Page images
PDF
EPUB

Кинуритисе, имсе, v. impf. При
Вen, comor, cf. китишисе.
Кинути, нем, v. pf. nießen, sternuto.
Кинутисе, немсе, v. r. pf. ffortpa

del amoliri sese: кини ми се с очију. Кињење, п. даš pladen, excruciatio. Кињити, им, v. impf. мучити кога, placken, excrucio.

Kún, m. die Bildsäule, signum, statua.
Кипење, п. (Рес.) vide кипљење.
Кипети, пи (Рес.)
vide кипљети.

Кипити, пи (Срем.)

Кипљење, п. дав Ueberlaufen дев Педен den Wassers, redundatio. Кивљети, пи, v. impf. (Ерц.) überlau. fen, redundo.

Кираџија (кирајџија) *, f. ber Mietho ner, Miethmann, inquilinus. Kipnja, f. 1) die Miethe, merces conducti. 2) Die Fracht, vectura, merces vecturae; тражи кирије, er fuht maš (hläge), quaerit malum; aратос ти кирије, сиђи ми с кола.

Кириција*, ber Saumer, vector clitel

larius:

,, Кириџија! камо ти кирија? „У анџије и у меанџије. Кирицијнски, ка, ко,1) Fra$t., ve-. Кириџијски, ка, ко, Jcturarius.2) adv. nach Art des Saumfrachters, more vecturarii.

Кисање, п. дав lnfiden zum Beinen murmur ad fletum vergens. Кисати, ам, v. impf. (öfferr. raunzen) sich zum Weinen anschicken, os ad fletum diduco.

Киселина, f. bie ©âure, acor, acidi

tas.

Киселити, им, v. impf. 1) fäuern, aci. dum reddo. 2) опанке, cinmeiden,

macero.

Киселица, f. 1) ber Sauerampfer, rumex acetosa Linn. 2) faure Guppe, jus acidum: киселица од расола или од оцта; или трична киселица, што обично у Сријему граде: „Терај куме логова

„Преко тога корова: "Далеко је Митровица „Оладисе киселица. Кисељак, m. vide киселица 1. Кисељење, п. 1) даš Säuern, fermen. tatio. 2) das Einweichen, maceratio. Кисео, села, ло, fauer, acidus. Кисиши, киси, v. impf. fäuerli (фте. den, subacidulus suin. Киснути, нем, v. impf. 1) fauer mer. деп, acesco. Кисни не мисли, стигло ме до врата (закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, па га покрила и повезала тор. 60м да се (у топлини) прије уки

И

сели. Кад то све сърши, онда ре че:,, Кисни не мисли, стигло ме до врата" (т.ј. да се млијеко уки сели, док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац млијеко (по земљи) за њом; зашто је неошице била запела ногом за упрту од торбе). 2) bom Regen be nest merden, pluvia madesco. Ким, ким! interj. cuft man деп äm. Кит луч! mern zu, indem man fie von den Müttern abtreibt, vox separantis ad tempus agnos a matribus. Káma, f. 1) der Strauß, Buschen, sertum; (cm.) кита й сватови, т. j. кићени сватови, wie im Birgil arma virumque 2) die Quaste, cirrus, fimbria. 3) кита ипд кита, дав тäпп liche Glied der Kinder. 4) Frauenname, nomen feminae.

Китаст, та, то, vide китнаст. Китина, f. bie фпсебиfhen auf деп Bäumen nach frischgefallenem Schnee, nives in arboribus: китина у планини, не може се ништа сјећи. Китиши, им, v. impf. zieren, фти den, exorno.

Кишица, f. dim. v. кита.

Киткање, п. дав Ким. rufen, abactio

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

"Дигошесе кићени сватови — Повикаше кићени чауши Кићенка, f. п. ј. капа, eine Urt Rüße mit langen Quaften (ките), tiarae genus, dergleichen besonders dié ajдyun tragen, Kukêže, n. das Schmücken, ornatio, Кичица, f. bie Krone am 'Pferdefuß,corona. Кичма, f. vide леђа.

