи и у Шабац доћи

Kittени свалови, ю, pl. (ст.) бав ftез Kiceanija, f. 1) der Sauerampfer , ru bende Epitheton. der Hochzeitgäste. cf. mex acetosa Linn. 2) saure Suppe, jus acidum: Киселица од расола или

„Дигошесе киђени сватови од оцта ; или трична киселица,

„Повикаше кићени чауши што обично у Сријему граде:

Кикенка, f. п. ј. капа, eine 21st Rüfe mit „Терај куме логова

langen Quasten (Kume), tiarae genus, корова :

dergleichen besonders die ajayyu tragen, „Далеко је Митровица

Kukeke, n. das Schmücken , ornatio, „Гладисе киселица.

Kinnija, f. die Krone am Pferdefuß,corona. Кисељак, m. vіdе киселица 1.

кичма, f. vіdе леђа. Кисељење, р. 1) бав Cauern, fermen- киічменица, f. Der Rütgrat, spina

tatio. 2) das Einweiden, maceratio. Кичмењача, f. Їdorsi. Кисео, села, 40, fauer, acidus. Киша, f. Der Regen, pluvia. Кисипи, киси, v. impf, jägerli fфте. Киша , f. куша, сурла, беr Xife, rođen, subacidulus sum.

strum suis. Киснути, нем, т. impf. 1) fauer wеr. Кішан, шна, но, vide кишовиш.

деп, аcesco. Кисни не мисли, си- Книица, f. dim. . кнша. гло ме до ерата (закиселила жена Кішніі, на, но, н. п. вода , Regей у соби (или у мљечару) лонац млије

maifer, pluvius. ћа, па га покрила н повезала пор. Қишовип, та, то, н. п. година, reg вом да се (у топлини) прије уви. neris, pluviosus.

macero,

килиши :

„Преко пога

Кладић, m. l dim, p. клада.

ком кофе.

cf. кључ.

[ocr errors]

Kaga, 1, der Slok, Blod, trabs, truncus. Kaacje , n. (coll.) die Lehren, spicae, Кладе , f. pl. Ser Slot, codex, carcer : Класібер, m. Der 21ebrenlefer, 93афа метінули га укладе.

ftoppeler, spicilegus (?): Kaage, fließt langsam und did (mie „Једна кипа класоберу,

Honig, Rob), sluit lente: kage rhoj „Друга кипа поспашнику из ране, мозак из главе.

„У нашега класобера Кладенац, нца, m. (сп.) vide студе. „Свилен” кима над очима нац:

Клапи, кољем, v. impf. 1) fteфen, ран„Моје чарне очи

go. 2) abstechen, schlachten, macto. y два бистра кладенца

Србији и данас само мушкарци ко„Кад дођоше на воду кладенац . љу марву и живину, а және ни поКладелина, f. augm. p. клада.

шпо: зашто кажу да је оно мрциКладиписе, имсе, т. г. impf, metten, но, по жена закоње; или ако се pignore certo.

догоди да оће каково живинче да

се омрцини, а не ма никакова мушКладица, f. J

карца да га прикоље, онда жена Кладња, f. ein Barbenfфобеr, meta

(не ће свака, него ђекоја мушкоmergitum.

бана) узме сони пучак пе метне Кладово (Турск. Фетислам), p. etact себи међу ноге, па онако с пуче und Festung an der Donau , östlich von Orfфота. "Sinen Ranonenfфир бftli, Клаптисе, кољемсе, v. r. impf. 1) bei. cher sind die Nuinen der Brücke Trajans. Ben, bissig seyn, mordeo. 2) raufen, rixor.

Клашње , p, vidе јединица 2. Кладовски, кa, кo, Rapower. Клекнупи , нем, vidе клећи. Кладурина, f. vіdе кладетица.

Клемпав , ва , вo, mit bаngеntеn Oy. Кладуша, f. варош у Далмацији (?) : ren, auribus pendentibus. „Сад сам пош'о укршну кладушу

Клемпе, пепца, д. Вав bängense Spt , „Да ја просим Мујину Ајкуну. auris peudens; daher das Sprichwort: Клађење, р. бав 28ette, contentio (рі Одбијак*рцу Клемпеша, ооп иппӧве guore).