Кичменица, f. ber Küdgrat, spina
Кичмењача, f. dorsi.

Киша, f. ber Regen, pluvia.
Киша, f. ћуша, сурла, ber xuffel, го

strum suis.

Кишан, шна, но, vide кишовиш. Кишица, f. dim. 9. киша. Киший, на, но, н. п. вода, Хедет wasser, pluvius. Кишовит, та, то, н. п. година, где nerisch, pluviosus.

[blocks in formation]

Кладић, т.

Кладица,

f.

}

dim, . клада.

Кладња, f. ein Barbenfchober, meta mergitum.

Кладово (Турск. Фетислам), п. tabt und Festung an der Donau, östlich von Drfhoma. Sinen Kanonenfußoftli, cher sind die Ruinen der Brücke Trajans. cf. кључ.

Кладовски, ка, ко, labower. Кладурина, f. vide кладешина. Кладуша, Г. варош у Далмацији (?): „Сад сам пошо у кршну Кладушу, „Да ја просим Мујину Ајкуну Клађење, п. дав Betten, contentio (piguore).

Кламитање, п. òn Badeln, nutatio; agitatio.

Кламишати, мићем, v. impf, 1) ша. deln, nuto. 2) wackeln, agito. Кланац, нца, m. 1) ber прав, angu

sta via:

[blocks in formation]

Клањащи, ам, v. impf. н. п. подне, акшам, ићиндију, beten (bon ben türkischen Serben), oro:

, Турски клањам, СрпскиБога молимКлањашисе, амсе, v. г. impf. fiver= neigen, inclinor.

Клање, п. дaš Shlachten, mactatio. Клапиши, им, v. impf.trab, eo aegre: цијели дан клапио пјешице. Клапитисе, писе, v. r. impf. пјенушишисе, фäитen, spumo. Клапилосе, не клапило, јешћу те, платио сам те (сапун мјесто сира). Клас, m. bie lehre, spica. Класак, ска, m. һур. 4. клас. Класање, п. даš u ber Небеп,

spicarum emissio.

Класати, са, v. impf. in Wehren schie

Ben, spicas emitto, spicor. Класић, m. dim, 9, клас.

[blocks in formation]

Клашисе, кољемсе, v. r. impf. 1) bei
Ben, bissig seyn, mordeo. 2) raufen, rixor.
Клашње, п. vide јединица 2.
Клекнути, нем, vide клећи.
Клемпав, ва, во, mit bängenден Д
ten, auribus pendentibus.
Клемпе, пеща, п. òåð ängenbe Ofra
auris peudens; daher das Sprichwort:
Одбија к*рцу клемпеппа, von uппен
Reden, Drohungen.

Клемпо, m. ber hängenbe Dhren hat,
qui habet aures pendentes.
Клён, m. 1) ber Selbahorn, acer cam-
pestre Linn. 2) eine Art Flußfisch, pi-
scis genus.

Кленик, m, ber Whornwals, aceretum,
Кленић, m. dim, 5. клен.
Кленов, ва, во, von Gelbaßorn, ex
acere campestri.

Кленовац, вца, m. кленов штап.
Кленовача, f. кленова башина.
Кленовина, f. Dolz von Gelbahorn, li-
guum aceris campestris.
Кленчић, m. dim. 9. клен 2.
Клење, п. (Рес. и Срем.) vide кли-
јење.

Клење, п. (Рес. и Срем.) vide Клије

ње.

Клепало, п. дав läutebret, bie Bretgfor cke (in den serbischen Klöstern), tabula campanae loco. Клепање, п. 1) baš Ghlagen an баз Lautebret, pulsatio tabulae. 2) das Dengeln, acutio (pulsando). Клепати, пљем, v. impf. 1) ударалт у клепало, ап дав клепало дет pulsare tabulam. 2) мотику, dengeln. pulsando exacио. Kлenêm, n. 1) das Getön der Kuhglos den, crepitaculorum sonus. 2) das Gen tös (der Pantoffel), sonitus:

,, Стаде клепеш мества и папуча

Клепетање, п. дав Shallen bе uр. glocke, sonitus crepitaculi. Клепетати, пећем, v. impf. (фаûен,

sono.