Reden, Drohungen. кламитање , п. Спв Дзафeln, nutatio; Клемпо, т, беr bаngеnve Obren bat, agitatio,

qui habet aures pendentes. Кламішати, мићем, т. impf, .) Фа. Клен, т. 1) деr tеlаh orn, acer camdeln, nuto. 2) wadeln, agito.

pestre Linn. 8) eine úrt Flußfisch, pi-. Кланац, нца, ш. 1) беr &ngpap, angusta via:

Кленик, m. See 21bоrnat, aceretum, „Од куда су кланци по најмјешњи - Кленић, m. dim, p. клен. „Да уводи кланце и богазе

Кленов, ва, вo, pon Selbaбorn, 9) Жоth, lutum : кланац до кољена.

acere campestri. Клањање, р. 1) Зав Berneigen , inсli- Кленовац, вца, m. Кіленов шпап.

natio. 2) сав Веten (pon türten ), Кленовача, f. кленова балина. oratio,

Клёновина, f. Sol; bon Selbahorn, iКланьати, ам, т. impf. н. п. подне,

guum aceris campestris. акшам, иһиндију, беten (von Den Кленчић, m. dim. 6. клен 2. türkischen Serben), oro:

Клење , n. (Рес. и Срем.) vide клі„Турски клањам,СрпскиБога молим јење. Клањајпнсе,

V. r. impf. jim verКлење , д. (Рес. и Срем.) vide Клије. neigen, inclinor. Клање , п, бав ОФlaten, nactatio. Клепало, р. Фав еäuteoret, pie Bretgfo. Клапии, им, т. impf. traban, eo aegre: ce (in den serbischen Klöstern), tabula цијели дан клавио пjецице.

campanae loco. Клапаписе, писе, v. г. impf. пjену- Клепање, р. 1) сав бlage an pas

шиписе, fфäumen, spomo. Клапило Läutebret, pulsatio tabulae. 2) das се, не клапило, јешћу те , платио Dengeln, acutio (pulsando).

сам пе (сапун мјеспio сира). Клепали, пљем, v. impf, i) ударалія Kaac, m. die Lehre, spica.

уклепало, аn рав клеrіало јФlage, Класак, ска, m. hyp, p. клас.

pulsare tabulam. 2) мощику, деngtIи, Класатье, р. Зав 2uffфіеgen Ber 2epren, pulsando exacuo. spicarum emissio.

Клепет, п. 1) дав ®etën Der Rusglos Класами, ca, v. impf. in dehren fфie đen, crepitaculorum sonus. 8) das Geo Ben, spicas emitto, spicor.

tö6 (Der Pantoffel), sonitus : Класик, р. diа. +, влас

„Спіаде клепеш меспива и папуча

scis genus.

er

амсе

[ocr errors]

ње.

sono.

зашто

Secror.

Клепепање, п. баs Calen per Sub. Клизити, зи, v. impf. gteiten, labor. glocke, sonitus crepitaculi.

Клијање, п. Пав &eiinen, germinatio. Kaenémamı , nekem, v. impf. schallen, Kanjamı, ja, v. impf. keimen, germino.

Клијење, п. (coll. Ерц.) Ber 24bornmаім, Клепепуша, f. Sіе Ruрgiode, tintin aceretum. Клепка, f, s nabulum.

Клијење, п. (Ерц.) село у МачEIt : Клепнути, нем, v. pf. elirrent fФlas „У Клијење село долећеше .

gen, sonitum edo pulsando : Kennyau Kanjem, f. (y Ep.) eine Kainmer. cella. се сабљама два, припули.

Клијет у Србији на неким мјеспи. Клепчица, f. dim. p. клепка.

ма (као н. п. по Јадру и по Поце. Клеп, па, по, беr eфelm (fфеrу wеіз рини) зову аjа m или ва ја , а на је); (@jterr. Perflirt), albae gallinae неким мјестима (као н. п. по Мораflius : не fе, клеп, ни зашпо да ви) спасина нижина. у Србији се привати; каква је, клета, не коликого, има у кући ожењени љуможе је се човек нагледати;

ди, полико има око куће вајата, пie „На ногама гаkе шаровите,

сваки човек у свом вајалу спава „Какве су јој клепе испикене (без ватре и љепи и зими: Клепва , f. беr flu, exsecrаtiо.

се у вајатима не ложи ватра) са Клелівени, на , но, н. п. књига, Slu својом женом, и држи стоје abilenthaltend, exsecratorius ; daher ein не и оспало којешта. У ђекојим Fluch brief des Patriarchen, u. dgl. ges се вајали има држи вино, ракија, gen suspendirte Priester, und Interdiet сир, масло, скоруп, мед, и остаan eine Gemeinde.

ле домаће співарн. Клепти, кунем, v. impf. Пифеп, ех- Клијешта, р. р. (Ерц.) бie зange,

Kaujeume, f. pl. ) forceps, Клещие , кунемсе, т. r. impf. fффф. Клијешпевица , f. (Ерц.) Berg in Cer. juго.

bien (in per Шумадија). Клећи (говорисе и клекнути), клек- Кликнупін, нем, vidе клићи. нем, v, pf. nieperEnien, in genua pro- Кликпіање, р. бав paten bев Срев, cido.

das Rufen der Vile, sonus pici, vilae Клецање, п. бас 98anten bеr Supe (vor (dryadis). Sdwäche), vacillatio pedum.

Клiкпапіти, кћем, v. impf. викали као Клецапін, ам, v. impf, wanten (bon жуња: КЛІІ, Кли, кли; pen Son Des

деп Supen), vacillo: клецају ми ноге. Saumbacers, oder den Vilen von sich Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. ке geben, edo sonum pici , vel dryadis цеља, 2rt Beberer, intextus, inter vocantis. textus :

Kao, n. ein (tragbares) Mistbet, zu „За свилене мараме,

Gurken, Melonen, areae stercorariae ge„За клечане кецеље

nus. Mетнесе у какво корипо, или у Клёчање, т. дав $nien, lexio genuum.

што друго , ђубрета и земље; у Клечати, чим, т. impf. Eniei, nitor оно бубре метнесе сјеме (лубениgenibus.

но, или од краставаца) те прокліКлечha, f. рачвасто и пробушено ја и никне, па се послије (кад се дрво, што се клином затвори го

век не боје слане) расађује. вечелiy (у Сријему и клусету) око Климање, р. бав Sateln ( 5. mit Sem пре дње ноге, да не може далеко Kopfe), mutatio capitis. omku, eine Art Fußlloß für weiden: Karinamu, am, v. 'impf. wackeln (mit des Dieb, compedis genus pro ar dem Kopfe), nuto. mento.

Kaumenma , m. der Clementiner (albania п. р. (Рес. и Срем.) vide sche Ansiedler in Slavonien), ClemenКлёшле, f. рі: ў клијешта.

tinus. cf. Цимирота. Клештевица", f. (Рес. и срем.) vide Климентаница: f. Vie Clementinerin Клијешпевица.

Clementina. Клизав, ва, во, п. п. путі, фійpfrig, Клін , m. 1) деr mаget, clavus. 2) Dee

Keil, cuneus. 3) клин у кошуље, ter Клизавица, f. fФlpfrig u gehen, lu Einsaß bei den Näterinnen, cuneus (?)

indusii. 4) клини, беr posenbru) (bei Клізак, ска, кo, vide! клизав.

den Kindern), oscheocele. Maora he. Клизање , . pas leiten, lubricus in ца имају клине, па у ђекоји прођу,

а у ђекој ослану и послије булу Клі записе, амсе, т. г. impf, gleiten, Labor: клизају се ноге.

Клинац, кца , ш. беr mаgеl, clarus.

Клешта,

lubricus,

brica via.

cessus

Килави.

« PreviousContinue »