Клепетуша, f. 1 ote Rußglođe, tintinКлепка, f, nabulum.

Клепнути, нем, v. pf. flirrenò фа gen, sonitum edo pulsando: клепнули се сабљама два, трипут. Клепчица, f. dim. 9. клепка. Клёт, та, то, ber helm (fcherzwei= se); (österr. verflirt), albae gallinae flius: не ће, клеш, ни зашто да се привати; каква је, клета, ие може је се човек нагледати; „На ногама гаће шаровите, „Какве су јој клете искићене Клетва, f. ber lu, exsecratio. Клетвени, на, но, н. п. књига, lud enthaltend, exsecratorius; daher ein Fluchbrief des Patriarchen, u. dgl. ges gen fufpendirte Priester, und Interdikt an eine Gemeinde.

Клети, кунем, v. impf. Нифен, ех

[blocks in formation]

Клизавица, f. [lüpfrig и дебел, 1цbrica via.

Клизак, ска, ко, vide клизав. Клизање, п. даз Sleiten, lubricus in

[blocks in formation]

Клизити, зи, v. impf. gleiten, labor. Клијање, п. даš Reimen, germinatio. Клијаши, ја, v. impf. feimen, germino. Клијење, ц. (coll. Ерц.) бет 2осита,

aceretum.

Клијење, п. (Ерц.) село у

Мачви:

„У. Клијење село долећеше Клијеm, f. (у Ерц.) eine Rammer, cella. Клијет у Србији на неким мјестима (као н. п. по Јадру и по Поцерини) зову ајат или вајат, а на неким мјестима (као н. п. по Морави) спасина и ижина. У Србији коликогођ има у кући ожењени људи, толико има око куће вајаша, те сваки човек у свом вајашу спава (без ватре и љети и зими: зашто се у вајашима не ложи ватра) са својом женом, и држи своје аљине и остало којешта. У ђекојим се вајатима држи вино, ракија, сир, масло, скоруп, мед, и остале домаће ствари.

Клијешта, .pl. (Ерц.) bie Bange,
Клијеште, f. pl. forceps.
Клијештевица, f. (Ерц.) Berg in Ger.
bien (in der Шумадија).
Кликнути, нем, vide клићи.
Кликтање, п. дав San be

рев,

das Rufen der Vile, sonus pici, vilae (dryadis).

Кликтами, кћем, v. impf. викаши као жуња: кли, кли, кли; деп Zon дев Baumhackers, oder den Vilen von sich geben, edo sonum pici, vel dryadis

vocantis.

Клило, п. cin (tragbares) Miffbet, u Gurken, Melonen, areae stercorariae genus. Метнесе у какво корито, или у што друго, ђубреша и земље; у оно ђубре метнесе сјеме (лубевично, или од краставаца) те проклија и никне, па се послије (кад се Бећ не боје слане) расађује. Климање, n. baš Bađeln (3.5. mit dem Kopfe), nutatio capitis. Климати, ам,

v. impf. wackeln (mit dem Kopfe), nuto. Климента, m. ber Slementiner (albani sche Ansiedler in Slavonien), Clementinus. cf. Цимирота.

Клименташица, f. bie Clementinerin

Clementina.

Клин, m. 1) ber Magel, clavus. 2) бес

Reil, cuneus. 3) клин у кошуље, дес Einfah bei den Näterinnen, cuneus (?) indusii. 4) клини, дег Боденbruch (bet den Kindern), oscheocele. MɅora heца имају клине, па у ђекоји прођу, а у ђекоји остану и послије буду

килави.

Клинац, кца, m. ber Nagel, clavus.

Клинчић, m. dim. . клин. Клинчорба, f. bie Nageljuppe ber Xne= bote, jusculum claveum (?). Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу, и искао да му да штогођ да једе, а она му казала да не ма ништа у кући за јело; онда солдат рече:,, А ти дај ми барем шигањ и мало воде, да начиним клинчор6 у." Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над вашру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли (и баба му да) ше је посоли; кад вода узаври, он заиште мало брашна (баба му да и то: само да види од чуда каква ће то бити клинчорба) те саспе у ону воду и замете; потом заишпе једно јаје, ше и њега разбије у онај скроб ; онда заиште

a

још мало масти те оно замасти, па онда скине с ватре и клин извади на поље, а клинчорбу изједе. Клип, т. діе Maisähre, spica zeae: да ми једну врећу клипова; продао кукурузе у клиповима.

Клипак, пка, m. ein Dolzprügel, fustis (minor); шеглишисе клипка (с ким), ein Spiel.

Клис, т. 1) дав Бöфен, баš in дет nach ihm benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. 2) das Spiel selbst. y игри клису има коњ (дрво као штап), палица (као пола штапа), клис (дово мало краће од чеперка, зађељано са свечетири спиране) и прлица (шумната грана). Играчи се подијеле на двије стране, па се ватају у штап која ће страна играти; онда ударе коња у земљу, па један, од стра не они што играју, баца клис од коња и одбија палицом, а они други сън (од оне друге стране) чувају по далеко с пірлицама и трле (т. ]. сметају клис да не иде далеко, и гледају не били га како уватили прије него падне на земљу), па одонуд погађају клисом (с онога мјеста ђе падне клис) у коња; а онај, што баца клис, чува палицом да не погоде у коња; кад који погоди у коња, или кад клис доћера ближе коња, него што је палица дугачка, или кад га упрле (ш. ).увате док није пао на земљу), онда они, што су толили, дођу ше играју, а ови иду те трле; кад се не погоди у коња, него клис падне даље од коња него што је палица дугачка, онда онај

мјери палицом од клиса до коња, и колико буде палица, онолико бројн коња. Кад већ изиграју онолико коња, у колико су погодили да се играју, онда им (онима што тре) баци клис трипут с коња, па прислони палицу уз коња те је они обарају клисом; ако и у ла три пута не утрле клис, или не погоде њим у коња и не оборе палицу, онда им баци последњи пут опет из руке, јалицу: па онда ђе падне клис, онђе узјашу оби оне што су надиграни, и јашу и до коња. 3) г ne Act Dachschindel (für Kirchen), scitulae geuns.

[ocr errors]

Клисање, п. дав Клис - fpielen, ludi genus.

Клисатисе, амсе, у. г. impf. играти. се клиса, $lis, fpielen, ludo клис. Клисити, им, v. pf. дает fpringen (wie ein liß), exsilio: клиси лисица испод кладе.

Клисница, f. дав amcißen (з. 3. без

Wolfs, Fuchses) vor Schrecken, cacatio prae metu.

Клисура, f. 1) ber Bergpaß, bie Sliffura, 2) nom. propr. (у Бугарској?); „Уз Клисуру испод Качаника Клићи (говорисе и кликнути), клика нем, v. pf. rufen mie die Bile, clamo 'ut dryas:

[blocks in formation]

Кличевац, ,вца, m. 1) ein Berg bei Baљево. 2) cin Berg an der Drina: „Са Кличевца од града Костура 3) Кличевац, село у Браничеву. Кличица, f. dim. . клица. Кличо. m. човек који је кличав, бе grau wird, incanescens. Клобук, m. bie Blafe дeв Педенден Ва

fers, bulla aquae bullientis. Клобук, т. 1) bie Rise (But ofne

Ястре). 2) град близу Црне горе: „Љуша гуја Шеовић Османе „Из Клобука града бијелога — Клобучина, f. 1) augm. 9. клобук. 2) bet Fils, coactile.

Клобучић, m. dim. 9. клобук. Клокот, т. даš Seräuf deb Serpcr= fprudelnden Wassers, sonus aquae scaturientis.

Клокотање, п. дав Бесborgurgein de Wassers, scaturitio cum strepitu. Клокотати, коћем, v. impf. heroot sprudeln, hervorrauschen. Клокочика, f. діе Фітреспиß, staphylea pinnata Linn.

[blocks in formation]

Кљаст, та, то, vide кљакав. KьуBâшe, n. das Picken der Henne, morsus gallinae.

1

Кљувати, љујем, v. impf. piden, Ба den, rostro ludo, mordeo. Кљуверина, f. рђаво кљусе, ber Saul, cabalus. cf. курада.

Кљук, т. діе зеrbrüdten Zrauben, uvae compressae.

Кљукање, и, baš Stopfen, fartura, saginatio.

Кљукати, ам, v. impf. н. п. гуску, die Gans stopfen, farcio, sagino. Кљун, т. бес nasel, rostrum. Кљуна, f. (öfferr. ber Krampen), harpaginis genus.

Кљунат, та, то, gefcd näbelt, rostratus. Къунић, m. dim. das Schnäbelchen, rostellum.

Кљунути, нем, v. pf. piđen, rostro peto, tundo.

Кљусад, f. (coll.) bie ferde (al Bat= tung), equi, jumenta.

Kayce, cema, m. das Pferd (die Gatting), equus.

Кљусина, f. augm. 9. кљусе. Кљуцало, m. ber Sader, Dider, qui cultro, securi tundit: стани ти кљуцало, fagt bіе Mutter zum Kinde, дав mit dem Messer auf den Tisch hackt. Кљуцање, n. dim, . кљување. Кљуцати, ам, v. dim. v. кљувати. Кљуцкање, n. vide кљуцање. Кљуцкати, ам, vide кљуцати. Кљуцнути, нем, dim. р. кљунути.

Кључ, m. 1) ber ölüffel, clavis. 2) бек Haken, zum Heuraufen, uncus foeno extrahendo. 3) das Hervorwallende des siedenden oder überhaupt sprudelnden Bajfers: избија кључ. 4) діе сит mung des Flußes, curvatura fluminis (као н. п. код Кладова). cf. крајина Неготинска. 5) град у Ерцеговини. Кљ, чаница, f. ber Riegel, pessulus. Кључање, п. дав іеден, Интай,

aestus.

[ocr errors]

Кључао, чала, ло, Педенð, bulliens : полио га кључалом водом. Кључар, m. der Befchliefer, claviger, (in den Klöstern).

Кључарев, ва, во, без Befliefers, Кључаров, ва, во, clavigeri. Кључарски, ка, ко, 1) f lifern ei= gen, clavigerorum. 2) adv, wie ein Beschlieffer, more clavigeri.

Кључай, ча, v. impf. н. п. вода, та len, aestuo.

Кључић, m. dim. 9. кључ.

Kмem, m. der Aldermann (?), honestus agricola. У сваком селу имају по два, по три (у великим селима и Бише) кмета: кнез се мора с њиМа као са старјешинама сеоским, договарати за свашто. Кметица, f. bie Grau češ кмет, uxor kmeti. kmeti.

,

Кметов, ва, во, бев кмет, Кметовање, дав Kmetfeyn, honor

kmeti.

Кметовати, тујем, v. impf. 1) потрвене кукурузе, или другу какву пompу, entscheiden, abschäßen, aestimo litem. 2) befehlen, den Herrn spics len: немој ти мени ту кметовати. Кметовски, ка, ко, деп $meten eigen, kmetorum.

Кметски, ка, ко, 1) vide кметовски. 2) adv. паф Ameten Hrt, more kmeti.

Kнa*, Art Färbepulver für die Haare, fuci genus.

Кнегиња (говоре и књегиња), f. 1) ò Frau des Knes, uxor kneзí. 2) Frauens name, nomen feminae.

Кнегињии, на, но, дer кнегиња, кезі uxoris.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »